Употреба речи весело у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ Сирота баба пишташе од глади: „Умрећу, господине!“ Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олако!...“ Сад дође и на мене ред.

Он познаје конопац, а ионако ће и он сутра у Јагодину на мађистрат ради суочења. — Њега могу довести, — рече весело уча, — јер му се и с оцем добро познајем... — А ти иди, не смемо много дангубити.

Очи јој весело синуше, и она узе стару руку свога родитеља, па је, с хиљаду пољубаца обасипану, тихо превлачаше по својим врелим

разговара о прошлим данима са добрим старим учитељем, који им често у походе долази; а по кући, уз домаће послове, весело пева млада кметовица.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Оно што зна рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна; радо и весело што је добро и паметно и слуша и прима од ког му драго, и тако од дан до дан паметнији и разумнији бива.

Радо и весело оне чују то и пођу, кад ето ти петла. Пита их: далеко ли мисле. Кажу му ове све што су чуле. „Видиш да сте луде, праве

На ови божји свет викали, а у њему како и остали људи радо живили. Све сласти телесне хулили, а весма су радо и весело с чим су могли, „јакоже и прочи человјеци”, тело своје грејали, упокојавали и наслаждавали.

Обратимо сад поглед наш на слатко и весело зрелиште чиста, безлобна и непоречна срца, гди она прекрасна и первородна божја кћи, света добродјетељ, живи и

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ Ја му на то одговорим сасвим весело, да смо и’ отерали чак у Соко и Ужице, а неке чак преко Дрине. — ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до

” — Онда сви они ђипе и весело повичу: „Еј јуначе, зашто одавно не кажеш него нас плашиш?” Ту се наново ижљубимо и у̓ватимо веру, да ћемо се тући, и

Премда ме то врло тронуло, али ја му опет весело кажем: ,,Хајде ти да видиш моју војску, да видиш Посавце какви су као лавови, сваки мисли погинути а ниједан не мисли

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме! Нуто, нуто! — Шта, куме?

! Она, смејући се весело, одговори: — Та шта ти је, болан, што не устајеш? Ево нам мркова! — Где је? Откуд? — кликну Симица и стаде зверати

— Метнуо у теркију... — Хвала богу што те барем девојка није видела! — Видела је! — рече Вујо чисто весело. — У тим ритама? — Јест, богами! — Па? — упита поп и набра обрве. — Нешто врисну и побеже! — Их, бруко моја!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

њега је било стид овог света. Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка. Он виде како му сви весело трче и руку пружају... Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!...

Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета... Он више не беше човек — него звер... Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...

Онда се окрете. — На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру.

Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. — Добро дошао, харамбашо! — Боље нашао! — Богу хвала, сви сте живи и здрави! — Хвала је богу!

Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело. Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који

— Хајде, хајде, чека харамбаша. И дођоше на место. Харамбаша и дружина поздравише их весело. Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша.

Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља. Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. — Хвала богу, те и ти дође!... Ја већ дигао руке!... А било би ми жао на те!... — Е, ево ме!...

А што да се не смејем!... Нарадио сам се до миле воље!... Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!... И бог ми дао здравља до суђена сата!...

живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... — Да позовем чељад!... — рече Јова. — Што ће?... Нека деца гледају своја посла.

Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... Турци опет одступише. Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: — Алал ти вера!...

— То Турци иду! — помисли. Па заплива... 17. ДИВОВИ Зека се врати у шанац. Тамо га дочекаше весело. Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. — Али, стићи ће ваљда... — рече.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца. Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху.

СОНАТА Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне, кô у Туге.

Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

Три мала нова срца закуцаше узбуђено и ударише неодољиво у помрчини. Они ударише весело као три нова часовника. ПРИЧА О ЈАКОМ На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша,

Али у краљевству које је било одмах до те земље, небо је било сјајно, и море је било весело, а народ је обожавао змију.

Сутрадан су га пролазници нашли мртвог крај пута с дланом који је још био отворен. Повели су весело његовог магарца који се целу ноћ напасао и сад радосно потрчао за њиховом магарицом.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А лице! На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело! Поверљиво, благо, куражно, па десператно. А све скупа страшно, нејасно и укочено.

Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са

— Море, шта ти је данас? — Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш! Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се

увијеним носом, налик на два пужа, и фистан у сарачани, у којем се његова мајка венчала, и опет, опет, и поврх свега: весело, благо и пуначко лице његове жене, и стидљива нада да ће бити отац... и... не, не може бити!

И све је у њих весело, све скромно, све задовољно, А не дао ти бог да се побијеш с киме из њихове куће, јер од њих има шесторо у самој

Све је сложно, весело, и љупко, и свако гледа том приликом да се добро ишали и исмеје. Како се, пак, које од њих трога појави на врата,

Или хода по пољу. Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и сетно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело. А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.

— Богу хвала, само кад је све прошло. Ви се не чувате, ја сам то знала. И ви сте ми леп доктор! И поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.

Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу. — А гле! — рекох ја весело. — Нема никога у кући, па ме страх. — А ти седи код мене. Ја је узех за руку. Доведох је до канабета.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала. По свој прилици, ту је дочекао дубоку старост, и пошао трагом старијих својих.

катани у Галицији, да смо сви, фала богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се богу да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.

Па опет, како јој је мило било кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру! Јули је тако мило било, и тако весело плевила башту да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутрадан из комшилука морали узајмити мирођију за

А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону, и птичице спавају, и шарени лептири се

— Кад ме закопаду... После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори да је она засад тáтина и мáмина, а оно

— За газдом! — прошапта гђа Спириница. Јула радо и весело послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај

— Шта ми говориш?... Па шта је то, даклем, било? Да се није каква несрећа догодила? — А, баш напротив, све је весело ишло. Штета што ниси био ту, можда би и теби давали »нахтмузику« — вели заједљиво гђа Перса.

Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право. — Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар. Што не узмеш нешто весело и за смејање? Шта ти је то? — »Преодница« господин-Перина, остала још од онда. Читам Карловачког ђака, мâмо.

— Та гле Ниће! — викнуће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео. — А зар тако ви пазите на кућу! Ви се задиванили и узанђарили тунакара унутра, а да сам

— А има л’ штогођ? — пита Нића. — Та биће, Нићо, к’о за тебе. — И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: »Весело срце кудељу преде«. Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај...

Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из

— запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром. — Чрезвичајно добро — вели весело поп Спира. — И фала ти, велика ти фала још једаред. Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Баш се овде десио и Ружичић. Остану ту на квартиру. Скоро ће доћи вечера. За вечером је све весело. Љуба на свакога пази, ал’ особито на фрајле. Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка.

— Но, како вам се то допада? — Врло брзо свирате. Ту им пресеку разговор, зову их на ручак. Ручак је весело и у шали пролазио. Сви се шале, само фрајла укрућена седи, па се тек подмукло потсмешкује.

О сватовима мало друштво, али весело. Наздравица једна другу стиже. Миливој извади из кутијице кришку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкину, полак

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Чим је бануо у собу, он скиде и скоро весело баци иза врата свој меки, пун знојаве масти шешир широког обода. Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико

таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли појас, ружичаст и сјајан, ширио се весело на небу које се ведрило. Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили.

— Па будала! И ђаци грохотом прскоше у смеј. ИX. У престоници, тога Бадњег дана, било је весело, светло и мило. На крововима је лежао хладан покривач белога снега, а по улицама врвели су људи, жене и деца под чијим

На дивном небу весело и љупко играле су звезде милу игру Христовог дана. Гранчице су пушкарале, и под ногама неког пролазника цичао је снег

Ко сте ви ја не знам, а ја сам, ја сам... рат. На првој раскрсници сукоби се с гомилом људи, који се, весело и пијано узвикујући, таман спремаху да разиђу.

Африка

На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету. Вуије ми допушта да се дивим, под условом да је индиго материју

Лупа там–тама, и гомила, лармајући весело, прате ме до изласка из села. Продужавам, одатле на седам километара, у планину, у село Зегеле.

посматрам час правилну игру мишића на плећима мојих носача, час губљење у трави оних што носе ствари, или слушајући весело довикивање и смех..

Руковах се са свима, и они одоше весело кућама. Остатак дана проведох цртајући Кауру, која је необично живописно село.

Враћање је весело и утолико пријатније што ја већ знам шта треба рећи колонијалним белцима. Не: „Овде је дивно, ја вам завидим, и моја

Оне све заједно певају и ударају шаком о шаку, а по две и две наизменце весело скачу и врте се по ширини. Зато су ставиле на себе широке плаве огртаче, који онда, вијући се око њих, изгледају као

Црњански, Милош - Сеобе 2

да ће се пре иселити, и вратити у Турску, него што ће дозволити да им се у мртваце дира, стајали су сад покорно и весело, ето, ту, испред њега, и сврставали се, према наређењу својих официра.

се изненада био сетио нечега, кад је угледао лице у тог човека, Гарсули му се обрати, сад већ мирнијим гласом, скоро весело: „Палавичини, шта значи то „павори“ што су толико викали?“ „Бауерн“, одговори му кирасир, „Бауерн, паор.

Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком. Ана, висећи на руци Павлу, весело се сад смејала: „Чим од тебе стигне порук, Павле, ето нас до Беча, да тражимо наша права!

Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису плакала. Напротив, Трифун их је гледао, како весело вире, из сламе, из кола, као неко јато пачића и гушчића.

А кад Трандафил није био код куће, Исакович је имао – вис‑à‑вис – госпожу Фемку. Она би се трудила, весело, да учествује у разговору.

Што се не ожени, па дође у Будим, у лепо и весело друштво? Могли би трговати. Брзо би се обогатио. Зашто прича све о Косову? Што спомиње цара Лазу?

Све му је то смешно. Треба живети. Треба децу изродити. Треба живети весело. Павле му је на то одговарао, набусито, да се он родио у Бакићевој земљи, да му је мати наденула име Павла Бакића –

Место да живи, као и остали официри – а могао је да живи као што имућни људи живе, весело – овај Исакович се потуца, ето, и лудује, као да је нешто проклето попио.

Павле га се сећао. Он је још био видео те сународнике онда, кад су били млади, славни, кад су јахали обесно, весело, певајући, огрнути у своју црвену абу, и сребро. Кићанке им се, под коленима, на чизмама, тресле, у колу.

У сенци кола, на трави, ручало се весело, а сваки је давао у заједничку трпезу, оно што је имао. Разговор се чуо, гласан, пун смеха.

у црно завијени, у фамилији, а породице капамаџија, бирова, трговаца, касапа, болтаџија, богатиле су се и живеле весело.

Још веће је било изненађење, кад та наглува, ћутљива, девојка поче, сад, да ћерета, весело. Одговарала је безобразно, чак и Ђурђу.

Теодосије - ЖИТИЈА

Бејаше и дете благообразно и весело душом, и напредоваше у уче њу, и изазиваше дивљење својим разумом у детињем узрасту, тако да су сви говорили: — Ово

Преподобни пак призва сабор монаха, братију и чеда у Господу, и свакога од њих по имену целова и благослови, и све весело наговараше да се за њега моле, предајући их Богу и пречистој његовој Богоматери, а уз њихову помоћ и сину своме

и разведри му се лице, и весело гледаше ка пречистој икони Христовој и пречистој његовој Матери. Изгледало је као да поје са некима другима, а није

разговарао о духовним стварима, обдаривши све богато благо душношћу, и обогативши се њиховим молитвама и благословом, весело се врати у Лавру.

А многи долажаху да виде светога, и сви поучени и благословени од нега весело се враћаху својој кући. После тога и сам пропутова по целој земљи народа свога, све утврђиваше учењем у вери, а у

Јер многи молитвама светога добивши исцељење од болести које их држаху, весело одлажаху својој кући, славећи Бога. Краљ и архиепископ са епископима и игуманима и са благороднима многим, сви

бринуо ни о томе да обделава њиву или да кућу сагради, него се боготесаним пештерама и рупама као сјајним палатама весело радовао, и тако, са захваљивањем Богу, у спокоју и весељy многе преостале године проведе, ка Богу умом и љубављу од

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Последњих година су као просјаци одлазили чак у Америку. Кад се врате кући весело приповедају у поверењу о својим доживљајима и о својим преварама.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ехе-хе, богме ћемо ми њега напсетити, намачкити и намишити! — весело повика мачак Тошо. Мећу тројицом савезника настаде повјерљиво шапутање и договарање, а кад се из мрака, од планине,

Гле како крупно дишу, сигурно од страха! За сваки случај, Брко опрезно испружи руку, напипа нечију длаку и весело прошапута: — Они су, они! Сад ћу да их распалим тољагом!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господару Полачеку то гове. Већ је време ручку; иду унутра. Ту опет весело поручају. Сваки своје примедбе о балу чини. После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају.

Шамика се смеје. — Ал’ тек мени нећете лиса дати? — Биће зецова и прасица. — Па хоће л’ бити весело? — Веселије нег’ на ноблбалу. — Како то? — До поноћи прави бал, а од поноћи до једног сата маскенбал.

Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч. Странци весело играју. Један неће од Паулине да се откине. Богат, фини младић. Опет играју „даменвалцер”. Шамику да покидају.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Рекавши још неколико речи слугама, кир Аранђел је весело махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју слуга никако није спуштао на земљу.

Ништа. Понеки међутим упадали су и у куће. Кад би се појавили, на разваљеним вратима, они би весело урлали нешто што нико није могао да разуме.

Чинило му се да је људски живот леп и да би са њом, и њеним дететом, пролазио весело, па ишли ма куд. Љубећи њено дете, у сећању његовом заиграше му на глави стотину и стотину малих Влашчића, Немчића,

После поновног његовог уласка у војску, поживеше кратко време врло весело, али је затим остави, одлазећи и по други пут. Тада је био почео да се дружи са калуђерима и још више се променио.

Накривљеним клобуком мрдао је весело уз песму, да, после, опет одјаше и ућути, ударивши коња чизмом под сапи. Стењући од бола у колима, чинило му се као да

опет маглом вина, премештао у колима на све стране, пењући се чак да седне и на високе украсе интова, од гвожђа. Весело нешто и пријатно мора бити да је чуо код епископа, јер га је непрестано хвалио и јер је непрестано покушавао да пева,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

којима се изражава жеља родитеља да им дете буде: добро, мило, здраво, напредно, јако, успешно, славно, радосно, весело, срећно, душевно итд.

Родитељи су често желели да им дете буде весело, радосно и срећно, па су стога деци надевали следећа имена: Веселин, Весељко, Радован, Радоје, Радоста, Радислав,

(„Урећи се море најлакше мало дијете, с тога му се не ваља чудити кад добро напредује.“) Када се дотле здраво, весело и живахно дете, наједном без икаквог разлога, сневесели и постане плачљиво, зловољно, злојешно и болешљиво — то је

Матавуљ, Симо - УСКОК

“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху свијетлим празницима, које обично весело очекују Срби. А зашто то, разабраће се домало.

Кад је лежао у најтежим ранама, кад сви мишљасмо дође му крај, он се кезио као ово сад! Јер, што је њему бог дао весело срце, ни тога већ нема на свијету! Ако ћеш да се смије од сада до зоре, све овако...

нам: да је силном Наполеону дошао крај, да су се сви цареви и краљеви сложили против њега, да и нас Русија позива. Весело као на свадбу кренемо се с владиком опет у Приморје.

Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође.

Играше се оро. Сва их омладина дочека весело. Послије игре, сви навалише на Крцуна да пјева уз гусле. Он се дуго шчињао, али кад га и Јанко замоли, поче пјесму:

Напољу бјеше цибрин а и снијег већ шкрипаше под њиховијем ногама. Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху. Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву.

“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!“ Игуман се поклони и затутњи као из бадња: — Помози бог.

Проговори Маркиша: — Погоди мој несрећни сан!... Вођ рече весело: — Четири главе за двоја носила! Е баш се враћамо с образом! Причаће се ово, дјецо! — Шта ћемо с Крцуном?

— Вазда вам срећа била! — кликну један весело... — Кад је тако, учинићемо вам што год хоћете, а не за плату, ни дао бог! Остани, ти, Радоје, код стоке, а ми одосмо.

Јоке му стави длан на чело. Он се насмија, весело их погледа и запита: — Јесу ли дошли? — Ко? — рече Јоке. — Па Лудмила, Вацлав, ујак и мали Јанко?...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ВИ Све је прошло, детињство и с њим могућност бољег света, али остадоше весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи макар и царства пропадала.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

58 6. 60 7. 61 8. 62 9. 64 10. 65 ДЈЕЈСТВО ПЕТО 68 1. 69 2. 71 3. 74 4. 76 5. 78 6. 81 7. 83 8. 87 РОДОЉУПЦИ ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ПЕТ ДЈЕЈСТВИЈА Діе Фреіхеіт хат еін гроѕѕеѕ Фаѕтнацхтѕбуцх аифгеѕсх Иаген; еін једер кауфт вон ихрен

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и 1855. писма из Швајцарске, 1855. писма из Париза). Млад, здрав, имућан, он је чило и весело облетао Европу и своја путовања описивао у занимљивим писмима која одликује занимљивост, хумор, ведрина и природност.

Он је осетио поезију старог, источњачког и патријархалног Ниша, и почео опевати весело »живовање« »старовремских« Нишлија, дао »слику, како сам вели, из веселих и безбрижних дана старог Ниша, једну слику

Севдисање и весело старо »живување« старинских Нишлија, чулна радост живота, обилне песме и проводње, све то допало се читаоцима.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже.

Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један

И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која је звекетљиво тресла.

— Ви немате никога да се о вама стара, рекла је. — Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже. Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази. Он јој рече нека причека.

Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше. И он се упути кући. Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.

Он се спусти поред ње. И с ногама над водом, с осмјехом у очима, они су причали много и весело, као пријатељи који се познају годинама, док је вријеме јурило као вода испод њихових ногу.

Па како је то кратко трајало, то безбрижно и весело доба, како су брзо прошли и пројурили ти ведри часови! Осјетила је у себи срце које бије и младост која чезне; срела

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

не одводи, Да погледим сва местанца редом Још једанпут млађаним погледом, Часе млоге дено своји лета Кâ у рају весело прошета.

Ао брацо, амо у то доба Дођи, види, чуј, па ајд' у гроба. Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало, Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују, Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога

се момци помолише, По два, по три, однекуд и више, Сви на коњма, коњи им милина, Ма јунаци чудо и милина. Весело им око и оруже — Куд су нагли, љубазиви друже?

Та зар су се заман саморили? Зар да с' врате баш и без плијена? „Та напријед!“ сви весело зборе, Понајвише Милун четовођа, Нешто му се срце разиграло, Кô да иде задобити царство: „За мном, браћо, за мном,

На истоку сину зора, Он из свога шетну двора, Шетну здраво и весело; Зачу жубор, спази врело: „Окле тако, водо драга?

Куд годе гледну, све беше весело, Од пуста миља све ми се занело. Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и

И учас, не знам што му на ум паде, Он гроотом се ту смејати стаде, Па јоште рече: „Да срећице клете! Та весело је, што се не смејете?“ Па тад се смрче и цео побледи, Кô камен стоји, а у земљу гледи.

најзад вако заче чедо бело: „Ох мој Стојане, ох мој друже мио, Не питам тебе што си наумио, Ма ако т' лице и јесте весело, На неко веље ти се спремаш дело; Ал' што је да је, штоно тебе чека, Не потури ме тужну од себека!

За њу кажу: ко ту ноћи, Бог му био у помоћи! Но ма како, срце моје Сада ето весело је; Та ајдемо, ајд'мо тамо, Да кроз прозор загледамо, Та јад ће те и сам срести, А веселе ваља срести.

“ Викну једна јуначина. Поседаше за столове; „Наша браћа јоште лове, Њима срећа, ми весело, Ал' и вреди тако дело!

ИИИ Ево лазе годинице, Гоне му младости росе, Парају му глатко лице, Бéлē њему вране косе. Ал' опета је весело Чарно њему вавек око, Опет носи ведро чело Као младић он високо.

Певач дође међ другове. Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра. Певач то гледа, гледа, и упита7: Кад оће опет венац браће,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

од њих било је свечано побједничко наступање кроз поља, увеличано нашом натовареном старом кобилом, иза које сам ја весело каскао и потркивао.

— Па гдје си ти, мој Радоје, што тебе нема? — какоће побро улазећи у двориште, а дјед се правда, весело ширећи руке: — Шта ћеш, обладао посао, притисле године, не мили се човјеку никуд с прага. — А како те ноге служе?

— Аха, сипљиви мој парипе, ево и тебе посветише! — весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било. Дјед је и даље пренеражено ћутао, као да више није чељаде од овога

Пригушено рзање убрзо прерасте у гласан, грохотан смијех. Самарџија Петрак лупао се по бедрима и весело ргетао: — Аха-ха-ха, убрани ме, вели, брате Раде, од џандарске руке, помози да ми се не замрсе пути.

— А нама се ругаш, а! — весело дочека самарџија. — Па, болан, људи — то ни попу казао не би! — толико сам пута сањао како са истим овим својим

— оте се јадном дједу, па се и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи, макар и царства пропадала.

Тамо се врти, смијуцка и весело крекеће онај женски врагодер, Драгиња Кечина. — Ајме мени, зар натоварих на плећа већ шездегодина!

Ихај-хај, па зар све око нас није једно велико дјетињство и безбрижни несташлук, једно весело ходање на глави, које само уозбиљавају и кваре строге маме, пољари, жандарми, попови и разни други од којих се мораш

На тај оптимистички поклич, праву народну будницу, командир весело зарза, па се опет, за трен ока, смрачи и занијека главом. — Јок, јок, не иде.

— грокнуо би кум Рожљика. — Докле се ти мислиш скитати и гледати како ћеш нешто здипити? — Де, ти, де, широња! — весело је кријештао Циго. — Гледаш само како ћеш што довући у ту твоју логу, па мислиш да је свак таки.

— И ја теби двапут! — у пола окрета врати Јоваш и срце му весело заигра кад крајичком ока спази како се ониски Козарчани, омладинци, пребацују преко ниске ограде за Миканом и његовим

— Сигурно Крајишници! — весело крекеће његов пратилац, дојучерашњи ђак средње трговачке школе, родом од Краљева. — А одакле им оволики?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— А ти, газда, чекај; ето мене сад, одмах... — Е-е-хеј! — растегну он весело и изгуби се у ноћ. Стојан као да се уплаши од његова нагла одласка, јер се и он брзо диже и пође за њим, али се опет

ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше. На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.

Само гутљај. — Не могу више. — И окрете се, загледа опет у ноћ, у месец који сад беше насред неба и исто онако весело поигравајући осветљаваше озго све, јасно треперећи.

Ишли би натраг кући. Она носи тепсију на глави. Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела. Уплакано јој лице зажарило се, букнуло, а и цела јој снага као набрекла.

Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена, гледа како јој синчић весело трчи капији, на којој их већ као увек чека њена мајка, која свакад суботом и уочи сваког празника долази да код ње

услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено. У том јој најстарији брат запева.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Гра(х) и купус земљом управљају. Ево време златно и весело, Кад нам није забрањено јело! Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода.

| Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с Фрушкогорци нит’ са

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не плачи, злато, не бој се

зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека.

Сажали се рибар, и даде му за ту једну потуру лепу велику штуку, а старац је весело однесе кући. Брже боље узе нож да рибу расплати, али се не мало зачуди кад у утроби рибиној нађе својих тридесет

кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија, него кад сам се с тобом састала.

Кад не пристајеш дај триста гроша џериме. Тужитељ даде кадији триста гроша, и оде. Кмет оде кући весело. БИСТРА БРАЋА Два Пазариштана отишли у Карлобаг, по со, па кад су натоварили соли, хајде да се мало проходају по

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

228 ПОЗОРИЈЕ 4. 231 ПОЗОРИЈЕ 5. 232 ПОЗОРИЈЕ 6. 233 ПОЗОРИЈЕ 7. 234 ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: МАКСИМ, марвени трговац СОФИЈА, његова жена ЛЕПОСАВА, кћи му од

Распра ова породила је у мени мисао списати једно весело позорије, као за углед г. Спасићу, да л’ би лепо било, кад би се његове погрешне мисли и речи групирале и

БЕОГРАД НЕКАД И САД ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ДВА ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: НЕША, трговац у Београду ЉУБА, његова кћи СТАНИЈА, Нешина

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА Садржај ПРЕДГОВОР 4 ДЈЕЈСТВО ПРВО 6 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Еін еінзіг бöѕеѕ Wеіб Иебт хöсхѕтенѕ ин дер Wелт; Нур Ѕцхлімм, даѕѕ једер ѕеінѕ фüр діеѕеѕ

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЛАЖА И ПАРАЛАЖА Садржај ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 ДЈЕЈСТВО ВТОРО 30 ЛАЖА И ПАРАЛАЖА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ) ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: МАРКО ВУЈИЋ, богати трговац ЈЕЛИЦА, његова

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада, несташни враже?“ Весело пара сину у трави, а дјечак скочи, повика: „Стој! Ово је цванцик сребрни мој!

Остаћу ваљда жив.“ Сањају поља под златном луном, док Ћоса иде са торбом пуном, весело ноге језде. Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде.

Дивовски клобук печурка шири, испод ње мала кућица вири, у њојзи живот весело ври, станују тамо патуљка три, патуљак Рудар, патуљак Ловац и брат патуљак Морепловац.

“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше. Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше.

Африка зове нас, нама је тамо спас, другови, сви у кас!“ Весело слонче труби: „Хајдмо у гнијездо старо! Бјежмо од људи грубих! Правац — Килиманџаро!

Мајмун је збијао шале, ту му не треба смијене, па је весело било до саме ноћи снене. Лав је чувао стражу ноћу, будан и љут, а слон је трубио силно: „Склањај се, правите пут!

Далек је Север од леда чиста, на Југу песак ужарен блиста. Весело момци, дигните главе, ведар сам, ево, и ја, ако су овде магла и туга, негде нам сунце сија.

Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.“ Тако им путник весело рече па разви крила дуга: „Остајте здраво, Тошо и Жућо, ја ћу у правцу Југа.

“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!“ Разигран точак весело ђипа, топло се брашно у сандук сипа, деда се срећан по млину врти, препуне вреће на леђа прти, врти се жрвањ

И висибаба, кривога врата, кроз снег се проби, сунца се хвата, а ту и тамо весело сине злаћано око јагорчевине, падином брега, скроман и снен, дукатом жутим осу се дрен.

Истога трена провали вода, весело точак поче да игра, поскочи Жућа, побеже Тоша, оба их зали несташна чигра. А млин забруја ко никад прије, полете

А млин забруја ко никад прије, полете жрвањ ко коњиц пропет. Прену се деда, весело викну: „Чујеш ли млина, будан је опет!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Опет бих то желео. Човек који је говорио у почетку весело, растужи се очито. Његов глас постаде врео и несносан као код алкохоличара. — Мислим да је сад већ готово.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Куда мислиш сада? — У игри, у пољу провела сам лето, Па весело сада у школу ме ето. Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати!

Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић

отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће љупка, Јер ће доћи живот млад, И весело с поветарцем Ћеретаће срећно тад.

Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.

И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала! Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сељаци су пристизали у масама. Пописана кола закрчила улице. На угловима се окупили ђаци и весело разговарају, а трговци задовољно трљају руке. На станици жагор. Дугачка композиција, пуна муниције, креће...

— Прошли су они кроз сто руку. Када пређосмо батерију, војници весело разговарају. Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници

Призор је упечатљив и мучан. Леже трупине људи непомично као оборене кладе, док из оближњег жбуна прхну весело јато врабаца. Батерија застаде. Зачу се оштра команда: — Батерија... спремна за паљбу!

Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а деца истрчавају на друм и весело нас посматрају. Саопштава вођа одељења да је рудни дешњак пао, те је четврти топ заостао. Одмах дође командир.

Али нико га не погоди и он се изгуби међу кукурузе да јави страшну вест. На нашој обали је весело расположење. Војници се разишли по кукурузу и бирају свеже пурењаке.

А када се изнад наших глава проломе експлозије, онда тек весело прогледају. Или се усне развуку у смех, када из неке рупе у кукурузишту допре глас Танасија релеја: „Пали, Славко!“...

личи нам на неко огромно живо око, које нас у почетку посматра бојажљиво, потом подругљиво, док најзад не заблиста весело, пуним сјајем. Ваљда хиљадама година посматра оно увек исти призор.

Око торња чује се весело цвркутање врабаца. Наслоњени на по једну ногу, прибили смо главе уз прозорче и тражимо линију ровова.

Ето... Говорио је сасвим спокојно, готово весело, као да седи у некој кафани. — И ви сте митраљезац? — Не, већ мученик божји, звани пешак.

И на крају изврнуше кувари казан и тако остатак покупи Танасије. Сунце се рађало, и зраци се весело расуше кроз забран и преко свеже земље. Живот нам се учини још тежи и мучнији.

— Нека, нека, писмени смо!... Дође мечка и пред вашу кућу!... Батали, знамо за шалу! — узвикују весело војници. Као да стотину громова тресну над главама нашим, а земља се узбурља око нас. Утонусмо у дим и прашину.

Војници, расположени, весело прилазе Танасију. — Алал ти вера, тобџијо! — Ха... Шта мислите... да љубиш топ, бато!... — Оно јес...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити. Његов поглед као да говораше: »Ето ти...

Боже мој, како се је то све сјајно замишљало!... Знате већ шта може мислити здраво и весело шеснаестогодишње девојче. И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри,

Погледа је и би му веома по вољи њено весело насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело живети !« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.

Погледа је и би му веома по вољи њено весело насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело живети !« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно. — Јесте ли одавно учитељ?

Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу. Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.

Чича Стојан, чим учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем: — Тако, братићу, Бог ти дао, тако! Јес’ видео, господине?...

Дакле нове колеге! Част ми је... Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом. За то време Гојко весело узвикну: — Веља, Бога ми!... Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише.

»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...

дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју. »Какво зло, мисли она даље : само тек да се тако каже.

»Какво зло, мисли она даље : само тек да се тако каже. Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста. Море, славан је живот, слатко је живети !...

Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату. Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.

Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају ! А ја... са овако живом природом, стварам војнике. Чудно !...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

19. Грану сунце иза брда, Весело, весело! Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело!

19. Грану сунце иза брда, Весело, весело! Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело!

19. Грану сунце иза брда, Весело, весело! Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело!

19. Грану сунце иза брда, Весело, весело! Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело!

Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело! Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на невјесте, Невјесте се

Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело! Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на невјесте, Невјесте се разиграше.

Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.

Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.

88. Ово је вино црвено, Попијмо га весело, Нек не чује све село, Да смо здраво и весело. 89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке.

88. Ово је вино црвено, Попијмо га весело, Нек не чује све село, Да смо здраво и весело. 89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке.

Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила. И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90. Играла је кошутица, Баштина јој је; Невестица вино пије, Прилика јој је. 91.

И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Само ме је Ромилда Морпурго познала, и у домину. Живео сам ја, на Ријеци, весело. Међутим, нисам ја ни на Ријеци живео само са барунима и грофовима, који су личили на накараду.

Међутим, нисам ја ни на Ријеци живео само са барунима и грофовима, који су личили на накараду. Нити сам живео само весело. Живео сам и ја на Ријеци, неко време, и међу пролетерима, и горко.

Све се гласно довикивало. Весело. Кад сам најзад изишао опет на станицу да се вратим у Нови Сад, присуствовао сам још, случајно, повратку србијанске

Појавих се тако, снужден, изнурен, у дезинфикованом шињелу, на Ријеци, где сам, пре годину дана, живео тако весело. Сви су се чудили какав сам се вратио, а и ја сам се томе чудио.

У болници на Ријеци наилазио сам на многе од оних са којима сам некад тако весело играо, али је то било као у неком сну.

Оне весело циче, и смеју се, кад талијански проговорим. Неке су врло младе. Свет ми се тужи, јер мисли да сам Талијан.

Сестре Церњајски сад раде у оделу болничарки, лепе су, и снажне као атлети, али не играју више весело. Не игра више весело ни Ромилда Морпурго.

Сестре Церњајски сад раде у оделу болничарки, лепе су, и снажне као атлети, али не играју више весело. Не игра више весело ни Ромилда Морпурго. Сестра Зубранићева не чита ми више Кардучија и Леопардија, него каже да је велики песник Данунцио.

Кад бих пролазио улицом, дешавало ми се да ми непознати младићи и девојке, довикују, весело: Тужно је бити мушко! То је био рефрен из моје песме Гардиста и три питања.

Ја и данас мислим да сам имао право. А да акценти, као што Вук каже, не треба да се штампају за читаоца. Исто тако, весело, Пандуровић је тврдио и то да ја кажем да душа може бити брката.

Ништа не може да се задржи. И ја, куд све нисам ишао. А ето, овде, како весело тече овај поток. Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор.

Треба им доказати противно. Како, то је свеједно, јер они су потпуно разочарани, и све им је свеједно. Како сам се весело насмејао онима који, код нас, мрзе Италију, и деру се против ње!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У грану по џбуњу, свуда око њих гукале су грлице, цвркутале свакојаке птице, а по шареном шљунку весело су жуборили потоци. По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери.

Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и милине: беше и весело и страшно. Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово. Њему још нешто недостаје па да буде савршено..

Џомба му беше престо, а рит царство. Ту беше све живо и весело. Око њега и далеко иза њега, из загрејаног рита, јечао је крекет жаба и звонило жалостиво укање жабаца.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Прави мудрац!... Ретка памет!... — повикаше весело са свију страна, тврдећи како га је сам Бог као анђела с неба послао да их спасе.

Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!

То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима. Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” — Потом се влада окрете Илији и рече: „Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.

Црква пустила, свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и

поче Ђокић. Капетану се допаде одговор, па весело засија очима. — Видим да си јунак, — рече он потом, — него ти пушка није најсигурнија. Послаћу ти ја оздо магацинку.

Свану му пред очима. Постаде му сјајан цео свет. Он весело подиже главу и поче да се смеши на људе који пролажаху поред њега.

Касапи забодоше ножеве у пањ, оставише читаве ројеве мува, да слободно и весело облећу око непроданог меса и кожа, — не бојећи се говеђег репа и осталог смртоносног оружја, којим их касапи на

После га стану целивати и отац и мати, стану се обоје весело смејати и отимати о његов загрљај... Па онда лепо сви уседну на кола са белим коњима и возе се у велику шуму коју зову

— Море, невоља је... Искочио београдски воз, па ће бити задоцњење. — А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку.

Марко сеђаше као прикован с погледом на под, а Станко весело обрте лице сунцу. — Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ...

Слива јој се слатко топло млеко из груди на обрашчић, а она весело маше ручицом и смеје се гласно својим невиним, анђелским смехом, гледајући необичне, љубавне тетине очи.

— Ено, окренуо ти се!... Јавља ти се, Бога ми!... — Мир, маче... није мени! шапће забленута тетка, климајући и сама весело главом. — То он, знаш... Марици. Ено је пред капијом. — Није, тетице, жива ми ти! Баш сам видела како те погледао...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА (радосно): Да изађем у ходник? ЈЕВРЕМ: Дабоме, да изађеш! ДАНИЦА (весело отрчи). XВ ПРЕЂАШЊИ, без ДАНИЦЕ ЈЕВРЕМ (шета забринуто и наставља ред мисли које је Даница својим доласком

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Нудим окућницу и имање, Сву некретнину више-мање, Ћилимове, сребро, посуђе — Само нек се живи весело!” „А на почетку распродаје Цењеним купцима нудим деду: Стар је, ал очуван, као да је Тридесет година држан на

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ништа не даје такав утисак смрти као те жртве бесне океанске буре, великог једрењака који је некада, пун живота, весело пловио по површини бескрајног океана«. »Али, пазите сад...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

А утеха је, Госпо, тако ретка! Никада краја наслеђену болу, И моје писмо, весело с почетка, Свршава тужним акордом у Молу.

танки конци они, Дрхтаји твоји мене вежу За вечни живот од искони, И у дну тужне душе моје, Ко наговештај нове вере, Весело као лишће твоје, Нагони тамни затрепере...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Што су они? Жертве благородне да прелазе с бојнијех пољанах у весело царство поезије, како росне свијетле капљице уз веселе зраке на небеса. Куд ће више бруке од старости?

ИГУМАН СТЕФАН Млади синко, лијепи владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина кâ блиједи пламен по ракији.

веселости, особено кâ што је код тебе: са сребрном брадом до појаса, са сребрном косом до појаса, а лице ти глатко и весело. То је управ благослов вишњега.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње веселе, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега

главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је грабио и промицао. Већ је близу зора. Мрак се губио. Около, иза равница, кроз магле, већ су се оцртавала била.

И чим се за њима затворише и закључаше амамска врата, све, осетивши се затворене, сасвим се ослободивши, брзо, весело почеше да се пењу по миндерлуку и да се свлаче.

Бојала се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе,

И то је изда. Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: — А јело, нано? Ако оно тамо искупи?

концима и праменовима вуне и памука од спаваћих хаљина, запретала босе ноге у пепео око огњишта, гледајући око себе весело и слободно. Софка их поче као увек грдити.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

— Желите ли, можда, нашем друштву прићи? Ту је тако згодно и весело. — Хвала... ПОРУКА Не, друже! Нека и то знаш на крају, Да ништа не мрзим што сам некад вол’о.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Настала су опет добра времена“, говораху они, трљајући весело руке. Није шала толики народ, таки пазар! Од принципова времена тога не би, јер бјеху мутна времена, да се слабо и

Нико не проговори, нити се маче, но све очи запеле за њ. Пламен је весело играо усред те снуждене чељади, те је мужевно а жалосно лице сердарево чудан израз примало од тога блијеска. „Пејо!

„Не треба, сердаре, ми смо се за то побринули!“ рекоше момци весело, а бркоња Радоје искочи на врата, те унесе натакнута брава, којег су пред кућом прислонили били. „Е, Боже помози!

Истога часа, пред свијем кућама у сердареву великом браству, стаде пуцњава и весело одазивање. То је све договором било и очекивало се. Уђоше, приставише пециво, па посједаше око огња.

“ „Осим тога“, наставља Господ обративши се сину, „ову ломну гору под нама, гдје те лако весело примише, гдје људи, од вајкада крв лију ради тебе, синко, њу ће овај снијег, бар за њеко вријеме, одбранити од њенијех

Вјетар бјеше утолио те наста потпуна тишина. Тице весело пјеваху по зеленим честима. Нијесу дуго чекали. Турци истим редом као што их прије угледаше, примицаху се, само што,

Дјеца су редовно долазила на рочиште, весело идући тамо као на забаву, а враћајући се дома сваки дан боље оснажени душом и тијелом.

Стари, пошто неко вријеме омјераше Јана, нареди да се опет сијеку. Јан весело испријечи тољажицу желећи да се и пред оцем позори, али Вира, која бјеше ушла за оцем, даде брату неки знак.

Сад опет наста мир, као у гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка, свога старог знанца.

„А чему, стрико! Могу и ја!“ рече цура весело, па као да докаже како може, загна сјекиру до ушице у кладу. Склад и снага њезиних виткијех удова, показаше се лијепо

Ја бих се заплакао кад се тако насмијеш!“ „А зашто?“ „Ваистину, смијеш се од доброте а не што ти је срце весело; то се види; лице ти је жалосније кад се насмијеш. Добар си и мени и осталим грешним људима.

„Ха, весело, весело!“ гракну сердар, да је свијем у ушима зазвонило. „Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намј

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тако махнит по гори не скакао! Тако ме браћа не издала! Тако ме гром не убио, а ви сви здраво и весело! Тако ме живи огањ не сажегао! Тако ме земља сунцу не отела! Тако ме коњска копита не сатрла!

— Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља. — Болест дође на хату, а оде на раку.

Јаох, за ситом јесени, а гладан цвијеће не мирише! — Рекао неко некоме кад му је хвалио лијепо и весело прољеће. Како сам постао, није ми подробац остао.

Како ови Божић здраво и весело прославио, дабогда и унапријед за много година у бољему бићу а у мањему грију; а сад здрав си ми.

И ја не знам даље но нам, боже, дај здравље!“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под овај кров. У твојој се кући свака срећа свила.

— Што смо му поменули његове волове и његове тежаке: волови му били сретни и честити, а тежаци здраво и весело! Што смо му поменули у пољу рало и у брду стадо: рало му орало дубоко, а стадо му ишло широко, планина се прихватало,

Њему дао бог руке пуне, а срце весело, те се стида не застидио, а страшна не препануо, већ свакоме доранио, и даривао части и љубави, ка’ и нама данас.

Који зловољно дошô, од двора му весело пошô, руках пунаних а срца весела, путем ходећи, бога молећи и лијепо зборећи: добра господара, добре господарице,

дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране сидио, весело вино напијао а дружину, како прави сват, јуначио и соколио!

мили, вазда ми први одио и за совром овако јуначку и поштену браћу водио; здраво их дома доводио, а на дому здраво и весело наодио! Здраво ми био као што бих и себи желио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Кад пођоше и кре- | тоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: „Не плачи злато, не бој се

Отац отиде и девојку запроси, а она онако у сиротињи пође радо и весело. После је прстенују, доведу је и венчају их, и змија стане живети са својом невестом, те ти она богме затрудни.

и весели се, те запита једнога: „Како је то, брате, у вас све весело?” А онај му одговори: „За што не би било, кад нам је свака година родна и свега имамо изобила.

и пролазећи крозањ види где је у њему све жалосно и плачно, па рече једноме: „Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а за што је у вас све тако жалосно?

” На то зет рече: „Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео?” Шура настави даље: „Видео сам село све весело.

кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.

А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома покаже жени ону длаку и приповједи све шта му се прикојасило, а она му се почне ругати и смијати, али он

Најпотље путујући стигну здраво и весело дома и вјенчају се. 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. Био један цар и царица. Ова царица имаше звезду на челу па роди и кћер

“ Онда он рече: „Молим вас, браћо, упитајте капетана вашег, би ли их на откупе за готове новце дао.“ Они га одмах весело послушају, потрче и зовну капетана.

зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека. 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Данас радосно црква твоја поштује живљење твоје и приноси ти весело појање окупљајући духовна твоја чеда, радосне славитеље твоје, миомирисно, благодатно твоја гробница веселећи твоје

Ако хоћете сазнати о мени грешном, то с милошћу Божијом и светом вашом молитвом здраво и весело дођосмо до светога и божаственога града. Поклонисмо се пресветом и божаственом Гробу и светим његовим местима.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Тихослатко и љупко шу-шчење и играње с долином потока, весело различни[х] птица појање, кротко и прохладно ветра диханије, и његово с лишћем преметање, дају ушима једну тако

С њим сам обишао сав Срем, Славонију и Бачку. Он је свуд био добро примљен за своје весело и, у исто време, препоштено опхожденије.

и недалеко од Гаревице дођемо к дому и братији мојега друга, гди њега све сродство његово, браћа, сестре и снаје, тако весело дочекају као да је из некакова ропства утекао. Ово је ујесен било.

„За 20“, рече ми он, „купићу је ја.” Обуче је; таман како ваља. Радостан, као да му се нешто весело случило, тај час изброји ми новце, а [х]аљину фалећи и говорећи да би у Корфу 50 пијастри коштовала, метне у сандук.

Дела моја и дужности радо и весело исполњавајући, чинило ми се да сам у совершенејшеј независимости и свободи, нит сам кому есап давао, нит од кога

Овде господа конти Војиновићи и прочи посподари трговци запитају ме би ли хотео ту за коју годину децу учити. Радо и весело за пет стотина форинти на годину, одговорим.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Шта?... Шта је то? — поче Брне. — То је да си ти изашâ из камаре, а и не знаш да си изашâ! — рече Тетка весело. — Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја кâ мијур. Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази. Ајде, Брне!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Од белог јоргована боли ме вид, Од плавог — рука скоро сања Да су јој прсти постали цвет Па тужно и весело миришу Крај руже која је скупила свет И крв и тајну и усне које сишу Са друге усне смех и смрт.

Ту смо се тужно љубили У сенкама, по клупама. Ту су ме весело убили И бацали по рупама. О, где све нисам шетао, Кога све нисам сретао, Пред каквим кафанама седао.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Држи га за главу, а петао, висећи, маше крилима као да лети. Деца се згомилала у вратима и нешто весело довикују оцу. Смејући се, селак из све снаге завитла петла укруг, и витлао га је све дотле док петао без главе,

„Разбијајте!“ Аћим је подигао штап. Сељаци јурнуше на плотове, почупаше прошће и, с бесом и весело, нагрнуше на кафану, поразбијаше врата и прозоре, поломише рамове, столове, столице, келнерај, полупаше сву стакларију

Руке и у мраку виде: брзо нађоше суд, песница разглави чеп и буре му весело понуди свој љути терет. Умрећеш, Ђорђе... Умрећу. Ако. Немаш рашта ни да живиш.

Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле. Под прозором запева петао, весело, из све снаге. Никола трже браду с кревета и погледа по соби пуној шареног јесењег јутра. Сам је.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од стрепње Плачко потамне али настави да се пење у висину заједно са Смејачком. — Гле нове звезде! — весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда.

— Како се лети? — обратио се птицама. Уместо одговора, птице су весело залепршале крилима и ишчезле. — Како се постаје Принц облака?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 204 ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО 206 ЦИВ ГРМ 207 ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...

Ао, брацо, амо у то доба, Дођи, види, чуј, па хајд' у гроба! Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало; Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују Јоште мало - ето винограда.

хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам подножја љуби, нежно се грлећ' с њима.

Четири Сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо мртвачко лице са тогом покрише тада. Кличе весело галеб над плавом пучином мора, И мирта сладосно шуми под небом жаркога југа И песма од некуд грмну.

Под танким велом плавкастога дима У пећи ватра пламти пуним жаром, И сјајне пруге по ћилиму старом Весело баца и трепери њима.

Да ли једно момче што са лудог жара Отрже се у св'јет, да весело блуди, Раскинувши прије оштрицом невјерства Њежно срце једно?

В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна

В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С

Вихори снежног праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.

Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О, благо оном ко не мисли ништа! Тај мање тужи, мање јада зна. Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слуш'о можда, Али по њима није иш'о

заспе, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело јато белих голубова, Полећу у небо звездано и јасно, И тамо се губе. Ноћ пролази мирно.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

бјеше бесамртна рука различите извезла планове, побиједе и весеља неба, са бојама разним украшене, те у прозрак весело блистаху. „Ах, честити створитеља сине, чудеснога овога виђења!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

У њему је све тихо но весело, детињасто и неискусно као и ја кад дођох онамо. Подмлађен, шетам се уским, рђаво калдрмисаним улицама старог Беча.

Мајка се задовољно насмеши. Исак, лепо израстао, изгледаше свеже и весело. Његова свечана одећа, једна врста црне мантије са белим овратником који му је покривао и груди, стајала му је одлично.

Ејскаф, свештеник у Бертн Коглу, стасит гојазан човек, са доброћудним ружичастим лицем и црвеним носом, осмехну се весело: „Не беше лака ствар доћи овамо, драги моји! Тридесет и две миље на рђавим путевима, по магли и зими. Ху ху!

Уживеше се у та времена, смејући се весело, јер сада им изгледаше много што шта лепше но што је у ствари било. Говорило се и о Њутновој вештини, коју је онда

Тако сам остао само скроман љубитељ наука“. Он се весело насмеши. „Па то сам, уствари, и ја. Нисам се ни ја попео на професорску катедру“, Он се скромно насмеши и замоли ме

Лавоазије се обратио своме служитељу: „Драги Масело! Није ли то било весело када смо твоја плућа укључили у хемиску апаратуру?

„Већ су се под њу окупили!“, узвикну весело Лавоазије. „Када сам пре једно четири године доказао да вода није елеменат, већ продукт сагоревања хидрожена у

Дубоко сам дирнут и топло му заблагодарим. Весело узвикнух: „Моја груда снега котрља се као помамна!“ Сви се слатко смејемо и полазимо у спарт зграде где се налази

Тако је јасно и убедљиво било његово предавање“. Сви присутни ударише у смех, а ја искористих то весело расположење да се обратим Лагранжу и рекнем: „Вама, господине Лагранжу, је, као што видим, излишан сваки учитељ.

“ „Разумем!“, рече она весело и даде донети шампањца. Када се њиме напунише чаше и разделише присутнима, она саопшти гостима да је то додадатак моме

Плаха киша таман је испрала блатњаве улице старог Париза на велику радост варошких врабаца; они се весело купају у барицама које се створише у рупчагама неравне варошке калдрме, а и остали житељи вароши у добром су

Када пред њу ступих упознаде ме на први поглед и дочека ме весело и пријатељски као старог свог познаника. Говор који сам унапред спремио да је потсетим на моју личност и изразим јој

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја застанем, поздравим се с њом и кажем јој шта тражим, а она ме радо и весело уведе унутра и показа одаје. Разуме се да су ми се допале...

Ти си мислио да је то нека душа, нека дубина; ти си се варао. Јер ово весело, бујно створење, то је једна чела, драги мој. Јест једна чела што би сваки цвет хтела да опроба.

И брзо, ситно, слободно, скоро весело стрчавање низ стрме степенице невидљивих, као навикнутих да се туда спуштају, ногу, чији се одјеци губили у правцу

А ми се играли, над нашим главама високо лете шарени змајеви, поред дућана пролазе наши несташни другови чујемо њихово весело клицање, маме нас, задиркују. Ми га гледамо молећиво, преклињући, нека нас пусти само мало, само мало.

Залелуја се алпијска трава, широко се растворише плави љиљани, снажно замирисаше њихови петали; весело се заискрили снежни врхови и масиви глечера надвишени над безданом. Црни скелетни вршци заблисташе црвеним одблесцима.

Цео Београд је на улици. Дакле тако. Дајеш ми реч? Госпођа Леђенски, раздрагана као дете и као никад дотле, весело пружи руку, па онда загрли господина Леђенског. — Дајем, ево ти дајем реч. Ти имаш потпуно право.

Лепо је било, и весело је било, и свега смо имали и свачега. Свега и свачега сем жена. И гордили смо се врло (о, још како!

да ли ме можете правилно разумети? — Још како! Још како! Само ако вама личи — одговорила је девојка весело, и никаква се забуна на њој није приметила. — Наравно! На сваки начин. Пет година ја сам..

Одмах се мора рећи, да није било ни једног доброг познаника капетан Тасиног који том приликом није весело клиснуо: ово је заиста право!

је две године равно одувао, посете месту своме родноме чинио, и кад оно од зулума његовог умре Фата, Аганова мајка. Весело је тада живео Икета и бурне оргије изводио, а томе се у кадру научио, и о томе би се животу у кадру читава књига могла

се све удобније на широкој сељачкој клупи поред зида, и задиркујући са пуно нежности мало кадифено маче што се весело играло са малим кићанкама муфа у њеном крилу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире.

Заориле би трубље и бубњеви каквог жустрог војничког марша — а ја сам свеједнако плакао! — Та што сад плачеш? Ово је весело, живо — чујеш ли! Ово није баш нимало тужно! Залуду!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...

Наједаред узвикну весело: — Дајте мотику! — Марија, где је мотика? — запита кмет. — Не знам, богме, да ли је и донета из луке.

Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: — Даска! — Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако.

А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.

Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху. Кад зађе у поток, обузе је нека

Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. — Ха, побро, је л’ то снајка? Жива и срећна била! Гле ђавола какву је цуру преварио.

А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо... А гле сад...

пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо... А гле сад...

Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа.

— Знаш... они наши. — А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима.

И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце... И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док

да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа.. И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

шчепа брже-боље прстен, а она два друга хромога, те умакоше прије него се је баба освијестила, — утекоше срећно и весело, и однијеше прстен да и другове овеселе. Када сиромашак спази прстен, обрадова му се веома.

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не плачи, злато, не бој се

Отац отиде и девојку запроси, а она онако у сиротињи пође радо и весело. После је прстенују, доведу је и венчају их, и змија стане живети са својом невестом, те ти она, богме, затрудни.

зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека. ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН Био неки цар, па је имао сина јединца.

страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева и весели се, те запита једнога: — Како је то брате, у вас све весело? А онај му одговори: — Зашто не би било, кад нам је свака година родна и свега имамо изобила.

пролазећи кроза њ, види где је у њему све жалосно и плачно, па рече једноме: — Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а зашто је у вас све тако жалосно?

На то зет рече: — Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео? Шура настави даље: — Видео сам село све весело.

А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома, покаже жени ону длаку и приповједи све шта му се прикојасило, а она му се почне ругати и смијати, али

кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.

Па разви бошчу. Синуше, мајчин сине, дукати, бисер, драго камење и други скупи адиђари, те деди стадоше очи, па ће весело: — Хоћу, ханумо, што нећу?

Бошњо послуша, и оде весело у Босну, да своје другове обесели. ДВА НОВЦА Био некакав сиромах човек, који се свакојако прометао, па најпосле

— Што у нашу кућу дође само и добровољно, благословено је, — одговори му полако поп. Дијете отиде весело кући, а сељани наставе свој договор, док на један мах пуче жестоки гром и удари негђе близу оне скупштине, а поп у

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И одело, што у ноћи плаве. Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно. И спавале.

Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и зору; Једва чекам вече да и мени сване. 1904.

Подижем будућност са својих осама! У њој ће све бити мило и весело! И топло, и љупко к'о узглавље њено — Као коса, уста, врат, груди и тело. 1905.

Лагано, споро, буде се горе, Свуд живот цвећа весело расте, Земља се брзо сади и оре, Нада се диже к'о небом ласте; Лагано, споро буде се горе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

деци, личило на неуспеле покушаје словачких трговаца мишоловкама да своју робу похвале на српском језику Ту би наше весело комешање достигло врхунац, тако да ми моји враголасти вршњаци никад нису пружили прилику да схватим прави смисао

деци, личило на неуспеле покушаје словачких трговаца мишоловкама да своју робу похвале на српском језику Ту би наше весело комешање достигло врхунац, тако да ми моји враголасти вршњаци никад нису пружили прилику да схватим прави смисао

Погледао ме је љубазно а очи су му весело блеснуле и обратио ми се на немачком: ”Имао си добар укус кад си бирао своје познанике у Америци.

Када сам се упутио назад у Касл Гарден са кокетно накривљеним црвеним фесом на глави, дечаци су ме весело поздравили. Размишљао сам у себи како је овај непријатан случај био у ствари добра поука, јер меје научио да се

Када су се коначно делфини, у поретку извиђачког одреда коњице, удаљили од нашег брода, играјући и скачући весело преко таласа, једна девојка живе маште примети како се они журе да поднесу извештај главном заповеднику њихове војске

јула 1884. године, нашао сам се у Паризу. Париз је тада весело прослављао национални празник - годишњицу пада Бастиље године 1789.

Ћипико, Иво - Приповетке

Топли пламен, пун благе влаге, ражган, као да су већ осетили; гледају га како ствар лиже, док му искрице весело врцају испред њих. Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости.

Мори је брига... и целу ноћ слуша и лепо разбире како живина у појати весело трве и жваће суву траву. Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и радоваше се што се враћа кући.

Помаже им и кум; и породица се чисто весело усели у нову кућу. Али надође јесен и затече их истрошене и отанчале; трсише брзо оно што су имали, а зараде

крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на вратима спуштени весело свира неко у хармонику и види се на застору како се сјенке унутра помамно врте.

А вечерас је и живља, окретнија; чини јој се да би се сада испоредила с онима што весело мимо њу пролазе, — тако је лака у ходу и у мислима.

С њоме ће ићи и Лазо Јовов, момче што се већ двапут враћало из Америке. И овога пута, пошто је мало вријеме весело провео код куће и нешто новаца оставио староме оцу, наново одлази. Он весело прихвати згоду.

И овога пута, пошто је мало вријеме весело провео код куће и нешто новаца оставио староме оцу, наново одлази. Он весело прихвати згоду. Вели: — Бићу у лијепоме друштву, а довешћу му је као младу невјесту!

свијету пушта маха своме младићкоме животу и безбризи, па, упознавши се убрзо с неким од исељеника, подаље од ње, весело им прича.

Знаду чему су дошли: она је Спасојева, а он ће да заслужи новаца, па да наново које вријеме весело проживи код своје куће. — Не знам што ми је, — тужи се девојка, тужна сам.... — Проћи ће! — тјеши је Лазо.

— вели одмах с врата. Од сутра прихватићу се посла у старога господара... Биће добића! — и таре весело руке. —А што је теби? — рече Цвијети и сједе до ње. —Не знам ни сам, јави се мјесто ње Спасоје и приђе к њима.

Сви се весело враћају и преко села безразложно душе се од смијеха... Њих двоје сами часом загледавају се, па прослиједе путем; он,

Тако дуго стоји и забавља се са својим мислима, а што би од ње било да њих нема?... Дјеца се око ње весело играју, а уто и маестрал јавља се; поступно пучина је набранија, живља, модрија, а свјежи лахор, као дах живота, у

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А?.. Бог зна да ли ћу ја бити Турчин?.. О, куку мени ако не могнем бити!... Сутрадан је сам Хамза Вукашиновић весело помагао Колашинцима да товаре своју заслугу у грожђу и пићу.

— Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!.. Здрав си! — некако весело и преображено искапи Богдана чашу, одмах је нали и нагна човека да је испије. — Тако, жено! — А да, богме!...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

О ЗАРУЧЕЊУ КНЕГИЊИЦЕ СТАНЕ Стижу гласи дивна звука, Сипајући кругом блеске; Весело се груди шире, Груди српске, свесловенске.

»Стармали« 1881. ЛЕПТИРИЦА На столу је мирно свећа горукала, А по соби лети лептирица мала. У несташном лету весело и смело На дувар поглêда, на светлиште бело; Обрну се к свећи, нехотице, чило, „Гле, још јача светлост!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ТИКВА Садржај ПРЕДСЛОВИЈЕ 4 ДОДАТАК 5 ДЈЕЈСТВО И 7 ДЈЕЈСТВО ИИ 26 ДЈЕЈСТВО ИИИ 42 ПОКОНДИРЕНА ТИКВА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Пречестњејшем господину САМУИЛУ МАШИРЕВИЧУ архимандриту С.

Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква! — Покондирена тиква, господо моја, јест тако завомо весело позориште које сам ја долу нижајше потписани сочинити шчастије имао за вашу, ако соизволите читати, како ползу, тако и

ЈОВАН: Весело, сватови! МИТАР: Видиш, Фемо, како ти се слави кућа. ФЕМА: Лес ноблес, лес модес. МИТАР: Опет почињеш?

Краков, Станислав - КРИЛА

Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен. Вода је весело носила голо мршаво тело. Спасени рак се радовао под каменом.

Пролећу улицама, јуре кроз дворишта, разваљују ограде, и избијају врата са кућа. Чутурице весело певају на мршавим куковима. Пробуђене жене вриште. Тужно блече овце по бачијама.

Ови се сами угодно цепали, и поред надзора албанских стражара са црноцрвеном јаком. Док је у мору, крај жена било весело и свеже, у болници је било запарно и тужно.

одстојање... по шест коси... Грам—грам, грам—грам... Комађе је ударало и звонило о челик штитова. Готово је весело било видети како се човек преврне као срмвљена мушица, и закопрца по земљи. Нарочито кад се гледало издалека.

Бора је извео бароницу, коју је гушио запарни ваздух у колиби, и они су посматрали кружење наших апарата, и весело поздрављали победнике. Х НА ЈУРИШУ А већ од јутра тако грми.

промрзли војници крај варљивог пламена од почупане суве траве; потом би запуцкарао који заплењени кундак, и пламен би весело поиграо по очним капцима, који се склапали под сном и умором крај ове тренутне топлоте.

Лутали су дуго и Ивона је задовољно слушала тешко дисање Душково. Она није била уморна и њене су груди весело дрхтале. Пуштала га је да иде испред ње да би га целога гледала.

Пуштала га је да иде испред ње да би га целога гледала. Улицама су цикала весело голишава деца, и лупале дрвене нануле. Промицала је покоја црна прилика хануме.

ту јурише у кошуљама и са ранцима на леђима; небо је тада горело над њима, они су освајали куће и ограде, све је било весело, после се враћали у логоре и пили дуго под вењацима од исушеног грања. И код Галатишта су били њихови логори.

Ту су радничке колоне правиле друмове, а они се купали у потоку усред бодљи од купина и весело врискали. Сада није било више никог. И увек су људи некуд одлазили. И умирали.

Лишће је шипрага било тамно и невесело климало на њих. Али се зелене ивице на врху планине весело смешиле. Пењали се. Са заравни су гледали цео залив под собом и трвђаве Карабуруна, и ситне бродове на мору, и

И около су играли логори и ваљала се ситна прашина по путу. Све је било весело и тужно. И потом је све одједном полудело, и магла је пала по свему.

Петровић, Растко - АФРИКА

На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету. Вуије ми допушта да се дивим, под условом да је индиго материју

Лупа там–тама, и гомила, лармајући весело, прате ме до изласка из села. Продужавам, одатле на седам километара, у планину, у село Зегеле.

посматрам час правилну игру мишића на плећима мојих носача, час губљење у трави оних што носе ствари, или слушајући весело довикивање и смех..

Руковах се са свима, и они одоше весело кућама. Остатак дана проведох цртајући Кауру, која је необично живописно село.

Враћање је весело и утолико пријатније што ја већ знам шта треба рећи колонијалним белцима. Не: „Овде је дивно, ја вам завидим, и моја

Оне све заједно певају и ударају шаком о шаку, а по две и две наизменце весело скачу и врте се по ширини. Зато су ставиле на себе широке плаве огртаче, који онда, вијући се око њих, изгледају као

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

По дивном Левчу, Куда је срндаћ некад весело Кроз густо лисје липа мирисних Са мудрим оком извор тражио, Сад човек онде, страхом присиљен, Прикрива нејач,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

покупила, потрпала на кола, па сад бежи с њима; зашто су они оставили своје огњиште, своје баштице, где су се још јуче весело играли! О, мали сиротани моји!

Увече је било у Алексинцу доста живо и весело, глас о турском повлачењу допро је у варош и становништво је мало дануло слободније; карика која се стезала да га

13 августа било је у нашем штабу ведро и весело. Турци су одступали и ђенерал се спремао да пређе у наступање. Многи у штабу добили су тога дана одличија и чинове.

да л' ћемо се још који пут загрлити? Кажи јој, бре, Бућо, ако се жив вратиш, да сам је се и на самртном часу слатко и весело сетио... — Где то, где, велиш, да имаш пара? — пита неко трећи састраг.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

„Ево колач,“ старешина рече, „Колач треба сећи, ко ће с ким да сече?“ А весело друштво не мисли се дуго: „Нек њих двоје секу, нико неће друго!

Гори у тишини, У пустоши тој, — Такав ми се чини Сада живот мој. XИВ Ти си већем бледа била, Ал’ весело са мном шета; Ти си већем била болна — ...Ја се сећам једног цвета.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Крупни плавокоси младићи под шлемовима, насмејана лица и доброћудна изгледа, гледали су весело као деца, газили чврстим кораком и слободном руком прихватали цвеће. — Живели!... Живели! — Здравствујте, браћа!

На челу другог батаљона јахао је официр, чијег су коња искитили цвећем. Махао је весело рукама, поздрављајући лево и десно. „Фикус“, када га угледа, као да претрну.

— Ко, је л’ ја? — вели буновно Пера „Ђеврек“ и протегли се. „Фикус“ прекрстио ноге на кревету, пали цигарету и весело добацује. — Браћо, даље од жице не можемо. — На своје смо паре увек — додаје Сима „Јаребица“.

— Кад пођем у Солун, за наше страже ја сам Француз. Кажем само: „же Франзез“ — и пролазим свуда. Танасије поздрави и весело одскакута за својим друговима. — Шта да се ради! — рече командир и махну главом.

Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и посматрао свет који је забундан журио или се весело смејао. Сетио сам се тада македонске жеге, прашине и моје земунице, по којој су јурили мишеви.

Ишли смо неко време ћутећи. Чинило ми се да ћу говором својим покварити овај први утисак. Тома је весело разговарао са старијом сестром. Она се наједном обрати мени: — Ви долазите са фронта?...

Ваздух прозиран и свеж. Шетали смо једном дугачком почишћеном стазом. Арлета ми је весело причала како је добила писмо од брата, који обећава да ће за Божић доћи на одсуство.

Мало после поздравио сам је и вратио се у салон. Било је весело. Једна од сестара изјавила је одмах да ће ме узети за „фијела“, и да је она од сада моја „марена“.

Друштво је било весело. Мој друг Драгутин, или како су га они сада прекрстили „Шарл“, дирао је најмлађу сестру да је она заљубљена у лекара

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирјајет: О златоје пролеће!

њим устопце; у Суботицу јунак Радисав и шерег му сав сву прате браћу чак Басевићу, са Сегединци, добри војници. Весело иду селу и граду, и на ког ваља непријатеља. Боже, им подај добар час и дан!

Ти воздвигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!

Није он, весело дете у колу невиних браћа, Дане певајући скакао и проиграо. Затворен гдигод у тавном света буџаку, Грлио брата

у тавном света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да му се огреје срце прекратке младости зором, Душа да весело лети небу плавоме, Да се, обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у

Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце куца. Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну.

Опет Дунав с’ окреће, горда уступају брда, И весело врата путника примају свог. Тако често срећа узмућује човеку живот, Удари тешки судбе трескају бурно њега; Док

Бечеја: „Досада смо сваких фашанга преко Новина српских нашој браћи на знање давали како се балови са српским играма весело проводе, а одсад нам треба јављати да смо не само српски играли, певали и веселили се, но у том весељу и за корист

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Е, кад си се тако, бате, наруц'о, ето ти па мало 'нако заслади! — вели весело Лујо, па баци пред бака неколико снопова зоби. Јаблан поједе. Кренуше кнежевој кући.

— Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап! Де-де, даље причај. — Е, људи моји, нит је та'кије' нишанџијâ кад

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Једну реч? МАРИЦА: Ђока! АНЋА: Па шта? МАРИЦА: То што сам ти казала — Ђока! (Одјури весело у собу, из које је дошла Анђа.) АНЂА (гледа за њом и крсти се).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим

Или ако то не, а оно хлеба и сира. Али то лепо увијено у бео пешкир. Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.

Јованка на то одмах се забели. Весело, чисто трчећи полети к њима. Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.

широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. Младен види како њега гледа.

И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. — Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку?

— па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. — А ја бабу не видим!

— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се. Младен је строго, паметно гледа.

И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена,

Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се.

Јер сада њега нема. Нема од кога да се стиде, устручавају. Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... [Једина Младенова песма:] Сан ме мори, сан ме ломи. Заспати не могу...

Ћипико, Иво - Пауци

— вели им и не осврћући се на њих. —А да! — узврати Раде, почекавши одговором, — а код вас блата! — и насмија се весело. — А код куће? — Здраве сам их оставио. — Опреми га!

мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази: ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи овдје, по каљаву

— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке кубуре, а

Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама гдје сребрни ђердан звекће.

Али, ето иде, опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет. — Драго ми је што те нађох, — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.

Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу. Њој то личи, па се гости весело насмијаше, а поп Вране не може ока да с ње скине; и, гледајући је, часом заборави на госте, и његове строге црте лица

—А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па видјевши да весело о нечем друштво разговара, настави: — Ти им вјерујеш? Што они нама желе, дао, брате, њима бог! Особито фратри...

И све је то он весело радио, као за се и за своју земљу, и нека би сав живот дао кад има зашта. „Али овако”, помисли, гледајући пред собом

Чим ду'ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош. По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.

Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора...

—Господин је Далматинац, — рече јој брат. —Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? —Ни сто корачаја од њег'. —То мора да је дивно!

Све криомице погледаше на њу. Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело. Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У свим тим домовима поново весело пуцкета ватра од суварака, у бакарним бакрачима ври вареника, људи седе на троношцима ослоњени уморним леђима на

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

НА РУДНИКУ 237 ЉУБАВНА ПРИЧА О ДОНУ НУНЕЦУ И ДОНА КЛАРИ 242 ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ 247 КОРИНТСКА ХЕТЕРА 251 (КЛИЧЕ ВЕСЕЛО ГАЛЕБ НАД ПЛАВОМ ПУЧИНОМ МОРА) 257 ОПСАДА БЕНАРЕ 258 СМРТ КАТОНОВА 266 МРАМОРНИ УБИЦА 269 ЉУБАВНА ТРКА 273 ГЛАСНИК

1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! Сумрачак пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је - само нисам ја! Немир ми стискô уморене груди, Несрећно срце што љубити зна!

1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан. И весô лети светом свуд, Ширећи слатки јад И стрелом рàни моју груд, Несташко рàни

И с чудне среће, јада мог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан! 1882. ЉУБИЧИЦА Међ густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица

И наивна радост, и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа, А плам пуца, гори - и живот се гаси... 1883.

И тајна сила, света моћ, Расипље свете жŷди, И небом трепти тиха ноћ, Царица бурних људи. Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради.

Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О благо оном ко не мисли ништа, Тај мање тужи, мање јада зна! Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слушô можда. Али по њима није ишô сам.

Ја волим ваше ведро чело И ваш сребрни, јасан глас, Кад детињасто и весело Ситница каква дирне вас. Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама

Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева.

На обали пустој, о праведни бози! Хаџи—баба, лелек, ситне вале броји: Клепеће весело и на једној нози Непомичан стоји. 1889.

Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.

Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра, Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље цветно, И све што бага хвали, весело беше и сретно. Но Рахман не беше срећан.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Будућност је како нас опомену високоучени астролог Његовог Величанства, тмурна. Уживајмо зато весело у садашњици!“ Сви прихватише одушевљено овај предлог. Чаше се напунише, па испише на искап.

Ујутро га испратих на железничку станицу и опростисмо се срдачно. Данас добих Ваше мило и весело писмо, драга пријатељице, Ви ме у њему питате када ћемо на пут. Ево, ако желите одмах!

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирајет: О златоје пролеће!

ДАРОВИ ОД ПРИРОДЕ (Одломак) МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Огњевито сунце Весело је сјало Крај пелена цвеће Миром мирисало; Зелено је било У горама грање, Орило се славно Славујско певање Лаки

ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) За гором је село, Србинство је тамо, Српски збори само; То ми омилело, Мило моје село, Буди ми весело! Ред је по обори, Чисто све у кући, Мислиш гледајући Господски су двори, Мило моје село, Буди ми весело!

Ред је по обори, Чисто све у кући, Мислиш гледајући Господски су двори, Мило моје село, Буди ми весело! У моме сеоцу Задруга је сложна, Чељад је побожна, Син покоран оцу, Мило моје село, Буди ми весело!

У моме сеоцу Задруга је сложна, Чељад је побожна, Син покоран оцу, Мило моје село, Буди ми весело! Сви тежамо поље, Знамо још за мобу, Не знамо за злобу Сви смо крепке воље, Мило моје село, Буди ми весело!

Сви тежамо поље, Знамо још за мобу, Не знамо за злобу Сви смо крепке воље, Мило моје село, Буди ми весело! У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не похрда. Мило моје село, Буди ми весело!

У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не похрда. Мило моје село, Буди ми весело! Нема сиромака, А кад је за село, Село скочи цело, Слога наша јака. Мило моје село, Буди ми весело!

Нема сиромака, А кад је за село, Село скочи цело, Слога наша јака. Мило моје село, Буди ми весело! Са свију крајева Чује се певанка Грла крупна,танка; Неће зло ко пева. Мило моје село, Буди ми весело!

Са свију крајева Чује се певанка Грла крупна,танка; Неће зло ко пева. Мило моје село, Буди ми весело! Добри Бог ће дати, Ќ'о што моје село, Бит' ће Српство цело! А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело!

Добри Бог ће дати, Ќ'о што моје село, Бит' ће Српство цело! А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело! РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу

А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже. И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сви смо земља. И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота. Соба иста, али раскошно намештена. Лепршају се по зидовима окачени дугачки свилени пешкири.

(Смеје се): Када ли се овај удеси и када чу да је овамо слободно и весело. (Гледа га.) Бре, бре, од кога те покојника тако удесише у те чохане чакшире, па и џемадан, па чак и свилен појас!

Како је сада овако лепо! Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он. Познајем га по гласу, по кораку.

Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо. Весело, весело!

Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо. Весело, весело!

Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо. Весело, весело!

Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба,

Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што

Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што не смем, туго мори, да те

Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што не смем, туго мори, да те земам?

Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што не смем, туго мори, да те земам?

Много ми је болан побратим. Али, хм, сад ћу ја. (Оде.) АХМЕТ БЕГ (весело): О Сароше, Сароше. Где си бре, Сароше? Наше куће опустеше без тебе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не знам да ли смем да кажем, али мени, у сравњењу с јеврејским митом, грчка митологија дође као неко весело позориште, без животне истине. — Охо, Каленићу! А грчка трагедија? — То је књижевност, уметност.

А било је дана кад је весело звиждућући сабирао своте чистих добити, слутећи све одређенију тајну новца и мистичну неку своју моћ над новцем.

Сад настаде смејање. Весело детињасто смејање. Одједаред се чу оштар писак пољареве звиждаљке. Један, па још три кратка. Песма се пресече.

Осам дана је лежао стари господин, па устао, и на ногама дочекао сина. Али виђење није било весело. Бранко се запрепастио: како се отац његов променио. А и Бабе се сетио. Сео, и очима тражи Бабу.

А и Бабе се сетио. Сео, и очима тражи Бабу. Госпођа Лепосава окрете тужно на весело: — Оде нам Баба, сине, окрњи се наш весели фронт.

Ми ћемо сутра тату весело отпратити у канцеларију, и све ће опет бити добро. — Господин Тома се збиља вратио на рад. Али је лекар казао Бранку:

Ја ћу да одем, а ви узмите и читајте нешто, читајте старе Грке, молим вас, Грке. Грци су трагичне ствари весело и мудро причали... Шта има човек од живота? Што и мрежа пуштена у море, од мора.

Имао је стручног знања далеко више но што је морао да има. Увек весело: кад ђак не зна лекцију, он се слатко смеје, расмеје сву децу, и малом лењивцу је горе но да су га избили због нерада.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Шта је то, дакле, што вас брине; какве сте промене запазили на њему? — Дете је било ведро, весело, расположено, па одједном постало суморно и ћутљиво.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча. Ветар усковитла ватру и ми се подигосмо, окрећући јој леђа.

Кажи хвала и на томе — добацује капетан Вела. — Ама, људи — ускликну весело Средоје, као да је тек сада схватио — ама, је ли могуће да је мир закључен?... Па добро, што се не радујете?...

На једној страни је смрт прикупљала душе, док се на другој рађао нови живот и деца су весело ћеретала... У ФРОНТ! Прошли су мочварни дани зиме.

Пословни свет је промицао и не гледајући нас. Беспосличари су зијали тупо у коње и топове. Млади парови су весело ћеретали. Сваки по свом послу. Ми у смрт, они на весеље.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Колико му је пута узео најлепшу лубеницу за шарана још неуловљеног? Па после: лубеница поједена, шаран весело плива, а Софроније се смеје. — То си ми ти рибарску срећу урекао! — каже. Баш да му овога пута не подвали!

Старац седе и ослони се о довратак колибице. — Како сам глуп сан уснио! — рече и загледа се у Страшило које се весело њихало усред поља. Затим завуче руку у џеп да би лулу напунио дуваном и напипа нешто тврдо и оштро: прст посече!

Ни тамо се врата нису затварала. Када је добро претурио по сећању учини му се да врата није ни било. Ој, како је весело крчкала чорба! Како успављујуће прела мачка, пролазили облаци иза окна, падале кише, смењивала се пролећа и зиме..

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАГДА (бришући очи): Није, кћери, није! Није то та гора! А немој ту песму. Друго, весело певај! »Лошо је« да се сад плаче. СТОЈАН (са чардака): Кошто, песму! КОШТАНА Коју?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Под танким велом плавкастога дима У пећи ватра пламти пуним жаром, И сјајне пруге по ћилиму старом Весело баца и трепери њима.

1911. ПАХУЉЕ Пјевала је зима своју пјесму стару; Прамињô је снијег и весело плео Од сребрних нити свој широки вео, И распростирô га свуда по Мостару.

Погледај како Ватра се жари, И хукти, и букти У пећи тој. Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе!

И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом. Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Скочи Турчин радо и весело, грли, љуби Краљевића Марка, одведе га двору господскоме, те га части за три бела дана, даде њему три товара

Отале ми Ива испратише и на море воду натурише, из ћемија њега истурише, оде Иван здраво и весело. Ја кад био под бијели Жабљак, виђе Иван своје б’јеле дворе: бијели се у висину кула, на ћошета сићани чардаци, а

Ну похитај пред капију нашу, ето, сине, мила баба твога, баба твога, господара мога, јаше коња сјетно и весело, чини ми се снаху ј’ испросио“.

Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од челика, а довата мало бакрачлијом, а доро му ситно подиграва, те весело у дружину дође, на јутру им назва добро јутро; сва дружина једну ријеч кажу: „Добро дође, дијете Максиме!

Дариваше, пољу испратише, на ђемије води натурише, из ђемија здраво истурише; отидоше здраво и весело. Ја кад бише пољу под Жабљака, ђено су се браћа састанула, ђено ће се с јадом растанути, но да видиш јаду

Кад су били низ поље широко, сви сватови шемно и весело; који има коња од мејдана, поиграва пољем широкијем; ко имаде грло поуздано, попијева пјесне од јунака.

Тако свати весело иђаху, ал’ не иде Смиљанић Илија, већ се јунак тешко замислио, с миром јаше дебела путаља; од сватова нико га не

Што је теби? Каква је невоља? Сви сватови шемно и весело, а ти јеси тешко невесео? Ах, кажи ми, ако сам ти мила!“ Тад говори Смиљанић Илија: „Чујеш мене, Маро Ђурковића!

Био је паметан и, као ајдук, поштен човек; врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао, него је све био мало као намрштен.

Дињар Бањанин је непозната личност. 51 О Црнојевићима в. увод, ИИИ, 5. Јаше коња сјетно и весело — (по једном тумачењу) сјетно погрешно употребљено место сретно, (по другом тумачењу) сјетно и весело значи да је Иван

коња сјетно и весело — (по једном тумачењу) сјетно погрешно употребљено место сретно, (по другом тумачењу) сјетно и весело значи да је Иван у исто време и тужан и радостан (радостан што се враћа кући и забринут на шта ће наићи после дугог

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Сви за њим! Читав разред, као да је једва дочекао ту команду, весело јурну напоље и просу се низ двориште у правцу густа љескара куд је умакао бјегунац. — Држи га! Држи гааа!

— Па шта ћеш онда радити? Јованче весело узви обрвама. — Ехе, то сам ја већ смислио. Понесем ујутру књиге и ручак у торбици као да ћу у школу, па кад наиђем

— Тебе данас истукоше, а? — приупита Стриц. — Измлатише, брате, све по ногама, по мојим брзим трчаљкама! — весело дочека Боко и обазрије се као да му је учитељ још за петама.

— Да, збиља, нијеси ми још ни казао. Гдје је? Кад му Стриц исприча за Јованчета и за Тепсију, Ђоко само весело подврисну и стушти се путем у правцу Прокина гаја. — О-оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак.

— Ево па пробај, изгледаћеш за петнаест година млађи. Стриц весело накриви свој сламнато-картонско-цикламни шешир с пантљиком.

— Ихај, ово треба да види читави свијет! —весело повика дугоноги дјечак и брзо загребе уз прву букву. Попео се до на сами врх, све док му глава није изронила поврх

Чак се и Јованче сложи: — Нема боље од Жујине. На посао, момци! Почеше да раде брадве, сјекире, пила. Радило се весело, без предаха. Мали Николица довлачио је читава наручја папрати, маховине и по пуну врећу сува лишћа.

— Ти си највеће спадало мећу нама, смисли нешто. — Ја сам због смишљања и добио батине од учитеља Паприке — весело дочека Потрк. — Бојим се да због тога и од вас не извучем.

— Кад смишљам пјесмице, ја морам да жваћем сламку, иначе посао не иде — објасни Потрк. — Кад хоћу нешто весело, узмем пшеничну сламку, за тужне ствари најбоља је горка стабљичица кантариола који расте по брдским сјенокосима, а за

— Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће! — весело дочека Стриц већ унапријед срећан што ће се пентрати по дрвећу па ма због чега било.

Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи. Вјерна куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме се крио њезин вољени

Из крошње су, попут презрелих ораха, сипали чланови дружине: Стриц, Вањка, Потрк, Ник, Николица. У близини весело залаја Жуја.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Толико је све то весело било што не може бити. Тако пак и Татари сасма преплашени осташе не знајући куд да се подену, на коју ли страну бежати.

А кад стигоше тамо доћи, нека је, лепо их дочека цар и прихвати их с поштењем радо и весело. Преборавише у Цариграду неко време и с принудом царевом и господе дворске да им види јуначко се окретање, почеше с

Ако ли где има за трбух гњила софра, — скоро и весело се тамо хити да би на први јеџек стигли и други не би им засели места.

У добру се не башити весело, ни се у злу спуштати покуњили носом. Тако гледај о себи од средње се руке држати. Да ниси ни богат, ни сасма опао

А мени је посвећена с првим ти гласом. Таки обрадуј је смешно и весело. То реци Марији: »Радуј се девојко, леп сам ти глас донео, радуј се вазрадована!«...

Ја зашто већ не прихватиш ми речи ни ми поздрављења примаш радо и весело обрадована? Девојка Видим те да си сасма леп и хубав момак с красна стаса. Цифрасто одевен, гиздава образа светла.

А како не би коме о том велика туга била све лето о чему радећи и видећи већ готово да весело збере и дома за зимину снесе, а једним часом нестане и у невид оде!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

па отрче весело тамо где се оро игра. Ту стану. А обично и најрадије стану на какав басамак или камен, — једно да боље виде, а друго

Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он, тужан, повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију