Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и румени образи, према оним тужним изразима сакупљене гладне
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Туђи пас, узуајући се у свога пријатеља, пође и уљезе с њим у кујну, и почне туда весео шпацирати, машући репом. Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим кроз пенџер.
Ко би рад да је всегда весео, подобан је детету које, како се наједе, ни за што друго не мари него да му се играти, јер детињска памет није кадра
Један краљ француски, пролазећи покрај кујње, види ту момче гди окреће ражањ и пева. Запита га зашто је тако весео. „Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?” одговори младић, не знајући с ким говори. „Како то?
Запита га зашто је тако весео. „Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?” одговори младић, не знајући с ким говори. „Како то?” — воспроси опет краљ.
„Шта главу?” — одговори рад и весео султан — „бре 'оћу се сав како ме видиш загњурити; само памти да ми унапредак не долазиш на очи с твојим
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Једва у три сата ноћи дође. Наопако га дошао! Како дође, поче питати: „Шта је то, и шта хоћете ви?” Ја одма почнем весео и њему предиковати, као и онима што сам пређе казивао: како је Хаџи-Муста-пашин син послао свога бимбашу и ферман да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље. Никад га нисам видео тако добровољна!... По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.
Обојицу су сви у оној околини волели и хвалили се с њима. Сад су њих два путници Симичини. Симица весео, боже, весео што вози тако ваљане луде, измахне некаким патрљком, за који је привезао мало узице те начинио бајаги
Обојицу су сви у оној околини волели и хвалили се с њима. Сад су њих два путници Симичини. Симица весео, боже, весео што вози тако ваљане луде, измахне некаким патрљком, за који је привезао мало узице те начинио бајаги бич, ошине свог
— А твоја кућа? — Кућу сам затворио мртвим коцем. Боље нек зарасте у зову и коприву кад не могу бити весео у њој! — рече Страхиња одсечно. — Баш сам ти ја несрећна!
Бошко и гости уђоше у кућу, где их чекаху остали кућани. Седоше сви за вечеру. Весео поп, шали се с Бошком, задиркује домаћицу, Стамену, снахе Бошкове... Вуја само ћути.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нећемо о том говорити!... Него... Лазар је мени на срцу!... Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!... Хоћу да му ја просим цуру!... — Не браним. Колико данас јавићу Севићу — рече Иван.
Дошао је курјак до оваца... 7. РАСЦЕП Иван стиже дома. Био је весео и расположен. Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио
Тек су иставили јагањце. Дружина га дочека и поздрави. Заврзан му погледа у очи, па рече: — Ти си весео, харамбашо? — Бог ме развесели!... Данас сам скинуо терет с душе. — Баш си убио Лазара! — Убио сам га!...
— рече Станко. Заврзан узе тикву и поли му... Ручак је свима слатко пао. Станко је био весео као никад дотле. Његова веселост развеселила је све. Заврзан је градио такве шале да се морало бежати...
— Видео сам. — Да се увратимо!... — Немој, бабо... Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!... Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...
За девера се Станко сам побринуо још у гори. Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.
Попа му очита молитву опроштаја и причести га. — Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. Попа остави своје књиге у зобницу. — Јова може ући? — упита Алекса. Место одговора, попа позва Јову у собу.
Заврзан беше здрав. Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре. У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао
Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. — Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... — Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. — Изгубио мајку?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Једног дана и кум Нинко сједе на кола, па у име бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: „Похитај, не задржавај се!” Марина соба као рај.
Ништа не говори с кочијашем. Пуши цигару иза цигаре. Гледа само око себе и као да није весео. А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је, јер увијек изгледа мргодан и зловољан.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе
— Код мене је то правило — говори поп Спира — да је човек весео. А како ће, врага, и бити весео брез вина; јер »вино веселит сердце человјека«, што рек’о цар Давид у једном псалму.
— Код мене је то правило — говори поп Спира — да је човек весео. А како ће, врага, и бити весео брез вина; јер »вино веселит сердце человјека«, што рек’о цар Давид у једном псалму. А овога вина нећете надалеко наћи.
(иако као тужитељ ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира напротив — иако оптужени — сасвим весео, онако весео баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасем.
тужитељ ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира напротив — иако оптужени — сасвим весео, онако весео баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасем.
Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци. Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан, то ће већ читаоци из следеће две главе дознати.
Кола пођоше. Тера Пера Тоцилов по путу који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео, па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Само ни ту не остаје. Опет одјури даље — по маалама, кућама да што послуша, исцепа дрва, донесе воде... А увек весео, с песмом, набијеном шајкачом до очију, бос, разголићених груди... Био је леп човек.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Како је весео, ведар и раздраган овај свет — мислио је он. Само се ја жалосно вучем млитав, безживотан, гладан и одрпан.
Африка
док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан догађај представља гротескама а један весео јадиковкама. Све је симбол и мађија, и црнац у њима види смисао који је за нас непојмљив.
Понеки су знали коју реч француску, тако да смо водили весео и дуг разговор о стварима савршено безначајним. Онда ми један од њих, Зана, иначе и ловац на хипопотаме, рече да има
Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља. Жена благо али решено одбија, остављајући руке старици и не гледајући нас више
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је насмејан и чинио се весео. Врх својих раскошних, венецијанских, ципела и своје дустабане дизао је са земље као са чавала.
Био је то човек који је сад био ретко весео. Надежда његова у неки бољи живот показала се празна, кад је прешао у Срем, и населио своје рођаке у Хртковце, са
Тај стасити официр, пре тако гласат, весео, био је сад постао невесео, и због те чудне судбине, коју је као своју осећао.
Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста, у којима се језик, кад би певала, ваљао. Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго.
Кирасир је био разместио своје хусаре да спавају на вратима. Терцини је био весео, те ноћи, и смејао се Исаковичу, из гласа.
Честњејшем Исаковичу чинило се да још чује топот њихових коња, да чује њихову песму при одласку. Да чује њихов смех, весео. Као да га стотине по имену из даљине дозивају.
Осећао се весео, и сам, у том пролетном дану. Био је заборавио све друго. Јоан Божич, после, имао је неке чрезвичајне послове, и у
Као веселог човека. Био је тако весео у кругу своје фамилије. А данас? Никад га неће видети онаквог, какав је био јуче. Сретног у кругу своје фамилије.
Сретног у кругу своје фамилије. Никада. Ди Ронкали је причао да је Валдензер био устао, јутрос, тако весео. Био је тако леп, сунчан, летњи дан. Мислио је да је та констипација у ергели пролазна.
Из тог сна се пробудио, као окупан, чист, у души, и весео. Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је,
Гарсули је био весео. Држао је Исаковичу читаву орацију. Његов, Павлов, национ, каже, није више оно што је био. Сервија је сад мирна, и
Она је, са осмехом, који није био весео, превртала ту хаљину, донету из Темишвара, и назвала је: растанак са Павлом – или како рече, немецки: Паулс
Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах, као да су га посетили неки из давнине мили другови, био је весео духом, а овим весељем потврђиваше се долазак анђела Божјих к њему и показа се неисказано светао у лицу, чиме
Јер ево, и трагови страдања мога по земљи потврђују да сам то ја! Весео и веома радостан због свога здравља, Бога хваљаше.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су били неограничено одани пријатељи. Волели су лов, проводили су весео живот, приређивали честе гозбе са игранкама, са песмама и врло честим здравицама у част „лепога пола и отаџбине“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит. „Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово. Па има пара.
— Ви сте баш луди! Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео. Та немојте лудовати. Обојица мало тргну се. — Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. Чамча оде по теј.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сети се да већ недељама није трговао и помисли да му живот одсад више и не може бити, као пре, весео, пријатан, јер кад она умре, њему више и не треба ништа.
Напротив, нимало тужан, чувши детињи плач, он заигра иза своје крмаче, весео. Село је спавало, крај све дреке и вриска, те ноћи, и нико није видео ни Аркадија, ни све те вукодлаке, о којима је
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Сви ударише у смијех. Владика пође навише, лак и весео, и рече: — Мој ђакон све шалом зачиња, али о свему промисли! — А погоди ли мој сан? — пита га Иво.
Ово је, знаш, наш обичај, кад први њекоме донесеш какав весео глас да му иштеш муштулук! Онда скинеш с њега ма што, капу или струку, а он ти дâ поклон!..
Замишљаше како ће се кнез угодно изненадити, како ће се весео вратити и ствар свршити. Тако је трајало до уочи Видовдана. Тога вечера кнез, мимо свој обичај, задоцни на вечеру.
— одговори Лабуд. — С те стране баш је задовољан! Сваке му недјеље пишу сестра и ујак, и опазио сам да је вазда весео пошто прочита писмо. — Ја мним ништа друго није, но се човјек зажелио својих домаћих и својих адета — рече Рако.
— Аох, аох нама! — рече Крстиња. — А сад обрнимо веселију страну! — настави кнез. — Јанко добар и стиман, весео, учеван; Милица срећна, љубавна — и обоје уз нас!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Кад бих вас о противном уверио?... Али ево наши земљака. Нешто је Лепршић весео. 7. ЖУТИЛОВ, НАНЧИКА, МИЛИЧИКА И ЛЕПРШИЋ СТУПЕ, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (Лепршићу): Па зашто нам не кажете шта је ново?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Овај писац »веселих позорија« и велики забављач српске публике није био весео дух. Једном приликом је казао како је »главна черта мога темперамента меланхолија«.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио. И увече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.
И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском добродушношћу. Тада су се посљедњи пут видјели.
се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак девојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се, тако т' Бога, Сунце моје, душо мила, Док је мене мача мога, Младе крвце док по жила, У пакô би јунак сишô Па весео ван изишô.
се неба високога, Док је могло крила своја лака Небу дићи тамо под облака, Под небо се дигô тић и сада, Ал' весео није кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До
јадне, у јами је веће, Та сред оне тмине понајвеће, Тмине, брате, своје царевине, Па већ не зна шта ће од милине, Весео је, Бог га не убио!
Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио? Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло,
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — И зорица небо кити, А наш путник даље ити, Весео је, певат стаде, Што учини, и не знаде: Не зна да је мому, јао, Синоћ у гроб отпевао.
Још неки веле да негде на страни, Баш иљада је људи оружани. Но Стојан данас весео је здраво, Ал' окле ово, ја не знадем право; Ма може бити да се све обрну, И стење клето са пута му згрну; Ал'
Рече јунак: „Да грдне невоље!“ Ал' је опет зато добре воље. Та чу ли ме, побратиме мио, Ко весео туна не би био? Тако јутро, таке околине. Ко ту не би скакô од милине?
Језде гором они обадвоје, Ал' је нешто чудан Радивоје, Чудна нека ватила га сјета — А крај њега весео Милета. Испочетка по коју збораху, Ал' сад мучке горицом јахаху.
У руци јој луч весело гори, Драгог прати, па му 'вако збори: „Ајде, драги, Турком зајам плати, Па се драгој здрав, весео врати; Кад сам млада пала од јунака, И да грлим оћу ја јунака.“ „Збогом!“... „Збогом!“... Они се расташе...
Вришти коњиц, жали господара, Господара, пријатеља стара; Али Србин свак' весео певне, Када таки под мачем му зевне: Млоге л' српске мајке ј' ојадио, Млоге л' Србе преваром згубио, А најгрђа
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За њима се испили калајџија Мулић, гарав и весео, а убрзо послије њега, као да иде у потјеру, допраши, још веселији, наш сеоски пјесник Буро.
и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав, лаган и радостан. Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд,
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
| Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с Фрушкогорци нит’ са
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој
Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не
Тако ти је он сао краву сваки дан, а кад је догонио увече кући, је весео. Хранећи се овако, боме поче ти он расти и напредовати тако да што га увече омркне, још га толико ујутро осване.
Кад новчић падне у воду, почне пливати поврх воде. Онда он весео узме из воде новчић, и метне га у џеп, па отиде у шуму и начини малу колебицу, и онде стане живети.
Видећи господар да га је немогуће одвратити од намјере, напуни му торбу 'љебом и буклију ракијом, те војник отпутова весео из тога града, пијући и свирећи.
Ханџија сад остане весео чекајући кад ће цура оне ствари донијети. Али му буде узалуд, јер нити би цуре нити ствари. А кад прође подне и
Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: — Шта је оно, духовниче, шта је оно?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А стари бабајко надгледа и пази, Обилази бурад, где се грожђе гази, Па весео старац усред ове трке, Задовољно суче рашчешљане брке; Па скупио децу и грожђе им даје, А песме се хоре — и веселе
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
јагње од злата не гори не треба мене критиковати због оваквог краја ја сам био помирљив и сасвим је извесно да сам весео (црно уопште није тужна боја) и много пута ми подвалише уговарачи док сам зането читао забрањене књиге ко хоће са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ура! — повикаше пешаци. — Тобџија, удри сада, тако ти бога! — виче неко и кроз ров се разлеже весео жагор. Тражио сам тада од командира да образује сноп према четвртом топу. — Има ли мртвих? — пита потпоручник Алекса.
На путу почеше да се свијају у колоне и пешачки пукови. Чује се весео жагор војника, који су после толико времена лежања изишли најзад мало на слободу. — Штуцај, штуцај!
— Доцкан си се сетио... Ми одосмо, а ти шкљоцај. Куршум звизну. — Држ га бре, не дај!... Ухвати га! — разлеже се весео смех пешака, док артиљерци уздижу рамена и погледају унезверено, очекујући са нестрпљењем да се већ једном крене.
А када Александар замаче, ја се вратих, те баби затрпам буре и онда изиђем на пут. Био сам лак и весео, а када руком превучем преко лица, чини ми се као да неког другог милујем. Нешто се необично догађа у мени.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Даће ваљад’ и сад тако... — Ево ти грош, па купи и спреми. Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи...
Гојка обузе пријатна топлина: Мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех. Погледа је и би му веома по вољи њено весело насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело живети !
— Ух, како ћемо сад? викну Љубица. — Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко, који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.
— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу. — А, Веља је и у школи био веома отресит.
се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз.... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити... Није то за мене, за оваког хм...
Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.
Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек. Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше
Ђокић, првак противничке групе, дошао к суд ници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.
Још да наредимо само са општином... Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.
Бој и грдње што сам извукао, то је ништа... али што сам страдао !... И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...
навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој. Стеже... све више стеже!... Ах, па она ће да плаче!... Да ли?...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О роде благословен бол. Славу сам пево мира светог, које точи убица охол. Тебе о роде јер весео мреш, а смрт је само част, гусле не дају да за живот зреш, за служинску почаст.
Певати, гласно разапети, по стењу, кршу и борју: Да је живот за слуге част, и над весео гњили свет витлати себе смрти у почаст, као стег крвав и свет. Стег дичан буна и убица. О роде ти си изабраник њин.
Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син. ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски дан у страху. Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај.
ШАЛА Још сам ја весео мада се нећеш удати за мене. Та младићи су само сене, не купе новац, већ успомене. Бићеш госпа гојна, удата често
И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно.
Имале су на очима таман вео, као бају плавих шљива, у праху. Имале су весео кикот, који каткад још чујем у сну. Биле су лепе, много лепше него што се мисли, у граду.
Био је друкчији него Темишвар, весео, а имао је понеку улицу у липама, и јорговану. Куће у багрењу. Стара зграда Академије наука имала је терасу са које се
Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке. Беше јесењи дан, весео дан. Под небом су кружиле крилатице, а по улицама су се лепршале новине, победоносно, над лишћем жутим, полетелим, па
Још једну чашу за друга мог, за дан кад су га довели. Беше весео дан, јесењи дан. Још једну чашу сватовцу, оном који се те вечери певао у његову част, славног генералштабног
Ставља ми пилулу сахарина уз шољу. Плаче. Вели, дошао је крај за Аустрију. Ни Беч више није весео, ни осветљен, угља нема, а скупоћа расте, лудо. Зна се да је цар Карло цврцнут, већ ујутру.
Хтео сам да сагледам тај поток што је у мраку жуборио и учинило ми се да се румени, и да је весео. Очи су ми биле уморне од неспавања, а обузела ме је била тешка слабост од дугог путовања.
Ево једне улице, где су се гужвале руље пијаних, побуњених војника. И весео сам. Залазим у једну малу улицу. Преко зидова пузе гране пуне блатног снега.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
које су дате народу и потпуно ујемчене, унесем још и ово: „Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним депутацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад ће смлавити све до тла... И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...
Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... — Помози Бог и у кућу! — Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном.
Ах, како је било лепо од пре... док не дође она тета! ... Отац дође весео, узме га на руке па му пева и прича пуно лепих ствари...
Он пресеца електричном брзином весео смех старица и укочи, као конвулсијом, њихова насмејана уста. Свако се плаши од онога, што му је тако близу...
Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење... Ја весео, као обично кад је много света: глас ми звони као чисто сребро, само удешавам да сам у једноме тону с хором.
И ево ме. Ко је мислио да ћу се после оноликих јучерашњих мука данас овако весео враћати од Преосвећенога!... Та ја ћу сутра добити епитрахиљ и добру шумску парохију.
се за друге, разноврсније и блажије мисли, Док се полако на уснама паћеничким не појави осмех, и у очима заигра весео сјај... Занео се у прошлост...
У таком разговору оне стигоше до куће где их ч’а Глиша весео очекиваше, јер и он беше чуо ту вест од самог телеграфисте, који добро познаје новог капетана, зна да лане није био
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу! Не би се близу зауставио.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А и он као да је знао за то. Стога је намерно тако и радио. Више се правио да је весео него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
онда кад му време косе дирну, А живот лице борама избразда, Он је своју старост проводио мирну С осмехом мудраца и весео вазда. Ипак није била залуд она вера Што је некад била водиља и мати. Видео је да га Време гробу тера.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И он је ш њима на летурђију пошао, а из цркве у полажење. Цијели дан био је весео, шалио се, играо у орô, гађао с осталијем у циљ, сјекао у зарок бутине.
Сад опет наста мир, као у гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка, свога старог знанца.
„Камо Цуца?“ упита Јока домаћина видећи е онога нема са званијема. „Отишао је да сô сије!“ одговори Ђеклић, весео, превесео. „Наједио се што не дам Стану за сина му!
С дана на дан небо се то боље чистило, сунце је јаче пригријавало, а земља се заодјевала зелењу. Млађи народ весео у свјежини и у благој топлоти, кликоваше: „Богу фала те зима прође! Одједном је нестаде као да у море утону!
Слуга Мита, и он мало зачуђен, изађе да коње обиђе и нареди. „Ти си ванредно весео, Јан!?“ рећи ће Адолф. „А зашто не? Кад већ и без наше приволе бива оно што мора бити, а весеље је једино до нас, тј.
Не, мој Адолфе, то је свршено: ја остајем. А што сам весео, то, томе не знам ни сам узрока. Тако ми је у срцу овога часа, па тако се и показујем.
“ рече гласно Пејо, па шапатом њој: „Пусти, бога ти, нек иду. Лакше ће Јанку бити што прије оду. А нешто је весео. Познао сам одмах по њему.“ Затијем опет гласно: „А камо онај јадов, онај Мита, камо га?
Можете замислити чудише ли се, и би им мило што их Јанко увјери да је весео и да има рашта. Адолф се диже и поздрави са сердаром, с домаћицом, с Милицом, па очима тражаше Стану. Сердар је викну.
Он је давао вољу за невољу, колико је могао, показивао се весео, е иначе се бојао да не ода што му је на срцу. А како сви мишљаху да је сретан и задовољан, како знадијаху да је
Јанко у кући, кућа весела и као свијетла. Добар, милосан за нас, весео, знавен. Наша Стаке неће се одвајати од нас. Бог ће им дати порода, промисли: наше унучади, који ће скакутати око нас.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје. Весели као на даћи. Весели се кâ и мати мртву сину. Весео као да му кућа гори. Вјешт као магарац у кантару. Воле се кô око и со. Воле се кô пси и просјаци.
Свежи, ликом, па не дај ником. — Одговори се у шали ономе који каже да га што боли? Сит весео, гладан плакао. — Одговори онај кога запитају: како му је име, а он неће да каже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад новчић падне у воду, почне пливати поврх воде. Онда он весео узме из воде новчић, и метне га у џеп, па отиде у шуму и начини малу колебицу, и онде стане живети.
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати,
” Кад пођоше и кре- | тоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: „Не
Бог као Бог, вала њему, одузме му вид очињи, те ондар он весео. Купи од њекуда гусле и почне се учити појати, те добави вођу те с њиме по свијету крену шљепачки и сваке пјесме
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Родом је био из Сербије, из белиградскога предела; всегда весео, чистосрдечан, поштен и, колико се више може, благи[х] и непорочни[х] нарава човек.
Откад сам из Молдавије изишао, нисам био тако весео као у ови дан. Нисам нимало знао, а баш као да је и кроме мојега знања душа у мени предвидила да ће се од овога дневи
Но како не би[х] био весео, видећи на лицу и у очима ови[х] блажени[х] људи такову чистосердечност и доброхотство! Као да су ми рођени брат и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство“.
— Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше напосе иза пријеклада. Бобан наздрави гвардијану. Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.
Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео. Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру! Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Под небо се диг’о тић и сада; Ал’ весео није к’о некада! Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Свеж и весео, младић је корачао тим друмом и одбијао све понуде кириџија са коњима и таљигама да га понесу или повезу у град.
То је, уствари, и била моја жеља. Весео што сам у томе успео, прихватих Лавоазијеов предлог. Он ме одведе у суседну просторију која је, исто тако, служила за
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поп, млад, весео човек и попадија, пуна, са великим црвеним печатима, жена „у српски“, нису крили колико им чини част што смо њихову
Ох Боже! Била је недеља. Под небом, у плавом ваздуху, лебдели су бели голубови. Крај мене, весео, жив, бујан, бистар, кристалан, блистао се, чаврљао, мазио се поточић. Воћке су шириле своје млазеве миомириса.
заузме, одакле ће се трудити да не пропусти ништа од онога што, по спремљеном програму, треба да се изведе и проведе. Весео је изгледао тај свет, радосне куће са тробојкама, весела и бодра Јаћимова жена што је за њим све потрчкивала,
Затим се уклонио, и за мало па је понова био пред њим, весео и крепак, у свом потпуно новом жакету, чији су краци, полукружно изрезани, допирали таман до његових кратких, али
Али како сам ову вест примио не бих знао тачно да кажем. Био сам весео дечко, познавао много њених вршњакиња, и због њих патио и радовао се, а старе моје успомене лежале су у таквој дубини
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А прилично је весео. Тек, у његовом вјечитом, малко несигурном осмијеху има нека благост, нека неизвјесност, неко ишчекивање, који, кад се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи? — Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. — Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак.
— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два. Нек ми да осамдесет клипова, па доста. Јован скочи весео. — Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату. То је поштено и право.
Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.
ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све. Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и
Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца. У неко доба стиже Ђурица. Беше весео, као ретко кад. — Ха, здраво да си, мио обратиме! Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му.
— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим. Сад нећу ништа да ти кажем...
Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. — Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано! — О, децо...
И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце ...
у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно... У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно !... У глави нека тежина, али не мари! ..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој
Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не
Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му најмлађег и најмилијег
Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му најмлађег и најмилијег сина
Тако ти је он сао краву сваки дан, а кад је догонио увече кући, био је весео. Хранећи се овако, боме поче ти он расти и напредовати тако да што га увече омркне још га толико ујутро осване.
Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: — Шта је оно, духовниче, шта је оно?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” На ту шалу сам одговорио шалом гледајући весео осмејак у кардиналовим светлим очима. “Али у том случају не бих добио данас диплому почасног доктора права Џонса
У шали је додала да бих кроз још годину дана био весео као прави Прус, специјално ако би се приволео пруским лепотицама.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Јеси ли сашила? — упита је Никица, увијек весео, и надодаде: — Мило ти је што ћеш се удати, је ли? — Па се постави пред њу, погледа је љубопитно у лице, као да је
Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао. Најпослије се и ослободио, био весео, и више пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што су по тврђавама живјели, око којих је била
А Лазо, увијек весео, погдјекад изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа
Напољу, у светлости дана, осети се раздраган, весео... И би му чудно што не само жене, већ што и људи толико клече и моле се светоме Року.
Али за час дође к себи: како да се на то усуди он, који је тек јутрос сишао у град, сишао озго из Црне Горе, весео, хитар, жељан хлеба и зараде?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Очевидно беше се обрадовао посети, те се стараше да буде и весео и гостољубив. — С ким си овде, прото? – упитах га полако, зачуђен што никога од чељади не видим.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Евица отиде.) Проклети паорски род, што је научио, научио; не зна осећати како је леп ноблес. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈОВАН (весео трчи.) ПРЕЂАШЊА ЈОВАН: Ево ме, мајсторице! ФЕМА: Гледај опет овог! Сад да не свиснем од једа. (Подбочи се.
Миричка ће бити мој ферлегер. САРА: Вивла! Ја ћу њојзи овај весео глас однети, она ће то волети него богзна што, она ће видити да сам јој пријатељица. А, ево је, ремаркабл.
Краков, Станислав - КРИЛА
Горе, под самим гребеном, ишао је дуж свога победничког строја сувоњави мајор. Душко је ишао за њиме радостан и весео. Крв му се заскорушила на раздртом лицу. Са поносом је показивао на огребано месо и на куршумом раздеране чакшире.
Ипак није био весео и лицем му се разлило жутило. Около се магла дизала и откривала сву досаду поља битољске равнице, на којој се гдегде
Петровић, Растко - АФРИКА
док отмицу жена или порађања играју младићи; никакво чудо што се један трагичан догађај представља гротескама а један весео јадиковкама. Све је симбол и мађија, и црнац у њима види смисао који је за нас непојмљив.
Понеки су знали коју реч француску, тако да смо водили весео и дуг разговор о стварима савршено безначајним. Онда ми један од њих, Зана, иначе и ловац на хипопотаме, рече да има
Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља. Жена благо али решено одбија, остављајући руке старици и не гледајући нас више
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
, шта ви ту радите? — Ништа, ваше високо превасходство, нешто пишем. Комаров се враћао с вечере, био је весео и зајапурен; седе крај мене. — Махните сад писање, доста смо ових дана радили; ваља мало и одахнути... Али шта је то?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А лежи већ шести месец. Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима. Сада може сам и цигарету устима да принесе.
Пришао сам му да помогнем. Он дубоко уздахну и погледа у таваницу. Споља је допирао цвркут врабаца и весео жагор. — Чини ми се — настави Влајко — радије бих се убио, само да не гледам више такве призоре... Доста је било.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти знаш ове ц'јену, И кол'ко сам јагњад им'о ја на силу њену. Ја ћу заћи издалека, заметнути траге, Нек' помисли: Весео је, тај није без драге.
Слаб је занат но весео плетење пјесана, Славан богу, славан царом, а без жуља длана; Љубак сваком, а најпаче младом и јунаком, Мени сказан
* Ништ’ на земљи постојаног! Данас весео, сутра тужан, Данас силан, сутра сужан, Данас богат, сутра дужан, Данас славан, сутра ништ.
што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи се и страда, Међу тим пева, весео зановета, И тако за сто, мање, више, лета? Мора л’ то бити да се човек роди Овде, и време своје да пробави?
Онда му се сестра од стрица, по имену Наника, удавала, и у њени сватови врло је весео био, свирао је у колу у Пеце свирца гајде, а после је тако играо и подвикивао, да га је милина била гледати н слушати.
Ћипико, Иво - Пауци
— Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео што ће собом кући повести своја два вола. Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.
Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу. Весео одмиче узбрдицом да, прије него сунце, одскочи, дохвати се планинских висова.
Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се. Раде је раздраган, весео: — Видиш, — вели преко залогаја — овдје у селу нешто ми није по вољи: петљанија са попом Враном, парница ради дијела
— Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка да чује о чему се ради. Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући.
недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; унеке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме. Весео је и, на махове, љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу.
истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео: — У здравље попа—Вране, чини ми се да сам се данас тек замомчио!
” И један од њих пљуну преда се. А Раде бијаше те вечери чисто весео што је могао да издржи, и шалио се са друштвом као нигда дотада.
а жељну љубити... премишљаше, осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, у хитњи, винограде, поља и дрвета...
Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе. Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...
Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије. Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...
Брат, први проговори: — 'Ајдемо! А Иво иде све с њима. Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен. Он не проговори ни ријечи.
Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Но, пусти ме жива, опрости ми сада, А ја ти згрешити већ нећу никада.“ Лав се сам насмеја, па отпусти миша Миш весео оде испод суха лишћа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Бос, разголићених груди, увек весео и с песмом. Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Млади жупник је био омиљена личност међу православнима. Врло образован, широкогруд, весео, помало и даровит човек. Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и књижевност старог Рима знао је
— Каже ти Нана: певај и свирај, сине, волим кад си уз песму и свирку весео — предаје Јулица кроз прозор. Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом
Човек човеку смета на сто начина, видљивих и невидљивих. Ја то посматрам у разреду, и у нашој кући. Мој отац, весео природан човек, он је требао мене водити. Моја мати смета, и сметаће док је жива... А у нашем разреду ја сметам Милану.
Рабин јој ништа не може, јер се тобоже покрстила; а протестанску цркву немамо. — Ама ви све жалите Павла, а Павле весео и расположен, као да није већ последњи рок да одлази, ако ће одлазити.
О Првом Божићу, Ната и Мирко су ручали заједно. Последњи ће им то бити ручак. Последњи ручак никада нигде није био весео. Мирко је једва јео, трпео болове, и отишао би да легне да му није било жао Нате, жао да Ната остане сама.
Њих двојица, као два Диогена, само што је стари био весео Диоген, а млађи суморан Диоген; обојица измирени са судбином до равнодушности, само стари од оптимистичке, млади од
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И одмах ми сину сретна мисао кроз главу, па се отиснух низ улицу, све скачући с ноге на ногу; долетех весео и усхићен оцу и мајци, изљубих им руке и узвикнух: — Положио сам, одлично сам положио!
— Да, порција, то је друга ствар! — одобравам му ја и одлазим, весео што сам најзад ствар објаснио те заувек отклонио напаст која ме је већ почела и у сну гонити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сјахасмо да се јавимо црногорским властима. На улазу ме запахну мирис кафе, а из једне бочне собе чуо се весео жагор. Хтедох да уђем, али се преда мном испрси један стари Црногорац. — Ђе ћеш... Причекајдер да те пријавим.
Стражар ме и не погледа. Из куће је допирао весео жагор. На улазу сретох једну Црногорку. У недоумици је запитах: је ли ту командант. — Јес’, враг га однио!
Ах, само када не видим више оно клубе. Радујем се сунчаноме дану и весео сам што сам жив. Лекар је говорио да су код мене сви знаци тешке маларије. Зато ће морати да ме сутра упуте у болницу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тужан пролећем, тек весео у јесен, У зебњи каква снег ће поља открити, Да ли струкови биће опет превити. Доба је жалбе, младост чезне,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
година млађи, јер је раније имао свега дванаест, али је тако, са сламом, цикламом и дјевојачком траком, личио на весео сеоски јесењи вашар на коме чупоглава цурица продаје најбољи „антипацолин“. — Ихај, ово треба да види читави свијет!
— Идемо. Лак сам као зец. Кад се из пећинског мрака извукоше напоље, пред њима сину бљештаво зелен Гај, чист и весео као да је тога тренутка створен и стављен под сунчан свод неба.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не устручај се со тога, Марије, весео глас ти донео сам, а не коју шалу ни лажу. Не плаши се, Марије, нећеш се ти ни у чему спотакнути кано Ева!
Зато сам ја од Бога и послат доћи к теби на поуздано. Толико послушај ме, сестро моја, и прими од мене ови за чудо весео, за твоје добро исказати глас. А на твоју велику свагдар хвалу бит ће ти то.
Заштоно ево данас је човек весео, а сутра таки је смућан и брижан. Данаске је частан и поштен, а мало после бешчаштен и укорен; данаске је здрав и
Остао одрпат и пуки сиромах. Данас здрав, читав, весео, фришак, разговоран и поштен, чувен и виђен, млад и зелен, врли јунак левента и кицош, ал' сутрадан, умало ли потом,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млâде и девојке
На њему све свечано. Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само, изгледа мало неиспаван. За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа
није казао зашто и крошто, — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. У Калоферлијском хану џумбус и весеље... То се Мане са друговима весели...
А Мане седи са кардашима и весели се. И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...