Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Оваковим Спаситељ наш вели: „Горе вам смеју|штим сја!” Безлобни смеј знак је весеља. А ко је достојнији всегда веселим бити од благонаравна и добросердечна чловека?
” Питају младога Темистоклеа његови врсници зашто је постао тако замишљен и од свих забава и весеља престао, који је узрок толике промене.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ето ти нам сад весеља! Шта ћемо сад? Ко ће да иде да моли онога трговца да сад трампимо? Сад је лакше него кад је он хтео!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш. Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша. — Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.
Истина, утекао им је лептирак, али не мари. То не може маторим људима наудити. Онаке части, онаког весеља није било одавно у Зарожју као у петак, на Павловдан, кад су се Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хоће ли и Катић тамо бити? — Не знам. Он рече да се ти тамо нађеш. — Добро. — Чини се невешт, не квари весеља! — Полази! ... Седај!... — виче старојко. Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе и неког дивљег, неодољивог весеља што је жив. И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је дошла увече. Чуо сам како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весеља. Туманов дотрча мени у собу (не знам шта је и њему наспело) и с некаком поузданошћу да ће ме обрадовати вели: Хајдете,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да ви’ш ондак весеља! А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице! Е чудо ми нико! Та кад сад неће, а дà кад ће, ђавола!
— пита је Пера Тоцилов. — Очо јуче у Темишвар послом, господине. Спремамо!.. Имаћемо у недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица. — А каква калабалука? — пита је Пера. — Та, ето... нисмо имали другога посла!
Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле иједан из весеља тражио буде. А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући, а тек после неколико недеља се крећу на
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча. Х Чекмеџијић и чика-Гавра стигну кући.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је, тих дана, од радости, од весеља, био као полудео. Није дозвољавао жени да му сина повија. Каже: „Шта ти знаш, дете сенаторско?
Доконао је, каже, и то, да има кућу, у Бахмуту, где је земљодржац, са дост части и весеља. То писмо, никад није стигло, из штапсквартере Витковича, у Неоплатенсу.
Теодосије - ЖИТИЈА
њиве и папа волова и узимања невесте одрекли слатке вечере и бесмртне хране, па су недостојнима изабранога звања и весеља небеског цара Христа с правом названи.
О, дара што га носимо, пуна не радости већ плача, не весеља већ ридања, како да те однесемо? Које ли ћемо уздарје примити?
Каквим ли светлим одеждама нас да обуку када су сами у жалосним и мрачним одеждама? О, пира ноћи ове, пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: „И одобри лукавство, превару“ којом Јаков превари Исава, узевши његов благослов!
Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе богатства и трпеза и сваких светских красота
Тако свети отпусти сабор, и пошто су сви примљени били после овога за трпезе и двоструко празновали и двоструко се весеља насладили, то јест душевно и телесно, уједно се обогатише небеским и земаљским даровима, јер од оба брата благородни
радошћу божаственом иснунише се душе њихове, и као да су стекли неко пребогато благо, и плен разделивши, сладости и весеља наситише се.
Потом цар позва краља Владислава на трпезу весеља и љубави, и цар га назва место сина — отимачем, говорећи: — Богом даровану ми ризницу — светога, дошавши запленио си
загорске, заповеди да га понесу у своје отачаство, Земљу српску, а сам, као што рекосмо, позван од цара уђе на трпезу весеља. Цар обдари многим даровима и почастима њега и оне који беху с њим, и тако се у љубазном испраћају растадоше самодршци.
пророка Исаија велегласно говораше: „Нека се узрадује душа моја у Господу, јер ме обуче у ризу спасења и одећом весеља одену ме, даровавши ми господина мога, светога ми оца и учитеља, заступника у молитвама мојему отачаству и почаст
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Хришћани су примили и много турских обичаја. Православни се као и Турци каткад подају особитом начину весеља, тзв. ћефу. Неки од имућнијих се у господству угледају на Турке.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Настане одмор. Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће око бацити. После вечере нуди господар Софра Полачека дуваном.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се бринуо, ова жена, а још више деца коју је волео, премештаху се сваки час, из пролећа, у јесен, из лета, у зиму, из весеља, у плач, из дана, у ноћ. Нити је могао да их сачува, нити да им помогне, нити да их задржи.
Наслутише огромну разлику између њине непрекидне патње и весеља туђег, кад их по селима дочекаше гозбе, печени јарићи, ударање у звона црквена и читави котлови вина.
Милићевић, Вук - Беспуће
А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако празно и пусто.
глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и
хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена мало снаге, вјеру у Бога и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
46. Дружине моје лепе ја не деља Откако ми не живље више мила; Са њоме била су се сва весеља У тавну раку с овог света скрила.
Куд годе гледну, све беше весело, Од пуста миља све ми се занело. Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.
“ 86. Свуд заједно они шећу Од весеља на весеље; Данци иду и пролећу, А за њима и недеље: Ето зиме на измаку, — Њина срећа ни за длаку. 87.
Још да видиш пустога весеља, Када дође та света недеља! Свирац свирну, за срдашце лати, Те се коло пред црквом увати: Коло води војвода
Тутњи земља, коњаници сукте, Чила срца од весеља букте, Пешадија пушке загрлила, Па за њима трагом се савила. „Јуриш... не дај!“ и „Ала ил Ала!“...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После венчања опет је било весеља. Јело се, пило, просипало до миле воље. Али тек у ноћ настаде права свадба. Димитрија се опет опи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Она одмах крену да се мота око чаша по столњаку: живахна нека белоушкица, а друштво се распамети од весеља. Пазите сад шта је рекла Нена оним својим чувеним фалсетом: — Ана, срце, јеси ли је то донела из Италије?
Али, у ствари, од свега на свету највише ме нервирају снобови који, као, презиру масовна новогодишња весеља и пола године унапред причају како ће тридесет и првог лећи да спавају „нормално, око једанаест!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
слуша Болно слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мада пресуда још није пала Картароши да вас нешто питам има ли за мене места за столом хоћу да играм чак и без весеља можда је и милост коју чекам само обрт у божанској коцки обрт достојан великог блефа ратничког војног и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће. Трећег дана, министри, иако мамурни од весеља, морадоше жртвовати одмор тела свог за срећу земље и народа, те се искупише у пуну седницу да са Хоријем заврше
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма... Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао.
грмила је свирка, текло је рујно вино, тутњила је земља под ногама лаких играча, а ваздух се проламао од узвика и весеља... И све је то било као јуче: још му је свежа у памети свака шала, свака доскочица на последњој пијанци.
једно црвено, младо, зајапурено лице, на коме ни неочекивана вест није могла одједном избрисати трагове необуздана весеља. За њим се појави друго, па треће, испуни се цела соба гостима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.
Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља. Отишао је много раније кући. И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан
»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису. Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није!
»Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« »Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи! Истрајте на том путу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У Африци, хеј, у Африци, после поноћи Све има вреле и врло уморне очи. У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу. Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца, што као лист гори?
Ух, што не волим те прославе и те благдане, Кад овце, неистеране на напас, по подне блеје, Мрзим народна весеља и државне сахране, Дочеке по повратку из Замбије и из Кореје, А посебно лезилебе и лижисахане Који организују
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тако свака. Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће. Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна што ето њој, због њене удаје и
Поче се осећати она слобода, која је тако нужна за весеља и свадбе. А да би то још више било, ефенди Мита реши се још више да се спусти, да сасвим сиђе и помеша се са свима
Све се ослободи и појури. Све, особито девојке, које су тако жудне биле весеља и ора, ослободивши га се, као да га и нема, тако су поред њега истрчавале, витлале се, не бојећи се више ни једна да
И зато онда онолики урнебес, граја, крици од весеља, кад и старци почеше да долазе. Улазили су у колијама, погурени, полако, ситна, дуга, зборана лица.
У томе се и састојала њихова весеља. Јер једнако одвојени од кућа и растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
моје судбе зађе За малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних
Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља. И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се
плочи Велике ноћи дубоке, црне очи, К’о вечна, тврда, неизбежна коб; И у тој ноћи Судба нити преде, — Нити весеља, и сумње, и беде, — Живот што иде с колевком у гроб...
Прво снаге, воље, полета, весеља, Затим наде, вере, љубави, обмâна, И најзад другова, старих пријатеља, Нестаје к’о магле зором летњег дана.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ево нас, сердару, твојијех брата, да ти тугу из куће ишћерамо, јер, богами, нити нам је Божића ни весеља док је теби тако!“ рече онај што бјеше најпрви ушао, окошт човјек, средовјечан, црнијех великијех брка.
А, чујте, рашта! Божо је причао тајку, како су га разни народи причекали. „Свуд је било гозбе и весеља“, казиваше Божо, „ама свуда; али нигдје ме веселије ни свесрдније не прихватише као у српским земљама, а најсколи у
Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише
Оба моја покојника (сина), десише се украј мене, па закликташе и поиграше, као од весеља... Фала Богу, чем’ то слути?“ „Како чему? Није ли ти три пут рекао: ’добро’ и још те цјеливао!...
“ „Аферим, ђаконе! весели човјече! Ђе си ти, пуна је кућа весеља! Добро нам дошао! Ајдемо!“ прихвати Саво Петровић. Гомила се одмах раздвоји и Господар уђе у кућу, у којој се родио.
својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском свјежином и бјеше пун живота и весеља.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
) — нарочито се издваја сватовски чауш — редитељ сватовског церемонијала и покретач сватовског весеља, прави народни глумац, кога „одмила“ зову и „чаја“.
За његовога тврдога и високога шљемена, брат домаћин на више подизао, под њим доста чуда и весеља учинио, да бог да и мајка божја!
Воље ти је, побро, да се опијеш, него да грозницу добијеш! Домаћине, пијан се ваљао! Јеси ли се већ расуо од весеља?! И ви остали гости, пришипетље! Гле, како су ушутили, па навалили јести!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад уђу у собу и наместе се, поклони им се мати његова као господи, а они јој реку: „Благо теби кад имаш два весеља у један пут!” А она им одговори: „Е моја господо!
Кад дође, а отац баш њојзи за душу даје, па кад је види, Боже! те радости и тога весеља, што је чинио! А ону бабу што је њу учила, што је она и њен муж обдари, то отац тројином а оне министре, што су казали
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нити ми је сад до пића, ни до разговора.” Епископ: „У какве мисли? У време части и весеља то није твој обичај, а и не пристоји.
Накратко казати, ови је дан био дан совершеног весеља. По обеду запитају ме да им прави узрок откријем зашто, будући таков љубитељ њи[х]ова језика, тако скоро из Англије
Већ после тога сваки дан бивале су, како у њи[х] овом дому тако и код други[х] њихови[х] пријатеља, части и весеља и про[х]ођања по најлепши мести града и наоколо, куда сам и ја почти свуда морао [х]одити.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
телескоп видна, а лунина цв'јета и свјетлости; на њих бјеше бесамртна рука различите извезла планове, побиједе и весеља неба, са бојама разним украшене, те у прозрак весело блистаху.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Кад бих однекуд имао његову младост, не би ми, вала сметала та ћопавост! На оној здравој нози поигравао бих од весеља“, рече Зенодотос стењући и пипајући своја отечена колена.
Не оклевајући и не распитујући више, отрчаше деца до зимске баште и донесоше оданде, цичећи од весеља, све што сам зажелео. „Е, децо!“, рекох им, „још нешто.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам је изабрао за свога сина, здравог, кршног Рустема. Ретко је кад било таког весеља и радости у Албанији као у богатом дому мога пријатеља, одакле смо се, после венчања, кренули нашој кући у Кашаре.
о великим празницима допутује Илија Васић у Шабац на одсуство; и кад он дође кући на одсуство, пун онога здравога весеља и радости живота, празници су они прави, радосни, мили и насмејани дани.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лазо никако да схвати што им је те су невесели сада кад су дочекали што су одавна жељели, па с његова лица весеља нестаје, а у душу се усељује лака сјета. Наједном им се очи сукобише, и задрхташе трепавице у часу објављене сућути.
Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо избијају јаке звукове пуне живота, весеља, и над нашим главама пролијећy у ведри простор... А шкољ валови, пјенушећи се, оивичише чистим, бијелим порубом...
Махом по дубрави, око врела и по заклоницама, застрше столове; насмејана, раздрагана лица уозбиљише се и весеља привидно сместа нестаде; богољубиви и понизни изражај, намештен, показа се чак и на пијанцима, што су до онога часа
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
засебно дозидану собицу, и после свега што се с њом збило, нарочито после Марковог покушаја да на трећи дан свадбеног весеља место сина оде у њену ложницу, што и јесте разлог његовој хотимичној погибији, - Софка пада у бунило.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Плаве очи — огледала душе, Море које не буркају страсти, На дну бисер тихога весеља, Миље што се реч’ма не да касти.
је вино калуђерско аутономно право; Зато ћу ти наздравити с пуним срцем жеља: Да ти Бог да среће, здравља, воље и весеља!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ето вам га мога кумства! Ето вам га мојих жеља! Ето вам га моје песме! Ето вам га мог весеља! XЛИВ Моје небо, јер је мутно; Моје сунце, — јер је село; Моје цвеће, где год које, — Јер је тако невесело.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Музико! Теб’, увек свету, Хвалит, славит узох власт. Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је
Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости жеља. Сни! Од свега тога — шта имате?
прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља часе стогуба напаст прати. * Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече?
Није лако погодити Чега више у осмејку, Ил’ жалости ил’ весеља. Лице му је тако мутно Као небо кад је киша, А око му тако светло Као сунце после кише.
дописник казује ово: „А да би и возљубљеног свог пароха, који јавна увеселенија не походи, участником свог дружевног весеља учинили, не штедећи великог трошка, држали су у његовом пространом квартиру два бала, гди музиканти нису толико посла
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Опогани се свијет, истрова се, па крај! Ни оне старе пјесне, ни оније' људи, ни оног весеља и шенлука, ни оног старинског јунаштва... Све се изродило и некако асли преокренуло. — Богме је тако, Симеуне!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине; ваздуха танког дивотним неким гласима
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.
Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља. Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије.
Ћипико, Иво - Пауци
Кад одоше гости и звона престаше славити, вели поп Вране окупљеним сељацима: —Сада идите, доста сте се весеља нагледали!.. . Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек. —Ужива своје право!
Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако али осјетљиво; захвата га све јаче гледајући како сунце узмиче сјенама;
И нигда досад ћутљива планина не осјети толики жагор, кикот и весеља напитих сељака; вична бијаше тек шапорењу потресених грана, шуштању прожутјела лишћа и Радину усамљену разговору са
И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга
Тако дочека јаматву... Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме. Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат' се”, говорили тргачи и мечари...
угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.
— Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости... Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате!
А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу.
Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. —Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Симонида и ја, осетила сам то у тренутку, живеле смо, исту горку судбину. Уместо урнебесног весеља, које сам очекивала, свадбом је владала нека усиљеност, крута и непријатна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1887. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј. АВРАМОВИЋУ Кад протече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и невоља свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се
песме слуша Болно слатких успомена А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља. 1889.
Изгледало је, збиља, Да цела природа тоне у мору рајскога миља, Премире од силне чежње... У струји весеља свога, Све канда осети блискост Амора, љубави бога.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
/…“) и наглашавање радости и весеља које свако показује на свој начин („зец у гори поиграва/ славуј дично поцркава…“), са рефренским ускликом „О златоје
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Горко): Ох, али тебе никако! Да, да... Покојник умро... нестало гозбе и весеља. САРОШ (устукне): Ташано, Ташано, опет ти?! — (Уплашено): Ама, ти не знаш зашто ја нисам долазио! Не знаш ти, Ташано!
БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше? Уби нас досада без тебе. Нема весеља без тебе. (Седају и изваљују се по миндерлуцима.) РЕШИД БЕГ И знаш као да си погодио.
И не научивши занат, због мог певања, почеше сви наши бегови да ме воде на весеља, бекријања, као и ваши богаташи. Нисам имао за шта да се бринем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једном да размрсимо и тај кајмакчалански чвор. Светислав припали цигарету, и настави: — Позадина се орила од весеља. Причало се о „славом овенчаним трупама“ и, разуме се, одмах су настали банкети, здравице.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1921. РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ НА УБОГОМ ПОЉУ... На убогом пољу мога завичаја Не чује се пјесма весеља и жетве, Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја.
На убогом пољу свога завичаја Он не пјева пјесму весеља и жетве... Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја. 1905.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Трипут сам га богом побратио: „Молим ти се, Туре младожења, а тако ти среће и јунаштва, и тако ти сретнога весеља, прођи ме се, хајде путем с миром, видиш да сам човек сиромашан!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Моје благо, сребро и злато, ти си свако моје добру поуздање и надање вечнога тамо весеља. о теби се радујем красно, ти ми си свирајка и лепе гусле, богодахнут орган, дипле!