Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Једног јутра — врт бејаше процвао — Веска реши: „Напустићу посао, И поћи ћу, куд и цуре толике, Тамо где се хлеб једе без мотике...
у испражњеној саксији Док су крај ње аута и таксији Промицали: страшна звека метала Нимало јој ноћу није сметала. Веска Весић из Горњега Осоја Поста права београдска госпоја, И како то госпојама пристаје, На пијацу сваког дана ишла је.
Јабуке и крушке, грожђе, млеко птичије А на месту где се у парк исходи Продају се пчелињи производи. Веска Весић, госпоја београдска, Самој себи честита и поласка: „Ево меда, без цвећа, без полена, Муви до грла, а мени до
У Предселу, у тој пустој селендри, У том леглу песама и легенди, И данас се пева покрај појила Да је Веска Београд освојила.