Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Вратите у шкрињу вунене чарапе - оне ће и босе преко снежних гора! Не спремајте им, лађари, једра и весла - оне ће и без лађе преко мора!
Африка
У своја кратка, широка весла удараху као у гитаре. То беше прави концерт, најлепше младежи у најлепшем пејзажу. Кад су завршили, пироге осташе
Црнац који весла трепери испред нас, час надуваван, час сплашњаван, усред ове гасне лупе. Осећам задовољство и несвесно што ми је пола
Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла. Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега.
А могле су видети свашта. Веслачи, на њиховој скели, били су већ спустили весла у воду, кад неко упита Исаковича, шта ће он ту, ко је, и куда ће. Истерали су га напоље, уз псовке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Онда идем реци таки, Па одрешим чамац лаки, Па се весла млађан латим, Па полегнем, па заватим. Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне стене и вртлози —
Уз обалу лађа притурена, А у лађи возари лагуни, Та све они убави мајмуни, Весла њима дрво одабрано, Побратиме, то јерје танано, Крма беше дебела јерина, А на крми једна страшна псина.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Псето пешице каска, човек на коњу лепом, врана крилима маше, а штука весла репом. У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако, продавац, купац, роба — све ти је наопако.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Небо је сасвим покривено. Киша наставља истим капљама. Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице. Жена весла на средини; своју горњу сукњу пребацила је преко главе; остале сукње, влажне, лепе јој се за колена.
Људи на њима су ћутљиви и лаганих покрета. Ја прво чујем њихове мреже, кад падају у воду, и весла, и тек се онда појављују барке и рибари иза траве и трске. — Има ли рибе? — Врло мало, млади господине.
“ Примећујем да ми зидар који равномерно весла нешто говори. То је увек прича из времена кад је језеро било смрзнуто („четрдесет или четрдесет и два дана, рекли су
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка весла нема.“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати, Б’јеле руке ђевојчине. Нег’ ми крају, м ој мрнару!
“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка весла нема.“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати, Б’јеле руке ђевојчине. Нег’ ми крају, м ој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка једра нема.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
тада ухватише и Магдалену и, по царевој заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море без крме и весла, да је морске буре и ветрови носе куд хоће.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће
Живином се сваком промећемо; возимо се на сребрна весла, лађа нам је кора од јајета. Зла мрзноме чинит не можемо; а ко нам је мио али својта, траг по трагу његов ископамо.
КНЕЗ ЈАНКО Слушај, бабо, све ти вјерујемо: може бити и мједено гувно, јахати се може на вратило, ма за лађу и весла сребрна, то ти нико вјеровати неће, ер је сасма преништава лађа. БАБА Истина је, мој миле, душе ми!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.
У манастир можемо да и’ не пуштамо, али најпосли, нека и’ исприд мађупнице! Десетак приковођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња. А бродиће бјеше однијела вода.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чамац се хитро надиже и нагло пада. Марко свом снагом весла и сретно заокрене за рат; доплови крају, искочи на земљу, и, средивши чамац, упути се путањицом прама девојци.
Свршетком зиме укрца се с њиме у његову бродицу. Марко сам прихвата оба весла и отисне се од краја. Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!
— Море вара... Почекаше још неко вријеме док се валови око рата понешто смирише, па се укрцају у лађу на четири весла.
— опази млади рибар, и исправи се. Веслај полако... Ено, оно је човјек пред нама! Веслачи оставише весла и исправише се. Чељад у лађи, дижући се с мјеста, задржаше дах. — Је! — потврди стари рибар.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ратар зором урани, Оре, сеје, влачи, А горчило бележи Где ће жетве наћи. Лађар весла, не мари Што је време бурно, А Чивутин дукате Обрезује журно.
Петровић, Растко - АФРИКА
У своја кратка, широка весла удараху као у гитаре. То беше прави концерт, најлепше младежи у најлепшем пејзажу. Кад су завршили, пироге осташе
Црнац који весла трепери испред нас, час надуваван, час сплашњаван, усред ове гасне лупе. Осећам задовољство и несвесно што ми је пола
Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ала је страшна ноћ!... Сад, Раде, сад!... Опреми весла!... Даске намештај, Како ће људи згодно седети. Ха, тако!... Сад смо готови!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ја сам ти већ на среди сиња Мора. Бурја ми чун колеба страшно. Ја т' не остављам весла; Одгони таласе дух. Морски различан гад све покрај мене Плива; уздиже врат; чељуст отвара; Грозно скрежеће зуби! Ал!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи су задремали, па у полусну мичу лено и неправилно своја весла. Лађа се скоро не миче с места.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Испарење је одмах обавило жижак велом. Неки дечко скаче по дасци на једној нози и весла у ваздуху рукама. Тамо даље, неко, као живе теразије, стоји на дасци и на две стране захита и просипа воду из ведара,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као у некој бајци... Неко рече да се острво и град назива Крф. По заливу је ројило од чамаца, моторних и на весла, и многи су журили ка нашој лађи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да се и думенџије уједно с весловозари с починком одмарају с временом. Једни у томе весла помећу и други с думенисања одлазе.