Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ни ђеда није сву ноћ тренуо. Први петли запеваше, први весници новога дана и живота. Аноци се никад досад није њихова песма учинила тако лепа.
Африка
Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке. Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње. До Дакара је још увек далеко.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ЦАРСКОЈ МИЛОСТИ Да судије пролазе кроз царство широм и буду весници милости царске. Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Како то... да не буду сви заједно једнако?... Како ће то бити?... И потекоше му низ обрашчиће вреле сузе, — весници прве горке туге, која полако обавијаше његово безазлено невино срде... Јадниче мали! Ово су ти само први јади...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Х. Свадбено прекоокеанско путовање У последње јесење дане, кад се појаве први предзнаци и весници зиме, осећа се у слатким водама, по језерима, барама и ритовима у којима живи јегуља, велики и необичан покрет.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад, та далека линија на хоризонту обала је Западне француске Африке. Тамни галеби који нас надлетају први су весници од ње. До Дакара је још увек далеко.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну. После смрада први су весници блиског разбојишта грдни ројеви крупних мува златица. Затим почнем наилазити поједине трупове.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Премудрост вечна управља вселеном! Силна јој љубов к тварма диханија; Ко сваком добру даје време. Људи су весници, носци тога! То ако уму ценити, ползоват Се њим, онда су божије воље, па И силе снаследници.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Која девојка такву ј. уграби, прва ће се удати, ЛМС, 122, 112). Кад се појаве први момци — весници да је венчање свршено, младожењина мајка износи пред њих ј.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тежак, загушљив ваздух прохладне нијаху струје, Као весници страшни пламена и олује. А клисар, да олуј спречи, кад земљу обави тама Попе се, преплашен страшно, на звоник старога