Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Мени се већ досади казивати, док поп Леонтије из Уроваца рече: „О Весо! а шта се ђогаш, кад знам да и ти желиш оно што и ми? Не видиш ли како твога аге гори хан?
— „Доиста Весо?” — „Баш доиста, прото!” одговори Веса. — Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да
— „Доиста Весо?” — „Баш доиста, прото!” одговори Веса. — Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда је вера: ти ћеш погинути”.
— Карађорђе: „Енеде га сад! А што си људе искупљао, кад ниси мислио са шњима седети? и прочаја... Но иди ти, брат-Весо, кући, а кад ја мој стари занат почнем радити, онда ће и чича-прота свој стари занат”. Веса једва дочека и оде.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Сви га познају. Прилазе му. Ко хоће дарује га; ко не, само тек пита: — Деда Весо, шта радиш, деда Весо? Он би, једнако клатећи се, почео: — Етее...
Сви га познају. Прилазе му. Ко хоће дарује га; ко не, само тек пита: — Деда Весо, шта радиш, деда Весо? Он би, једнако клатећи се, почео: — Етее...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лепо звеча гајда звек Весо бија часа тек. Збогом, певи! збогом коло Збогом, момци наоколо! Збогом, кито дева млади! Збогом, збогом, виногради!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Немој ни ти, Раде, бити баш тако гиздав, још је то држећа женска — пријекорно гркуће стражар Весо Кукољ, још момак, и заљубљено гледа своју ловачку пушку. — Прангија ти је то, она права, црквена.
) — душу дао за чиновника војног суда. Ни дао бог онај општински Раде. Још му је ту при руци и стамени Весо Кукољ с ловачком пушком, нека комбинација војно-цивилног стражара, а то сваког окривљеника посебно збуњује: ухваћен
он га ословљава родбински, по имену и, као из милоште, мало му измијени и подмлади име: није Раде већ Радоје, није Весо нег Веселин. — Ево, жена каже, куне се. Казуј, брате, истину па да се иде кући, свак за својим послом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Боже мој, Боже ала ви усрећисте нашу земљу! Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па дише. Свак весо, задовољан, свак пјева, само се пјесма ниђе не чује. Једини сам ја (плаче) незадовољан, јадан и чемеран.