Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Аудацем фортуна јуват: Слободног срећа помаже”, веле Латини. Ко се одвећ ветра плаши, нек не иде на море, и ако се мраза боји — нек не сади виноград. Пак што би било?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио! Синуло ти сунце из ветра, из брата, из рибе, кроз храст, из намерника, из потока!
после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани, шлем се пресијава у блистању ветра, војниче, пљуни у шаке, узми ашов, замани, и копај своју блиску будућност, дубоку пола метра! 4.
А горе, високо над кошавом, дува и звижди влажан северозападњак! Из тог горњег ветра, кроз овај доњи, кроз кошаву која прокишњава, ледене капи капљу у наш мрак!
Захвата их неколико хоризоната одједном, точкови камења, камени точкови ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
стоји на брду, као ја на брду код топова, врло му је лепо било гледати божије чудо, како сва варош уједанпут пламти. Ветра ни најмање нема да дува, но из доље дигао се пламен у ведро небо, и кад високо дим као дебео столљ изађе, онда се
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!... Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. — Нема никога? — Никога! — рекоше. Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.
И прође дан као да га неко украде... И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗИМСКИ ПАСТЕЛ Згурена на снегу сеоска капела Зебе усред гробља. Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за хумом.
Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра блага, Гранчица мирте зањихана Не оставивши нигде трага. ХИМЕРА Памтим те путе куд сам једрио Морима што су
ДРУГОВИ Кад се кроз хуку ноћног планинског ветра чуло да неко и по трећи пут закуца на врата, домаћин се диже да види ко је. У страшној ноћи чуло се како лају лисице.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И он се радовао недељи, а особито ако се десило те је недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу, сламни шешир, кога сâм
— Фала, гнедиге, ја волим дињу онако клот натуралну; осим рајспулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем... — А, па ви немате ни нужде! Така кожа! — Дакле слушајте!...
Африка
Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације. Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа
Велика гужва због црнаца који се искрцавају у чађаве петролне шалупе, осветљене само лампама против ветра. Не зна се колико ће требати броду да искрца и укрца робу. Гужва.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Види ли он, капетан, како се гране, ено, у башти, доле, од ветра, повијају. Тако се ето и ми повијамо, а капетан, чак и у сну.
У одсудном тренутку, он јој даде знак у слабину и она се диже увис, као неко крило, из неког ветра, у ком је осећао да полећу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Вали се около гибаху, тако да су покривали лађу, и једрила су се савијала, и од силине ветра замало се нису сломила. Крмар је због многих ветрова употребио сву вештину управљања, и нешто боље да учини није могао
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
белу Шта да се лажемо 3 Неђу те упртити на кркаче Нећу те однети куд ми кажеш Нећу ни златом поткован Ни у кола ветра на три точка упрегнут Ни дугином уздом зауздан Немој да ме купујеш Нећу ни с ногама у џепу Ни уденут у иглу ни везан
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа. Ход друга директора кроз двориште био је као наилазак црног ветра. Просто сте могли да осетите како ствари постају за нијансу грубље и сивље. - Пази, пази!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Понављали су фијук ветра, кас коња, а особито пој петлова. Бог зна како су се после споразумевали и мешали са укућанима, тек они су причали,
Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и лавежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду.
би му тело кретало се као у сну, по којој би могао да се испружи, да га вода носи, носи, као његове лађе, кад нема ветра, лако и нечујно.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Повезане међусобно жицом, ове тетке данашњих телевизијских антена имале су задатак да премреже небо и ухвате гласове ветра, кад налете изнад кровова.
Без иједног покрета, без дашка ветра, у потпуно мирној ноћи, месечина се одбијала о беле зидове текије. Било је тако тихо да нам се чинило да смо се
месили земљу и набијали је својим квргавим табанима, подижући с муком зидове свога будућег дома од блата, плеве и ветра. Сећам се, била је четрдесет и осма и сваке ноћи се чуло пушкарање у близини караула.
здравим уснама исише змијски отров из ране, али догодило се да су ти студенти били градска деца и да су им од сланог ветра са висоравни биле испуцале усне — нико се није, дакле, усудио да исише отров, него одлучише да крену брже и да се
чистим небом, окружени недодирнутим и незагађеним пространством, независни од свега сем од ћуди годишњих доба, земље, ветра, снега и мраза, кише и града.
Осети на грудима и маховини између раширених ногу топлину болесно млаког ветра, који се однекуд пробијао у котлину. И против њене воле, брадавице јој набубреше. Застиде се због њих.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали, таки нестанули.
Је ли дома? — Ајде, ајде, Тамо реци погледајде. XXИИ Ено шеће бледа, јадна, Разасула русу косу, Нит осећа ветра ладна, Ни студену ону росу. Шеће напред. — Куд? — Не знаде, Само зна да напред мора.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Добар вече!” авет ме поздрави; познајем глас: кô поноћнога ветра пирук, кад иње стреса с врба надгробних; познајем глас, тако је предисô у часовима својим последњим Руварац Коста.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије; какво преливање Ветра у ватру! Баште су Распамећене од кретања По векторима свог цветања — А делом још од маште су.
(10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра, добар смер, У сат ће много чворова да стане; Видим како прамцем оре океане Се навіре гліѕѕант ѕур леѕ гоуффреѕ амерѕ.
метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје У вртовима, а стрњика сува, Тамнија доња амплитуда бруја Ветра што обноћ у времену дува.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра пловка уљуљкује над лирским нередом. Тек ми горко трепне оксид траве из девојке у ребру октаве.
У цркви липе липов бог се светли. КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У ИСПОСНИЦИ Шљивике гужва рачваст налет ветра. (Потеци, снаго, извору у ждрела.) уз гудбу крушке брег се брегом пентра. Са тмастих руна зажуборе прела.
У шпиљи рог је, точкови у клипу, а бразда жудна гуши ралу шкрипу. Шљивике гужва рачваст налет ветра. Из једрог ткива - прсла тикво с међе! поцури влага, пламћу мèсојеђе.
Шљивике гужва рачваст налет ветра. ДОРОТЕЈ РАЧАНИН: СЛОВО У ПЧЕЛИЊАКУ Уз трмке трајем, молитвен у брују. Уљаник брунда.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе, поспано жмуре, сањају топли Југ. А када ветра удари вал, њима се чини — пролети ждрал.
“ „Бежимо, Жућо, батина ево! — повика мачак фрчући брком. — Табану ватру, петама ветра, спасавај кожу, у шуму трком! Дође нам, богме, гарави петак, ово је страшног суда почетак!
Вијори за њим димљива грива, бела, црна и сива, брже од ветра по свету јури коњиц-локомотива. Журиш се, тата? Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на пустошном видику народа нема ни витких здања, још нико ту није стигао, још ништа ту није створено, ни сабор
се клате и звона бију, зажарене очи вука ко скакавци роје се приземљем, кровови тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима
ждрела има ли кога још стварно жива да га пренесемо у своје собе крај црвеног гумна испод сунца на горње чаршаве ветра где се калпак за калпаком котрља? Децо где је семе? Зар да вас наследи трава?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Дува ветар. Са сцене су отишли сви осим Софије. Она, сама, ошишана, обезнањена, јецајући, тумара обалом. Из мрака и ветра, и сам у великом узбуђењу, са исуканим дрвеним мачем, пред њу искрсава Филип. Препречи јој пут. Она га не препознаје.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То сам дошао да видим. Дрвеће је овде све ређе а, у даљини, има још само љубичастих, обрстених од ветра, жбунова. Земља се овде разголитила мору. Мир над кршем магловит је и пуст. Ја пружам руке и милујем сву обалу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Четири ветра дохватише Свилено ткање беље од снега— Сваки је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У кончиће и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче! Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За њих је живот, а за мене«... Мисли му се нагло пресекоше, јер му се учини да кроз плаховито звиждање ветра опет чује оно заносно звецкање. Он се подиже на руке, отвара уста и сав се предаје слуху... Слуша...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Месец опрезно иза облачка израња, И види: племе Рогогу Од лудог ноћног играња Спало с ногу. Таласи ветра, који месецима теку Од Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да пређу реку, Опасног
ИЗВОР На раскршћу кише и ветра, Где зуква буја и љутић цвета, Земља је зинула, али јој онда Уста испуни бистра вода.
НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с
ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР Гле ветра, луде машине За производњу прашине! Каква машина? — Збрка Клипова и чекрка, Канапа, даски, ковчега, Уопште:
Звече ту, у бесцење, Тикве жуте, јесење, Ко главни трг Крушедола Кад се распусти школа. Гле ветра, луде машине За подизање прашине.
Застани, мало, на киши У левку жбуновите и маглене долине, Док не ухватиш поредак онај виши: Ток дана, правац ветра, и тајни смер године. Друкчије шуми у септембру, друкчије у мају дрвеће. Година увек ради, увек се некуда креће.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нигде ни шума да заструји тајно, Нигде ни ветра да гранаме мане. Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А часови струје монотоно. Тужбе ветра у гранама голим Са звуцима мог срца се друже. За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава,
ЗИМА У моме срцу, у старинској вáзи Убрано цвеће спомена се суши; Над срцем мојим један облак блáзи Зиме и ветра, — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна студен спомене да гуши.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени. Нарочито се много баје: а) људима: од урока, ветра, подљути, ницине, злога (чира), издати, поганице (падавице), од костобоље, несанице и уједа змије; б) стоци: обично од
Зато она јасику прокуне овим речима: — Трептала до века, ни од ветра ни од кише, него од страха божијега! ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава ишао по земљи, и чинио добра, пређе једном
ОД ВЕТРА 1 Ево иде (име бајалице) да избије ветрове валовите, нагазне, натрапне, намерне, водене, пљускане, црвене, беле, мораст
(Човек с једним оком, јер у онога другога види два ока, док човек с два ока види у њега једно) 282 — Ко живи од ветра? (Човек који има ветрењачу) 283 — Ко има шест ногу, а иде само на четири?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.
” И она се склони за врата, кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће гдегод што нађе, сав изгребен и подеран, па како дође, назва матери помоз' Бог!
” Ветар јој одговори: „Има, мајко, има, већ нека изиђе слободно, не ћу јој ништа.” И тако она изиђе пред ветра, и приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: „Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пак се чудимо зашто су неки младићи пуни ветра, самовољице, високоумија и упорности! Ево ти узрок. Из прве младости чују којекакве преповетке, то врло упамте.
Тихослатко и љупко шу-шчење и играње с долином потока, весело различни[х] птица појање, кротко и прохладно ветра диханије, и његово с лишћем преметање, дају ушима једну тако слаткослишну музику, да доводе човека у савршено
како би кадри били расуждавати оно што читају, напуне главу свакојаких поњатија, мненија и противречија, пак ходе пуни ветра, чинећи им се бог зна шта знаду.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У бради се згрудвала крв. Груди су исцепане. Најежи се, ледене су ноздрве ветра, а дах му увек заудара на даљине. А иза облака небо је пуно звезда.
Кад је престао да јој доноси мараме, шалове?... Кратки резови ветра доносе далеку и нејасну опомену. Оданде одакле полазе ветрови, долазе и казне људима.
у белом диму снега и ветра Мијат једна умирује угојене вранце што, њиштећи, туку копитама у санке, а јутро се наставља мислима последњих несаница.
да се врати, па се присетио да је и пошао ка Сави, загазио у целац и кренуо уз обалу млаћен кошавом, подајући се снази ветра што га је гурао у залеђену реку. Зашто нисам скочио...? помисли и застења, сада, у њиви, под брестом.
Стоји крај прозора и гледа у жућкасту мрљу светлости из Симкине собе. Напрегнуто слуша тихо хујање ветра у врховима јасенова. Казна. Његовом вољом много је деце остало без очева. Стиже га казна.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град. Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а излазили оданде без репова и рогова.
Немир је у њој растао. Морала је да одбаци горњу, од сунца и ветра испуцалу кору, као да збацује изношено одело. Још није било у реду. Шта сада?
Унутра никога није било. Све је било као и увек: блиставо небо, бубице у ископаном златастом песку, лако шушкање ветра у даљини. Једино неном сјајнооком ни трага, ни гласа. »Каква је ово шала?« помисли лепотица рођења из Каменог јајета.
Али шта је то што се може сакрити? Брзином ветра глас о селу резбара прође од једног мора до другог. На планину се попе први трговац, па други, па трећи, па сто трећи?
Жао му је било старице, али жао му је било и да упропасти другу жељу. Затискујући уши, летео је на леђима ветра, а ипак је чуо молећиви глас: — Зажели да се ослободим рана, помози! — Зажелео бих да те никада нисам срео!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
свих простора и слушао је како се мрве, из њега, оне унутарње тежине а он, помало, нестаје, и већ је само прах воде и ветра, у трајном измицању. У њега је улазио мир.
Грозница је била опасна. Видари, који су одмах позвани, препознали су болест црвеног ветра. Уплашени, захтевали су да се тај стари човек што пре пренесе на неко место здравије од тих одаја Пашиног двора у
То није било могуће, нигде ни дашка источног ветра, причинило му се, али зашто? Анастасијевић је почео да ослушкује себе: шта ли му је, малочас, значило оно наравно?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Добар вече!“ авет ме поздрави. Познајем глас: К'о поноћнога ветра пирук, Кад иње стреса с врба надгробних! Познајем глас: Тако је предис'о У часовима својим последњим Руварац Коста.
Попа, Васко - КОРА
Гаврилову Дуж плодних плочника Гађење скупља Преживеле осмехе Силованих предмета На благим падинама ветра Хвата Чисте летове Без одласка и повратка Испод веђа годишњих доба Кида Једино лишће Верно гранама
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
трептао, пун свечане радости и мириса свежег лишћа и траве, ја сам, милован оним сасвим благим духом пролећњег ветра, гледао далеко у планине што се плавиле. Ох Боже, зар је све оно било витло? Ох Боже, тридесет и пет година!
А дубоко доле у бездану тонуле су нејасне трунке грађевина. Ни звука, ни најслабијег даха ветра, ни лелујања алпијске траве.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Смркло се. Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.
И она се склони за врата. Кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће где год што нађе, сав изгребан и подеран. Па како дође, назва матери „помоз̓ бог“, па јој
Ветар јој одговори: — Има, мајко, има, већ нека изиђе слободно, нећу јој ништа. И тако она изиђе пред ветра, приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: — Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука И игре мртвих, аветиња коло, Да је болова, сећања, јаука — Знамења, да сам некад и ја вол'о. Ал' није.
Је л' подножјем пао Сад блесак зоре, под којим је дис'о У тами човек?... Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У једном налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срби у Босни.
Размишљао сам како је то дивна ноћ. Није било урликања ветра, престала је ломњава таласа, свет се није љуљао испод мојих ногу, као што је то било на исељеничком броду.
Поврх свега, један изненадни налет ветра преврнуо ми је чамац и ја сам тешком муком стигао у Луцерн касно увече. Власник хотела приметио је да сам каљав и
Поврх свега, један изненадни налет ветра преврнуо ми је чамац и ја сам тешком муком стигао у Луцерн касно увече. Власник хотела приметио је да сам каљав и
Нити су шумели таласи, нити је било дашка ветра који би му реметили мисли. Његове овце су биле напојене, давно је појео своју посну вечеру још пре него је дан ишчезао
Ћипико, Иво - Приповетке
Кроз конопље бродова фијукне удар ветра и у исти час затресе гранама оближњих дрвета. Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен
Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен тугаљивим хуком ноћног ветра што чак до срца допире. Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени
Један превасходно емоционални доживљај (облака, ветра или грчке вазе) може довести до најсложеније интелектуалне надградње (Китс, Шели), као што једна изразито
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и ла вежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. - Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду“.
судећи, настала услед укрштања тактилног утиска о трењу ваздушне струје по лицу при кретању кола (одатле и помињање ветра) и визуелног утиска који око даје кад се такође при кретању посматрају снопови сунчевог светла у даљини.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа десно, лево; Обе руке над њиме рашири — Ветра неста, и норе се смири. — И потада више пути бива Иста слика на мору живота.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СЛЕПИ ПЕСНИК Филипу Вишњићу О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може.
О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом
О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале. О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може.
О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од пламена.
талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.
Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије. Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом у привид.
Она ће сачувати намере моје и твоје И васкрснуће мртве рођендане по милости. У подножју ветра немерљива сен охолости Нестаће у пепелу оних што више не постоје.
Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка. О тужни северу тела небо од четири ветра претвори у пару над широм отвореном водом која је разнела таму ока по целоме телу.
сам и ја пао с њима различит од онога што ћу рећи ВИИ Зеленгоро хоћу да изговорим твоје име зеленгоро зачета у трбуху ветра зелена горо неба и звездо моје крви стране света су се отимале за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су
Мртва она је изгубила све моје доказе против ветра, смрти, зиме. Љубио сам срамно, нежно, часно, то тело које осветљава себи пут ка својој смрти. Зар песма?
време будуће ноћи велики водени душе над горама кад гром ми снујеш у слуху кад ми просторе помешаш реко са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да певам тако да се не разликујем од других који силазе по воду али поред
Краков, Станислав - КРИЛА
устављали се на уснама, које су пиле... Около је све било плаво и хладно. Бора је слушао неразумљиву причу ветра и зујање елисе. Доле по врховима планина је било снега, преко кога је трчало јутарње сунце.
Официр је застајао, али је пратилац замотан башликом тврдио да добрим путем иду. На превоју нагли талас ветра зграби челични шлем са Душкове главе и баци га далеко у јаругу. Из магле се указао транспорт промрзлих рањеника.
Петровић, Растко - АФРИКА
Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације. Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа
Велика гужва због црнаца који се искрцавају у чађаве петролне шалупе, осветљене само лампама против ветра. Не зна се колико ће требати броду да искрца и укрца робу. Гужва.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Али и груди реке студене У јарости се својој надимљу, Осећајући борбу страхотну Што ће са хуком ветра студеног Још ове кобне ноћи водити... ЈАЊА (иза бине на обали): Конопац хватај!... Вуци, дртино! Шта чекаш? Ради!..
Још нијесам видио Турчина да боље умије... ГЛАВАШ: Нек’ се разруши трошна колиба Што је од студи ветра јесењег Хајдучку главу верно чувала!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«. Дим, што сам га ја гледао, био је кобне боје: црн са наглим мешањем црвенога одблеска.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Застао сам да предахнем и тада сам га погледао. Лице му је преплануло од ветра. У очима му се огледа наиван израз. Пре је личио на неког марљивог чувара, који савесно обавља своју дужност, него на
— понудио нас је официр граничар. Један пас привезан на дугачкој жици, лајао је бесно... Поводећи се готово од ветра, ушли смо у караулу, где се тек сада мало исправисмо.
Ветар је ковитлао, натерујући нам ситније камење у лице. — Видите, како се на цркви искривио крст од ветра! — показа нам један војник граничар. На улазу у црквицу застали смо. Свуда по поду лежале су растурене људске лобање.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Је ли погодан? Је ли пред њоме мушки слободан? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Као пламичак свеће воштане, Што на све жеље ветра пристане — Тули се, букне, гаси се, плане, Докле и свеће тако нестане... ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЈА ХОЋУ ДА СТВОРИМ ПУНО СНАГЕ ДЕЛО ЛЕПОТА Ти гледаш водопад како се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што штипа и гуши, Но не видиш сунце у бари сред кала.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
не само у овоме него и у наредна два, подједнако необична романа: Предео сликан чајем (1988) и Унутрашња страна ветра (1991). У прошлој деценији Павић је био један од највише превођених писаца у свету.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Водом у којој су прокуване б. жиле испира се место оболело од црвеног ветра (СЕЗ, 40, 233). У једној скасци поп проклео свога убицу »да га мрави мртва изнашају на б.
лист се меће на ране које се гноје (ГЗМ, 12, 1900, 150), на изгоретине (СЕЗ, 16, 429), на место оболело од црвеног ветра (СЕЗ, 16, 427), исто тако и код болести утробе и материце (ібідем).
Тога дана овце се на пашу терају граном од л. (ЗНЖОЈС, 6, 320). Лишће од л. је лек против црвеног ветра (ЖСС, 273). Бобице су лек од сичије (ГЗМ, 4, 152; 12, 151). Л.
У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се њен прах (помешан са јечменим брашном) као лек од црвеног ветра (ЗНЖОЈС, 14, 108). МИРОЂИЈА Ділл (анетхум гравеоленѕ).
Корен скуван у козјем млеку од грознице (иб., 341). Облог од р. и киселог млека употребљује се као лек од црвеног ветра (СЕЗ, 16, 427), изгоретине (иб., 429), чира (СЕЗ, 19, 224). Р. се за лек бере у Међудневице (ЖСС, 143).
да је сакрије: ђ није хтела, и зато је Богородица проклела да јој се лишће увек лелуја и без ветра (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 195 ид). По другом, углавном супротном веровању, на т.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди.
инат, заценуо се од пакости, спекао се и затегао као тетива на луку, шчепао се кошчатим рукама за земљу и нема тог ветра који ће га одувати. Гледао сам све то из пристранка као незаинтересовани сведок и уживао.
Не видимо их, излежавају се по честару или се купају доле у моравским вировима. Не помера се ниједна лиска, ни дашка ветра. Осим зрикаваца, ништа се не чује, а они по цели дан цврче у треперавој јари. То пиштање ми сврдла уши.
Уместо да се сви баце на врата, не би ли их некако затворили, многи клекоше на под и почеше да се моле. Хук ветра и праштање громова који су ударали све ближе, заглушивали су њихово узнемирено мрмљање.
Нико није дошао на прозор. Дошле су кишне капље распршене у фијукању ветра. Стојим бос у леденој барици накупљеној између клизавих облутака, прсти ногу су ми се укочили од хладноће, кошуља ми
Цвиљење непогоде у оџацима, сиктање мећаве кроз баџе и пукотине, дим који се враћао не могавши напоље од ветра, кашаљ, хрипање, пламсаји по зиду, кључање чорбе у бакрачу, испљувци по земљаном поду, гуњеви што се испаравају,
Пола хвата растојања, не више. Па ипак мислим да се ништа не би десило да није било онога млаког топлог ветра што је изненада бануо низ реку, мрешкајући воду Мртваја вира и шумећи у високим тополама дуж обала.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се ниха, и тужним шумори звуком.
Парнаса нашег Тиртеј сêд, Главаша песник драги, Увелих дана тавни рêд У санак прима благи. И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји, Кô звучне лире громки звук Очајно, страсно бруји!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина, потока, река и мора, ваздуха, ветра, кише, снега, дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе питање да ли на тима далеким световима има
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ветар је пиштао непријатно. Код Лазарићевих, сви су некако имали потребу да се забуне, да не чују шум ветра и цурење воде. Гос-Тоши није било добро, прилегао је и увукао главу у ћошак дивана.
рекао да мој отац има рђаву нарав, а он опет каже да моја не ваља, да је лакомислена: ти и твоја мати, вели, ветар од ветра! — Бранко се слатко смеје. — Јесте, ја сам по нарави сушта мати, и госпа Лепосави мојој увек све добро.
А зелено-сиво ждраљиње крило, које човек ретко уочава, слично је доиста оштрим млазевима воде, којима ударац ветра даје мах да лете, а лете дотле док трају ударац и бол. — Допада ми се како си то казао... Зашто си престао писати?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« »О, прекрасни, имамо лепу музику.« (Дугачка почивателна; јер несрећом нема кише ни ветра.) »Фрајлице, ви добро изгледате.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за
злато Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лица им обрасла у браду, образи упали, а уста испуцала од зиме и ветра. Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком. Када виде да стојимо на друму, застаде и он. — Помагâ ви бог!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој! Знам: и ти си сам, и ја сам сам, А псовка кочијашка - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ружа, расла и самој себи шапутала: — Да ми је изаћи на светлост дана, да ми је видети сунце и цвеће, осетити дах ветра! — Светлије је на површини мора, певају и лете птице шарених крила. Шта да се о осталим чудима каже?
— 3ашто би баш сви морали да раде исто? — говорио је, и уместо да следи Сунце пратио лет вилин-коњица и пролажење ветра кроз траву. Три брда у даљини, као три прозрачна мехура сапунице, привлачила су га више од свега.
Узалуд је затим бежао. Жбун га је сустизао, брзином ветра, а иза његових леђа згушњавало се дрвеће. Док дланом о длан: грана се везала за грану, лишће сплело.
Све ниже и ниже спуштала се да га изблиза осмотри, кад под ударцем ветра поче падати облак на којем је била. Падао је и падао, ко зна колико је падао!
Очи су му цветале као море у подне: живи Сребренка, живи! Надјачава и мреже и таласе, бржа од ветра, сребрнија од галеба!
Али, и старац и дечак продужили су да спавају у колиби од камена. Пред налетима ветра и таласа она им се чинила безбеднијом...
А онда, изненада, опази старац Лука да му се унук пред зору искрада, прикри се и пође за њим. У лишћу смокве ни дашка ветра није било, а море је блештало као разливена кап уља. Само је од пучине ка обали вијугао сребрни траг.
Зар да му риба краде унукову љубав? Тајимице поче да плете старац челичну мрежу. Затим набави чамац бржи од ветра и ноћу, док су једино звезде биле будне, поче да прогања Сребренку. Читаву ноћ је ловио.
Не могу дозволити да ми убијеш најбољег друга! — Трчао је дечак шибан сланим замасима ветра. Хладан и влажан био је песак под његовим стопалима, а по таласима је летела пена бела као старчева коса.
Шта је, ту је: узмака нема! Зачуди Варалицу тишина у којој се ни лепет птичјих крила, ни шум ветра није чуо. Бљештало је златно лишће на сунцу, стабло се сребром искрило, али вештицама није било ни трага, нити се чуо
Долете до њих, стрже им мараме с глава, поче да бежи. Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку. Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
панталона Растимо Са ластама ластимо Хајдевије Хајдуци Хајдетићи Јуначине Не бирајмо начине Растимо До ветра До крова До љубави До лова До последњег милиметра Растимо ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ Дугме служи капуту Асфалт служи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
АДАМ Месо од земље, кости из камена, очи од воде, крв од росе, пара и одихивање од ветра, разум, памет од облака, умље с анђелске брзине... Кад умре, у то му се тело опет и разиђе.
Јер и тако од хуке морске и голема ветра и таласа пронеразни бијаху и заплашени, које ноћна рад прозорја не добро свидла, и са смућње од мора плахе, не могоше
Талас јоште и тадар велик бијаше и Петар смеде наступити на њега а супроћ ветра не може обстајати! Пронерази се, будавши му тако већ на близу спрам Христа, — ха, да се рукују.
Лаком слушањем слатка гласом забуша и овај по малу сети се, зину, напуни се ветра и продужи се те у малом слогу много сагради. Не може у свачему мудрост бити прва, пре ће бити сулуда.
и сиромаши, худим и високим, племенородним и потаким, сужњем и поглавитим, — кано што нам једнако је дато духање ветра, сунчано сјање, пород земљани, вода и ватра за потребу, промена временима и мотрење вилајетско, што је год под небом