Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака. Доба клето, Бог нам те не дао, Ој Србине, куд си забасао?
Пред вече је, ал' пуста запара Јоште љуће на земљу с' обара, Јер ветрића што пређе имаде Уједанпут сасвим га нестаде...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Врти се жрвањ, зубат и тежак, овијен лаког ветрића дахом, водопад брашна безгласно сипи, покрива деду памучним прахом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Упознао сам и неке стране у сеоском Декамерону. Девојке, које су браћа чувала од сваког ветрића, и које, до удадбе, нису узеле у руку ни косу, ни ашов, ни вилу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче! Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Бели покров повио је гране, А ограде окитиле ресе Ледног мира што се свуд протеже. Ни ветрића, да граном затресе! А већ сутра рећи ћемо: Тише! Ко то тресе врата и ћерчива И буди нас?
мрачно, несрећно, и дубље Но смис’о тајни живота и бића, Ја је сараних, уз црвене зубље, У друштву жеља, снова и ветрића.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове! Ох, мрак како гледа мирним очима!
Можда ме то зову моје наде драге, И залазак славе и љубави старе Уз осмехе цвећа и песму ветрића? Ил' судбина за ме спрема нове даре И гробове нове, пакао открића, И залазак славе и љубави старе?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Оданем, па се опет упутим Шуматовцу. Дан је био неисказано врео, сунце је пекло, а ниоткуда ветрића. На левој обали Мораве беснила је у најжешћој разузданости пушчана и топовска борба.
по болницама; за тебе будна стражо, што у мрачну даљину упиреш брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића; за тебе уморна војско, што сад у дубоком сну под ведрим небом одмараш своје уморне кости.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ШУЛОВИЋ: Суха је биљка то, Згажена — Снажнога стабла само пепео, Па чека мирно да га развеје Ветрића слабог несташна ћуд. — О! РАДОШ ОРЛОВИЋ: Побеђени су!... Ах, мртви, ледени!... Зликовци подли, Турци невере!