Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Поцркаће као мишеви!... Пепелом њиховим ће се још сутра играти планински ветрови... А ја? Та не рече л’ ми онај стари зликовац да ћу бити хајдук каквога није у Србији било?... . . . . . . . . . . . .
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Почне га вода носити покрај трсака. Онда он упита трске: како то бива да оне, танке и сладе, при највећии ветрови остају на свом месту, кад силни храстови ломе се и падају.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
на тас се слажу планине и вулкани, на планине се спуштају облаци, и, док се гасе облаци који нас памте, на тас ветрови навејавају пустиње, плиме на тас доносе ледене санте.
Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави? Или нешто што се указује иза усијане ивице облака?
жене доносе стакла зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје, ветрови с брда доносе кудеље вуне.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” „Отверзите мнѣ врата правды, вшедъ въ, ня исповѣмся Господеви.” И Као што многогодишњи ’раст, кога нису громови ни ветрови срушили, почне сам од себе венути, и грану по грану губити, и све ближе свом се крају клонити, тако, драга децо моја,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БЕСКРАЈНА ПЕСМА Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих
Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови. И једна мисао, као рана, опомињала га је на његову сунчану јонску обалу, тамне вртове и бледе статуе.
СЕМЕ Он је сејао и певао, и сејао и певао. Он је сејао црно и бело семе свога сна. Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове сребрне бразде.
Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест бране жбири, Лупежи благо чувају. („Американски Србобран“, 30.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту, и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ноћу се ту чуло само шкрипање гвоздених петлова на крову, који време предсказују, и шкрипе, кад ветрови дувају. Шмерц је Божичу, и његовој жени, уступио своју одају, а госпожици собу на другом спрату.
Њен бео вео, од газе, око рамена и врата, њене голе руке, њена риђа коса, све је то лепршало, као да дувају ветрови. Њене зелене очи биле су светле од радости.
су се и њене тетке и ујне тресле, кад би се појавио неки њихов рођак вољени, као што трепере брезе, кад духну пролетни ветрови. Сродне су се душе нашле. Ма шта придиковали фратри. Још горе је било у Аниној породици.
Истрчала је, тако, да јој се коса витлала за њом, као да је носе ветрови, у олуји. А са те покошене ливаде, утрча у неку камениту авлију, на којој су, на њу, испод ње, и изнад ње, полетеле
Него су личили на олују, и поплаву. Као што јесењи ветрови носе, кад духну, свело лишће, са дрвећа и грана, дуж пута, па подижу, високо, оно, које је опало на земљу, тако су и
Теодосије - ЖИТИЈА
“ А Бог који чини вољу слугу својих на добро, још док је молитва била на устима светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки и уједно сумрак, и страх велики на самом краљу и на свим војницима његовим, тако да су се
имајући погодно време од Бога, једнога дана када су пловили пучином наједанпут се подигоше бура с небеса и противни ветрови, настаде сумрак и велики метеж на мору.
— У име Господа Бога нашега Исуса Христа, Који је све из несуштаства у суштаство и из небића у биће привео, и ветрови и море, утишавши се станите!
И одмах именом Господа Исуса Христа и њего вим устима ветрови и море улегоше, а вали се у себи сложише, и сунце пресветло обасја, и настаде тишина велика.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Клима је оштра: зиме су јако снежне и врло хладне; преко јесени су чести и јаки ветрови и карактеристичне хладне кише уз буре; лета су свежа.
Охрид је боље заклоњен са севера но Струга, у којој дувају јаки ветрови са планина и нарочито кроз Дримско грло. Дебарска група Висока била Кораба и Крчина северно од Дебра и широког
Међутим се осећају утицаји јадранске приморске климе и ветрови с те стране, који доносе топле кише. Зима је кратка, снегови слаби, тако да је ово топла и жупна област.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Све четири шашаве стране света су наше, сви ветрови, сва мора, све планине и реке су наше, Грета! Спавајмо, Грета! Увукао сам се у поткровље и обучен бацио се на кревет.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
авај! Вештице, виле и ветрови! Дошли сте да Милану (или већ како му је име) поједете срде и главу; али је код њега Дона бајалица, која вас шаље у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Затим право, укочено, оде са свирачима који су му певали: Подухнуше саба-зорски ветрови... У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и
А он се, Ита, заваљује. Колија му дотиче земљу. — Да, да, ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“ ... јест... да... и она се ноћас развила, ноћас...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте се Нижу, бледилом смртним кô да речи пишу, да страшна листа, да страшнијих слова што
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
и, по царевој заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море без крме и весла, да је морске буре и ветрови носе куд хоће.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
сила обгрли, па му прича о далеком, давно заборављеном детињству, и чини му се да је некада, још док га миловаху ветрови са Рудника, Маљена и Медведника, док га, слабуњава, чуваше нежна родитељска рука, чини му се да је још тада једаред
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НА КРАЈУ ГРАДА 248 ЛОНАЦ ПАСУЉА 250 ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР 251 ВЕТРОВА МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И ПАПИРИЋ 255 ШУМА ПОД СНЕГОМ 256 ЗИМСКИ СУМРАК 257 КАП 258 ПЛАМИЧАК КРОЗ ПРОЗОР
ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ Самог себе век као да преплови. Али где су, где су они ветрови, Што су некад, у октобру, дували Око гумна, и по
ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ Самог себе век као да преплови. Али где су, где су они ветрови, Што су некад, у октобру, дували Око гумна, и по сувој ували? Нису, ваљда, заувек заћутали?
Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао. Зато се никад не љути Кад дуну суманути Ветрови, ил када мраз Затвори речни газ: Година каткад закасни, ал посла свог се сети Па још покоја пахуља у априлу нам
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ти организми обично лебде у нивоима на којима налазе највише хране; океанске струје и ветрови чине да они доспевају и до области у којима, због животних прилика, не могу опстати.
се таложи по дну; 3˚ глечери у поларним областима клизе низ обронке голих брда и сурвавају се у море, па их струје и ветрови носе и гоне по хладноме мору на врло велика растојања; кад тако приспеју у топлије воде, они се поступно топе и
За све време пловидбе, док је радила експедиција, беснели су ветрови, буре и оркани. Брод је у млазевима пропуштао воду у своје старо и зарђало корито; зарђали гвоздени делови брода
Но и кад машине не раде, струје и ветрови ће га лагано гонити и премештати, јер се на таквим дубинама не баца котва. С времена на време официри брода одређиваће
Али у новије време се сазнало и утврдило да струје и ветрови нису једини фактори при томе растурању ларви. Ствар је у вези са општом циркулацијом атлантских вода, а у томе, поред
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Живот прошлих ствари, прошлих ружа век, Давних снова радост, старих јада дах Ветрови ми драги носе као лек С мирисима тела што постају прах.
ружа век, Давних снова радост, старих јада дах Ветрови ми драги носе као лек С мирисима тела што постају прах. Ветрови су добре везе, драги друже, Са светом што више не постоји сад; А мириси душе што око нас круже За тренутну радост,
тужно носталгије трајне За напуштеним завичајем душе, Хумкама, по којим венце, некад свеже, Мирисавих снова ветрови расуше, А листови суви ту и тамо леже. Све је то прошло.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Петар дође Дони бајалици, а она се овако замоли: „Немитници, недојеници, невенчаници, виле, ветрови, и некама—болести (падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
огњиште а горе баџа с ватром која и осветљује; са стране долапи; прострта асура; кроз прозоре у дну се види мркла ноћ. Ветрови фијучу. СТОЈНА (распрема, извлачи из долапа постељу, намешта крај огњишта).
И каже Стојмен: Ништа, само стоји више куће, не мари што ветар и њега и коња заноси да обори. И што жешћи ветрови њему чисто милије. И само гледа у њену кућу како ветрови око ње завијају, улазе унутра и, можда, шибају је, шибају...
И што жешћи ветрови њему чисто милије. И само гледа у њену кућу како ветрови око ње завијају, улазе унутра и, можда, шибају је, шибају... А он само мрмља: »Тако, тако!
) СТОЈМЕН Ко? Младе газде?! Где су? СТОЈНА (затискује му уста): Ћут! (Одвлачи га лево низа степенице.) Пауза. Ветрови све бешњи. ЈОВЧА (пење се тешким корацима, замишљен, уморан, седа крај ватре на столац. Одахне, хукне, тешко).
Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају. Тресу зграду. Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу. У ноћи издвоји се у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
к срцу нашем, бог говори: небо с[а] сунцем, месецом и звездама; земља са свим шта се на њој види, воздух, облаци, ветрови, молније и грмљавина, вода и све што се у њој движе, пролеће, лето, јесен и зима, свако диханије и свако створење до
У лето, ту за шест месеци нема кише, а врућина би била врло велика да сваки дан морски ветрови не рас[х]лађују воздух. На они лимона и поморанџа древеси чрез сву годину види се цвеће с[а] зеленим и са зрелим
Чудим се што ми кожа с миром на леђи стоји! Одисеј заисто није се могао у већој сметњи наћи кад су му ветрови из мешине утекли, него ли сам ја сад.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га враћају и носе. Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не видех нигде тако дугуљасту љуску да је небо, где сви ветрови теку трагом сунчевог и месечевог хода. Јесам слуга, а радим шта хоћу.
Кратки резови ветра доносе далеку и нејасну опомену. Оданде одакле полазе ветрови, долазе и казне људима. Дрхти и нејасно осећа: мора нешто. Сети се Толе: „Мушки“, викнула је.
И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу. Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има. И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш?
И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра. Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње.
собом, потерао је коње дале, да побегне од себе, да у јурњави по мразу растури јад и мамурлук непроспаване ноћи, да му ветрови разбистре ум и поново врате чеону кост на оголелу скраму мозга, по којој палацају посечени живци у такту коњског каса.
Још нешто, још... Чула је како восак са свећа капље у пепео. Чула и своје дисање Било је толико гласно као да ветрови дувају. Од страха је зауставила дах. Чула је срце, њега није могла да утиша. ...До удаје нисам више ништа згрешила.
Труба је цичала и фрктала, сви ветрови на земљи протињали се кроз њен писак, два жара летела су на њега и пала преко ножа у луку После, кад је свануло, он је
Високи се издалека виде, па на њих и птице слећу. А и ветрови их млате и нагрђују им лице. Ја нисам умео. Шта могу кад су кише спрале и њивицу мога оца, а семце му пало међу суве
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чак га, када је месечина најјача, и виде како прелеће преко Месеца. Облаци и ветрови чувају тајну. Таласи, такође! Зато нико и не зна где се налази Галебова стена, нити јесу ли оне мрље на сјајном лицу
Од тада је више нико није видео, нико чуо, али и облаци и ветрови не престају да причају како гомила песка избачена из једног дубоког бунара у пустари не престаје да расте...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
светлости, ту где његова улица избија из сивог теснаца под просторе неба, ту се сударају и бесне сви дорћолски ветрови а лети, у августу, када су ноћи црне и провидне до бездна, падају звезде.
Нимало млади, дочекивали су добоку ноћ, уз вино. О чему су све разговарали, ко зна. Дорћолски ветрови су разнели њихове речи, њихови кораци, кад силазе низ падину, више не остављају трагове, из излога некадашње апотеке,
Бела су била небеса, бели ветрови, беле светлости над Дунавом и Савом, и та је белина скривала загонетне небеске исписе.
година деветнаестог века, новембарска ноћ је, у свом пролажењу, простирала црни лед, од Саве и од Дунава налетали су ветрови, сударали се над тврђаВом и засипали, све, скочањеним, ситним снегом, иза београдских зидина Турци су славили Бајрам
над селима у Босни и Србији смењивале су се и махнитале морије, сваковрсно турско насиље опет је ушло у обичај, ветрови су наносили безнађе а у Београду је, можда, Шеих Мустафа, првак дервишког реда, загледао у нацрте турбета које је
шапућу, али се тај шапат не чује, кошава га понесе, у зору, над замућену Саву и распе изнад мостова или га западни ветрови нагомилају у просторе над равницама.
Снег је почео да пада а карпатски ветрови да дувају, зима се испречила. Анастасијевић је знао да не сме да пристане на препреке: оставио је лађе у зимовнику а
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови. И једна мисао, као рана, опомињала га је вечито на његову сунчану обалу, тамне вртове, и мирне статуе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још је било сунца и зелених грана, Ал' мирис пролећа ветрови разнеше, К'о и свело цвеће плавих јоргована. Мени ништа тада познато не беше: Ни самоћа твоја, твој живот у
моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра. Пођи ми збогом, моја веро јасна, Можда те никад ја видети нећу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сунце подиже воду из Океана, а ветрови је носе до далеких крајева где остаје у стању изузетно деликатне равнотеже. Да је у нашој моћи да је пореметимо кад
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, часомице, од неке песме у кафани учинило јој се да чује Развише ружу ветрови, што је тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она, овамо у башти, од страха, почела да скупља око себе одело,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Куда да одем после овог сна. ДАКТИЛ СНА Стоје измишљени брегова од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Видео, Али не више међу живима! На бедему се лаки ветрови Са седом брадом тихо играју, Као да мисле махом студеним Седога старца опет будити...
ХАСАН: Јаваш!... Јаваш!... А, ено, канда, Главаш долази? Потмулу јеку гласа његова Кô терет неки носе ветрови На слабо уво удаљеноме. КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио!
стари Колебан, Са другом онај Ћерим мршави Што му је сунце вреле Азије Триест година кожу пржило Те амо дође да је ветрови Планина српских студом уштаве! Ал’ чекај!... (Мисли се нешто.) Сељаче!
Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
свакаке шаре, Да себи домами уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти испира, Ветрови ти тихи лепи мирис дају, Заслађене хране горком уздисају...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
за дуг живот краљевског пара, срце ми се парало од туге за том девојчицом, нашом краљицом, коју су ко зна какви ветрови, као немоћну белу лептирицу, донели овде у туђу земљу, у наручје овог старог човека.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Двадесет пријатних дана дуваху ветрови. И тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Новија астрономска посматрања показала су да се у Марсовој атмосфери стварају облаци, магла и ветрови, а каткад се онде разбесни и права правцата олујина. Марс је један свет за себе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али то се све још може поправити. Хајдемо. Пролеће, и укрштени ветрови: млаки, хладни, топли, јаки, умерени, слаби. Тису не може човек да позна: гони енергичне и брзе таласе, и на изврнутој
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
оваца само тешка планина, Битинија са својим бреговима, Велико вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки дах мора и острва што се стресају.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пун светлости, облак је и даље стајао ниско над земљом и од њега је све, наједном постало благо и тихо. Узалуд су ветрови покушавали да облак понесу собом. Облак је одолевао и променама годишњих доба и ветровима.
— Како је танана, како красна! — шапутали су људи, и облаци, и река. Из земље ледених брегова долазили су ветрови да јој кроз златну косу прођу, а птице су се у лету заустављале да је виде. Шта да се о младићима каже?
Дечак је чуо да је кула принцезина висока, превисока, у само небо допире. Птице зазиру од ње, ветрови је се плаше, а кључа нема. Како послати поруку принцези да си усамљен као и она? Како ублажити њену стрепњу?
« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли? Дуго сам се ка улици нагињала, али то је као да у понор гледаш. Морао си на мене мислити упорно и дуго,
Људи и звери, облаци и ветрови — утишавали су се да га чују. Али, дешавало се да звоно у невреме зазвони. Сељаци би тада журно остављали мотике и
Чак му је глас био још продорнији, још јачи. Ни снег није успевао да га пригуши, ни ветрови да га одувају. — Ово је пакао, људи!
Око Царевине поче да расте стрм и висок зид пред којим су се чак и ветрови заустављали. Али, посао је споро напредовао и Царици се чинило да смрт ка њој брже хита.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Нек ветрови бесне, нек мећаве хуче И засипљу сметом путеве ратара, Она сваке дневи одлази код уче, Па учи и сриче слова из буква
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Супроћ тога опет дигнуће се јаки големи ветрови халовити, те дор пооткидати ће с ногу људе и разметати там-овам једне од других с вихром у холују.
Сад водени таласи с брегови се мире, Сунце облак толико надуго не заслања, ветрови се ташкају; земља са садови, садови с угледом диче се!
Тако и сви ветрови, сваки са своје му стране душући заустаљају се и опет дишу! Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у
Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у море теку! А оно не отиче никуд; ветрови га разњихују, а докле му је мера и обграда, даље се не шири, нити кад се мањи; ни долази, а ни осише.
Тарсијски цари из морских ада, острова дарове хоће му донети, цари аравијсци Исава с пешкешем доћи ће му... Ветрови вијући свакад с водами њихају, голем талас дижу и квар пловцем чине.
људи себи воду с медом за пиће услађују, а она је своје пиће с плачем себи разблаживала; нису толико повише ни ветрови духали у тој пустињи, колико су прси њене трудили се ударањем и од срдца уздихивањем.
У мали пристанци неки, рђави илимани, тамо присташе на зимиште. А кад наста цича зима и узеше духати јаки ветрови, та и све им се погрухаше оне галије и испоразбијаше се.
По Давидову псалму, дигне се напре до неба, нешто мало пак после чак до пакла доле сиђе. И сви се ветрови људски и таласи скоро утољавају, ако не другојаче, са смрћу се уталоже.
А ако ли их затече зла фортуна, ја ли опажају да се мути време и нека се ка халовина измаља, те ветрови одсвуд подухују, а оно где на ближе знаду који илиман, скоро тамо хитају умакнути с галијами.
нека да биртлује, по широку и дубоку мору плави се, те далеке пучине преброђује ходећи и свакад се сноси, претерива с ветрови, гњуран с големи таласи да веће стиче. Те се голем каламар голи паламар нарече!
С обојим (сам себе светујући) на мери с прекретањем или тако стајах ка низбрдо летећа кишна вода незауставно, и с ветрови на све стране гибата грана.