Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Тешко је, ал и лепо било волети, И слатко у срцу носити плам! Сад остајем пуста, ко на голети Ветровној дрво! Ох, знам, све знам: Ко се освети, тај се посвети, Ал светац је човек много сâм!