Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
”| 109 Храст и трске Храст силним ветром искорењен и оборен, падне у реку. Почне га вода носити покрај трсака. Онда он упита трске: како то бива да оне, танке
опоменули да они пустињици који су с три смокве на дан живили — а остало, по свој прилици, ваља да су као хамолеони с ветром надокнађивали — па каж' дер ми: што су им жене на памет и на срце долазиле, те јошт онде гди им није било ни гласа ни
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... О њему су причали страшне приче. Кажу да он има једну лађицу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знај, само из крви хероја се рађа Звезда путовођа за далеке путе... Ветром неба иде мученичка лађа, Сузе су невиних до неба дигнуте... 1943. („Американски Србобран“, 27.
Црњански, Милош - Сеобе 2
које је сјало сад сваки дан, толико је било оснажило болесника, да се Петар једног дана диже, као што се покисло, ветром савијено, грање, подиже – као што се ледом бијено класје, придиже. Па је проходао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Сунцем паљен, ветром и даждом мучен, у каменој пештери тело се твоје смрзава и труне, а због наготе кожа је твоја као земља поцрнела, а у
Црњански, Милош - Сеобе 1
ошишаним дрворедима, зелених грана и дугих празних путања, на крају са неким белим стубовима, они се расхладише ветром који се једва осећао, пријатан и лак, и небом што беше цело једне боје, благе и водњикаве.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Жбун захваћен ветром јечи брујем небеских сфера: Брише безгласан, студен потпланински вјетар пољем, и само кад човјек наиђе поред неког
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Боже мили, та де ли је Цвета, Та да види што чини Милета, Како с' пред њим Турци побијају Ка с пред ветром трске савијају; Мачем маше, лете турске главе, Кâ пред косом што падају траве.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Златан кокот пева с коша. Лађар Лазар, лазарица! Лети голуб писмоноша. У ЧАЈНИЧУ У Чајниче с ветром стижеш, коњаниче. Зла прилика: костреши се чемерика. Трн дозрева. Ко то рида, ко ли пева?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо, с ветром се пустим утркивȏ. Касније, у зрело доба, читавом земљом, широм, деда је путовȏ возом, чувеним нашим „Ћиром“.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И зима дође већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. ИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.
Сиво суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
бора и брезе белог сира и месечине лучоноше и вење ни против јавних зграда које на ледини расту провидне ветром а природи показују огледала оних здања из будућег града сунце је у савезу с биљем по обичајном праву а воли оне
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...
промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак. Од то доба једнако је ту у селу. И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Врбе не мораш цртати: оне и саме могу да Дођу, у пролеће, са ветром, ко зна откуда ... Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта.
Ноћ, одрана кожа на распећу. У мраку се сакрила киша, Док кроз тишину пљускови речи Повремено, с ветром, на слух налећу. У ЛЕТО И У ЗИМУ У лето, кад се попласте откоси, У ваздуху завлада свесвеједност и бесциљност.
За оградом, у зрелој тузи, Шуморе жути кукурузи. Ти кукурузи у предграђу С ветром се, у поноћ, насамо нађу, Јави се, у септембру, њива цела Хуком далеких, пустих села.
Једини спас Је у путовању! Обуци капут И с ветром у пешевима крени на пут!” Пођи, онако, у Монако! Полети, на чаршаву, за Варшаву! Појаши на коњу за Гаскоњу!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
у воду земљу и песак које су понели са места где су се одронили; 4˚ песак са пешчаних обала и песковитих равница бива ветром ношен кроз ваздух на велике даљине; крупније честице падају ближе обалама, а ситније ветар носи далеко, док се и оне
Површина океана била је доста мирна, врло слабо узбуркана умереним ветром који нас је и сам гонио у правцу циља. Као и при ранијем путовању, то је у почетку била најобичнија прекоокеанска
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
волим дане Кад облаци бели плавим небом плове И бацају сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гране Љуљане ветром немиром прозборе О таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Њена кћи наиђе на ону исту колебу; ал нити је хтела ватре стакнути, ни спремити. Кад у вече дође ала онако исто с ветром, запита је: „Рајска душо! што ниси моју ватру стакла и моју колебу почистила?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ту сви уопште ручамо и напијемо се, | како год да је воскресенија дан, и трећи час по подне с тихим ветром дигнемо се и на велики четвртак стигнемо у Навплеон, гди нађемо тај исти дан друштво за Патру.
пристаниште и гди се великолепна река Темс у море спушта, стигне нас и капетан корабља у барки; и тако с споспешним ветром упливамо у море.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је, гонећи чопоре свиња полуранки, почео да гази шуме ка Београду и Дунаву, прогрушане шуме, жуте и рујаве, тихе и с ветром, кад кисну и звони роса. Па онда: шума, месец и једна птица.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Много је стаза, много звезда, много људи, па шта? Гледала их је како се врте као лишће гоњено ветром и помислила: »У праву је јаје: то је зато што имају срце!« Жаљење у њој порасте, али настави да хода.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је сунце зло а земља замире.
Ту зна да пада и прамење времена и да се комеша, црно, под ветром, у зимским поноћима, са пахуљама и отпацима са Млечног Пута.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно; Без живота је све.
И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Опремите одмах шест великих лађа да првим повољним ветром отплове онамо, да се натоваре, коликогод могу да носе, кореном те биљке.
пре подне изби на више места обезглављене вароши велики пожар који, потпаљен по наређењу Фалкенбергову, а разбуктан ветром, обузе убрзо целу варош. Његов пламен, и дим и његова јара принудише непријатеља да се повуче на градске бедеме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Испружен полеђушке он је гледао у Месец, Док су се плехани тасови покретани лаким ветром, тајанствено брујећи, лелујали. Кад стигосмо пред кућу он истрже своју руку: — Причекај, побратиме.
Густи, загушљиви и смрдљиви зелени димови обавијали су ровове па се утварски вукли, витлали и повијали под побеснелим ветром и по изривеној, црној и мокрој земљи која се тресла, љуљала, дрхтала.
Боже мој, подухваћени ветром, праменови оне завитлане косе девојчица тако се дивље вихоре око главе као да ће се сад откинути и одлетети негде
Најпре сам осетио како ми хладно пири по леђима. Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене. Шибан ветром по образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај
И не само они, него као и све остало, чудно почиње да нестаје, пролеће негде, губи се, бежи, ношено необичним некаквим ветром који све вртоглаво односи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром. Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.
и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол...
бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати. Само пролећу као искре, понесене бесним ветром.... У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ...
Нек се мучи!... И ја ћу се мучити !...« Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к
Ћипико, Иво - Приповетке
И збиља, те ноћи пљуштало је као никада. Цела варош умочварила се и ублатила. Велике, густе капље, гоњене снажним ветром, удараху по крову и прозорима, будећи децу и одрасле. Звона су престала брецати на „неверу”.
А над њим јата галебова, гоњена ветром, дераху се: чијуу, чиијуу! Утробу тога старога каштела Иво Полић као дете није никада могао да упознаде.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Врати ми сличност да усним, док страва Тишти ми чело и ниче на столу. Она је део предела што спава. Помешана с ветром док ћути у сјају исцрпем будућност у свирепом болу што сања крв лета и пакао у рају.
Истино говора Све је замењено речју па нејасан пој мами. Свет са ветром испод сваког листа у тами Који се завршава звездама изнад назначених Гора И наказом у пољупцу која се родити
сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на обали човек пада на своју сенку они су без сенке сишли у дубину и без имена за историју: од слепог
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: И намах липсô месом отрован. ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти! Не знаш шта више личи крпежи: Да л’ опаљени ветром образи, Које су некад црне богиње Арапском шаром грозно шарале, Ил’ руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с
(У себи.) Три су се смрти грозно сложиле: Једно су Турци, хајдуци друго. А десет лета чека Дунаво Да ми са ветром страшну кончину Обали немој хучно открије... (Главаш са Хаџи-Проданом долази) ГЛАВАШ: Е, добро кад сте ту!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, не даље, дани. Нека Кронос стар Дâ ми вечно Данас, да ме сунцем доји, С ветром нек Лепота ''Еое!'' запоји: Још хоћу да срчем испечени нар.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. 1883.
) Сиво, суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхале ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све.
Ликује Карло. И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва. И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Рапава, накострешена пољана или, још боље, ветром ишибано па скамењено море, испрскано мрљама најцрњег кинеског туша. Оне партије на које падају сунчани зраци као да су
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Али госпа Нола је одлагала излазак још, јер је настала тмура позна јесен с непрестаним хладним кишама и ветром. Ходала је дакле само по собама. Видела је и сама, а видели су и други, да се много променила.
Сви оџаци терају дебео дим; ложе се пећи и кува се бољи ручак. Зима. Деца, натронтана, вијају се с ветром, раскопчавају дебело одело: улећу у кућу и питају: може ли се нека палачинка с ногу појести, и добију или палачинку,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Бутлер каже да мис Фама наједанпут у две трубе дува, и да ли обадве с једним ветром у једну напред, у другу састраг дува, то ми не знамо, само то можемо казати да прва лепо, а последња ружно звони, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже.
Једнога дана засу нас киша са хладним ветром. Шатори су били сасвим поцепани, а вода подилазила испод војника. Било је тешко наћи дрва.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тежак и далек је пут пред нама. Скочи мала брбљивица на репић Зрачку и путовање опет поче. Облаци су заједно с ветром летели на запад.
Затим, претворена у најлакши и најнежнији од свих облака, ношена источним ветром, и она пође путем којим је девојка из мака рођена пошла.
Што брже Старац трчи, то брже Страшило одмиче. Пружио корак бостанџија, могао би с ветром да почне трку, а Софронија никако да стигне.
Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим? Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци. — Ти си та која ме тражи?
Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне. Над језером је, као ветром ношен лист, летело време. Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и отишло ка испод трчућих кола прах и дим у маглу!
Свакад се уче, а никад се не уразумљају. Немојте сваком духу веровати, нит се за сваким ветром поводити. Многе су лаже на свету постале.
Удиљ зебсти, све радити и стицати, а ништа дома нејмати, и што у свој дом оставе донесете, и то ћу вам ка ветром одунути крошто но моја је кућа запустила, а ви сваки исто своје домове красите.
ПРЕ ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ Немојте сваком духу веровати, нит се за сваким ветром поводити. Ако ми се што находи мана и од кога се пориче јер сваким временом, рано, позно ли, нисам удиљ на црковној