Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Разноси ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз кров без црепа видим њен
корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и расту.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он више не беше човек — него звер... Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...
Ту се није мислило само на победу. Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ту шуми с њима, дајући, полако, Мору коју грану, ветру листак који: И, кô срце, себе кидајући тако, Тужно шуми живот. — Сама врба стоји...
У дубоко вече, кад угасну стазе, Душа мртвог дана, суморна, још ходи, И шуми: кô тамне, искидане фразе Музике у ветру, у грању, по води. Тад се јави ехо непамћеног јада, И бол неке давно преболеле ране...
Ти си и Да и Не; а у тајни мора На врху си светлост, мрак у понорима. И као по ветру лако перје птичје, У теби се крећу светови и бића: Живот није друго до твоје наличје, Твоја друга битност сав
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Овај до зла Бога ризичан пролаз, вршен по клизавици, на највећем мразу и леденом ветру, задавао је беспримерне напоре.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА: Забога, да не пропаднете! ЈАЊА: Да пропадним! Да дођи једну ветру, да ми узми за косу и да ми носи у луфту! О, моје лепо Мишка, моје лепу Галин!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Понавља ласкаве речи, чак и ћерци домаћина, понавља, као што ветрењача маше крилима, и кад је празна, на ветру. Тај човек не уме да сакрије своју чежњу – ни за новац, ни за жене – иако га је то давно прошло.
Као што то бива, на путу, Исаковичу се живот чинио, сад, као нека ветрењача на ветру. Иако се љутио на Кајзерлинга и Волкова, који га, на пут, шаљу, у росијској војсци налазио је, сад, за себе, једину
непролазни, огањ љубости, према сапатницима, него је био колебљив, као што се грање, старих, врба, лако љуља, на ветру. Он је јахао, погнуте главе, неколико сати, за тим својим сународницима, а после се вратио.
Дизали су се у висину. Летели су у некој топлој месечини, и прелазили лако – као жут лист на ветру преко друма – планинске врхове у плаветнилу, изнад земље, која је остала, са својим брдима и шумама, у долини.
Теодосије - ЖИТИЈА
Према ветру и у очи сунцу насели се да живи у њој. Мразом смрзаван и сунцем жежен, подвиге поста извршаваше. Стајања његова на
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То ју је пунило немиром, па је подрхтавала као јасика на ветру. Мушкарци су се лудачки окретали за њом. Она ни најмање није изгледала као жена која има сина високог два метра, две
Црњански, Милош - Сеобе 1
Осунчан, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица. Затим потера коња касом, кроз празнину.
Три тополе су трепериле тамо на ветру и он их је јасно видео, из свих даљина. Мудрост и спокојство, мир који је обузимао душу, полазио је отуда и стизао га,
га је Комесар, са својим кирасирима, посматрао, изгледао као неки велики цвет, сад бео, сад рујан, што се повија на ветру. Када је први пут пао, полише га водом и гурнуше даље.
На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водо
толико моћи да им чини оно што он хоће, већ је са њима, и без њих, морао да се врти, по вољи других, као неки чекрк на ветру?
Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је пратио са леђа. Затим потера коња касом, кроз празнину.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
помиловање за зовину свиралу недужну која говори у лице цару што се само земљи поверава, што кришом дотура ветар ветру и мрав шапће на уво мрава.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Плави се љиљан у долу, лелујају се траве на априлском ветру, надимају се плетене кошаре пуне укусних посластица...
ово сунце, ни ова Тераса коју сам толико волео, ни овај отмени свет коме сам некада желео да припадам, ни заставе на ветру, више не причињавају никакву радост, баш као да је неки расејани сценограф после представе заборавио да склони стари
Младић се врати из рецепције са кофером у руци. Кренули су заједно преко снега, испод међународних застава на ветру. Прозирна грудва удави се у пепељари сама у себи. —Погле шта дишемо доле!
свуда унедоглед усталасана мајска трава, по којој ту и тамо расте цвеће коме не знају ни имена нити сврхе — крошње на ветру и сањиво зујање инсеката... Узнемирава их та тешка тишина испуњена мирисима биља, влаге и испарења.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Швабица има сасвим аутобиографски карактер, у Вертеру, Ветру и у неколико одломака он уноси лично себе. У свима његовим приповеткама има много тога личног и лирског, свуда се виде
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па довати јера тананога И још оног, брате, дебелога, Тог у десну, оног у шуваку, Удри њима по ветру и мраку. Боже вели, чудна дела твоја!
тек што она сукну, А он ти је пијучином фукну, Она паде, ветру душу даде, Ако душу какову имаде. Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос свој и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
настављао да чита, окружен гомилом стрипова, забавника и илустрованих часописа који су се сами од себе прелиставали на ветру.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Њи-њи Кобилић то путем граби, а трн и њега па за реп зграби! „Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже!
Читаве ноћи орач сањао глатке ручице плуга, јаблан се вити сву ноћ клањао топломе ветру с Југа. Читаве ноћи мачак скитао за трагом Брке миша, брезик је мокри сву ноћ питао када ће стати киша.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
СОЛУНСКА БРАЋА Као два нераздвојна хрта зађоше међ Словене да их лове у близаначке мреже, по ветру су пошли из Солуна два Диоскура, уз обронке народа незнаних што много певају и псују а мало слове.
НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ Круне се крошње на ветру док спава уручено ми стадо, шетам градом. Мантије се небом вију, ја ходим у убожничкој врећи, у страху су и
зима и заиста док су облаци ниски он стаје на место високо на врх који се зове Голија попут воденог стуба који на ветру говори као да је од шупљикавог метала тако и сија и каже врло јасно да је чуо наша хтења и зна снагу наше воље
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Обично би кујну дотерао тако близу, до ровова, да смо каткад, у ветру, могли да намиришемо масну говеђину. Он нам је доносио и пошту.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ ГРАДА 248 ЛОНАЦ ПАСУЉА 250 ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР 251 ВЕТРОВА МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И ПАПИРИЋ 255 ШУМА ПОД СНЕГОМ 256 ЗИМСКИ СУМРАК 257 КАП 258 ПЛАМИЧАК КРОЗ ПРОЗОР
И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од
ОГЛАС Шкољке, кавијар, јесетру, Димљени лосос, гомољике, Пршуту сушену на ветру И ђаконије друге толике Дајем за пастрмку из вира, За мрену из речног муља, За комад овчјег сира, За чанак
СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ Ако ветрина дува из топлих пушница југа (Носећи мирис балеге и отопљеног снега), То значи: зима је била оштра и
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Риба се одмах распори, очисти, па се обеси о мотке на броду да би се исушила на ветру и одржала у добром стању за више дана лова.
Она се исече на дебеле кришке, ове се кувају у јако сланој води, искуване кришке се суше на ветру или у нарочитим сушарама, слажу се у лимене кутије, прелију се зејтином, кутије се херметички затворе, греју се ради
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
је срце моје знало, К’о јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много, мало, Трептати увек: у тишини, У бурном ветру, на висини, У мирном куту, где се чини Да не допире вал оркана.
Само, црним друштвом, као танак влâт На ветру, задрхти слутња што се крије, Монотоно, кобно, к’о домаћи сат У зиду, док једна опомена бије.
Али га је живот путевима пов’о Што здрављу душе и светлости воде; Нашао је себе и уздање ново; И он се развио на ветру слободе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
са божићном сламом, са бадњаком, са чесницом, са полажајником, са плећком, са орахом, са црним луком, с прстеном, по ветру, са ситом итд.
Беж’те, уроци! По ветру сте дошли, по ветру и отишли; без семена сте постали, без семена вас и нестало! Без оца зачети, без мајке рођени, без
Беж’те, уроци! По ветру сте дошли, по ветру и отишли; без семена сте постали, без семена вас и нестало! Без оца зачети, без мајке рођени, без попа крштени, немате
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ааа! Саћемо ми то друкчије, енергичније, саће то да се промени из корена! СТАВРА: Ти на сваком ветру рашириш репић! МИЛЕ: Примиш га у своје редове, укажеш му поверење, ко човеку, а он из цуга почне да ти ровари!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг. Опрости сенци што те прати И ветру што те у круг води. Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице слете Са плавог мира на
А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати. БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања.
Ни сенку чак да баци синагога. Рупа место цркве: ни порте, ни бога. Нема куће у ветру, зида, лупе врга. Где је велики дан и ми сред њега мали, Огромни торањ и сат који нас прати Док бежимо на Тису коју
И док за својим столом седим, Осећам кичму, даску, јетру. И час се знојим, час се ледим На измишљеном сунцу, ветру. За стаклом — ко за решеткама — Док бдим у некој бившој вери Окренем главу према вама: Завидим чак и мачки
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему, под месечином, облацима и звездама, по киши и ветру, често и дуго с подсмешљивом тугом мислио. Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом.
Искреће главу и ослушкује. Ветар ситним зубима грицка Младо лишће јабуке. Бог све зна. Свуда је он. И у ветру. Иако је последњих месеци сваке недеље по целу службу одстајао у манастиру, не у цркви попа Величка, и то је
Отимала се, бојала се што је јачи, све топлије дисање је сипило као сув песак и шкрипало на вратницама уским ветру, желела је да виче, а није могла од „тупим ножем, курво“, које је заударало на ракију.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти начин треперило на ветру. У недоумици, јасенов лист одлучи да се обрати за савет најстаријој грани, али грана није имала времена за приче.
Али мала луталица није хтела ни да застане. Брже од лишћа откидали су се дани, лист је треперио на ветру, смејао се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми није раван!
и односили по неког старчевог сина или унука, док није остао сам на салашу, усред широког житног поља заталасаног на ветру. Где ли је сада то поље? Тај салаш? Рођаци који су долазили тек у јесен да покупе плодове чувеног старчевог ораха?
Него шта! Али ни помисао на злато не отвори рибарима уста. А бор је за то време шумео на ветру, питајући птице: — Јесте ли виделе мале свираче? — Виделе смо, виделе! — одговарале су птице.
Ловећи у житном пољу, принц угледа жетелицу којој је златна коса лепршала на ветру, па рече: — Њу хоћу! Узалуд је девојка плакала. Узалуд тврдила да воли другог. Приређена би најраскошнија свадба.
Како и не би? Пред њим је било оно исто житно поље, а у њему жетелица којој се златна коса лепршала на ветру. Без речи, као да је не познаје, принц поче довлачити грађу за кућу. Од тешких борових облица крварили су му дланови.
Дечаци с острва с дивљењем су посматрали јахаче на ветру, помагали им да рашире или смотају једра, извуку блиставе беле даске на обалу.
Тек тада су се дечаци из града повукли. Као огромни џиновски лептири залепршала су на ветру њихова једра, а малим острвљанима смрачила се лица.
Дечаци су јахали на таласима, поигравали се на ветру, све док сунце није пало у море, а онда изашли на обалу, остављајући даске у плићаку. — Не окрећите се!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И ту шуми с њима, дајући полако, Мору коју грану, ветру листак који; И, к'о срце, себе кидајући тако, Тужно шуми живот. - Сама врба стоји... Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Иако им рекох да није тако, они ми не хтедоше веровати, убеђени да лажем. Кад ме видеше како на киши, ветру и олујини, ходам по своме врту или крај обале мора, да бих испитао те природне појаве, они мишљаху да разговарам са
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако Илија Васић просто не може више да издржи, и гледа како се оно лако класје тужно таласа по ветру на оним мачванским пољима; и док зује и рујају ројеви око њега и круже јастребови над њим, па се ништа под милим Богом
Гори тако Сима од оног нестрпљења, да изгори као свећа на ветру, а дискусија све живља и огорченија и интересантнија, па Икета Васић надвикује све и енергично доказује своје
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А месец јој одговори: — Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
данас више немам неба, Да моје очи за њим и не маре; Видим да мени још једино треба, Да губим мирно све навике старе У ветру трулом што ми дух колеба.
Гледам ту јесен. Дошле боје суре И срце хладно, и лагано прате Падање лишћа, умрле божуре И црне гране што на ветру пате.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пример: „Осунчан, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је дочекивао с лица…”249 На крају романа: „Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не
романа: „Осунчан после, просијан, осети се топал, а не тежак, као и да не јаше, као и да не постоји, у том невидљивом ветру, који га је пратио са леђа“ .
реченици саопштава да је ветар преврнуо Аранђелову лађу док је натоварена коњима пловила реком у турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РОДИО СЕ ХРИСТОС! Родио се Христос, али не за маме Који ’но се плаше и од своје сенке, Којима се вије по свакоме ветру Кукавичје перо врх срамне челенке.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сви су одјеци мртви. Никад тако волели нису. Да ли ћу изненадити тајну смрти, ја жртва. Горка суза у срцу. На кужном ветру сам. Никад да се заврши тај камени сан Пробудити те морам Еуридико мртва.
Тражим те у ветру ако те још има Изговорена речи за светове пале Тражим почетак сјај и сате стале. ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ Тражи
срећа Буди гром зарђао у мору Онима који своде свет На прву реч недовољно одгојену И птицу која налази своје законе у ветру Препустимо сав ризик поезије Поделимо овај мрак између себе Спава свет ал бдију смутљивци Својим миром својим златом
Краков, Станислав - КРИЛА
Ишло се хитро, све један за другим збијени и блиски. Мајор ћути, хита. Дуги бели брци му играју на ветру. Ађутант би да говори, прича. Капетан најближе чете је до њега. Мучи и њега све ово. Шта се то дешава горе?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
шаром грозно шарале, Ил’ руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с грбине, Као тескера турских мурови, По тихом ветру лако играју... РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си?
Ти!... Станоје! О, шећер-уста моје љубави! Као рудника хрпе богате Што ветру нуде скупу прашину Са којом би се тешки престоли Свију владара могли златити, Јуче су јоште врели пољупци Препуњен
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако све нагло на овоме протиче свету, Једна повест и глас разноси с’ равно ветру. О ти, кој’ на трошним останцима предака милих Временом за старим уздишућ тужно стојиш, Устани, куцнô је час!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је она иста ивица шуме са клупом од преврнуте пресечене облице, изукрштане жиле бреза, њихово лишће што дрхтури на ветру, зуј пчела, пчеле, безброј злаћаних крилаца које светлуцају око клупе, поље јечма а изнад бледо испрано небо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И бујну смеђу косу која се са сваким његовим покретом друкчије слагала, као лишће на ветру. Кратковид, почео би да жмирка чим нешто хоће боље да види. Девојчице су по том жмиркању знале колико је сати.
Вечера није била весела. Разиђоше се брзо. Младићи решише да оду до кафане. Професор Каленић стоји на ветру и гледа за њима. Одмичу, осврћу се, нешто довикују професору што ветар мрси и брка. Замакоше. Ветар брише.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тако нам се бар чини. Али ходајући по њој, видимо мале брежуљке, ониске висоравни, као оно наборана вода на лаком ветру. У даљини негде штрчи минаре, а још даље, виде се дивље планине у плавкастој измаглици дана... Косово поље...
Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру. Проносе се гласови о некој важној седници команданата. Причају неки да ће бити офанзива.
Скретосмо потом у шуму И окретосмо леђа ветру, који је хучао кроз иглице борова. Али зачудо, нико више не мисли, нити говори о својој кући.
да ће овај живи човек, који лута као авет по овоме ветру, који још говори, мисли, да ће и он сутра лежати искежених вилица.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у шупљинама стена ствара пригушене, нежне гласове. А онда ту су и руже!
Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора. Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица? Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже. Оштар и дуготрајан је био бол.
Али, је зато био леп и златан, златастији и нежнији од осталих. У поноћ и у подне њихао се, певушећи на ветру који му је доносио приче са све четири стране света. Колико је само чуда на земљи!
— Где да нађем срећу свога сина? — понављала је, без престанка, док не додија Источном ветру њена јадиковка, па рече: — Своју срећу твој син мора сам наћи.
Уместо да тегли храну, Белко је пратио лет лептира, лелујање травки на ветру, шум потока. Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда.
Таласи су им готово до постеље долазили. Шта да се о ветру каже? Али, и ветру и таласима Маријанова кућа се храбро одупирала. Како и не би?
Таласи су им готово до постеље долазили. Шта да се о ветру каже? Али, и ветру и таласима Маријанова кућа се храбро одупирала. Како и не би?
Мисли су му као бумбари у пролеће зундарале. Коначно, смисли: поставиће Страшило. Нека се њише на ветру, нека разгони птице и дечаке. Забоде Старац у земљу дугачку мотку с мањом укрштену.
Угледа Старац на месечини неко џиновско дрвеће, крошње у небо полетеле, гране као девојке косе опустиле, а лишће се на ветру попут сребрних рибица љеска.
Једва су иза себе погледали, а већ је текла кроз младу шуму. Не једно дрво, не два или три — на благом ветру њихала се блистава, млада шума, све бујнија.
у крошњама шарено јато птица, али некадашњи дечак са Пешчаре још увек је стајао крај свог бунара, гледао у њега, а на ветру му се лепршала коса бела, бела. Затим су га чули како мрмља: — Видим га: злати се да дну!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у песми ћуприја код Београда чекрк-челенка, чекркли-челенка — сребрно или златно перо на кали које се окреће према ветру челебија — господин, господар челеби-пазар — господски, газдински трг челенка — накит за јунаштво, сребрно или
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А оне ноћи и убише га слуге му. ВОЈСКА ВАЗДУШНА Неким временом Јерусалимци под небом горе, на ветру угледаше неку чудну бојну, све у златну оделу војску на коњи, у гвоздени оклопи, у панцири, колчаци жељезни на руку,
Пак тако су там-овам трчали на коњи по ветру онако оружато, дор су се спотицали и потурали бусајући један на другога.
И треће хисе около издроби, а четврто хисе израсцепај, те растури по ветру. Пак измакни мач, и терај свуд овам-онам та парчета с оштрим мачем.
А он по сказивању псаломском и по ветру горе ходи кано Бог. А где би га вода на себи нездржала? А тко то зна, је ли се са ступањем и дотицао воде?
А каде Петар остави Христово мотрење и окрену главу к ветру гледати, та и море омалакса под њим држећи га — започе доле ронити и замало што не утону.
Баш онако кано ако би и који понајвештији згодио се бити думенџија у корабу на ширини морској, на велику ветру и таласу силовиту до дна близу гњурајући се с преметањем, а друштво је у корабу њеједносложно и врло преплашено.
Ја ли и то, ноћу кад се састану на мору бити се бојне галије, на голему ветру и таласу. Те стоји хука, бука, праска, јека, пљусак од весала и таласогрухања кораб о кораб, пушака пуцање и топова,
Старо мимотиче к новом се свраћајући. Не поводити се ка шиба к свакоме ветру холујастом... И оно мало лајно онако смрди ка и големо! И маечак квасчић цело текне теста може заквасити.