Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Таком дивном надао се данку: Свуд злотвори дивно поломљени. „Благо ли си вечераске мени, Вечараске па још и довека.“ Тако јунак мисли у себека, Још му на ум пада дивна Цвета. Ал' каки је то коњик, Милета?