Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А данас му дође да се и он мало нашали... — Јест, тако је то! Спреми лепо погачу, ипеци једио ћуре, и то још вечерас, па ћемо лепо још зором у Јагодину.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад саслуша он то, рече ми: „Да ниси, душо, вере задавао, ја сам мислио баш вечерас да ударимо: али кад си на Свилеуву послао војску, и на пет дана одгодио, нека остане док видимо шта ће на Свилеуви
Ја саставим војнике и рекнем онима који су из оближњи̓ села: „Вечерас су, браћо, покладе: идите кућама те покладујте, па рано ујутру дођите”.
На вечери сетим се ја да је сутра Св. апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но
га; каже ми: да је писмо преведено, и да га је дао грофу Каподистрији, но да га гроф није имао кад прочитати, него ће вечерас прочитати и дати у канцеларију грофу Неселроди. Питао сам: ваља ли с овим писмом да одем и сам до Булгакова?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у свом првашњем уверењу, и кад би пред вече, рече свом момчету да оде до његовог чајира и да каже његовом чобанину да вечерас дотера овце к механи — »јер их могу курјаци напасти«.
« И ту се си ромах Пупавац удуби у дубоке мисли... Између многих мисли паде му на ум и то како је вечерас неколико пута прошао испред Савкине куће. »Аха! Зато ли су онолике девојке биле код ње?!« дрекну и учини: »Хуј!
тек викну да је сва воденица одјекнула: — Еј, Сава Савановићу, деведест година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас! А он то изусти, а Страхиња потеже обе пушке те гру! гру!... Само нешто писну и као мало зајеча. Дим се разиђе.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... — И онда идемо вечерас! — рече Турчин. — Знам, али нема девојке! — рече Иван. — Како најма!
Да се нијеси што уплашио?... Не бој се! Та и ја сам човјек!... Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте. Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!...
Страшна мисао обузе Ивана. Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... — А... вечерас је он мој! Али Лазар га докопа свом снагом. Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. — Ти нећеш ићи!
И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. — А куд је он отишао?
— А куд је он отишао? — упита Станко. — Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. — Добро. Вечерас ћемо заједно Катићу. Повешћу још побратима Зеку и Сурепа. Како се договоримо, онако ћемо и чинити.
— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим... И не бих смислио без твога савета!... Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога. Е, па ево — ја сам га теби донео!...
Обредише се неколико пута. Суреп рече: — Хајде да се гледа посао!... — Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами. Него сутра... сутра ће бити пуне руке! — Добро!
— Јесте. Зека зовну Станка. — Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! — Што? — Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи. Али... никоме речи о томе!... Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... — Добро! — рече Станко.
И то поможе. Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. — Тако!... Сад је добро!... Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји. Она ти око рана уме као нико!... Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу.
— О, хвала ти, боже!... А је л̓ се вратио мој побратим? — Данас се враћа. Вечерас ће бити у Парашници... И поздравио вас све. — Поздравио?... Хвала му!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја. У поноћ ће на глухом копну Вечерас уштап да се роди; И једра ноћи да се попну; И ваздушасти пођу броди.
ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ Пријатељу Милану Ракићу ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, кô прије, С радошћу на лицу минућемо салу, Као да никад ништа
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Одлазак је ту, све је већ спремно. И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. Разговарали су.
Велинка се све слађе смејаше: Куку мене, сирото дете! Па узећеш је ти, Златане, не бој се! Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће већ с ђедом наредити ствар како треба.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и пауза у друштву, да се његово тик-такање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега, као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице описати и с читаоцима упознати га. Сахат је давнашњи.
»Ено га, опет се дере матори магарац!« вели љутито попа. Па тако је и вечерас радио. После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.
је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор. Како сте ожењени, могли би одмах... — А, извин’те, — упаде му г.
Мрак је притиснуо и омотао све. Нема месечине. А и шта ће је вечерас кад се Шуца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швадерски
Донели му и ракије. Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина. — Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас! А како и не би’, кад те само гледам како умеш да једеш!
Остави ту саксију, па покупи тај есцејг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то кад вечерас ниси ни за шта! Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку. А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.
И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.
Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен... — Прстен!... Па добро, ето, вечерас! Шта ту још имамо да чекамо! Нек вечерас буде формална прошевина, а кроз два-три дана и прстен. Нек оде ко по Аркадију.
Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен... — Прстен!... Па добро, ето, вечерас! Шта ту још имамо да чекамо! Нек вечерас буде формална прошевина, а кроз два-три дана и прстен. Нек оде ко по Аркадију.
Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала: ти, Шандоре, а и он њој неколико пута: ти, Јуло, па и једно и друго удешавало разговор тако само
Иде Шаца тако па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео. Сећа се како су двапут силазили у подрум по вино, и он и Јула.
Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом на сокак своме каплару
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А двадесет и три дана то је по некад вечност; и да сам ја имао толико уживања сам бих вечерас свечано тражио да ми одреде најопасније место па ма изгубио главу.
Африка
Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је
Они су отишли у поље, и нико не зна где су ни кад ће се вратити; можда вечерас, можда тек кроз дан-два. Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по
штулама играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече. Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Гроф Гајсрук, гроф Гајсрук“, дерао се као џелебџија, „ето Вам наполичара за Вашег оца. Можете да их натоварите још вечерас у шлепове и спустите до Бечкерека. Три стотине седамдесет и осам момака.
Неће више Гарсули добити ме жива. Видиш ли, Шокице, ову моју раван? Сан за човека, а трку за коњика. Кад ноћ вечерас падне, тамна, простреће се као меки душек, за кирасира, а за тркалиште тих хусара.
Дуг ред кола, његових бивших сератлија, полазио је из Махале, на Бегеј, и Трифун је знао да ће га, вечерас, видети, издалека, како се лагано враћа, пун песка, и шљунка, и пузи, као нека џиновска гусеница, вечерња.
Затим је почео да прети, у шали, Исаковичу да ће му узети, на фараону, вечерас, и последњи талер. А Павле је одговарао да се не боји и да на коцки никад не губи.
То је читава аваланша. А причају да је он, Копша, то кренуо. Где је Исакович на квартиру? Павле му онда рече да је вечерас стигао и да нигде није на квартиру.
Коцка ли се, или ће вечерати негде, у женском кругу? Иде ли у театар вечерас, или ће ићи да гледа хансвурста? Или фајерверку? Исакович му је једва одговарао.
У ком се јавља нешто ђаволско. Он се насмеја и окрете жени: „Слушам те, Шокице, како брбљаш, па се мислим, шта си то вечерас накапала у око? За кога се гиздаш и мешаш у разговор, ђе ти није место? Зар о деци да питамо јаловицу?
“ Фамилија је, после, имала нове муке, да задржи Павла, који је отишао да поручи кола. Хоће, каже, још вечерас, да оде до Бегеја, и дереглија. Отићи ће и неће се враћати, у Темишвар, више, никада.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Пророчанство се неће испунити — утјеши га Шаров — зато што је Мачак лав обећао да ће те још вечерас појести ако те само улови. — Ум-ум, брр, а гдје је сад Мачак лав?!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Постоје ту разлике, на пример, да се ово што се десило вечерас десило пред мојом мајком, она се не би правила да не примећује.
преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се очеве приче од вечерас поновити и у Ломиној 22. И поновиле су се, јер то је било неумитно.
је Сулејман вукао према Тиси, а онда и друга директора, мог очуха, који ми је седајући у кола само рекао да ћемо још вечерас расправљати о свему, а онда убацио у трећу брзину остављајући облаке прашине за собом. - Још вечерас!
- Још вечерас! - викнула је Јасмина протуривши главу кроз прозор. Коса јој је била свезана на потиљку а лице поцрвенело од сунца,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. То је врло пријатно. Соба је била тапетирана жуто.
– Из трпезарије је допирала свирка. Кроз отворена врата, мирис јоргована. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. Почео је да броји свеће. Дотерао је до једанаест, даље није ишло.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Запамтио је тај хотел као светилиште луксуза, у које није смео ни да закорачи у своје време. Па и вечерас, са четрдесет и две године и свом славом на плећима, осећао је нешто слично треми док је улазио преко искрзаног
Азра је вирила између снажних руку окраћалих рукава. Догуран је и сервер са запаљеним примусом. — Вечерас ћемо показати како се праве и сервирају царске мрвице! — поче предавање шеф сале.
Још топле мрвице служити... Изволите! А сад трк у собе и напишите шта смо вечерас радили! — нареди шеф сале, па разбијена војска келнерских приправника напусти поприште, лењо се вукући кроз ресторан.
Најзад, човек се показао благонаклон и примио је да учествује у такмичењу. Све је уређено. Она вечерас може изићи на писту. После тога су се прошетале главном алејом Бање.
Појеле су по пар крањских кобасица са сенфом. Мајка се одрекла половине свога ручка у њену корист: »Мораш бити снажна вечерас!« казала је. »Пази на држање браде! Не гледај у њих све одједном, већ изабери једно лице и смеши се само њему...
– Здраво, децо! – Здраво, мама! Здраво, тата! Како сте се провели? – Сјајно! Шта има вечерас на телевизији? ПОСЛЕ ГОСТИЈУ Гости још нису стигли ни до капије, а човек је већ поотварао све прозоре да изиђе дим.
часу зурило је у Нину најмање дванаест пари подливених, цаклећих очију, из којих је емитована заједничка порука: мала, вечерас ће ти се нешто страшно догодити и то неће бити све!
Уз то, његове другаре не би задовољио брз и лак упех; хтели су мрцварење, не знајући да је њиховом предводнику машта вечерас, очигледно, затајила. Нина пређе погледом преко гостију у кафани. Сви су зијали према њиховом столу.
Јер, ево, готово четири деценије након последњих покоља у овој земљи, до вечерас лако храбра Нина. такође није вриштала, нити ударала, гребала, урлала, преклињала, није плакала нити звала у помоћ;
Можда је ипак посреди само обична забуна, можда ће се све завршити добро? Није могуће да јој ти људи, које је вечерас први пут видела у животу, желе нанети зло? Проклети, млитави интелектуалац!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Није старији од мене. — Е, лијепо, ти и отац ти бићете сјутра моји дјевери на мегдану, али о томе ни ријечи вечерас не помињи. Вечераше заједно сви, Јанко, Стијепови и зидари. Јегленисаше добар дио ноћи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Зато и вечерас није хтео да прибегне оружју, а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао), него се баци за њим цепаницо
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ти се већ напио ко мој весели Ниџо. — Јок, побратиме тмурно дочека старац. — Сјећам се као да је вечерас било: помоли се мјесец над гајем, сто метара над нашом кућом, а мене ноге саме понесу к њему. Куда?
Огранула пуста мјесечина баш као вечерас, а нас двојица . . . — Аха, кажем ли ја, прави лоповски светац! — опет се утаче самарџија.
— Аха, види ти! — ждракнуше очима оба слушаоца. — Овдје се вечерас помињу све саме „небесије“ — свеци, усопши раби божји — а онда, у таквој прилици, није далеко ни онај репати репоња,
Не каже он ни „неки сељак“, ни „какав сељак“, ни „сељак из околине“, него само „сељак“. Сељак! То њему вечерас представља строго одређен и добро знан лик, неизмјенљив и скоро вјечит, лик сељака с торбом, спремног и на опрезу, „с
С лаким зрачком наде командир погледа у чупавог притвореника и насмијеши се. — Чуј, Видаче, би л се ти до вечерас могао постарати за овога нашега госта? Греота је да мали другар гладује.
Ништа се ти не бој онога тамо чике, њега ћемо ми вечерас: кољ-кољ! — Лијепо ти васпитаваш омладину! — гракће командир. — Дедер, гукни још нешто.
Озебло је то, насмрзавало се, ватра ће га увијек привући. То ћу ја урадити колико вечерас. Чича се окрену лијево-десно, обухвати погледом читаву зараван и сав просину као да му се одједном смјести у срце то
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Е, па, сад је и томе крај! ЈУСУФ: Не можеш да чекаш ни до јутра? То мора баш вечерас да се одлучи? Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице?
ЈУСУФ: Не можеш да чекаш ни до јутра? То мора баш вечерас да се одлучи? Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице? ХАСАНАГА: Последице су друга прича, и друга брига.
ЈУСУФ: Не можеш да чекаш ни до јутра? То мора баш вечерас да се одлучи? Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице? ХАСАНАГА: Последице су друга прича, и друга брига. ЈУСУФ: А дете?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А осмех му био кратак, леден. — Снахо... — поче он, а глас му једва излазио... — Нећу вечерас да се враћам и видим С тобом. Ко зна шта после... само Бог срећу нека вам дâ... велику, голему... Нарочито теби.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На то ће опет цар: — И ја сам, брате мој, исто к'о и ти био у лову, па залут'о; него шта ћемо вечерас од свога живота? Ако овђе заноћимо, неће ниједан жив осванути — поклаће нас звјерке.
у њему петнаест ока, а да је бог дао међу нама брзонога момка, па да га достигне, ето господске вечере да се угостимо вечерас у друштву.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Други су углавном заокупљени сами собом. Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе. Једноставно, осећам да из мене тече нешто као нека поплава, а и ова винчуга...
С друге стране, узмите, на пример, највеће умове данашњице! Вечерас их видите за клавиром, а чим се отклавире, јуре ко блесави за први шпорет па праве сосове и запршке.
Овако? Јао, опростите — просух вам старог кечупа по лонама! Баш ми жао! Стварно ми је жао! У ствари, да ме вечерас нисте извели на једно овако фино место, умрла бих а да не бих никада дознала чему служи стари кечуп, на часну реч!
рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и господо, другови и другарице, драги гости, имам нарочито задовољство да вечерас отворим изложбу дела наше драге Анчи. Наша млада уметница уврштена је већ у најважније стручне публикације.
млади, пуни неких слатких очекивања, кад сте стизали под онај јавни сат каснећи по педесет минута и питали: „Куда ћемо вечерас?
“ А Смрт одговори, пази сад: „Нисам га ја уплашила, само сам се зачудила откуд он у Бухари кад вечерас имамо састанак у Самари?“ — Сјајна прича за лаку ноћ, нема шта! — Колико ти је година? — упита Мишелино.
када је моја маман пролазила поред „Три грозда“, келнеришка јој с врата пропевала: „Госпођо“, казао је, „оћете ли ви вечерас да пребаците онај пљесак од педесет комада, или ће господин сам доћи да га мазне?“ Какав пљесак?
ТУРУ ПОД НАЗИВ0М: ОД 'ДВА ЈЕЛЕНА' ПРЕКО 'ДВА ДО ТРИ РИБАРА' И 'ТРИ ШЕШИРА' ДО 'ТРИ ЛИСТА ДУВАНА' И ОБРАТНО! ВЕЧЕРАС, СПЕЦИЈАЛНА ПРИРЕДБА: ТАЧНО У ШЕСТ ЧАСОВА И ТРИДЕСЕТ ОСАМ МИНУТА, У ОРГАНИЗАЦИЈИ НАШЕ ПОЗНАТЕ СПОЉНОТРГОВИНСКЕ ФИРМЕ
Ми смо, како да кажем, имали свој живот, и то што се ви вечерас овде овако лепо и онако безбрижно проводите, слободно мислим, и без икаквих изанђалих моралних ограда једног
Драга моја господо и драге моје даме, ја вечерас међу вама не видим ни једног сељака, ни једног рибара, виноградара нити ковача поштених, жуљевитих руку!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Слобода барјак одавна вије, а наш се дечак вратио није. Вечерас, ево, његовој кући дођоше знанци, кријући тугу, заједно с мајком, са дедом старим почели приче о своме другу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О, Мање је само ловиште господина маркиза. На Већем има једно двадесет кућа. — Могу ли вечерас прећи тамо? — Свакако. Поштанска лађица биће овде кроз један сат.
Могу ли наћи коју барку да ме превезе на острво? — Не верујем. У случају да се језеро узбурка, не бисте се вечерас могли вратити. Свакако, коштало би вас много. — Колико би ме коштало? — Можда тридесет пезета.
— О, па они су већ доста велики, а ускоро ће бити много већи. — Ви се не бисте могли вратити вечерас? — Не, не бих се могао вратити. — Било би опасно да се враћате?
— То би се већ осушило. Ја мислим да, пошто је опасно за повратак, ви можете пити вина вечерас и на острву, а ујутру се вратити. Има ли доброг вина тамо? — Да, али бисмо га морали пити у мраку. Идем да питам сина.
Човек који ме је довезао превешће ме у пет у Ескалону. Било би добро да рачун платим још вечерас. — Не брините се ништа. Идем једноме крају улице.
— Пипо станује далеко? — Не; тамо крај обале. — Можда бих га могао обићи... вечерас или боље сутра. — Како не! Обрадоваће се. — Кад хоћете можемо вас одвести. — Шта то кажете?
— Не, она би желела да буде кћи. Данас је почела да трпи. — Добро вече. Вечерас треба да буде месеца? Још не излази! — Изићи ће на оној страни. Тек је почео да се крњи. — Једва видим језеро.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице. С госпама мирисавим за трпезом ти седим и тако прогнан у царском граду живим свеједно
силе међу којима сунце највише се јуначи а смрт ако је бог умро није ли то стога што је смрт лепа (шта сунце вечерас чека) иначе ко би га натерао да сиђе испод својих знања ниже од својих моћи у смрти се он стопио с човеком и
да сунце пролази под земљом покуњено ал ће да се врати као каженик леп на неименованом пропланку и други: вечерас настаје осека лепоте испод ногу се извлачи млаз за млазом од Ртња, Озрена и Западног Венца остаје голи гребен ноћ
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тада ћете примити нова наређења. Јесте ли разумели?... На своја места! Кроз батерију се пронео глас да ћемо вечерас кренути, јер су посилни причали како је наређено да њихови официри морају вечерас бити у касарни тачно у осам часова.
батерију се пронео глас да ћемо вечерас кренути, јер су посилни причали како је наређено да њихови официри морају вечерас бити у касарни тачно у осам часова.
би се још преко тога и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет часова.
Онако натоварени, гегају, грешници, погнуте главе, бришући рукавом знојаво лице. А колико вечерас још... Овај нам је друм познат. Прошлога пута на оној раскрсници имали смо застанак.
— Има ли, бре, гдегод дувана? — Има код овога тобџије... што је вечерас дошао... — Код мога Тасе! — сетих се одмах и позвах га. — Имаш ли дувана?
— Е, браћо, хвала вам и до виђења! — Куда? — Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас... Ето, тако, падне на памет онима из позадине, и дохвате телефон: „Ало, ало, вечерас да се узнемирава непријатељ.
— Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас... Ето, тако, падне на памет онима из позадине, и дохвате телефон: „Ало, ало, вечерас да се узнемирава непријатељ.“ Испада као да се ми овде гађамо крушкама и камењем.
— Не боли — промуца Јела и журно навуче блузу на голо тело. — Знаш... немам сада лекова, али вечерас ћу ти пратити. Узимаћеш на два сата кашику, знаш... па ћу ја сутра доћи да видим је ли ти боље.
— Рундов оволики. — Чувајте га тамо да не побегне, ево сад ћу и ја. — Шта спремаш то? — Чуће се и видеће се. Вечерас приређујем представу за џабе, а ти, Алекса, за сваки случај, напуни митраљез.
Сада по целе ноћи баца бомбе. Ја мислим, када би га ухватили, живог би га одрали. — А шта намерава вечерас? — Хоће псу да веже празну канту за реп, па да га пусти између ровова.
— Е, бато — упаде Алекса — друго је када је ситуација критична... А ти, међутим, приређујеш вечерас „представу“. Али, и без учешћа артиљерије, „представа“ је успела.
Сви на коњима. — Е, не да ми се... Целе прошле ноћи нисам спавао, и баш сам мислио вечерас да легнем раније... — јада се Александар. — Хајде пожури, да се вратимо раније!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања. — А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио ? — Како ?... Напротив! то ти је дужност.
Он њега и држи. Гојко се поздрави, па оде журно. Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
шеће, а плећима креће, Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас брком насмијао, А сјутра ће руком загрлити. 205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Филип: Све ћете сазнати вечерас, ако дођете на премијеру трагедије Разбојници од славног Фридриха Шилера, коју ће вам приказати... ВАСИЛИЈЕ: ...
(Јелисавета се поклони.) ВАСИЛИЈЕ: Због полицијског часа, представа почиње нешто раније него што је уобичајено! Вечерас у шест, у кафани браће Тодоровић, почиње невиђени, незаборавни, невероватни позоришни спектакл, препун интрига, крви и
Како да глумим, кад не знам где ћу да спавам? Ако већ треба да глуматараш, глуматарај оно што треба, Карла, кога вечерас треба да играш! Ја више ни у једном моменту не знам ко си и шта си!
Нема их ни у сандуцима! ВАСИЛИЈЕ: Па где су онда? ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Ако их не нађеш, вечерас ћеш да се мачујеш празилуком! А публика ће да те бомбардује парадајзом!
ГИНА: Да тренем? Поред тебе и твојих глумаца? СИМКА: Ја сам их стишавала колко сам могла... Нервозни су, вечерас имају представу. ГИНА: Спаљивала сам Секулине папире. СИМКА: Па јеси шта нашла? ГИНА: Нашла сам ово!
Као да није рат... Знате ли куд ћете сутра? ВАСИЛИЈЕ: Још не знамо. Али мислим да би било боље да отпутујемо вечерас! СИМКА: Зашто одједном вечерас? ВАСИЛИЈЕ: Најбоље да вам отворено кажем...
ВАСИЛИЈЕ: Још не знамо. Али мислим да би било боље да отпутујемо вечерас! СИМКА: Зашто одједном вечерас? ВАСИЛИЈЕ: Најбоље да вам отворено кажем... Видели сте да нам је представа забрањена.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. — Па јес', жешће но Дуле на Пандиралу. — Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва.
Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити. Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас. Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу. Где ли им је памет?...
А депеша !...« И он се пипну по џепу где му стојаше депеша, у ко јој жена јавља да долази вечерас. »Знам, али је могла задоцнити за воз... могла је задржати мајка ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да
И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију.
Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу! Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! Све се дало на посао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Требила је марљиво пшеницу, јер вечерас се иде на гробље и износи мртвима за душу. На капији звекну алка. — Домаћини!
и по прозору поређаше, и иза упаљених свећа прислонише велико огледало, остављајући је саму, да се обуче и накити за вечерас, за прошевину и „пијење“, — ништа је то не потресе. И, као у инат некоме, облачила се и китила.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја јој уделих од свега по мало, И задовољан био сам са својим Делом. Вечерас, када сам крај стола Писао боле јадног срца свога, Радостан бејах сред тешкога бола Што, с тебе, душу мораше ми
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У језику, чедо моје. 2 Питала шаљива ђевојка бабу: — Хоћеш ли, бако, и ти с нама вечерас у коло? — Хе, мој синко, кад су се твоји врагови рађали, моји су у колу скакали.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад то чује царева кћи, рекне му: „Ти ћеш вечерас овде остати код мене и ноћити, пак ћемо у јутру гледати за мараму.” Кад буде пред ноћ, нахрани га лепо и напоји, па га
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Дајте ми нешто да попијем! ЦМИЉА: Шта ћеш? ГОСПАВА: Шта било, само нека је дупло! Вечерас мало гостију! ИКОНИЈА: Сви на митингу! ГОСПАВА: Зар онај тамо још говори?
А и један векавејац, воскар, има опела, води ме на ручак, у „Венецију”, земунску! Треба и вечерас да се нађемо! Ко зна шта би све могло диспадне! ИКОНИЈА: Не липши магарче до зелене траве!
ЈАГОДА: Одринглавај! Помагај! Ако Бога знаш! ЦМИЉА: Ма ко је то? ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора! ЦМИЉА: Што одма не кажете! (Отвара врата.
АНЂЕЛКО: Ала је овај удешен! ЦМИЉА: Па то је онај матори! АНЂЕЛКО: Познајете га? ИКОНИЈА: Свраћо вечерас! Распитиво се за неку жену! Куку мене, ал су га избубетали! АНЂЕЛКО: Погледај само колика му је чворуга!
МАНОЈЛО: Поделићемо следовање вечерас! ТАНАСКО: Опет онај пексимит француски? Дизвинете, од тога сам добио затвор! Да барем има печен компир и тани!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ти одабра сина Кушмељева да учи књигу, па да с врименом буде редовник! Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа да видимо твој избор. Липо! Али ћеш чути истину, па чини како знаш.
Њеко залупа на вратима. — Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава вештичина. Мисли да ће се и вечерас мукте опити. Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак. — Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез.
“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас! — Нећу, па нећу! Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега. То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири,
Сад се присјети њечега другога. — Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година. Зато, ја би вечерас кући, да би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра увече да се вратим ладом.
Бакоњи се чинило да снијева. Јутрос је остављен без ручка као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа! Прије зоре Бакоња одјаха пут вароши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Једва је дочекала да се врати. Три недеље није био код куће, па га се љуто ужелела. Вечерас, док је, окупана, облачила чисту кошуљу, ухватила је себе у заборављеном смеху.
Некада, док би облачила кошуљу, називала је она њега, само у мислима, „мој чворак“. Вечерас се сетила тога заборављеног и никад неизговореног тепања, с уживањем и поносом гледајући у своје крупне дојке које су
Марш, животињо псећа! Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице. Брзо напипа врата собице за слуге.
Када се Ката вратила с гробља, наредила је Луки: „Да обучеш чисте гаће и да дођеш у моју постељу. Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином.
— Лево! Лево! Запамтиће ово Бадње вече и овај Божић, последњи у Прерову, сутра ће се вратити, рано, вечерас се мора све свршити. Главу још дубље увлачи у астрагански оковратник. Гледа у кочијашева леђа.
) Добро сам, Мијате. Нисам остарио. Ако је хладна соба, Симка... снајка, после наложи, идем. (Брбљам, само брбљам. Вечерас морам све свршити. Моја соба... Вукашинова соба. И сада је сигурно тако зову.) Не, не! Не треба лампа.
Сви га погледаше. Ђорђе споро клима главом и цео се клати на троношцу. — Оче, нека и Ђорђе остане. Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку.
Сат је прошао па се поздравио... Оче... Неко зло. — А зашто баш вечерас сва тројица да разговарамо? — упитно гледа у Вукашинову строгу и лепу главу с нешто дужом косом и танким брковима и
За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч. По Вукашину се просу танка дрхтавица.
— А ако ја нећу? — рече. — Ја имам право то да захтевам. Уосталом, сутра путујем. Служба... (Не, вечерас се мора све свршити.) — Служба? — подиже се Аћим. — Па човек је државни чиновник.
— Онакве коње какви су тебе довезли, можеш наћи и у Прерову. — Чим се Вукашин жури, ствар је важна. Да свршимо вечерас — рече Ђорђе стегнута гласа, јер предосећа, и ово је против њега. Зато је последњих дана и синоћ...
ти ћеш бити искључен из мог наследства. Забранићу ти да ми на сахрану дођеш и гроб видиш. Ти си... од вечерас, ти си... мртав за мене. Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЦИX ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, к'о прије; С радошћу на лиду минућемо салу, Као да никад ништа
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Треба их знати прегледати, опипати и одабрати. У том послу ја сам велики мајстор; уверићеш се о том вечерас“. Грилус поче прегледавати јагње по јагње, тумачећи њихове особине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле скочим нагло, појурим у другу собу и кажем девојци: — Слушајте, Марија, спремите ме за пут... пет дана, вечерас, молим вас. И не заборавите кутију са жутим ималином као прошли пут, тако вам Бога..
— И вечерас ти то исто понављам. Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од
дакле, друштву. Као што вам је познато ја сам допутовао вечерас, брзим возом... И охрабрен течношћу почетка наставих ватреније: — ... Допутовао сам, дакле, брзим возом.
Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу и рекао девојци: — Ах, Марија, спремите ме за тужно путовање вечерас брзим возом. И не заборавите кутију са жутим ималином као прошли пут, тако вам Бога!
Заиста, књига је све. И после тога ваздух, ваздух, драги мој; а овај Београд тако је светао, широк, сјајан. Ето вечерас, попнем се горе и с брда гледам, Боже гледам, гледам и дишем. Ох дивно, слатко дишем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одиграли смо неколико партија. — Хоћеш ли мало горе? — упитао ме кад је дошло вријеме да затвори апотеку. — Нећу вечерас, нешто ме боли глава. Да учиним увјерљивијим, надодао сам: — Имаш ли какав прашак?
). То ћу прочитати вечерас, пред спавање. Та ионако у новинама пишу увијек исте ствари: како је господин предсједник владе положио камен темељац
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта је то? Јеси га ти послао да се прикрада за мном? — Послао сам га да те нађе, па да идете на посао. Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша.
— Нађи, старче, и кола. Кад је свадба, нек бар буде сватовски... Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. ...
— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо ?... А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... — Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. — Сестричина ми...
Ћипико, Иво - Приповетке
—Што тражите? —Што и други. —Добро! Дођите обоје. За данас имате круха у торби. — Погледа на момчића: — Вечерас добићете уља, дрва, лопижу и наливандуре... Прођите се како знате. Да, за надницу лако ћемо.
— навлаш ће окосито младић, посмехујући се. Други се стали церити и даље задиркивати док жупан не одсече: — Вечерас ћете се шалити колико вас је воља; сада пригни шију и купи! Опет је пред заход захладнило. Уоколо је тихо и спокојно.
Изишавши кроз градска врата напоље, осјети се као и увијек слободнија, и нешто се у њој преокрене, одахне. А вечерас је и живља, окретнија; чини јој се да би се сада испоредила с онима што весело мимо њу пролазе, — тако је лака у ходу
Мирно слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву свијета.
Слуша задијевање и смијех: сами кихот живота и страсти! — Ала вечерас слијепе младости! — јави се обијестан глас. — А ми се патимо... Дану, жедан сам, —вели једној дјевојци — напој ме!
Проповиједа вечерас о мукама пакленим. Парон Зорзи, наслоњен на камени ступ до старе крстионице, слуша. — Да знаш какве паклене муке
— Клекни! А када вечерас велико звоно зазвони, похрлите један другоме у наручај, измирите се ради господа нашег Исуса Христа!
А вечерас прелџије погнаше даље но игда, и он је сада начисту да му се жена сјаранила са Павлом и да није он сам њезин човек и го
и помаче се, али кад је он, легавши до ње, снажно рине од себе, раздремавши се, рече му љутито: —Који ти је ђаво вечерас? Лези па спавај! —Да лежим, а ти да се украдеш из куће? Да, омекшало је, а помрштна, згодна!
Да убије време, навече разговара с домаћицом. Али вечерас ни домаћина у кући нема, задоцнио се преко обичаја. Касно стиже, а дошавши, не назва бога, већ равно баци се на кревет.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Дигне три прста увис.) Чедо, заклињем ти се свим на свету да ћеш још вечерас бити потписан за Ивањицу!... ЧЕДА: Још боље, преместите ме у Никарагуу. Завеса ЧИН ЧЕТВРТИ Иста соба.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Зажелио сам се ракије. Богдана. Нијесам је до вечерас окусио откако сам из куће оно изишао. Нијесам могао да се наканим: било ме стид... — Па сад, несрећниче? — Сад није..
Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!.. Здрав си!
— Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас. Ти знаш да ја не пијем, али ноћас хоћу, због тебе...
Краков, Станислав - КРИЛА
Партер је урлао и одсецао речи. — Но, ето, запљескајте тој жени, пошаљите јој цвећа, и она ће поћи вечерас са вама у постељу... — Дебела је, бранио се Душко.
— Утешићете се... пријатељу, ето узмите Ивету, моју малу... сада ће певати... да, моју малу жену... узмите је за вечерас... — Митфорде, пијани сте... — Не, не, узећете је...
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је
Они су отишли у поље, и нико не зна где су ни кад ће се вратити; можда вечерас, можда тек кроз дан-два. Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по
штулама играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече. Идемо кроз село где све спава; стока око дрвета, по двориштима, узнемирена сновима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И као да се нико неће твоме марифетлуку досетит!... Е, лепо!... Синоћ смо га и којекако утопили, ал’ де, како ћеш га вечерас извући?... Па влажан чамац!... Мрка ноћ!... Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У случају повлачења зборно је место Прћиловица. Сва војска која ће це сутра борити да се вечерас скине са свију стража и измени од ноћних дужности, да се пусти нека се испава до 3 часа у јутру, тада да се полако без
Како нам је скуп сваки човек, а како смо данас лакомислено стотине изгубили! Вечерас, уз честитку сутрашњега рођен-дана, оправљена кнезу цифраста депеша о данашњој борби. Хајде да се лажемо...
баш јутрос заузела наш Пруговац и толике позиције, она је у мухамеданском заносу јурила Алексинцу, уверена да ће још вечерас конаковати у њему. Са виса Турци су непрестано просипали јаку ватру.
Између осталог сећам се и ових речи из тога писма: »Док се ви у штабу вечерас заливате шампањом и једете свакојаке ђаконије, мога мртвога брата једу раци у Морави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове. Командант батаљона вратио се однекуд и позва нас, командире. „Вечерас морамо да сменимо пешадију — говорио је.
“ И командир се насмеја. — Слушај, вечерас појачана опреза. Скрени пажњу људима, а то учините и ви, Драгане, на бугарски ров код оног краставог камена, где су
— На жалост, тако је... Господо, можемо на посао. Драгане, вечерас треба непрекидно бацати бомбе, да не би везивали за жице звонца. — А зашто везују звонца? — питао сам наивно.
— Зато што се приликом напада не чује добро шкљоцање маказа, а звоно прави ларму. Онда у том правцу пуцају... Ви вечерас немате никаква нарочита посла, сем ако хоћете сами да видите како изгледа кад се бацају бомбе.
Њих двадесет и пет. Они су одређени да погину вечерас. Онако збијени, телима својим чинили су непробојну масу, из које су цаклиле светле очи, племените, дрске, смеле и
— Немој, немој, Трајко. Изостани ти вечерас — саветовао га је очински командир. — Изиђи, имаћеш ти прилике и други пут.
Ако нас они са објавница осете и припуцају, напад је пропао. У току прошле ноћи ми смо разорили заклоне објавница. А вечерас ћемо се старати колико је год могуће да им помоћу ракетла онемогућимо прилаз... Али знате како је.
— Обућа! — добаци Драган. — А јест. Цокуле имате да оставите, а навући ћете платнену обућу. Вечерас треба да смо нечујни као сенке, а лаки као срндаћи. Од оружја носићете само каме и по шест бомби... Сада је три часа.
Они су се случајно упознали. А могао сам исто тако и ја бити на његовом месту. Али вечерас је она пријатељица мога друга и, ако ништа више, обзири другарства ми налажу да сам према њој пажљив.
— Чујете! — и унесе ми се у лице, да већ осетих гадан задах њених уста. Језа ме је подишла. — Чујете!... Вечерас бићете мој љубавник... — Никада! — одговорио сам одлучно. Оно здраво око затрепта, и она скупи уснице.
У оном раздраганом стању једва сам разабрао да ме позива француска команда места вечерас, у осам часова. Погледао сам на часовник... Седам и по. Решио сам да идем одмах.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ја најволим на прагу... — Од подрума! — додаде неко из мрака. — Ама, ко то вечерас непрестано надовезује и бронда у мраку?! — разгоропади се Симеун, скочи помамно са стоца и живо сијевну очима.
! — разгоропади се Симеун, скочи помамно са стоца и живо сијевну очима. — Часне ми трапезе, ја ћу ш њим вечерас морати подијелити мејдан кô бирземаниле с Асан-бегом Чеком од Сане, па коме Бог и срећа јуначка вољадне!
— Шта је? Што си се уплашио толико? Калуђер си. Немаш дјеце, па да ће, ако вечерас погинеш, плакати гладна и гола за тобом. „Шта ћемо, по Богу браћо!“ Добро.
— Сви ћемо гинути! — оде одјек гором и планином из пет стотина грла. — 'Вала народу, који ће нас тако спомињати кад вечерас погинемо, бранећи Христов олтар и свету ћабу од мрски' и нечастиви' Агарјана!
Нек сјаше газија да... — Аман, доста је! Помагајте, људи! — Ама, није доста, Асан-беже. Шта је теби вечерас? Е, кад си се уморио, узми ту серџаду из теркија и простри је, па се мало одмори.
Алал ти крв, уби ме! — преклиње Асан-бег. Алал ти крв и овог и оног свита. — Шта је теби, Асан-беже, вечерас? Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио? Е, баш ја ништа не знам! Сјаши, сјаши, ливше ће ти бити на трави.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Туђи смо, туђи, моје ноћи миле. XXX Вечерас, мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао
Ћипико, Иво - Пауци
Биће сочне и дебеле шале, али нико се не одазва. Раде се чини невјешт, а људи су у бризи за пићом, па вечерас нису за шалу. И не стичу ватре, па се стињала. И раније но обично разилазе се.
ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар. Погодише се за све, углаве да ће ковач вечерас новац донијети, и даде Ради капару. Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.
—Ја ћу мало изићи, рече играчима. —Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика! Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ' љутито карте. Иво изиђе.
— Да ми је знат' куд се је до ове уре скита! — говораше отац. — Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. — Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. —Ја видим да се арчи без користи...
— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић . — А ја сам те гледа... — Окаснила сам... — А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? — Ваљаће... У кући се не може издржати... Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту...
— окрену се нагло к жени. —Још није, ча ћеш? —умиљава се жена. — Ма ча чини, гром га убија!... Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! — Киши... — рече сметено жена.
Најпослије опази да су се врата отворила... — Куд је коза? — осорљиво пита рубач. — Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... — То је други посао...
Уто гостионичарка донесе вечеру. Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде. Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.
— рече шаљиво женама. — Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. — Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. — Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена.
— јави се. — Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот. Бићемо ка' сломљени! — А вечерас ћемо исто на бал! — И ја ћу с тобом! — јави се Ката.
— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош. Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ову ноћ али молим вас, људи, свеци, моћници, посвећени и признани, немојте ми бројати залогаје баш сада, не шаљите ми вечерас неко њушкало које ће ме пронаћи како блудничим са својом Анчицом, пустите ме да још мало грешим па онда радите са мном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И вечерас се држи таква вечера, а моје колеге већ су окупљене око бакарног казана, у којем се кува рибља чорба, пуна садржине.
Ја Вас дакле позивам, драга пријатељице, да вечерас, чим сунце зађе, дођете у мој парк на Дунаву да чујете моје најновије предавање. ...Како се радујем што сте дошли!
У вароши не патим од тога, па се зато спремам за одлазак. Вечерас путујем за Беч. Пре мога одласка морам обићи и прегледати ово моје имање да бих се уверио да га у реду остављам и да
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Е мислим се ја: »Знам ја вас. Да није деде, Мирона, још би овде било као у гробљу.« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи.
И онда, зашто да не запевам? Хоћу, певаћу, и сада ево први ћу ја: И вечерас ево ја са мојима доћи ћу одмах да поседим. (Ташани): Ташано, вечерас доћи ћемо.
Хоћу, певаћу, и сада ево први ћу ја: И вечерас ево ја са мојима доћи ћу одмах да поседим. (Ташани): Ташано, вечерас доћи ћемо. Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику. ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи.
Пићу, хоћу, чак и опићу се. СВИ (пију). ХАЏИ РИСТА (Стани): Стано, за вечерас да ми спремиш... Али, да ли има још оног, мога вина, што смо га ја и побратим пили? СТАНА Има, има. Чува се.
ХАЏИ РИСТА (клањајући се Мирону): Е сад да идемо. Сада збогом, дедо. (Ташани): А до виђења вечерас,. Ташано. (У наручју с децом и осталима одлази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” и кикот. Живи људи весели су што нису мртви. Госпа Нола опет погледа на сат: Доцкан је веће, неће Лука вечерас свраћати овамо... Да видим, како је напољу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
000). Прводаџија. Право! Дакле шта треба ту оклевати? Што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Да дарујемо девојку, пак ће се видити; а, пријатељу, шта велите? Отац. Ако буде од бога суђено, оно ће бити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ — „Да!“ — „Ја велим, драги пријатељу, — настави доктор пријатељски — што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Наш народ је мудар и његова философија је здрава, па је треба послушати!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наше невоље су исувише велике, те мислимо на непосредне догађаје и оно што нас вечерас очекује. Мрак је увелико пао. Ми још увек идемо. Ако неко застане, налети на њега онај позади.
Душан отвори коверат и поче полугласно мрмљати: — Резервном кап... и тако даље. Пристао ми је вечерас свештеник пука Господин... како сам га звао на рапорт. Рекао ми је, како сте ви користили моје име...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Задремам вечерас, гле, Заувек, Питај ући: Да ли то свирају мазурку или гавоту, Или што друго. Збогом. У 111/2 опело, црква св. Марка!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У собу коју је пресецао зрак Месеца, уђе млада жена, за њом дечаков отац. — Гле! — узвикну млада жена. — Вечерас као да је неко овде био?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ханџија му право казиваше: „Ој, бога ми, незнани јуначе, Арапин је шћерецу испросио на срамоту у цара нашега, вечерас ће доћи по ђевојку; од његова страха великога ми се тако рано затворамо“.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ми рече У Штипу мече уштипке пече Ма шта ми рече У брзом возу шишали козу Ма шта ми рече И као треће 3емља се вечерас не окреће Нити шта ради Нити спава Земља вечерас забушава Ма шта ми рече ДР Миш је добио грип Па је сео у џип
У брзом возу шишали козу Ма шта ми рече И као треће 3емља се вечерас не окреће Нити шта ради Нити спава Земља вечерас забушава Ма шта ми рече ДР Миш је добио грип Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га прегледа др Мачак
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ту сам, ту сам, кнеже витеже. Заливам душицу брљом. — Дедер ми за вечерас сазови ове људе. Ево ти списак. Пољар се завуче у конопље иза куће и узе да сриче прво име на списку: —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар. Шта ће бити јесенас, нека буде вечерас. А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.
Ником није казао зашто и крошто, — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. У Калоферлијском хану џумбус и весеље... То се Мане са друговима весели...
Али вечерас Мане није поручивао ништа. Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму. Дудија запева, а остале ченгије прихватише;