Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хе-хехе-хе!... Је ли, бабо, да је луд?... — Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!... Ходи, вечерај, рано! — Море, мани вечеру!... Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!... Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац.
Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. Мајка јој стојаше на прагу кућњем. — Јело, рано, хајде вечерај! — Не могу, нано, глава ме боли... 11. ДЕВА Не беше лако Станку растати се од Јелице.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Знаш ли бар сад? — Не знам! — А знаш ли зашто сам те био? — Знам! — Е, кад знаш, а ти сад ’ајд’ иди па вечерај! А знам да си при добром апетиту! Јер билијар, и оно движење и ово моје макљање — кажу да жестоко отвара апетит.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Као да одговара на женина забринута питања, с појила се поново јавља Ниџо са својом пјесмом: Маријано, вечерај па лијежи, а ја идем куд ми срце тежи.
Иако се и овога пута помиње Маријана, њој се, ипак, чини да је ова нова пјесма баш њој намијењена. Саво, вечерај па лијежи, а ја одох! Куда? Куда ли то тежи срце узнемиреног пјевача?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А више нас кроз обасјан ваздух клизи нешто топло, опија. — Вечерај, Нушке! Она узела хлеб, премеће га по прстима и гужва у куглице.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше игре, али другојаче. У једну се кућу сакупљаху пошто мркни и пошто вечерај. Кућа бјеше сила од свијета, ужди у њој хиљаду свијећах; по зиду јој свуд бјеху пањеге, цијеле се напуни народа, тако
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Видиш да су то липе ричи! Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне...“ — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја сам ишао... — Сада то није важно. — Требало је да ти раније кажем. — Иди и вечерај са женом — нареди касније Аћим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад се ладна поднапише вина, ал' беседи Мусићу Стеване: „Ваистино, моје чедо драго, ја ћу лећи санак боравити, ти вечерај, па се налиј вина, па пошетај пред господског двора, па погледај чистом ведром небу: је ли јасан месец на заоду, је л'
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево, Жуја, вечерај, па на спавање. Ето мене сутра рано. Пази, добро чувај логор! Иако је из „разговора“са својим Николицом схватила да