Употреба речи вечери у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Два-три добра дана, две-три пријатне вечери, зар могу читав низ простраданих година својом благотворном слашћу разблажити?... О, никад, никад, пријатељу!

По вечери сви смо полегали да отпочинемо. Ја нисам могао заспати, тиштала ме је боља мога побратима, а и бојао сам се да не учини

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и расту.

Вешају нас брзо, вешто и лако. Висимо тако обешени до мрака, време је вечери, скидају нас, - ми живи, сви нас туку и псују; али ако.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја му кажем за Чардаклију да нам је то трећи друг, и одемо потом у конак, где се добро на вечери почастимо и у здравље и за срећна пута и по доста пути напијемо. Јова Протић био је сасвим спреман.

На вечери сетим се ја да је сутра Св. апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био

— Ово је ̓вако записао Божа Грујевић да му је Карађорђе из уста казивао, кад смо на Карановац пошли, у Тополи на вечери.

Чујем да је Верховни Вожд у манастиру Фенеку. Отиђем њему, где су били и свети краљ студенички и сви калуђери. На вечери напи један од калуђера: „У здравље Верховнога Вожда господара Ђорђа Петровића, коменданта серпскаго!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

И кад се разговара — разговара се некако преко срца: неће ни да се нашали као пре. И сад затиче учитеља на ручку, вечери, ужини, с кафом или мезетом.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. Али се небо затворило!... Молише се богу. Али је бог ћутао...

Алекса и Петра јели су ради њих. Туга је омотала ову кућу као магла јесења... По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту. Њима се није ишло.

А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. Једне вечери седео је са Иваном и разговарао. Разговор им беше страшно суморан. — Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан?

Једне вечери седели су око ватре... Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева. Чим га видеше,

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПРВА: ПЕСМЕ СУНЦА 2 СЕНКЕ ПО ВОДИ 4 ЗАЛАЗАК СУНЦА 5 У СУМРАКУ 7 ПАДАЊЕ ЛИШЋА 8 АКОРДИ 10 ПОЗНАНСТВО 12 ТИШИНА 14 ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН 15 ЈАБЛАНОВИ 16 ЧЕКАЊЕ 17 ПОВРАТАК 18 ЧЕЖЊА 19 НОВЕМБАР 20 МОРСКА ВРБА 21 САТ 22 ПОНОЋ 23 ЗАШТО?

ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН Небеса беху мутна и раздрта, Студен у немој собној полутами; И допираше из самотног врта Музика кише.

И тајне мисли болне и злослутне, И страх од патња којих нема више... Слушајућ тако те вечери мутне Ветрова песму и музику кише. ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно?

Слуша песму гора када јутро руди, Агонију воде у вечери неме, Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.

У вечери дуге, Прах сребрних звезда док лагано пада, И с цвећа се диже свила, као косе, Моја нова љубав родиће се тада Као

РЕЗИГНАЦИЈА Не прокуни никад то присуство јада, У вечери глухе, крај мртвог огњишта. Јер како је празно наше срце, када Нема у животу да оплаче ништа.

ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним

И крупне зенице које помно уче, Не виде вечери ни пурпурну зору, Ни кад три војводе донесоше кључе Града Христопоља на Беломе мору.

ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијским путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и

Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости прождиру небо... То вече изгледа последње од свију вечери. Мирно, на стени, стоји огромно распеће.

терацама над морем, поред огромних ваза у којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери. Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били исти као крв и тело у љиљана.

СРЕЋА Широким путем који те вечери из града вођаше у поље, ишла је шарена гомила пратећи једног човека којега крвници треба да обесе.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

После је испитивао — она је се радовала као мало дете. Кад смо дошли кући, било је време вечери. После вечере ја одем у своју собу. Осећао сам некакав пријатан умор. Не знам зашто ми нису донели лампу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

То је та песма коју је Тима шрајбер спевао, а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викну Жужи: — Ди су те две лудаје?!

Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њио’во »Господи помилуј«, и »Подај господи!« — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.

— А куд се ви спремате? Та остан’те на вечери — зауставља гђа Перса Перу. — А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере — вели Пера. — Е па добро, ал’ извесно...

Тек после свега овога донета је вечера, на коју су били задржани многи гости, а још толико их је и само остало на вечери. Вечерало се у собама и кујни.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Ви сте на добром месту. Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати. — То нам је баш мило. Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће

Дође вечера. При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу.

То овај радо чини, јер може што и научити. Кад има посла, остане ту на ручку, па и на вечери. Госпођа Мица већ се брине да Свилокосић буде са свиме задовољан, да се не потужи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Сунце је крвавило У сунчаној магли ваздух је још дрхтао, а на цвећу сунчали се лептири... Те исте вечери, у једном празним купеу брзога воза, Јуришић је плакао са марамом на очима.

Африка

Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери. Играју својим телима као најлепшом играчком.

Ова врела ноћ је ноћ Бадње вечери. Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник.

Ја сам два-три пута споменуо да бих волео да видим какав там–там те вечери, и Н. је желео да ме одведе у црначко село, али тако да Швајцарац не дозна да он и тамо има познаника.

Онда сам имао утисак да је ту главни разлог што је Н. тако декларисан у овом друштву. По вечери шампањ код Швајцарца, и грамофон.

Пре вечере, за овога краља, захваљујући Н–у, ја сам био администратор, инспектор, на службеном путу. По вечери ја сам остао исто то, само потпуно под утицајем Н–а, тако да је узалуд обраћати ми се.

Видећи да би било узалудно молити моје пријатеље да ме оставе да сачекам свадбу, изнуђавам бар обећање да ми по вечери даду вође који би ме ту довеле. Они обећавају, сигурни да ћу се, кад се једном вратим и вечерам, предомислити.

Чим мало пређе жега, идем у село, уистину огромно; округлих, пламених, црвених колиба у вечери. Кровови од траве букте пред запаљеним небом.

Чопори камила, шатори мароканских номада, узвишице, шумарци, брегови и кршеви који су чудније осенчени у вечери која се лагано спушта. Оних екваторских вечери које наилазе тачно у шест и сурвавају се за неколико минута, више нема.

Оних екваторских вечери које наилазе тачно у шест и сурвавају се за неколико минута, више нема. Овде су већ лагани, и чаробни, и рујни заласци.

Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.

Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.

Црњански, Милош - Сеобе 2

При вечери, у трпезарији, после тог свог разговора са госпожом Евдокијом, Исакович је био сасвим изгубљен, као после оног доживљај

Госпожа Божич, ко зна зашто, била је необично живахнула, па је, гласно, говорила како треба искористити овакве вечери у животу, да се човек наужива. Не треба мислити на сутра.

Јер ћу те умлатити! На то ће његова мајка: Док не легнем нећу му дати! Те вечери, дуго су седели за вечером, али он поче гонити матер, да иду да спавају.

Волков га је запиткивао, весело, где проводи вечери, и излази ли у друштво. Коцка ли се, или ће вечерати негде, у женском кругу?

Била је жељна да опет заспи на његовој руци. А кад би јој при ручку, или вечери, ћерка поменула капетана, пазила би да не заплаче, или не поцрвени, па би, као расејана, одговарала Текли да је то

У расположењу у ком се мешају радост и жалост, туга и нада, снови и празнина. На трактир је, у летње вечери, падала црна и тамна сенка самостана фратара, који је био прекопута, а у ком су често звонили.

прозора, у кући поменутог гвожђара, Павле је гледао варош, коју је пресецала река, а која је полако нестајала у тами вечери.

Каткад су, очигледно, били драги једно другом, а слагали се у много чему. Њихова препирка утроје, при вечери, свршила се на томе, да је Исакович обећао да ће запушити уста фамилији Зимински, да не лаје којешта о Текли, у Енгелу.

Вишњевски Павла задржа и на вечери. Исакович се извињавао, да је мртав уморан са пута. Вишњевски му одговори, руски, иако је морао приметити да Исакович

Идућег дана, при вечери, код Вишњевског, вечери су присуствовале и жена Вишњевског, и сваст. Она, коју је Вишњевски представљао као супругу,

Идућег дана, при вечери, код Вишњевског, вечери су присуствовале и жена Вишњевског, и сваст. Она, коју је Вишњевски представљао као супругу, била је нека црномањаста,

То, што је, Исакович, пио, из прве, и друге, чаше, обичан је, токајски, ординариус. Он га даје при вечери, у обичне дане. Оно што је у четвртој чаши било, то је племенити, токајац, самородни.

Теодосије - ЖИТИЈА

Своју замисао рече игуману и замоли га да се с вечери почну јутарње песме и да се начини велики пир да игуман почасти војводу с благороднима, а младић је ове и сам својим

Пошто су се на вечери дуго задржали, заповеди игуман да се удари у било, јер бејаше дан недеље. Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се посвећујеш књизи и некаквим научним радовима.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Он има обичај да увече преброји патке, прасице и живину, али још није приметила да броји и децу. Можда их је ове вечери пребројао? Или му је нека од снаха рекла да се она скита с неким риђокосим клипаном по насипу.

свих седам карановских адвоката, др Јовановић и читав чопор педесетогодишњих трбоња могао је да се сретне скоро сваке вечери на гробљу, у шумици иза Халас-Чарде, а зна се шта се у њој ради у друштву младих жена и девојака.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Измучен, прекодан, свађом око одабирања људи, што су пристизали ненаоружани и напити, морао је да проводи вечери са писарима, што су спремали спискове Славонско‑подунавског полка. У ноћи, пак, чекао га је пакао.

Над острвима, међутим, на дну неба, било се отворило велико плаветнило, у ком се јасно појавише, из светле и влажне вечери, минарети и бедеми Београда.

је доводио на својој лађи сам кир Аранђел, а који је лечио неким травама што их је морала пити у топлом купатилу, и вечери, средом, кад јој је долазио лекар чак из Осека, који је сваки пут добијао дукат, а који је лечио неким гвозденим

Болесница беше уосталом мирна и нечујна. Од оне страшне вечери остадоше јој очи разрогачене, велике, модре, иначе се беше сва променила, сасушила, збабала.

На градове у којима је већ једном био, где је дочекивао зору, или отпочинуо у вечери, у којима је, и пре неколико година, пролазио међу зидинама и месечином обасјаним путевима, као сен.

он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под градом Варадином, где се беше населио, нико га за то није питао.

После тих вечери, и он и његови другови обично су приређивали пијанке до зоре, урлајући уз гусле, ван себе од речитости и снаге.

гувна, њима се учини сад да су у неком другом свету, где се повијен у свилу седи, непомичан, столећима, па само гледа вечери и вртове, дивне чесме и ванредне лепотице, заносне, мирисне, међу зидовима и стварима од ружичастог дрвета, туја,

пратњи да је започео љубавну игру са кнежевином том и том и да се она већ фрака, да би му се боље свидела; кад би, при вечери, пре коцкања, говорио, на пример, о преговорима са Саксонском, споменуо би то просто тако да се Саксонска већ порађа,

Излазећи те вечери из своје колибе, Исакович беше у души далеко од спутаних коња, по слами разбацаних болесника, шатора, пушака и буради

Тако је изгинуо те вечери, до мрака, Славонско‑подунавски полк, по брдовитим улицама Цаберна, потиснув непријатеља у заседе Тренкове, који га

Почетак те вечери видела је већ у некој магли, са високог, знојем натопљеног узглавља, обронке брда, безмерну ширину и воде блатишта

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

После покладне вечери, уочи великог поста, из превентивних разлога, мајке својој деци облаче преврнуту кошуљу да их вештице не нађу.

Те вечери млад свег пије, пева, шали се, а после вечере девојке ките „перјанице“ за сватове. Тада момци певају свом „пајташу“, ђу

Наш народ највише загонета уз месојеђе, за време беле недеље, тј. искључиво за време зимских вечери, што је такође индикатор њиховог ритуалног порекла.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Коса јој је мирисала на сирће. Одведох је још исте вечери на представу од двадесет и тридесет и, морам да признам, ту сам направио велику будалаштину: љубоморна Одри није хтела

Сваке вечери, сем понедељка, месни пијаниста маестро Колачек прелудирао је, на старом »Петрофф-у« у углу, букете увелих мелодија.

Због тога смо проводили вечери причајући, причајући, причајући, ох, само причајући... Већ тада нам је било јасно да постоји неки кобни неспоразум

ЖУЖИ Добили смо сто до стола у пештанској »Хунгарији«, тако да сам целе вечери могао да гледам тај лепи пар. Девојка је била једна од оних отмених, тамнокосих лепотица у белој хаљини широких

Ваша кћи се љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске собе сваке вечери видите љубавне нарове како се огрћу песком и месечином.

Име Сарајева исписаше исте вечери пошто су се срели с нама: САРА-ЈЕ-ВО! Та чудна места која нисмо никада видели, са првим млаким пролећним ветровима,

Замишљао је будуће вечери у некој нестварној соби и брзи пролазак улицама које би у том случају изгубиле за њега сваку важност.

Упиташе ме шта, за име бога, налазим у једној обичној коски кад толико буљим у њу целе вечери. Објаснио сам им да се у плећки може видети каква ће бити следећа година. »Реците нам шта видите?« процвркуташе.

Кад стави на главу црвену капу, нико није смео да му приђе. Још се сећа оних летњих вечери, после црначког рада на вршалици, како су прали ноге у лавору по коме је пливала плева, зализивали косу, навлачили

И после толико година Јоаким Марић открива поново сцену тајанственог Дорћола, лепоту тек поливених улица, чаробне вечери под трешњама Вождовца... Запањише га солитери на некадашњој бувљој пијаци код Цветкове механе.

Није могао да одбије две-три књижевне вечери по оближњим селима, где су га у чуду гледали, и поетски час у месној осмогодишњој школи.

Пијан, урлао је своје чувене стихове кафанској публици која се превијала од смеха. Једне вечери, лајао је чак за опкладу на месечину, што изазва право одушевљење мештана.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ви сте млађи човјек, а дошли сте у горим приликама, зато ћу тражити за вас стотину дуката. По вечери обични посјед у мађупници био је живљи и веселији него обично.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Сваке вечери, пред спавање, тата исприча свом мезимцу по једну кратку причу о зечјем репу. Синчић, задовољан, увек заспи пре него

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Љубише, који га наговори да се огледа у приповеци. 1879. изишла је његова прва збирка приповедака 3имње вечери, која је имала успеха, и коју је Даничић, са свога уског филолошког гледишта, дочекао са претераним одушевљењем: »Ја

Одмах после 3имњих вечери, још исте године, дошла је овећа историјска »прича о ослобођењу шест округа« Јурмуса и Фатима или турска сила сама

и Фатима или турска сила сама себе једе (1879), педагошка прича Село Злоселица и учитељ Миливоје (1880), збирка Летње вечери (1880), Десет пара (1881), Међудневица (1885), већа приповетка Омер Челебија (1886), Зановет (1894), Насеље (1895).

Н. Потапенка (1892). У писању приповедака Милићевић није имао виших књижевних амбиција. За своје Зимње вечери сам је рекао да су збирка »прича, црта, бележака, сцена, епизода, утисака, обрађених онако како је умео да их обради

Друга збирка приповедака су му источњачке Рамазанске вечери (Сарајево, 1898). Од хумористичких ствари најважнији су му Листићи (Београд, 1890), »роман једног одојчета« Општинско

Његове озбиљне приповетке, Рамазанске вечери и Приповетке једног каплара занимљиве су и пријатне за читање, али више вреде анегдотичношћу но књижевним и уметничким

Милићевић, Вук - Беспуће

да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.

Неколико дана иза тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу,

мислима, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним осјећањем оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ (1843, 21. нов.) НОЋ ПА НОЋ Леп је зоре осмејак, Леп је дана огрејак, Вечери је лепа шарна, Ал' је лепша нојца чарна.

Ој вечери, о слатко чекање, О ви, ноћи, моји бели дани, О ви, дани, а са два сунашца, Де сте јако, де је злато моје?

небо, а пламти и камен, Пламти извор и поносна река — Заигра се срце у менека: Реко, горо, небо пуно жара, Ој вечери, де је теби пара!

Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега

“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Посљедње што ми је од те вечери остало у очима био је разигран пламичак дједове ватре, који се неосјетно преселио и у мој сан, и тамо се разрастао у

Камо те да га научиш молитве, да га доведеш у ред, ти си га на душу узео? Дуге зимске вечери, има се времена, па дјед запео да свог имењака угони у вјеру.

— Богами ти је та на мјесту — сложи се иконописац. — Види врага, свему ли се овај Веселица досјети. Заиста, те исте вечери, на појилу, стриц Ниџо, опсједнут свечаном тишином и сјетним бљеском вечерње воде, заусти да запјева, али тек што

Сјетио се чак и брата Саве и пожалио „што рђа није ту“, па да и он види вајде од ове стрмоглаве вечери, кад се бенасти стари Раде ритнуо на смрт, па чак и на свој беспријекорни праведнички живот.

— Коњокрадичка посла, па то ти је. Шта ће теби, на прилику, један таки ...Чуо си, ваљда, да смо га оне вечери, онако у шали, стрпали у лоповске свеце, па ти одмах потегао, а? — Шта ће ми? — поникну Сава.

Лопов и светац, лијепа парада, тамо му некако баш и треба да иде, да не крива ни тамо ни амо. Те исте вечери, малчице шапатом, а више немушто, без ријечи, на скровиту мјесту, иза своје батаљене појате, Сава се исповиједао и

Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући. Преспавао сам и његов долазак и рани одлазак, у саму зору. Ујутру, кад сам се проб

У љето, једне чисте ивањданске вечери, нашег коња нестаде с оближњег пашњака подно саме наше куће. У почетку се нико нарочито не забрину због тога, наћи ће

Једно уз друго ту трпељиво ћуте згореле сељачке јесени, заморне вечери уз разбој, утихле успаванке над колијевкама, мудре тишине књигочатаца и ратови помрли над празним лименим порцијама.

Једино му, једне касне вечери, неки пијан пилот, Босанац, показа мрачне крваве очи и прошкргута: — Некад смо били небески орлови, а сад нас по

Одвели су га већ сјутрадан и све је било као што је и очекивао, баш као и оне вечери кад се први пут појавио послије хватања Јазбеца: замукли људи се размичу да му начине мјеста, тишина пред њим се

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама“ ...

И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...

Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво. Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост.

дође још више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час збуњено.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се једне вечери, тако, враћао кући с овцама, зачује још издалека запјевку, и кад стиже дома има шта видјети: његов господар прошле

Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се

ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! Био један човјек који се од свашта бојао. Дође вријеме те се ожени. Једне вечери некако му остане прстен с руке у авлији, па не смијући изићи сам да га тражи, рече жени: — А нудер мало изиђи.

— Ништа, ништа, мајко! Нешто сам сањала, — одговори снаша. Идуће вечери баба их напусти и оде у свој вајат. Сутрадан поранила снаша, не мршти се више но пева по кући као славуј, грли свекрву

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

се само како вам је правио програм боравка у вашем сопственом граду, као да сте краљица Елизабета, како је сваке вечери изводио свој сопствени шоу у бојицама и колору, и како су вас неке друге, већ одебљале жене гледале завидљиво са

када, после не знам колико мука, најзад позајме неку бедну гајбу и кад им падне мрак на очи; кажите да вам се баш те вечери гледају излози или какву сличну глупост, враћајте недодирнуте кијевске котлете по отменим местима, одвојите их од

Мислим, не би се мушкарци, од којих се свих тих вечери очекивало да ураде оно пред публиком, у знак протеста и све, љубили једни с другима као шашави, него би били лепо

— Па добро — рече Мишелино, пошто сам му уз кафу те вечери истркељисала дајџестиран приказ сусрета с другом Топом — па добро, Анчи, јеси ли ти тела посао или да исправљаш свет?

Седели смо те вечери, као и обично, у „Три грозда“ и пили кувано вино јер је било хладно. Преко пута мене афектирала је у огромним

Б. куца наслепо. Дакле, шта је казала Ана те вечери око десетке, протежући се од јастука, на северу, до Чарлија поред ногу, на крајњем југу свога кревета?

Шта, зар и ви? Па то је начисто смак света! — казала је Ана писцу ове хронике једне вечери док су глувари!и на ћошку код „Руског цара“.

А читави народи би свакако морали да буду мало паметнији од своје деце! Суле је те вечери био тако потресен изненадним открићем да се од запрепашћења укокао и пробудио тек сутрадан ујутро, и то где — у фотељи

) бивао је све нижи и нижи! И најзад, једне тихе августовске вечери, матори крене да залива споља цвеће, а изнутра себе.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КЉУЧ ОД КУЋЕ І КУЋНО СУНЦЕ И СНЕГ-ЧЕДО Из вечери од присоја по зделама пламса боја. Собна светлост с окна тоне у смех свеца са иконе.

- Што не пропоје Благо Божије, макар покоје Слово чудесно, када ме крила, крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила, с лудог вретена у луђа прела, где глуво доба збаци мантије, заврти

Дешава се, за ледих септембарских вечери, кад прореди се градска бука, раштимована и тандрка ва, када се примири то шкрипаво шклопотање, да свратим ту и да

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Мјесец пође помало снено, звјездама првим у госте хита, лице му, видиш, неумивено, ал ко те за то на небу пита. Вечери сваке он тако ходи и небом коло звјездано води.

ми једном прилика ријетка, кренух са Ћосом једнога петка, узесмо капе од невидиша, лутамо свијетом тражимо миша. Вечери једне подигох главу мјесецу пуном на небу плаву, кад горе мишић, главом и брадом, сјео на мјесец, глође га крадом.

Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак. Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више

храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери свеже.

“ Вечери исте гозба је била, мало се таквих видело ствари, у млину древном ију и пију мачак и Жућа, дедица стари. . .

Ех, сада знадем звезданог творца, ту више нема тајне: то стари ковач, вечери сваке, просипа искре сјајне. Некад је небо тужно и црно, ноћна пустиња права.

ЛОЖАЧ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЦЕНТРАЛЕ Мој тата, ложач у електрани, чаробњак то је прави, вечери сваке, са првом звијездом, он ми се с посла јави.

А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли. ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити ноћник,

Тебе је, канда, страх? Пролази мирно, пројезди ата, Јежевић Боци није до рата.“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном. МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ Свакоме знанцу јави се лепо весела ока, машући репом.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Птице, које су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном, по води, све плављој.

— Виђате ли га још? — Кад год идем у Мадрид. Није ме заборавио; понекад ме задржи на вечери. Његова жена и сестра свирају у четири руке. Лепо је провести вече усред тога домаћег мира.

По други пут те вечери скретао сам разговор на апстрактности, и то ми је било досадно. Човек је ћутао и мислио шта би још рекао; ја сам ћутао

Било је око седам часова, али још сасвим далеко од вечери; могао сам да видим, јасно испод себе, журно пропливавање читавих јата риба.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Пухором посут грозд у једној подигла руци, И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди, Припрема она сад спокојне вечери и дане, И жетву богату нуди. Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам.

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с

Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо, кад своме дому се вратиш”. Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је леж'о на снежном сеоском

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Дивље сред плавети играмо коло, с вечери голи спавамо крај премлаћених кипова. Кришом нас питају певачи; ко је то био на сахрани неба, ко сведочи да је

Ми пољем ширимо руке наузнак легли, потоци теку низа стране ко дуге сахране. С вечери прилази поворка змија да се братими, у руци сјајни пехари отрова пуни, бежимо с ове белеге зле црна браћо!

са завишћу се прича како дубоко у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у златним одорама кад с вечери сиђу међ зелене стубове и на благослов подигну руке. У ствари снујемо заверу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чудне су вечери на високим планинама... Равница као да тоне у неки бездан, лагано нестаје, а над нама још увек лебди млечни одблесак

Те вечери, јула 1914, умукло је већ било и блејање оваца. Овчарски пси се разместили по околним брежуљцима, скотурени али начуљен

Командант нас је често слао да извиђамо путеве у различитим правцима. Све је он предвидео... Једне вечери, кад је сипила јесења киша, позва ме командант. — Слушај, отићи ћеш на раскрсницу и ту ћеш сачекати хаубичку батерију.

Звоно је одјекивало. Свештеник нас одвео те смо целивали икону, а после нас свратио својој кући. По вечери допратио нас је до кафане, где смо нас две остале у једној соби. Било је хладно и мрачно. Легле смо одмах.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Зато не оде родитељима, и ако се спремала досад. Нека, боље је да чува кућу. Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 99. Наджњева се момак и девојка: Момак пажње двадест и три снопа, А девојка двадест и четири. Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Мени трепте неки светлаци од умора! СОФИЈА: Обожавам лето! Дани пуни пчела, вечери свитаца! И како је само дивна тишина овде! Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам?

ЈЕЛИСАВЕТА: Ко соба из које су бацили љубичице? (Затамњење) ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ ТРАГОВИ (Двориште, исте вечери. Пун месец.) ГИНА: Не, нимало ме не гризе савест! Нимало! Мајка би због сина и против Оца сведочила!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне, и нудити недра најежена бела. Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле

Клатно звона тешко и тмурно у груди удари ме. Тад се дижем, и, у мутна ока прозора, пуна ситних гласова вечери, шапућем, несигурно, и моје име. ПЕСМИЦА Реци, кад би мој осмех блед, растопио се као цвет пола сан а пола лед.

ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ Цео нам је дан дуг, и досадан. До вечери, кад се, кришом, састајемо. Пољубац један, брз, и негледан, доста нам је. Да се свету насмејемо.

што се данас мисли, та вест није изазвала никакву констернацију, ни међу нама, ни Бечлијама, и музика је у Бечу до вечери свирала. Тек се доцкан неко сетио да је ућутка. Епоха валсева била је завршена.

Беше весео дан, јесењи дан. Још једну чашу сватовцу, оном који се те вечери певао у његову част, славног генералштабног команданта банаћанских болница.

Оног што хвата за дугме. Ту досадну службу нико није волео. Међутим, који је официр на реду, сазнавало се при вечери, кад нам донесу пуковске заповести, на шапирографу. Обично су најмлађе официре одређивали за то.

У мирису Париза најлепше што сам осетио јесте: безгранична љубав и безбрижност. Како су овде веселе борбе! Ове вечери, пуне широких вода, мостова, који се превијају преко вечности и пролећа, после киша, доносе мир.

Тај трамвај треба до вечери да се одбатрга у Ле Цонqует, на један рт, који је забраздио у океан. Тамо идем. Сви ти људи, који ће поћи са мном, не

Блед и уморан излазим из цркве, осећам како дрхтим, и смешим се. Проводим три вечери, живећи у мрачним улицама, крај тих цркава. Гледам децу што плачу, људе како лажу, и жене што се смеју.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава.

Тога дана ми се није ништа необично десило. Вечерао сам добро а по вечери чачкао зубе, пијуцкао вино, а затим, пошто сам тако куражно и савесно употребио сва своја грађанска права, легао у

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи

МИШЕВО РОЂЕЊЕ Целе вечери су тукли громови, Тресли су се Цер и Комови, Блистале муње попут сабљица. Капије скичале као прасад, Док на земљу

СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА Фењер гори и пси лају и у недра древних њива Од вечери до раздања са неба се киша слива.

Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и будан кад сам, често назирем је у полусну. Од раздања до вечери обузет сам Пролазношћу, У дворове своје Тугу радо примам као гошћу; Драга ми је и њена сестра, по имену Тиха Сета,

тражим, Тамо, где се улице зову по људима неважним, Где двојица, опкорачивши клупу, и задржана даха Од поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље — сатима и сатима — Један се налактио на прозор, други стоји на вратима!

Професор математике, који је имао лепо мишљење о мојим огледањима у стиху, дадне ми пара за возну карту. Исте вечери законачим, на Чукарици, у кухињи познаника-некогдругог-познаника-који-је-био-у-сродству-са-неким-мајчиним-познаником...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

сунца, с две големе воде, Где шлепови ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у вечери вреле, Бде старинске куле с мрке цитаделе... ''Никад!...

СИМОНИДА (Фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Нису по- | магали ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони. И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно

Све су то били „дарови“, које отуда, собом, из села, свака кућа понела, да сада на тој слаткој вечери прикажу. Пиће се једнако у великим котловима из подрума довлачило и ту у кујни до зидова ређало, остављало, да би било

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Мрак вечери влажне заборав нам носи; — Заборав што иде к’о утеха нека, Што стабљике среће и болова коси, Што нас све једнако,

где његове тице Одлазе, да боље поднебље потраже, Некуд, где је лепше, где је живот мио... А с вечери, кад се сенке ноћи снаже, И пре пада свога — храст је мртав био.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Оброк му је бивао сваког дана мањи, а гвожђа тежа; језувите су му свакога дана чешће и за дуље досађивали. Једне вечери Јан лежаше на своме, сламом покривеноме, одру. Врата се од тавнице отворише и уђе унутра један човјек. Јан се не маче.

У мрак дођоше браственици из града. Сердар са женом и снахом стигоше најпрви. Како бјеху уморни, одмах по вечери полијегаше. Видар се за неколико протезао и зјехао па најзад леже и он.

„Вечеру доносите!“ гракну сердар. „А по вечери пићемо, пјеваћемо, играћемо, као коме је весело срце. Весело! весело, дјецо!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

„само уз месојеђе“, у Србији „уз белу недељу“, у Босни и Славонији се „загонетке загонећу само уз дуге зимске вечери на прелима“.

— Зато да те боли. 12 Питао кнез својега агу: — Што бегенишеш, мој златни ага, да приправимо вечери? — Не харчи много, мене је доста џигерица од јањца и крило од пјевца.

— Скидајући је агама и ефендијама. 15 Питао Турчин рају: — Имаш ли што вечери? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

| Сутрадан у вече опет тако, и тако за седам вечери. Кад би осмо вече, она каже мужу да он успе свињама да једу. Кад муж успе, и пустивши свиње кад види како су

” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра

Кад се по вечери чељад разиђу из куће, он устане и носећи сланицу на рукама изиђе на поље, па угледавши за кућом кроз мрак своју пуницу

Ови потоњи дакле зазовне на вечеру онога што говори и оће да је млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже, однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи,

Пође један пут у пунице и поведе собом полажицу, кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити, како он умије добро нашку књигу, а слуга му дода: „Умије неборе и Латинску, те да знате како!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе. Ако има нешто јадније од човека који вечера сам...

ЦМИЉА (Ставри): Да се ти ниси нашо да ме утешиш... ИКОНИЈА: И да се, молим те, тако забуни, да једне вечери закаже обадвема! (Улази Просјак) ЦМИЉА (Ставри): Ти си ми помого у моме најтежем моменту!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Трапезу смо смо сви имали заједно с учитељем; и сваки од ученика, који је вина хотео пити, имао је на обеду и вечери по две чаше пријатнејшега вкуса вина.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очис

Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити да ће исте вечери на сијело, он плану: — Дабогда ја ногу сломија, ако ћу тамо више! Ти си ми крив, ти си ме навеја! — поче корити Лиса.

Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, тј. не бјежећи ни од кога. О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше да му

Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне! Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђорђе нагло и нервозно завуче руку у недра и баци кесу на наћве. Поред њене руке ражаби се платнена кеса и умуче, ове вечери последњи, сипљив цик дуката. Још једном, давно, бацио је он кесу с дукатима пред њу.

И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу. Ђорђе је добро знао причу која још траје у Прерову у разговорима најстаријих.

и још више се постиде, јер су Тола и Мијат разнели по селу вест о Вукашиновој фотографији, па су сељаци сваког јутра и вечери нагртали у Аћимово двориште да је виде и пију стару ракију.

За дукате, и ти, тако ситан и грдан, могао си с лепотицама да спаваш. А ја те чекам... По десетак вечери забадава сам облачила чисту кошуљу, а тебе нема.

Зар није лепо у овој соби, његовој соби, у кући, у селу на Бадње вече? Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану! Шта му је радосније било од овог дана, кад је у санкама јурио из Паланке кући на божићни распуст?

Мајка. Ситне, сетне очи. Само њима говори. А увече се са оцем могло и о књигама причати. Тих вечери он је други човек постајао Само да једно такво Бадње вече, сада, вечерас, некако доживи, да заборави свађу са оцем,

Тада, пре но што је први пут после Бадње вечери ушао у очеву собу, двапут је, прикрадајући се, долазио до врата и с тешким грудима враћао се под вајат.

Једне вечери, само је увече, кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипал

Скинули су се у мраку, стидљивије него прве њихове вечери. Памти: бацила се на кревет с Тихом песмом малог звона у ушима и узела Ђорђа у наручје, лако, као танак сноп ражи.

Погибију казују. Можда ми се Вукашин свети. Не. Заборавио је. Све што је било до те вечери, он је заборавио. Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак.

Онда се сети кад су један према другом седели у Аћимовој соби и гледали се у б раде. Колико је времена прошло од те вечери?

„Човек је створен да најмање спава“, То је могла да смисли само учитељска памет. Сваког јутра и сваке вечери доносио му је са чесме по две тестије воде. доносио и односио писанке. Увек неколико корачаја иза њега ишао.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојка је наочиглед свих, венула не престајући да везе. А када је, једне вечери, стражар ушао у кулу да унесе нову свилу, везиљина соба била је празна.

Зар лажеш? — мајка се строго намршти, а девојчица заплака, и плакала је све до вечери. Чак ни у сну није престајала да јеца: — Не лажем. Видела сам их. Својим очима видела сам Татагину децу!

Више је нико није видео. Али у светле мразне вечери, када је снег на земљи сјајан и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће, деца из Татагине улице

— Помози ми да опет будем висок и јак! — седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати. Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице.

— Баш којешта! — старац се ухвати за ухо. — Сад си већ децу у орасима почео да привиђаш, лудо матора! Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби.

С нестрпљењем је чекала младића да се уморан врати и он се враћао испуњавајући кућу сјајем и смехом. Али једне вечери не дође. »Да се није песак обрушио?« — лепотица стрепећи потрча ка бунару и наже се над њега. Унутра никога није било.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Иако га нису прихватали, он им се певањем враћао. Слушали су га, без даха, док су вечери и године пролазиле. Улазио је међу њих као глас, једнолик и помало разваљен од патње али довољно осветљен да им, док

Прво искуство о томе стекао је једне вечери када је свет био под снегом. Прихватили су га у чувеној беговској кући чије су одаје, топле, мирисале на ванилију и

Прихватили су га у чувеној беговској кући чије су одаје, топле, мирисале на ванилију и очуван спокој. На вечери, Вишњић је био омамљен множином звукова.

У сваком певању као да је бивао све хладнији иако су његови слушаоци осећали како постаје све топлији. Тако и ове вечери: Вишњић је стигао до на крај песме и, по муку у којем је постојао само његов глас, знао да је освојио и те моћне,

Заиста, у малом коначишту близу Букурешта, једне вечери кад је свет изгледао померен од хуке мећаве, случајно је чуо да ту, у близини, има мајдан соли чији је власник,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери. А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да; Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома

Ја сам млада Овде сада, К'о и пре. Сунце бега А'л нема њега Као пре! Нема сунца миленог, Нема мог! Ој вечери, о слатко чекање, О ви ноћи, моји бели дани, О ви дани, а са два сунашца, Где сте јако, где је злато моје!...

На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи; И они слушаху с чежњом шуштање мирнога

Слуша песму горâ када јутро руди, Агонију воде у вечери неме; Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.

Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе.

Силази са воћке доле!... Обуј се, и натраг иди! Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!“ Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом; Полумртав је леж'о на снежном сеоском

М. Ракић ЦXИВ СИМОНИДА (фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избô очи.

на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених, скритих под велом маглине, Ја волим ту песму

Попа, Васко - КОРА

вихор претражи Дуж наших ребара Уличне светиљке Свлаче хаљине крваве Два смо листа новина Сурово залепљена На рану вечери Запаљене птице Из обрва мојих На кључњаче су ти пале 12 Теку нам ходници мутни Са трепавица низ лице Љутом усијаном

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Наше друштво пође, без Милона, ка дому Демокритовом у најбољем расположењу. Номофилакс је успут говорио само о вечери и тумачио Хипократу како се која риба бира, пржи, подварива, прелева, натапа, надева и зачињава.

Знам ја то!“ „Јесте ли и ви то искусили?“ „Како да нисам! Сад ћу да вам причам. Једне вечери изненади ме један језуита при безазленом разговору са једном младом девојком у капији једне куће и пријави то

бригу о управљању имањем, поучаваше сестре и брата и забављаше се са њима, али посвети својим студијама дуге зимске вечери и добар део ноћи.

„Па видећемо“, одговорих му, „шта ће из тога испасти. Не хвали дан пре његове вечери!“ „А када мислите да ћете довршити тај свој посао?“, пита ме Лаплас. „Сигурно не у овом веку, можда тек у идућем“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Док сам био у низу ових сећања воз писну и ја утрчах унутра трудећи се да слику, коју сам о оној вечери стао обнављати, не побркам...

опуштеног и тек после неописаних мука успео сам да га положим на постељу у истој оној соби у којој смо разговарали оне вечери, на два дана пред његово венчање. Није се мицао.

После је стигла претходница и утврдила се. Од вечери до јутра провела је мртва уморна дивизија у најстрожијој приправности.

И ја се усудих да је пронађем и да јој искажем све што сам имао. То је било једне вечери код позоришта где сам је просто на силу задржао.

придиковао и својој жени, којој није хтео да опрости што увек, о тим нежељеним и скупим свечаностима, о ручку и вечери не може бити ни помена, и што мора тек увече да је види онако пропалу, сву издрмусану и промуклу, као да се довукла

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ту се окупљала читава обитељ о доручку, о ручку, о вечери. Моје двије тетке допловиле би из својих одаја посљедње, кад су већ сви посједали за сто.

Али те вечери нису ме задовољавале обичне бајке и редовне разоноде. Хтјело ми се нечег новог, дотад неосјећаног. Све у мени је жудило

Његов младићки портрет, у модрој униформи завода у коме је учио, висио је у салону уз друге портрете. Те вечери нешто ме је неодољиво вукло у ту закључану одају. Молио сам и молио дадиљу, док најзад није попустила и откључала.

изобличила уста и нанизала јој низ мишји ситних бисерних зубића, увијек виси над ноћним ормарићем и да се сваке вечери пред лијегање цјелива.

Постало ми је чудно што ме никад не пушта даље од раскршћа с кога се одвајала њена улица. Једне вечери, подрашкан радозналошћу, и можда подбоден ко зна каквом сумњом, почекам иза угла, па кришом пођем за њом.

У свим тим припремама опроштајне вечери, за мене је, а и за читаво мјесто, највећи интерес представљало то што је у покусима учествовала и Калпурнија.

Задржали су ме на вечери. У углу салона, постављен дијагонално, стајао је нов пијанино добре марке. На политури поклопца неколико солидно

А што се тиче Éмила Соуé-а, тачно си интуирао: неко је вријеме непрестано говорио о њему. Замишљам да сваке вечери пред спавање у купаоници дуго масира ћелу некаквим лосионом властите производње и уз то понавља: „Ја сам јак, ја сам

Био је то мој четврт сата, нећу да кажем славе, али некаквог реномеа. Упознали смо се у Паризу на једној вечери. Приступио ми је и рекао да ме је слушао на једном концерту. Надодао је неколико топлих ријечи.

Гледао сам га у више улога. Био је доиста прави, велики умјетник. Послије оне вечери срели смо се још неколико пута и дуље разговарали.

Ипак се десило да је играо већ извјесно вријеме а да се нисмо срели. Сваке вечери, из мрачног удубљења за оркестар, био сам у прилици да гледам његову најуспјелију тачку: Сељак код зубара.

Ипак, било је неизбјежно да се прије или касније сретнемо. Једне вечери, излазећи из мог боха, сударим се с њим. Није било кудкамо: предамо се.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери. И он им се придружи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

„Кад је, вели, нама бог дао, нека и сиротиња живи.“ Једне вечери овако сједећи, рећи ће сам себи: — А кад је мени овако бог дао, зашто се ја не бих и оженио, да нијесам сам?

Цар је хтио с овијем трешњама своје укућане изненадити, па их сакрије до вечере. По вечери покаже он трешње, а сви се зачуде и почну их јести.

Зове он слугу да с њиме једе, али он неће, те неће. По вечери леже везировић да спава, а слуга се измаче у товаре па стаде мотрити.

— Оне вечери када смо овдје ноћили хтјела је она господара прождријети, али сам је ја претекао и посјекао. Везировић се зачуди па

Цар јој допусти да преноћи. Онда царица, кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се

Ја нећу тебе чинити зијана, него ми само попригај у масло џигеричицу од јагњића, то је мени вечери доста. Агин син био је врло гладан, па кад чу оца гдје тако говори, рече му: — Ма, бабо мој, од јагњеће џигерице

Пође једанпут у пунице и поведе собом полажицу. Кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити како он умије нашку књигу, а слуга му дода: — Умије неборе и латинску, те да знате како!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1907. НОЋ ЉУБАВИ Једне вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран, без среће и радости које Бијах као ван тамнице јада Видео нисам

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Дуго сам био везан за фабрику и свеж ваздух ме је дивно окрепио. Вративши се у град те вечери имао сам осећај да ми мозак гори.

У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Тхомас Едисон), Едвард Џонсон (Едвард Н.

“ И на једној и на другој ствари могло ми се завидети. Следеће вечери изводио сам свој експеримент пред члановима Краљевског института, после чега се лорд Рејли (Лорд Раyлеигх) обратио

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када сам приметио срџбу у његовим крупним црним очима, скочио сам и побегао. Исте вечери отац је мајци за вечером испричао о јереси коју је од мене чуо то поподне, али је његова срџба била доста спласнула.

бих донекле изменио погрешан утисак који сам могао оставити, и да бих имао топли огртач на путу ових хладних јесењих вечери и ноћи, био сам огрнут дугим жутим кожухом, постављеним црном вуном и искићеним по ивицама црним и црвеним арабескама.

Њена љубопитљивост је расла из дана у дан, а такође и моја. Једне вечери седео сам усамљен у заједничкој трпезарији близу топле пећи, а она приђе и ослови ме са ”добро вече!

Овога пута било је то знатно успешније и њој се свидео мој искрени напор. Исте вечери наставила је да ме учи како се на енглеском зову ствари у трпезарији и, пре краја прве лекције, ја сам знао двадесетак

Друге вечери имао сам следећи час и добио сам најбољу оцену од моје учитељице. Додао сам још двадесет нових речи свом оскудном речни

Рекла ми је да сам ”смарт” (бистар дечко) и гу реч сам запамтио за читав живот. Једне вечери довела је своју мајку која ме је неговала пре две недеље када сам се лоше осећао од великог напора при утовару.

Највећа ми је жеља била да јој докажем да сам заслужио титулу ”смарт” коју ми је она дала. Једне вечери испричао сам настојниковој породици како сам први посао који су ми понудили у Касл Гардену одбацио зато што нисам хтео

Изгледало је као да се г. Брауну веома жури да то оствари, јер ме је сваке вечери присиљавао да га слушам готово читав сат како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио

” Пошто сам се уверио да он није нипошто то, одлучио сам да побегнем с његове фарме. Једне недељне вечери, после вечерње посете цркви, фармер Браун представио ме је неким својим пријатељима.

два су разлога зашто сам ту и даље остао. Прво, што су сви радници сваке вечери одлазили у позориште или на игранке, па је тако цео спрат припадао мени. Тада сам ја бивао господар целе Творнице.

Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами. Највише је волео црквене песме. Многе вечери би с крова Творнице одјекивале арије “Глориа ин ексцелсис део” и ”Аве Марија” и губиле се у ноћи између празних зграда

А ја сам знао да је и за то способан. Многе вечери, када сам у својој соби, у поткровљу творничке зграде, читао ”Мејфлауер уговор”, “Декларацију”, Амерички устав,

Ћипико, Иво - Приповетке

—Кад хоћете нека! Гради се у нас нова црква. И њега узело на радњу. Хоћеш видјети зла... Једне вечери донијели га кући пребијене ноге. Јад и невоља! — заврши нагло. —Па си га болесна оставила? —Нисам од обијести.

— одговори Цвета. —А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”, полегоше по слами једно до

Једнога мрког дана, с вечери, зачестало севање и тутњава. Склопило се са свих страна — није него сад ће се очепити небо и све ће потопити.

Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући. При вечери и послије, мисао је носи к Спасоју, и једва чека да пође у своју собицу; тек онда ће средити своје мисли.

— Да ми је знати гдје си досада био! — јави се из постеље сестра му усједјелица. — На вечери, као и други људи, — одговори Дангуба мирно. — А да, како си вриједан!...Оставила сам ти у бакрици мало пуре, поједи!

Данас је добио, па већ смишља како ће неколико дана код мора прољеншкарити. Купује те вечери потребито за сутра: турицу дувана, шибица, комад круха и добру скленицу вина.

И долазе му на памет божје ријечи проповједаоца Италијанца, језуите, што сваке вечери ове Страсне седмице проповједа у цркви, и, дирнут божјом милости, одлучно одриче се Морачине гријешне љубави.

” И њена нехај чисто га стресе, и, у тим мислима идући кући, кињи га некакова сумња и нешто неодређено... При вечери, преко залогаја, ненадно дође му Морача пред очи, и, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу пала, стресе се.

И те вечери пред децом стајала је једна кашика докона, испусна, а кад најмлађи наједанпут сневесели се и запита за мајку, престадош

Али она би била пошла за њ да је он, по сеоскоме обичају, одмах, пре војништва, својој кући повео. Па и оне вечери кад је Илија дошао, равно у кућу, да је испроси и венчану себи приведе, поручила је по Павла, и, док су људи пили

А једне вечери, обасјане месечином, нашавши је саму код оваца на ражену стрншту, треном пробуди се у њему стара, успавана жеља за њом.

—Пусти ме!... Зар сам ти ја боља од жене? —Јеси! —Па што ме не поведе собом оне вечери? —Нисам смио од оца, а жао ми бјеше. —Жао? Очију ти? —Да! Па је јаче к себи привуче.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Погледајмо ближе: говори се о косовској вечери, у првом стиху је сипати у путире, у трећем је глагол пити, а између њих је та рујна будућност која се сипа и пије, па

времена, а на то нас подсећа управо појављивање причаоца и објашњење како је до приче дошло: он ју је замислио једне вечери кад је уморан сео поред моста и леђима се наслонио на његов топао, клесани камен.

„Путника“, познат по томе што је збуњивао савременике56, једноставно наставља, развија у шестој строфи „Вука ИИ“: По вечери једној ипак изађох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И

струји, к’о шум меких крила; Преко моје душе, сањиве и боне, Снова неког Бога расипље се свила („У мајске вечери“) Поезија Рада Драинца, за разлику од Радојка Јовановића, почиње тек од тренутка кад је одустао не само од дучићевског

Ето зато у Матићевим песмама „Заменице смрти“, „Донећу ти цвеће“; „Има вечери“ и „Теку реке“ – а оне нису усамљене – стално враћање и варирање исте синтаксичке јединице преузима улогу коју је у

Као пример за први случај наводимо почетак песме „Има вечери“, а као пример за други случај – почетак песме „Теку реке“: (1) Има вечери које се не заборављају.

за први случај наводимо почетак песме „Има вечери“, а као пример за други случај – почетак песме „Теку реке“: (1) Има вечери које се не заборављају. (2) Има вечери које су пусте као глечери. (3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.

(2) Има вечери које су пусте као глечери. (3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку

(2) Има вечери које су пусте као глечери. (3) Има вечери које су мртве као језа. (Итд.) (1) Нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе што носе нисам овде да

Раније смо рекли да на основу синтаксичких понављања каква налазимо у песмама „Има вечери“ и „Теку реке“ лако и брзо препознајемо Матићеву поезију.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Броји.) Један, два, три, четири, пет, шест, седам...Глас (броји у себи) кућа... брзо... новац с вечери. (Говори.) Знам, то ће тетка Савка да ми донесе...Цела истина... кревет! (Скупи два доња реда и почне покривати карте.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

када се болесна Дафина смести поред прозора да проводи дане понад реке: у маленом се прозорском отвору од јутра до вечери смењују комади природе, а јунакињино осетљиво тело, са својим оштрим чулима, служи као медијум за добијање песнички

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Допао јој се наш Бањштанин и нагнала оца да их привенча и да му препише све своје имање. Кад друге вечери по свадби затеко наш Бањскалија своју жену испред куће са српом на рамену а намештену као о Бајраму.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Нагледај се те милине Па се диви вишњој моћи: Богу зоре и вечери, Богу дана, Богу ноћи. »Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

нам с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни

Краков, Станислав - КРИЛА

Бароница му је за утеху спремила нову шарену пиџаму. Рекла је да ће му обући, чим му дрен из ране извуку. Те је вечери умро у крајњој бараци Турчин носач са одсеченом ногом.

— Ах qуелле роѕѕе, љутио се Француз, тумач при руској бригади. Већ је три вечери узалудно салетао играчицу. Дозвољавала му је само да јој поручи боцу шампањца... — Је не ѕуіѕ паѕ бете, моі...

Онда су њих двојица обилазили куће са женама, или пили коктеле по баровима. Увече се опет сви нашли на вечери код Бастазинија. Ту је био један седи генерал, много француских официра и сви су много јели рибе и макароне.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Гласно окренув се Стани) А куд си, стâра, тако наумна По непроходу горе зелене? А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе.

СТАНА: Ваљда ћу доспет до Смедерева? ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље. А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима...

Кулиза! СПАСЕНИЈА: Кулиза?... ГЛАВАШ: Јесте, он Кога се грозом народ спомиње! Ал’ о том други пут, хајдемо сад! Вечери благе сутон сенасти На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан раскош простире: Росице сјајне, ситну ђинђуву,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Исте вечери послато је нешто наше војске и на Тресибабу. Хоћy је Тресибаби дато поткрепљење, тако, да је 10 августа у зору освануло

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Пред њим на неколико корака пасе Јаблан. Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави.

мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова једва распознаваху у сувој и оштрој зимској вечери.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско. У вечну ноћ нас наше воде зубље, А

О, чему сјај тај што дан очарава Кад моја срећа на дну Прошлог спава? И тихо јецам сред вечери позне. XXИВ Сав сјај што нећу крај мене се јати, Сва празна ласка страсно ме целива И хучном игром жуђен идол

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

зајоше, Не поцрни сјај звездани, И месеца светлост бледа Не завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу, писци, Несрећнога шибат света —

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

То у родини она болује сету без лека. Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала. Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој. Прости ме, родино блага.

На зов мој бистри, кад зором одвијуга, туга се румена с вечери отуд огласи, сејо. Ронила ронила ми дробну кап у сретање. То женик свате проведем.

Ближи се, преболећу. Ни влакна себе земљи у расточење. Знаћеш ме, сејо, кад с вечери, без невесте ни свата, румени мој промине траг. ПОЗНОЈ Чајала, ведра ти пут, прозрем, болело. Прости за бол.

ВРБЕ Вазда кад шумом враголили, поведи с вечери на воду. Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале.

ИX Корак их повазда у лов. Замку то запиње рука, нога у замци. Лове, а уловљени. С вечери, туго, ко коме плен? X Крст на раскршћу ту наука. Сина не распесте ви, распео се сам.

3 И крвљу ту па ту матером у круг. А свићем са зорама, а с вечери сетно нестаје ме за горама. 4 И немо из твари тугом објави се друг. И тугом зацвркуће тица и зазелени луг.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.

мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече. Посрне. — Ах!

Нарочито су биле ноћи тешке. Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на

Да му није тешко виђење, говор с њом. И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.

И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: — Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. — Што, синко?

Не гледај!... Браћа наша!... ИX Једне вечери дође раније кући него обично. Право оде у собу. Седе. Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, и то јој је најмилији цвет (Софрић, 34); »овца разблудница« била је једном код Бога на вечери, и ту јој је Бог дао златну јабуку, а Богородица киту б. (у песме, БВ, 17, 1902, 14).

децембра) да прави сточић од б. дрвета, и радећи свакога дана помало доврши га на Бадње вече, може те вечери у цркви, стојећи на њему, познати све вештице (ЗНЖОЈС, 10, 55; Шневајс, 8).

, 373). Сматра се као Оракелпфланзе <= биљка за гатање>. Жене га уочи Видовдана беру и мећу под јастук, и шта те вечери сањају, то ће им се десити (ГЗМ, 6, 1894, 373).

Девојке га те вечери, заједно са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли, мећу под јастук и заклињу: »Виде, Виде!

Грожђе. Употреба г. у култу није нарочито велика. Њега мора бити, у околини Ђевђелије, на бадњиданској вечери, и г. са те вечере после је лек за ране (СЕЗ, 40, 81). Пред крај бербе, од последњег чокота г.

Димитријевић). Клен може бити место где се састају демони болести. Кад демон болести неког нападне, врачара, »с вечери уочи Младог Уторника«, однесе под клен малу погачу, чашу вина, мало воде, и труди се да покрене демона болести да

од девет биљака којима се чине љубавне чини: »Чубра цвећа — да ме добро чува«, тако се хвали жена која је мужу у првој вечери дала деветоро биље (етимолошка магија). Ч. се баје против »власца«, тј. сифилиса (СЕЗ, 58, 1948, 358, Гружа).

највише употребљава у гатањима и врачањима о Бадњем дану и Божићу. Он је обавезно јело на бадњиданској вечери: кад се на огњиште наложи бадњак, стави се на њега кашика пасуља — као његова »вечера« (ГЕМ, 22—23, 1960, 151, Петрово

Кад сам прву вечеру донела, У вечери деветора биља: Милодуа — да се милујемо, Калопера — да ме не отера, Љубичице — да ме свагда љуби, Каранфила — да се не

Ћипико, Иво - Пауци

Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија: —Откупио сам Никине земље од господара.

Друкчије поп не би био рђав човјек да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу! Гдје је то! Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину: —Чуј, Раде, послушај ме! —хоћу. —Вјенчај се .... покори се попу...

” И један од њих пљуну преда се. А Раде бијаше те вечери чисто весео што је могао да издржи, и шалио се са друштвом као нигда дотада.

А Раде бијаше те вечери чисто весео што је могао да издржи, и шалио се са друштвом као нигда дотада. Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама;

Чините ви, нећете се преварити! Војкан се врати из вароши кући по навади пијан. Те вечери грди дјецу и псује Петра, а сјутрадан кад се растријезнио није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.

Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво које се ту сваке вечери састајало. У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.

Петар оних дана пријетијаше да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му, пијану, момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.

— И, то рекавши, очито се сневесели што ие Раде не послуша, и плећку спреми опет у хамбар. Те вечери ни Раде ни жене ничега не окусише: само два соколића сити до своје баке полегаше.

Свјећарице лижу по морској пучини. Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.

— 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се шјор Лука. Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити

— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило. Све ка по сировој кожи... Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!

Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. — Па није ти зар жао? — упита га. — Вирујте да и није!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Познајем ваљда свој трбух, издржао би он, али та рђа ми је нешто гурнула у чорбу оне вечери кад сам пошао да испуним свој завет. Димитрије Суша је најзад прошла.

Знао сам то, па сам се правио невешт. Но време је пролазило и све се то тако упорно понављало из вечери у вече да ми је било све теже да се уздржавам.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ја волим кућице беле са трском покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври, Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене, И све у санку спи.

бледа Дијана ми светли; А море, и небо, и обале бајне Разливају шапат и узвике тајне: То природа јужна, у вечери касне, Шуми своје песме заношљиво страсне. 1889.

Давно сам испио пехар љубави И среће рајске И бацио га о тле. Младости златни сан, И страсне јулијске ноћи, и светле вечери мајске, Замени жарки дан. Па где су љубавне сузе? Где светле надежде моје?

Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш.' Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је лежô на снежном сеоском

Абу-ел-Рахман млади склони се од ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип кô стрела нàже у таму вечери влажне, Мрсећи помамно гриву и ноздре ширећи снажне.

Тамо мирта у вечери касне Слатким шŷмом о љубави збори Песма грми уз сантуре гласне, И усклик се по пустињи хори. Ту источник хладном

Ту сам некада и ја замишљен слазио често У мајске вечери јасне. Ту беше за мене место Тајних и слатких жеља. Лисје је шумило тада, Док бистра и хладна вода у урну мраморну

На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи, И они слушаху с чежњом шуштање мирнога

И већ с победом Азок к Бенари поносној стиже, Затвори изворе бистре и тврду опсаду диже. Једне вечери тако, на своме каменом прагу, Сеђаше Бен-Касим дуго и у ноћ гледаше благу. Небом се осуше звезде.

За киме плакаше тако? И ко је управо она? То бедни, убоги, вајар није ни знати могô, Но он је дрхтао чисто. Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од ње ни трага више.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Како је добро што сте уз Вашу ношњу додали и ову лепезу од палминог листа! Уосталом, сунце ће ускоро заћи, и свежина вечери нас разгалити. Стојимо пред бескрајним, високим градским зидом саграђеним од ћерпича, сушених цигаља.

овоме писму једну карту неба, и Ви ћете на њој, драга пријатељице, наћи тај небески екватор, па можете сваке ведре вечери наћи његов положај и на самом небеском своду, и уверити се да његова раван стоји нормално на правој која нас везује са

Но већ је време да довршим ово писмо, наш воз улази у станицу Пловдива, и време је вечери. Зато морам да се опростим са Клеопатром и Александринцима, са којима проведосмо угодне часове.

Наредне вечери учинили су то исто, и нашли да се та звезда, за време прошлога дана, померила према осталима, некретницама.

А тим далеким световима шаљу топлотне зраке њихова сунца. Зато на њима има зоре, дана, вечери и ноћи онде има и годишњих доба. Какви су тек дани оних планета које осветљавају у исти мах више сунаца!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Срећко није далеко дотерао са свирањем, али је једне вечери збиља купио бакаруше. Брука у кући, брука пред паланком. Ристана очи не суши, а мајстор Коста црн и сув као мрав.

” — Мајстор Коста је осећао да је баш те вечери необично лепо доказивао, па се лецну и разочаран и љут: „Да нисам можда запустио своје бриге? Је ли ти чега мало?

Не знам шта ће му Бог дати...” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке.

Срећко је сад сав ослонац и снага. Преселио се код родитеља, води кућу, гледа мајку, сваке вечери се довија да оца у сан превари.

Упао је у своју собицу као што се камен гурне у рупу. Хтео је да наложи ватру, па оставио. О ручку није ручао, о вечери није вечерао. Шор није више завиривао кроз прозоре. Нико од укућана није пришао да што пита или предложи.

— У економским кућама је вечера одмор, и нећу да ми се залогај хлади ни за чији ћеф, па ни за љубав. — Једне вечери је ипак успео да се пробије до госпе Ноле и гос-Тоше, за време јела, надзорник са салаша.

А зими се кидисало смело, на људе у кући и за столом при вечери. Све то била је нека врста отмене богаташке карактеристике, неког тобож племићског страдања.

сасвим свикла на нову околину, и показивала много јасних знакова да јој годи живот у богатој кући, госпа Нола, једне вечери, подуже је причала с малом о њеној матери, о болесном оцу њихову који ће можда скоро доћи, о чика- Тодору и његовој

У госпа Ноли почели се сређивати нагони, интереси, потребе, можда и страсти, можда и егоизам жене. Те је вечери отпочела у тој јакој и смелој жени њена права функција, из које ће затим излазити све њене замисли, одлуке, покрети,

Колико је фантазија имао тај гос-Тоша да у стварности види оно што речма никада не би умео описати! Једне вечери, поведе он разговор са женом о том будућем миразу. — Шта мислиш, да ли да купимо оно Шнорово имање?

— Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша. — То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола. Био је то ипак непријатан тренутак.

Једне вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не видим, кажем, Лазарићку на гробљу баш никако, а тако бих волела да

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

А бог ће га свети знати који је то падеж! Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост, па се и он збунио и није умео да ме научи. — Пети падеж, пети падеж!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тада су наши одступили. Потом су се окупљали, вршили противнапад и на бајонет освајали ровове. И тако до вечери. По мраку смо морали одступати наврат-нанос па се заустависмо испред неког села Крупца.

Војници непрестано промичу са чутурицама. Ручак и вечера дели се тачно у одређено време. Обично по вечери силазимо у кабине. Наша је кабина дубоко у утроби брода, и чујемо јасно сваки удар машине.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три.

Али шта сним, Шта сним? Кад знам: Пођи, пођи, па сврни! И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље...

врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз

са своје злоће не пате! Мени је свеједно. Отварам уста и руменило ме вечери трује неким слатким голицањем кроз сва ткива. Ево чуда над чудима.

О, страшна, ти! По вечери једној ипак изиђох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И који

је длана светла, Молим се, не изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и јутра, бојиле хлеб и Вино, И оно што сваког месеца примах ја од те драге.

ЧАС ОБНОВЕ После свих вечери, враћајући се опет кући Лица измученог и обливеног сузама, За собом лик твој знајући како се мучи да издвоји се још

Очи им сјаје у вечери пламичцима, На ногама тако танким, тако неспретним, рекло би се да храмљу. А онда, скачући с бусена на бусен,

”Јер ја сам чојек, а жена ти је жена, И пошто си је већ имо, Са несрећом је боље у постељи но с њом, Јер вечери су дуге а треба живјети са својим мукама, Провести са својим бригама; И доста је бројати њих, ко овце да се не загубе.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта је с њом даље било ни рак-самац не зна да каже, иако сваке вечери излази на обалу. Корална грана нестрпљиво одмахну главом.

Месец и облаци о томе не говоре... Али, у светле летње вечери када се у језеру, као бели цветови локвања, расцветају звезде силази са висина глас фруле и не престаје до зоре.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1908. БАДЊА ВЕЧЕ Вечери света, хоћу ли те и ја Славити пјесмом радости и среће? У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће.

У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно. Вечери света, дођи! Тихо, тише! Јер овдје нико не чека те више — Сви моји мили заспали су давно. 1904.

Много ли сам пута ја овдје, у хладу, У вечери летне на одмору био, И, дижући очи на млинарку младу, Из ведрице, жедан, хладне воде пио! Бог зна гдје је сада?!...

Ми се повраћамо из лова, из горе, А она на демир-пенџерима стоји Љепша од вечери и од сабах-зоре... На ме чека... Гледа, и часове броји Кад ћу проћи...

Она снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

херој Страхинић бан и његова кукавна тазбина у песми Бановић Страхиња, издајник и бранилац отаџбине у Кнежевој вечери, Марко и неки његови противници у низу песама, добра и зла снаха у песми Јакшићи кушају љубе, младожења старац и

“ И то братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде вече по вечери те украде ноже заовине, њима закла чедо у колевци.

Сједе Грујо вечер̓ вечерати, ал̓ не може була да вечера, већ све гледа дијете Грујицу. А када је по вечери било, она простре мекану постељу; леже Грујо с булом у душеке.

И одоше кићени сватови. Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући, она кука као кукавица, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата!

Кад је било вече по вечери, тад устаде од Коњица Јанко, пак отпаса два свил’на ћемера, оба пуна жутијех дуката, па их даје побратиму

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— свечано обећа стари пољар и младићски завитла по ваздуху својим нераздвојним штапом. XXИ Сваке вечери, враћајући се с предавања на курсу, Стриц је пролазио крај куће оне „дебеле Марице“због које се, некад, толико

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

што год их испод неба лети: »Зберите се — рече — сви уједно пак похитајте и дођите на вечеру великога бога, и на тој вечери свашта ће вам задоста бити да се све наједете, и ни једна гладна да не отиде!

И имаћете — рече — на тој вечери, свако царско и господско јето, и ја вам за поведам да једете до ваше ситости, да имате све изести што год онде буде.

И тамо на тој вечери да изете свакојако тело; телеса царска, краљевска, и сваких мудрих и снажних јунака и којино су уредници над војском;

Мало поједоше и с мером се напише, а остало оставише за сутра. По вечери јоште за софром осташе седећи у разговору, ал' опет дође вратар и каза да је опет од царице други посланик дошао.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „момачко или бећарско вече“.

Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим Друштвом. Ником није казао зашто и крошто, — само је Митку, оном Петракијевом, све