Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб. А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Срце јој хтеде пући, али јака природа и вечит, тежак, свакодневни рад победише... Угуши све што беше. Али ето сад, од неко доба, опет он, тај исти Стојан, гледа,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Та светитељке нема милије од тебе, Вило нашег Вилије! са Ромеом у вечит загрљај, однес'те поздрав творцу своме тај! И ти, ругобе јеже одабран, глостерски кнеже, данас одигран, владару свом
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шума малена тананих бреза просипа шапат речит, а тамо негде, кроз росну траву, промаче Жућа вечит. ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка,
Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.“ Начиним тако слику, у поље носим трком, кад ево чика зеца, презриво мрдну брком: „Купус?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Рат? Ко зна, можда је рат заиста вечит. Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана. Свакако је глупо говорити о томе са овим добрим
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929. ВЕЗЕ Све на свету, друже, оставља свој траг Невидљив и нежан, расут као прах, А
Јер свет је тужно, преорано гробље, Заборав вечит, нежељен и дуг. Јер, верујте ми, свет је мрак ћелије, Где чашу нада отров прелије У трци дана, у лутању том; И
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
), Живот тлачен „Препородити, учинив да тече Лишен сваког атрибута бона, Вечит, заносан, к'о летње вече Капања златна и бескрајна тона? „Твоје сићушно, твоје јадно „дело“ Учинише то зар?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Њина срећа лежала је у том Што још ништа пожелеле нису, Што живљаху са сваким минутом, К'о цвет вечит у своме мирису.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XИИ Времену је, тако с’ чини, Вековечно вечит трај, Овом свету, тој празнини, Нигде почет, нигде крај. Вечност само?! — Е, па шта је! Е, па шта је простор тај!?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Из свакога цвета хоћу по кап једну. Кидајмо их! Али низ је њихов вечит. Ређају се боје пресветле, претамне И игре мириса слатке и помамне Кидајмо их пре но издахнути хтедну.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Не кун’те земљу, није вам крива — Стишајте јада ласкави звук! Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом! Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“. 1858.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
нешто и генијално, а чини ми се и богохулно, бласфемно: нашли су симбол и идеал који ће, некако као Бог, бити чист и вечит покрет и промена, нашли су то у новцу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
јединство бола мог проби зрак, док леже по дубрави Сунца, што сијасте кроз мене у толика сванућа: Да један час сам вечит, сред ове безразложне љубави, Пронесете и сједините кроз мене неба вечито путујућа; Па нек се веже најзад све што би у