Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ничу и мру у свој лепоти тишине, И кришом затворе своје очи крупне. Зар вечита није љубав, као душа? Зар најлепши део душе није вечан?
И кад те се сви људи буду одрекли, и када те још једном буду сви исмејали, остаће још песници да ти се диве. И вечита Магдалена брисаће и даље својим косама твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То је иста кришка која је улогу играла у процесу. Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб.
Африка
Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима. До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те
Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом. Наги дерани ускачу у пироге, грубо утесаним у стабла, и полазе на риболов.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ветеринар му је одговорио само да постоји вечита борба добра и зла. А зло, побеђује. Смрт животиња, исто је тако велика тајна као и смрт људи. Непротумачена.
Какве везе има, Зекович, и његова пуцњава, и несрећа, са љубављу супружанском, која би требала да буде вечита? Зар погибија тог несретника, на Бегеју, да разори брак Трифунов, који је био тако топао? Зар то нису некакве мађије?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш? Вечита љубав? А, да! То си сигурно негде прочитао? Зашто прочитао? Зар је већ све записано у књигама? - Не волим књиге...
Црњански, Милош - Сеобе 1
А једини је то посао пријатан, тај посао војнички! Уосталом, и нашто та вечита жеља да се скраси, то вечито наваљивање његовог брата Аранђела, кога је имао кроз три дана да опет сретне у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
њеном држању пронађе поново ону исту благу трпељивост, неку врсту помирености са судбином да ће увек бити исто: она, вечита мета неузвраћене љубави, он — смртно заљубљени дечак чија јој је патња одувек сметала.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Иако његова поезија има много рефлексивнога, његове мисли су доста обичне, често стара и вечита општа места сваке поезије, као што његова осећања, када се са њих скине леп речи, нису ни велика ни јака.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једнако дахће и гледа је широким погледом у коме беше срећа и вечита, ропска понизност. — Кажи, Димитријо? — пита га она болећиво и благо. — Да те... видим!... — промуца он.
— Што плачеш, море? Он подиже главу. Погледа ме погледом у коме беше све: закопана љубав, проћердан живот и вечита туга за нечим. После неколико година умро је.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Памет ме стегну, ја срце стисну', утекох мудро од среће, луд, утекох од ње — а она свисну. Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд — о, светски сломе, о страшни суде, Ѕанта
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
на млину старом тишина, лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти плавичаст пламен, застао жрвањ, вечита чигра, једино ватра дедина игра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пешаци завиде артиљерцима, а ови не трпе коњанике. Никад артиљерац неће од пешака да нешто дигне. Зна он да су пешаци вечита сиротиња, а ако нешто баш и имају, не дирају, јер сматрају пешаке за мученике... Али пешаци посећују све одреда.
Носили су да га баце у рупу неку, а са његовим телом закопаће за вечита времена и сећање на Радојка Савића, најхрабријег официра у пуку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
помисли она. — Истина, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором... И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји
Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина. Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Што то? — Тхе, што?... Наша вечита неслога! Али ипак сваки збор ће донети једнодушну одлуку, патриотску. Уосталом, и боле је што више, а главно је да смо
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шта очекујеш од мене? Ништа од твога сна, вечита спавалице! Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи, Брзо, као да листа досадне неке странице!
Једног дана ја ћу, збиља, Доћи о тог коначног циља, И спроводити лета вечита С књигама које нико не чита. МОЈ НОС Мој нос јесте мој понос Са целом планетом однос Одржава,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
да се, кад се видело да о њој не може нико ништа да каже, створило мишљење да је она недокучива, људском разуму за вечита, времена неприступна и да залази у област мистерија религије.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И душа моја није хтела знати За тајну грижу и осећај стида, Ни да л̓ ћеш бити добра као мати, Или си стара, вечита Далида.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тада би јасно што никад од Магде није чула какву добру реч о тамо њеним синовима, снајама на селу; па она Магдина вечита узречица, када би је питали за те сељаке: „Море, маните их, сељаци, шта друго они знају“.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди; То је стара буна, вечита и иста... Не знах да још живе ти мртваци бледи... И не живе више од једног тренутка!
Али он је знао, и морао знати, Да ће му прошлост и будућност бити, И да неће општа и вечита рака И траг славног, плодног живота му скрити; И да ће, и даље, као светла трака, Сијати траг благи његових идеја.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Вријеме и родни дан никад се не враћају. — Ничија није вечита. — Што се грбо роди, време не исправи. — Што је било — више бити неће. — Много прошло, мало остало.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„После хиљаду и више година препираће се филозофи још увек око тога да ли је наша душа смртна као и наше тело, или је вечита“. После доручка опростише се они срдачно један од другог. Хипократес обећа да ће опет ускоро доћи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао. Живот наш имао је да буде вечита песма и ми непрекидно пијани од среће. А после, уместо раја и цвећа стизала је наизменично болест њена, Бобина, моја.
на њега те да нам исприча: шта га то руководи да једну веома потребну београдску улицу огласи за себе непролазном за вечита времена. Кад је већ видео да нема куд и да никако не може одолети нашим наваљивањима, он се реши да нам све исприча.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они спавају, несебични, благи, С ранама живим и мртвим очима, Велике душе као камен драги, Вечита песма коју им отима.
И варош и вода, брдо и равница — Све је једно данас, све гробови свежи. Два вечита орла: слобода и сила, Запеваше песму крвавих открића; Два њихова јата небо су нам скрила: И падају очи и главе орлића.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нити на њој што штрчи, нити шкрипи као што мисле тупави глупани. Пуна је мелодије као Аполонов леут, Вечита гозба медених сладости, Где од прождрљивости нема ни трага.
Линколнове бесмртне речи: ”злобе ни према коме, добре воље за све”, за вечита времена потсећаће свет на идеализам душе америчког народа, који се борио да очува америчку унију.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ТРЕСКА... 34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... 36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... 38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ
— „Ајд’, не лудуј. Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА...
Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... И ако је ноћ вечита У што тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то
— Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се загрлити, — Ал’ ми црним словом пише: Ту, на земљи, никад више!
Ој, књиго, књиго, слава ти, слава! Вечита бриго порезних глава! Ко твојој моћи пркосит’ пође, Врашки с’ опече, ђаволски прође.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим. Ето то је тај иза чијих леђа наста свет ко вечита завера и тужан заокрет.
су за једну смрт далеко од сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на обали човек пада на своју сенку они су без сенке сишли у дубину и без
Краков, Станислав - КРИЛА
КРАЈ МРТВАЦА 69 XИИИ ПОЛОМЉЕНА КРИЛА 72 XИВ СТУДЕНТ СА ПЛАВОМ БРАДОМ 77 XВ РАСТАНАК 81 XВИ 86 XВИИ ВЕЧИТА РАДОСТ 91 КРИЛА ДОКУМЕНТ КОЈИ ЈЕ КОЗА ПОЈЕЛА. ШТАБ БАТАЉОНА. Ађутант, ппоручник Душан Каповић из Београда.
И онда је на силу хтео да исправи од рана згрчене руке и ноге. Рањеници су јаукали. XВИИ ВЕЧИТА РАДОСТ У Острву му је руски прапоршчик извиђач причао о својим ранама под Пшемислом и о Ђорђевским крстовима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мати и деца су једно јединство, отац је само вечита чежња да се споји са њима. До шест ујутру под мојом собом страховита ларма џеза, котиљона, шампањског напијања, те
Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом. Наги дерани ускачу у пироге, грубо утесаним у стабла, и полазе на риболов.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
То Велизара, Трајана, Вељка, Доситеја диже; Кратак је живот к’о сан, дела су вечита тек. 1843. Јован Ст. Поповић НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ И ти већ сврши, Алекса бедни, Тешки живота
— Тако нас живот сваког поји редом Бедом и једом. Мирно је гробље; вечита тишина Уморне кости у објат’ја прима; Нит’ сила злобна, нити отров гњева Тамо доспева. Хоћеш слободу?
ме је Српкиња Срба родила, Срб ми отац улио Чувства премила: Српско име хранити, Српску славу множити, Дужност да је вечита Срба Милоша.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ (подстичући ватру): Докле је било крви у срцу Није ми требô огањ и плам, А сад? Вечита зима, вечити лед; Кâ онај лисâк тужне јесени Кад хладан север дуне планином, Тако ми срце дркће, умире У својој
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А кад поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња, ти Деуѕ деорум.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ПЕСМА 91 ОМОРИКА 93 ЦИГАНЧЕ 95 АНЂЕО ТУГЕ 96 ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ 97 НА ЧАРДИ 99 (ПЛАШЉИВО И МИЛО ЛАНЕ) 100 ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА 101 НИМФА 102 ПРЕД ТРОЈОМ 103 ОВИДИЈЕ 104 (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) 105 НА ВАРДАРУ 106 СА
Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека... Но, ти му знаш већ име. 1888. ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом, Силази Дијана светла.
Град многољудни овај кô бели лабуд се вије Из густе, палмове шуме, што платна његова крије. С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све уједначено, смазано, пепељаво. Очи, безмало беле. Нека вечита брижност и намрштеност сушили су ту физиономију, кидали јој и завезивали црте.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ево овде, видиш? — и ту би упро кажипрст у теме. — Ту је Северни ледени пол. Ту је вечита зима, никад ништа не цвета, све је изумрло, а и ако има чега, то је закржљало. То су, уосталом, неиспитани простори.
Та љубав моја остала је и вечита тајна моја, коју никоме нисам исповедао, до једноме јастуку, који сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и
мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси, лажна узбуђења и лажне радости, а све то да би се рекла она велика, она вечита реч.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
се и бараке, читаве насеобине дрвених кућа, а зидале се и нове зграде, као да се ту припремало неко боравилиште за вечита времена.