Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пети, најстарији, преживео их је, да за њима тужи и да другима тугу приповеда. — Дакле, вечити боли, вечите муке! И молери их молују, и списатељи пишу, и људи чују — али се нико противу насиља не диже!
сам професор у богословији, ја бих мојим ученицима вашим примером доказао да другог пакла и нема, да су ти ваши боли вечити огањ што с оне стране гроба сваког насилника чека...
Но, но, г. ђаконе! Немојте се одмах тако плашити. Ја с мојим свецима не мислим одмах па у вечити календар! То је Јеремијин посао — а господина катихету сви ћемо лепо молити да ми не одсече језика...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И чујем тихо у осами тако Вечити шумор из земље и свода; И слушам дуго, немо и полако, Те речи лишћа и тај говор вода.
У смрт и живот, трен и трајање, Из облика у облик ходећи, Вечити покрет кад и стајање, И увек нов у новој одећи. У олуј сунца и у мракове, Као Реч чиста некад бачена, Свих
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Господар Јова« ће вас одвести на карловачко гробље, и показаће вам гроб у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...
Африка
Обоје су изгледали том тишином и тим мирним ритмом тако пространи и тако вечити, да би човек и несвесно замислио како се њине тамне плећи продужују у раширена анђелска крила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јаков Игњатовић ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јаков Игњатовић ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА Садржај И 2 ИИ 4 ИИИ 10 ИВ 18 В 23 ВИ 26 ВИИ 30 ВИИИ 35 ИX 43 Х 52 XИ 57 XИИ 63 XИИИ 69 XИВ 75 XВ 78 XВИ
СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 143 ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА И У вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година.
На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“. Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао.
Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. — Но ви сте, Херр вон Кірић, вечити младожења, еwігер Јуд. — „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. Тако живи Шамика.
Он је то и заслужио. Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. Није постидио! РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ Абалиенатио (лат.
Гyőр) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава Еwигер Јуде (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута егзекуција
Гyőр) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава Еwигер Јуде (нем.) — „Вечити Јуда“, „Вечити Жид“; човек који је проклет да не може никад умрети ни смирити се, већ мора вечно да лута егзекуција (лат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најзад, а можда и најважније, уколико не познајемо различите културне моделе детета и детињства, остаћемо вечити заробљеници свог културног схватања, којег смо некритички усвојили, сматрајући га универзалним, непроменљивим,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
сјај из мојих старих ципела и поврати, бар накратко, осећање елегантног сиромаштва; градског лудака видех и његов вечити, непрекинути дијалог с невидљивим сабеседником, прочитах сумануте речи на његовим уснама (заборављену шифру среће),
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ток наше дечје песме тих је година био такорећи пресушио; Радовић ће јој удахнути свежину, вратити је слободи и игри. Вечити песнички идеал — прочишћавање атмосфере у којој би речи могле да блесну пуним сјајем и значењем — ту је остварен по
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Васа Решпект је из 1875 (ново издање Српске књижевне задруге 1913), Увео листак из 1878, Вечити младожења из 1878 (ново издање Српске књижевне задруге 1910), Стари и нови мајстори, роман из занатлијског живота, из
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг; то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је и рају приновак
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Куд се он део? ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати. Онај исти магарац, кога си ти толико мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу. Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта.
Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим,
ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити ноћник, без топла гнезда, у сваком оку блиста му звезда, или му видиш, по неки пут, у оба ока по месец жут.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Рибе које пропливавају. Има свакако ситног језерског звериња, тј. има елемената који су вечити у васељени, и чија се вредност, у вечитој трансформацији, не мења.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Преко зелених и напуштених пашњака, тамо, у даљини, у плавкастој измаглици, нагло се уздизао Цер, као неки вечити, будни стражар над овом равницом. Са те баш стране допирали су пуцњи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Прекинули смо са традицијом, јер се бацамо, стрмоглав, у будућност. Одбацили смо бивше законе. Вечити проблем „њеног венчања“ нас не буни! Оделили смо се од овог живота, јер смо нашли нов.
глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се загледам, над свим овим кућама у зрак, видим будућност моју и вечити мир.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
горостаса, као што су кит и ајкула, поједу сићушни организми планктона, тако да се цела историја своди на један такав вечити циклус. Има морских животиња што живе у океанским дубинама, а које беже од светлости.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку, и вечити мир! РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир.
ТРИ ПИСМА И ВЕЧИТИ ПУТНИК Ја сам био створен, Госпо, да се родим, Да живим, и умрем, све у истој кући, Да целог живота, никуд не
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Изгледа као да, досадивши јој се напослетку тај вечити страх, трепет од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва
Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега, при том вечити трепет пуних му уста и оно на махове, кад с оцем остане насамо, потврђивање: „Ја, што рекох, не порекох!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир: Награду за труде небо ће ти дати, Мрачну, добру раку, и вечити мир! М. Ракић ЦXXВИИИ У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама! Да, то је било у прастаро време. Јесам ли био крив?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Све је то стални и вечити развитак, у којем је и човек учествовао и постепено се из животињског стања уздигао до садашње културе.
“ „О, кад би хтео, мој драги, да вечно останеш овде код мене!“ „То, нажалост, не могу. Ја сам ти вечити путник, од једног болесника до другог. Али ћу до ујутро остати овде.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?... О, тешко ли је то!... И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?
Ћипико, Иво - Приповетке
У први мах Миливој се љутио на њ. Ови вечити бунтовници криви су му што се из војске још кући не враћа. Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али нигде толико сличности нема са Софкиним еротским сновима и мрачним сликама смрти као у приповеци Вечити пољубац, која није ништа мање аутобиографска од Увеле руже, а објављена је 1907, у јеку писања Нечисте крви.
са првом реченицом Нечисте крви: испоставило се да се тако добија изворан исказ, па реченица најприродније делује. Вечити пољубац би, међутим, у том случају добио форму исповести , и то пишчеве.
Станковић је у приповедање увео аутора или, другим речима, послужио се лукавством приповедачког трећег лица. Вечити пољубац нас је, са мало необичне стране, приближио Нечистој крви.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Али се баш у том часу зададе путањом озго са планине стари колашински особењак и делија Рујо Луковић, вечити чобанин и ваздашњи планински колибар, иако из богате брњачке Куће.
Литица се помамно навалила на снажну планину. Ове — као да су закључиле за такво стање не примирје но вечити мир... — Што ме не питаш, Новице, зашто сам се вратио натраг? — управи Селим своје већ пријатељске очи пут домаћина.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
који ничим не подсећа на себе, птицама померан, ветровима сличан, сам у себи, сам за себе, ничему вичан, вечити почетак ужасан, без потребе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Обоје су изгледали том тишином и тим мирним ритмом тако пространи и тако вечити, да би човек и несвесно замислио како се њине тамне плећи продужују у раширена анђелска крила.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тако туга срце вида, У вечити мир га смешта, Така туга није туга, Није силна, није вешта. То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Као богатца живот, час тихо, час спеши буровно, Да величину своју вечити саспе у гроб. Љупко чамац броди, зефиром га волна таласа, Провиди с’ бистра вода искреном равно срцу.
Залуд вешт Полодорија труд на пропасти воде И себи и њему вечити дићи спомен: Време је потрло све, и дело и мајстора самог; За величином својом растурен тужи камен.
У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си! Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852. Јован Ст.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ (подстичући ватру): Докле је било крви у срцу Није ми требô огањ и плам, А сад? Вечита зима, вечити лед; Кâ онај лисâк тужне јесени Кад хладан север дуне планином, Тако ми срце дркће, умире У својој зими — леду
“ Зар није сад?... КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô блистајући сјај, Заповеда ми...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
на роману и приповеци из сувременог живота и у тој области стекао глас српског Балзака (Милан Наранџић, Васа Решпект, Вечити младожења и др.). Од свих наших реалиста он је дао најширу социјалну панораму и најбогатију галерију ликова.
Библијски интонираним стилом износи се вечити човеков страх и страдање под идеолошком присилом и у скривеној мрежи коју власт не престаје да разапиње.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу, писци, Несрећнога шибат света — Донде — донде!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Има још једна биљка — или, боље рећи, један биљни супстрат — која нам може осигурати вечити живот — то је једна на први поглед тако обична ствар какво је семе од белога лука.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири! Вечити склад и покој нек блаже немир твој; И дух, запојен њима, да крила слободно шири По тавној ноћи тој. 1888.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још до недавна се мислило да то неће бити никад могуће и да ће то остати вечити недостатак Земљине историје. Један познати историчар Земље је, још пре тридесетак година, резигнирано уздахнуо:
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Промичу ти кајиши, коњи те не вермају.” Лети, на седишту крај ње, вечити штаубмантл, који никада не облачи, само седи на њему.
” Толико иза леђа, а у лице је било и горе. Паланка је, што би се данашњим речником рекло, вечити агресор. Деца Маријина, остављена по читаве дане сама себи, ударише такође у неко пролетерство, но без икакве
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, то би, истовремено, значило и самој себи укинути вечити живот. Намршти се Царица и учини јој се да чује како јој иза леђа у галопу јуре старост и смрт.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на столицу хитри су и свакад за то стоје готови; софра је готова, пуна свакојаког јеџека, лепо намештена. Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је
Мртав сам био, И ево сам жив у век вечити! Имам код себе кључеве од смрти.« РЕКА СВЕТЛОСТИ У мудрој глави божији свет Тај свет, којино своје луче пушта Од оца
цар прави истине вере и закона нова приводац, нити пак протопопа по Исусу Седекову за неко време, ама првосвештеник вечити по уставу Мелхиседекову и цар над цара Давида домом, то јест над христјанском црквом.
коме гледећи му, штоно је тај један од сваке плахе страхоте пострашнији и од свију посиловитији и поснажнији, цар вечити и велики господин, над судијама судац прави. Овде су сад ти наши глобари допали!