Употреба речи вечитих у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Галцима је то у крви! - седела је и руке су јој биле спуштене низ крило. На себи је имала једну од својих вечитих тамносмеђих хаљина, а лице јој је било као у жене од педесет, иако је имала тек тридесет пет.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И зато што је хтела да се спасе из тих вечитих бара, острва, блатишта. Плачући на јастуку осећала је да свањива и да се поједине ствари већ јасније појављују из

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Онда он замахне руком, отвара поноре, дели мора. На дну, неколико људи, не грешних, не вечитих, али у њиховим љуштурама дубље тајновање, двосмисленост речи, топли мириси одласка у непролазност.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пуцњи се више не чују, те нас ова тишина још више плаши. Увиђамо тада колико је тешка дужност ордонанса, тих вечитих луталица, који по бескрајним пољима траже разне команданте.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Деца као деца лепша и од цвећа, Тренутни пољупци вечитих пролећа. Гориш да ижљубиш тај подмладак свети — Оно из колевке кроз душу ти лети.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности