Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха! Беше вечито болестан. Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сем тога, он је страховао. Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... „Хајдук је, брате — премишљао је он.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету. Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас.
На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.
И док се у миру тка вечито ткиво, Хуји глас стварања и ритам расула, И док у те сате још страсно и живо Све сазнају моја опијена чула — Ја
Да само с висина за поноре знаднем, Бацивши у простор конце својих жила; И летим вечито, и летим док паднем Само под теретом озарених крила.
мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и бледих статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости и мирису вечито загрејаних вода. Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис сна. Несрећни песник!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ни новац, ништа није хтела да прими. А изгледало је, да је од свих заволела неког Љубу, просјака, који је вечито лежао и спавао. Био је то млад, развијен дечко. Црне масти, црне косе, црних очију.
Црне масти, црне косе, црних очију. Погледа истина блесастог али некако упорног, пркосног. Он је вечито, готово гô, у некој дугачкој, пртеној кошуљи, само спавао и лежао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и ето данас, све сам чинио... Али нека сваки да колико ја... Сви се извлаче. Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти. — Ја ти рекох што сам имао, то је све. И Јуришић намрштен и љут уђе у свој шатор.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Енглеска је у младој краљевини гледала само препреку руском продирању ка Цариграду, које је за њу било вечито страшило. Догађаји као прогонство кнеза Батемберга, убиство Стамбулова, Панице и других прошли су готово незапажени.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Оставићете их да вечито стрепе за свој срећни брак. ПАВЛЕ: А срећни су заиста? СПАСОЈЕ: Тако они кажу. ПАВЛЕ: Но, па зашто бих ја то кварио?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито смрди. Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе.
У готово прозирном сутону чули смо кораке љубавника. Ти знаш, вечито твој! Ти то знаш. Затим звук пољубаца, нешто као пригушен кикот, па онда: то ти није први пут?
Бароница је чучнула на старо место, сократовски климнувши главом, и почела да преврће по врећи коју је вечито вукла собом, скупљајући отпатке свих могућих врста.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за казну је морао у подземном свету вечито да ваља огроман камен узбрдо, одакле би се увек скотрљао, и тако увек; Сизифов посао — узалудан посао сијасет —
Црњански, Милош - Сеобе 1
Код куће је било само блатиште и јад, вечито то трговање тамо‑амо, гурање по прљавим местима која су Аранђелу Исаковичу изгледала вредна пуних кеса, љубазних
“ На збабаном лицу фелдмаршал‑лајтнанта барона Беренклау, као у старог попа, било је вечито бледило. То лице се није никада смешило, на њему је био остао траг свега што је својим очима видео, идући не иза тих
А једини је то посао пријатан, тај посао војнички! Уосталом, и нашто та вечита жеља да се скраси, то вечито наваљивање његовог брата Аранђела, кога је имао кроз три дана да опет сретне у Петроварадину?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као змија“. У бољевачком срезу верују: ако змија пређе пут трудници, да ће јој дете које роди брзо умрети.
Због тога је разумљиво да се сматра да ће дете тих дана рођено бити несрећно и вечито болешљиво. Да би, ипак, упркос томе, било дуговечно и срећно, оно мора сваке године за време некрштених дана носити на
³² Среда се у народу замишља као светица (св. Среда), односно као жена која вечито жали. На тај дан се нико не весели, строго се пости, а жене се уздржавају од својих уобичајених послова, односно не
Ова демонска бића која нападају дете и породиљу настала су од душа рано умрле, некрштене деце, која су осуђена да вечито лутају. ¹³⁶ Некрштенци највише нападају породиљу и дете за време „некрштених дана“, од Божића до Богојављења.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
јер то више није оно проклето централно грејање које суши грло и корен косе, ни киселкаста топлота плинских пећи, ни вечито зујање АЕГ-система, на коме човек не може огрејати ни дланове ни душу, ни љубичасти пламен из пакла пећи на нафту, ни
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне. Српство не може бити вечито сенка туђе светлости, него треба сâмо да постане сунце, и јошт и другима позајми светлости.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање, трепет, страх. Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила, отпоче да га нуди: — Хоћеш,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Румен пожара сећа те стида. Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида. МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом?
Казивô сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит вечито, јер сећа га се, то зацело знам. кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам бити вечито обвезан. ПОЗОРИЈЕ 8. (ПУТНИК, ПРЕЂАШЊИ) ПУТНИК: Опростите господо, ја сам стран, рад би у какву гостилницу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН
Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи
Шумори Јапра, шибају рибе, сунчани тече дан, под врбом Жућа, на врби Тоша, смишљају ратни план. ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке.
Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај. Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.
Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . . Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши.
Тамо ти срећа вечито плови по тихој води, у малој барци. На Јапри никад не стану млини, никада добри не умру старци.
Само под точком, у тмине неме, капљице броје вечито време. Под врбом кривом, на пустом жалу, Видран се Видрић богато гости, около свуда крљушти сјаје, репови риба,
“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке. Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке.
Ту су задаци, ево па читај. КОЊ: Проклета јесен! Шта има горе? Вози се, вуче, поваздан оре. Вечито цима уздама Сима. Ах, кад ће зима? Једино тада одмора има.
Осећам и сад, што ћу вам крити, он ме, и мртав, вечито штити . . .“ Заћута друштво дирнуто причом, мисли се роје, немирне ласте: дете-голубић и дечак нежан како у борби
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
У односу на живот организама, јер га ови не могу изменити. Да, то је оно што је вечито, та стална свежина постања, та присутност постања, а оно што га види, осећа, поздравља и потврђује, мој дух и ја сав,
Демонска! Зашто не демонска? То је један од положаја нашег сазнања у свему осталом. До краја ове ноћи (вечито!) човечанство не постоји. Његова мисао не постоји.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пао ми је у очи један црвени и дебели пешадијски официр. Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао... Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се.
Александар приђе и представи се. — Но, хвала богу, да једном и артиљерци мене потраже. Вечито тражим ја њих — говорио је командант у шали.
А из наших непотпуних извештаја више команде писаће опет онако како је њима мило и драго. И вечито: „На надлежност“. На крају, „кола се сломе“ на каплару Живуљу, или на несрећном Танасију.
Другови су из детињства, и вечито један другом опонирају. А не могу један без другога. Тако смо разговарали из дуга времена седећи на камењу поред
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега... Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ. И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...
Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима. Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.
А ти сигурно ниси постао мирнији? — Ја — још луђи! Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!.. Море, шта ту !...
Али докле ће се тако ? Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен. Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак... ..
Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате ? Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори: —
као да је осуђена на вечито заточење. Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни
Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање... А Љубица је доиста страдала много.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пустите да у то верују комунисте. Немојте мислити да сад долази химна Француској. Нашто то вечито падање из љубави у љубав? Љубите себе. Нека нестане она животињска „словенска“ жеђ за обожавањем.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад би наилазили облаци, у њима не беше ни муња ни громова, из њих се
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм. Имао је само једну добру особину: волео је шалу и понекад је сам заметао смех међу друговима.
— Обичне приче. А он је у стању решити такав математички задатак, да онај, вечито намрштени, професор математике само поцупкује уз таблу и смеши се од задовољства, гледајући га како пршти креда при
Беше питом као овца, и пажљив према сваком, па и према најмањем детету. Кад је сам вечито је замишљен, иде оборене главе, а у оку му се виђаше дубока забринутост.
Звонари ће се, по обичају, сити насањати... Обојица су старци, од преко шездесет година. Марко је мали растом, вечито иде раширених руку и погнуте главе. Лице му је као печена јабука, а из њега му штркља ретка проседа брада.
Од кад зна за себе, од кад су јој урезани у памети први свесни догађаји у животу, од тада је и тетица вечито пред њеним очима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Песници су прихватили ту идеју и створило поетску легенду о бродоломцу који вечито плива по океанским дубинама, негде између површине и дна мора, не могући никуд, док траје света и века, стићи на дно.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
громко кроз пределе неме, Да обузме сваког неверника страва: ''Јест, само је она лепотица права, А ја њезин пророк за вечито време!'' КИНЕСКИ МАДРИГАЛ Целле qуе ј̓аіме еѕт à прéѕент ен Цхіне.
душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела! О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот страшнији но пак̓о.
сузе лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу што вечито пада. Остави се мене. Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране.
имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу што вечито пада. Остави се мене. Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И вечито у тој као свађи, грдњи и неслагању са сином, тако старац и умро. Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се р
Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући. За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене.
И у бријању и шишању косе издвајали су се. Каогод што су сви имали исти израз лица вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза
Па чувени деда Софкин, Каварола. Место да он, као старији, једнако седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши
Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабицâ, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара по развалинама, по
| Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти. Бабин лик увек јој је мало јаснији. Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.
Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито
вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.
Софкина се мати, вечито захвална што је он њу узео, узвисио је к себи, показа, више него што су се од ње надали. Као да је била из прве и
Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје. Магда вечито у свађи са чивчијама и слугама, што јој не доносе како треба из села масло, сир и пилиће, да се вечера не задоцни.
Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши
И она је после, као једина женска, која је вечито била код куће, чак и за време највећих пољских радова, највише се са тим Јусуфчетом и забављала.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На сва питања старица је, осмехујући се, слегала раменима и настављала да живи вечито сама као да је пала с неба. Нико јој ни године ни право име није знао. А и чему би?
Ко је Татага и шта ради у шуми? Радозналци су се за њом све чешће освртали. На леђима јој је вечито иста врећа, увек пуна. У њој птицама у шуми носи храну, али шта доноси оданде? То нико није знао да објасни.
Мало је ко знао и да постоји! Па, ипак, у ноћи, кад таласи нарасту као планине, вечито упаљено око светионика на острву било је спас за морнаре. Стари светионичар је то добро знао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Некада, ова уличица, чудно умртвљена поред Зерека, вечито живог, и није водила на Калемегдан; вије водила нигде. Запуштен и ничији ћорсокак, била је место на којем као да су се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Казив'о сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит' вечито, Јер сећа га се, то зацело знам, Кад год се поје „памјат вјечнаја“.
М. Ракић ЦXВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже; Над урвинама тавним орли се с облаком боре. А доле са страшним шумом Вардар се пени, и
Мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова, и бледих статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости, и мирису вечито загрејаних вода. Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало мирисом сна.
И једна мисао, као рана, опомињала га је вечито на његову сунчану обалу, тамне вртове, и мирне статуе. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
остављајући утисак измождена човека, и жалио се да пати од проширених вена, што их је задобио као трговачки помоћник, вечито стојећи за тезгом.
То чељаде пратим ја, дакле, равно пет година у целом њеном животу и кретању. Вечито заврнутих рукава, све одано кући, поштовао сам га ја од првога дана и никад нисам пропустио да га, идући у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он га упропасти, погуби... И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао.... Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
где зима и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и страда, Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.
Столећима Србин у тој земљи живи, Ал' Немац и Мађар вечито га гоне, Једино се Србин тој земљи не диви, Јер његова звона само на плач звоне.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
угледан лекар ми је одредио велику дневну дозу калијум-бромида, прогласио је моју бољку јединственом и неизлечивом. Вечито ћу жалити што у то време нисам отишао на посматрање код специјалисте физиолога и психолога.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дуго и дуго гледао је таласе и порушене куле и ослушкивао благи шум вечито немирнога мора. Најпосле извали из своје путничке торбе свој ручак.
део стамболијских предграђа са својим вијугастим улидама, морем гробља минарета и зеленила, а доле Мраморно море, вечито насмејано, живо и немирно.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и са мајчине стране: „Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито долажење чувених ећима, лекара, бабица, толико бајање, посипање разним водама, вођење код врачара, по развалинама, по
Што га касније покреће, то је рад и стицање богатства, и вечито доказивање баби да испуњава њена очекивања. А уочи саопштавања много раније већ донесене одлуке о женидби, коју
што их доводи у присну везу, у сагласно треперење с променама у природи: у пејзажу, на разливеним водама и на вечито живим, променљивим небесима. Али, то чему теже поседују само тренутно и само као варку.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
држе земљу на леђима и непокретне никада их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити време наше смрти и њихове вечито бићемо раздвојени и мртви поѕт ѕцріптум Црвене птице пиће нам с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима
зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ ВАТРЕ Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима
МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА Гледај висока птица горама врхове мами. Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо. Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!... СТАНА: Бог те убио! СПАСЕНИЈА: Ах! ГЛАВАШ: Па сад је водиш, Да са дивотом створа
РАДАК (меће дрва на ватру): Све већма дува, небо се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници Што с дреком жељом иду престолу, О некаквоме праву сањајућ, Чизмама газе ткиво
Да л’ зато само да слушајући Господства вашег грозне ћефове, У једу своме и очајању Око и уво куне вечито?... ХАСАН: И то је чуо: Ту пређе да си с живих Турака Оружје сјајно доле скинуо, Ножеве, пушке, па и пусате!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Да ружних удеса! вечито се нешто бунимо и сами себи сметамо. Види се да нам нешто недостаје. Пушкарање око Глоговице трајало је до мрака.
Мир и његовом пепелу, а проклетство, вечито проклетство освајачима који грабљењем туђих земаља цејy непомирљиву мржњу међу народима; проклетство глобаџијама, који
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Насмејао сам се. Командир ми приђе. — Од почетка муку мучим са њим. Али је остао исти... Вечито је у покрету. Његов је дух немиран и стално нешто измишља.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ничи, ничи, рад’ утехе, Бели крине мој, Разливај ми љупкост рајску И вечито стој! Октобра 1842. Васа Живковић МЛАДОЈ НЕВЕСТИ Радуј се, млада нево!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Мудар о свему — А христијанин Спасења свога свету храмину У души својој носи вечито. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И кô хришћанин, Ал’ и кô владар гора слободних, Крвавијем сам срцем гледао На Херцегову земљу
Не вређај и не опадај!...“ РАДОШ: Е подла глумца, попа лажљива? Ал’ нека, иди, лажи вечито! Него кад умреш, попе матори, Размрскаћу ти овим прсима Христове вере тврди споменик...
На дивље чело стења храпавог Метнула круну, облак мргодан, Да јој озбиљом мушку прилику Хладовна сенка прати вечито... — Али не таку, о господару!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо? Истина ваша и наука нова Вечито гробље умова је само, А над њим сјакте Вавилонска слова.
О, сунце, о, ноћи, вама испивени Удови се грче, без крви и сока. Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка. Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ако ли да узмем? Чак ни то њу није вређало. Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.
Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком. Вечито се сунча, пари и лечи. Не зна ништа, нити може ишта.
Младен је то волео. Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост. Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора... Да, ми смо већ стигли тамо.
Под мрачним, суморним небом варварских и дивљих Гета. 1888. НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и
Без цели и пута, Од постанка свога па до свога краја, Ви, вечито хладни, путујете мирно Без цели, без бола и без завичаја.
Одакле долазе они? И куда вечито греде Тај спровод с песмама грозним? И кога односе они у крило вечности седе У вечерима позним?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које вечито живе. Зашто, дакле, да се устручавамо њима послужити се, када могу да преброде и простор и време.
Од Његове Светости чуо сам при растанку лепе и топле речи, које ће ми вечито остати у души. А неки дан добих ово писмо.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ћеш и ти и сви ви мислити како ја једнако не могу ништа знати, ништа видети, чути, осетити, и да ви зато онда можете вечито да ме лажете. Чак и не поцрвените, него сте срећни, радосни, кад видите како ја не примећујем да ме лажете.
ТАШАНА Дедо, ја знам шта је то самоћа, пустош!... МИРОН И знати, унапред знати, да ћеш бити вечито сам. Јер, и у манастиру сам ја био сам, јер и знањем и поштењем био сам најбољи, пошто сам знао да ће ме само то моћи
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Главе вечито погнуте. Нос, усне и очи тегле се стално за концем, истерају лице из главе и извуку дугачку шију. А десна рука од јутра
Ту ти ври од салашара, наполичара, преподаваца. Туже се између себе, и тужи их вечито Јеврејин Штајн. Галама, док се она не приближи. Чим стане пред нас, све ћути, и свака распра је проста.
Чудно говори и много зна, тај балавац... Дете без матере, готова несрећа... Вечито је међ слугама и међ одраслима... Морам колико сутра разговарати с његовим оцем, кад дође, што рекао прота, по харач...
Мали, мршав, увек у плавим наочарима које ваљда ни за спавања није скидао, вечито кашљуцав и кијавичав, око врата му стално истегљен вунени шалић, за појасом кратка кецеља од мушеме, на ногама, лети,
Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у гробу. Умро онај њен фини бели носић за који је вечито био запет црн вео с вишњикастим ситним бобицама.
— Криво ти, господин Јоксиме, што Јулица узе лепога мужа, красоту од здравља, а не узе тебе, пињугало вечито!... Ух, Ноло, Ноло, велика си као слон, а сав твој удовички сан био је да ти он, то пињугало, седи у трпезарији, пије
Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос. Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада. А над њом јака вилица.
Некако као да у њој самој живи нека проклета глад која не може никада да се наједе, наима, и напоноси. Вечито ради, вечито штеди, броји, сабира, мој рад оцењује, и, што је најчудније, вечито се нечега одриче. Без икакве потребе.
Некако као да у њој самој живи нека проклета глад која не може никада да се наједе, наима, и напоноси. Вечито ради, вечито штеди, броји, сабира, мој рад оцењује, и, што је најчудније, вечито се нечега одриче. Без икакве потребе.
Вечито ради, вечито штеди, броји, сабира, мој рад оцењује, и, што је најчудније, вечито се нечега одриче. Без икакве потребе. Као да то од ње тражи, не знам, неко божанство, неко страшило...
сестре цео дан дречи; ја читам, учим, или сецкам перцетом по тамбури, као бајаги свирам; а мој отац, мали чиновничић, вечито нам нешто замера, па, богами, понекад и залогаје броји... Да, да, ти не знаш шта је то сиротиња.
Мала кућица Каленићевих нашла се без главног прихода, али је из куће отишао на сиротињу вечито љут човек, па је сиротиња сад остала смерна, са симпатичним својим цртама.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно. Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама.
Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама. Оно је саосећало свачији јад, болела га је свачија невоља, тиштала га је свачија беда.
Патио сам вечито од зубобоље, можда и са проклетства које је отац бацио на мене када сам га, из благодарности, својим првим зубом ујео.
“ тако вам и одушевљени војник вели: „Умрите спокојно да би могли вечито живети!“ Разуме се, не мислим ја да уписати се у војску значи претплатити се на смрт. Зло би било кад би тако било.
Ништа није вечито: вечност је процес у којем је што више прошлости то све више и будућности. Живот је само мало, видљиво парче конца,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ово средње стање, вечито одступање без борбе, тешко се подносило. Да се случајно нашао енергичан вођ, послушали би га без поговора, ма у којем
Навикли су војници на топовски поредак са шесторним запрегама, те им је необично што не чују оно вечито клопарање топова и кара.
Сви прснуше у смех. — Сунце му његово, а горег башибозлука војска није могла да роди! — додаје Душан. — Вечито раскопчан и мастан... — Ах, да ли ће да сване сутрашњи дан! ... и осудио поступак свештеника овога пука.
Осећа се однекуда и дах лимуновог цвета... Са мора допире лаки шум таласа. У даљини цвиле шакали. Агаве вечито укочене и троме. И међу њима стражар из неког шумадијског села. — Лепа је ово земља, али некако једнолика и тужна...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Зато с ужасом мотрим да не нестане њен мирни стас, У тренутку кобноме тада за мене једини, једини спас. Када би вечито хтела бити гола преда мном, И корачати с рукама спојеним низ струк, Пред пољаном, тако румена као да се обавија
кроз мене у толика сванућа: Да један час сам вечит, сред ове безразложне љубави, Пронесете и сједините кроз мене неба вечито путујућа; Па нек се веже најзад све што би у телу, ненадмашно у гласу, И нек се изврши најзад та Жудња, једина верна
Па небо кад буде расветљено, што већ би расветљено, Кад и даљина буде сама, што је вечито била сама, Када и радошћу и сазнањем све буде натопљено: О, тада тек, ко у сан, тонути у смрт из бескраја, Тонути,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш. Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој судбини. Ко зна колико је ишла!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ох, толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра вода«...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И сви ће причати вечито о твојој срамоти, а за часног човека срамота је гора од смрти. Воће убојних кола мислиће да си устукнуо од борбе из
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« ПАКАО САМОЋЕ Опет у мртвило вечито пасти! А да би и то баш ка што овде мртво лежало, то би јој ка цвеће и ковиље мртвило мнело се.
У томе свачије милокрвство и зло ли чињење пропало је и погинуло са смрћу. Оде им живот у томе, и добро и свако зло вечито им неста!
А тако ти је и цело небо и земља — штипом стоји вечито утврђено а ни на чему није. Потпорни никаквих збиља нејма — једна сила тек божија све то држи, како је испрва бездну