Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту... Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И он, који је стајао изван свега и против свега, је ли осетио сад да се најзад враћа у вечиту, тиху и топлу Хармонију?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Како било ко уопште може да зна тако нешто. - А брак, Рашида? Зар се ту двоје не заклињу на вечиту верност? - То је онако! - Како онако, Рашида? - Из навике и због деце. После, наравно, варају једно друго.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну. Девојку је збунио. Да то два три дана тако потраје, морала би полудети.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А на његову ту вечиту одвојеност, усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
доброта неисточим — неисцрпан неишчислим — небројен некамо ли — а камоли, него ли нектар — божанско пиће које даје вечиту младост неласно — тешко нелестан — искрен; чедан; без преваре неложан — истинит немецки — немачки немошт — немоћ,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Јест, све тако. — Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу... Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И тек беше наслонила главу На узглавље од плавих цветова: Ноћ желећи за вечиту јаву, А за живот небо својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну јој уста својим дахом, Помилова њену косу
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо што лаје и кишу проклетства тешку и вечиту видех слепе воде стикса и блато мржње видех град у пламену и жене чије су руке змије видех зид плача без звезда и чух
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Видећемо се! По крви мојој студен самртна Показује ми руком леденом Одмора жељног кућу вечиту, И душа жуди строгом судији Неучињене правдат грехове — (Гледа унаоколо по разбојишту.) Ах, боже мој!
У царствà свога огњу вечитом Потражит пламен оживљавајућ, Да ти топлотом својом угреје Смрсканих груди зиму вечиту.... БОГДАН: За њим ћеш ти. — КАП. ЂУРАШКО: То ћемо видети.... (Бију се, капетан Ђурашко рањен посрне.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
свог непознатог пријатеља да јој помогне из ове њој непознате шуме изићи и свом родитељу вратити се, за које му она вечиту благодарност после своје смрти оставити обећаваше.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДАН Да нам је пред нашим очима, на уму, обносећи нам онај незагашени, увек плантити огањ у дубоку, беззорну, вечиту ноћ, безмесечну и без звезда, мислећи се какво ће оно доби бити на судњем данку.
други и не виде их кроме он сам што их виде при своме смртноме концу, те ш њима уједно и отпутова горе к Богу у ону вечиту радост.