Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ова дакле радост мора бити вечна, како је и сам бог вечан, у коме она свој извор и почетак има. 105 Стара лисица и курјак Стара лисица сретне
Но овоме се хоће чисто срце које, ко има, блаженим га вечна истина нариче. Друго чему нас басна учи ово је: да смо трпељиви и великодушни у злополучију и у штети кад нам се
бивала, тако ће и после бити; Турска нити је од искони Турска била, нити ће до века остати; сама је божја власт вечна, а человеческа прављенија измењаваће се како и пре, а при измененију владјенија уводиће се наука и нови обичаји.
И нека нам је ова вечна божја истина всегда и у свачем у памети и у чувствителном срцу: да човек без здравога разума и без љубови к
У томе је папа свето дело учинио, зашто Христос, вечна божја истина, неће нипошто да се њему за атар лаже, и ко то чини, он Христа нити верује нити познаје.
Зашто дакле међу словесним и разумним створењем вечна, луда и срамотна кавга, која им огорчава дне живота? Није ли нам милостиви Творац даровао ово неколико дана живљења на
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз
И срца мру, трошна међ свима, И ташта и противуречна — Но оно што на дну њих има, Све само су делови вечна. И траје све, као из клетве, Кроз празна и печална места — Сав мирис далеке жетве, И горки мир свега што неста.
Господ ме сеја прегрштима Пољем што вечна сунца плаве, Да будем његов знак међ свима, Његова златна труба славе. И бродолом у освит ведар, И очајников крик
Љубав би ти моја била заточење, У твом безграничном, граница и мета; Таква, вечна жено, кроз живот и мрење У слави инстинкта ти си само света.
Вечно семе спрема своју вечну жетву, Љубав се зариче и када се каје. Тако се обнављаш вечна, несавладна, И новорађана у мојој самоћи...
Ми смо твоје биће и твоја судбина, Ударац твог срца у свемиру. Вечна, Твој је удес писан на челу твог сина, На мач његов реч ти страшна, неизречна.
А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу! Чиста Божја капљо из заветне чаше, Свето наше слово писано на мачу!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али је мржња још ту једнако; она тиха, али стална, вечна мржња. Она их крепи, даје им снаге и мили им живот. Као оно понекој паорској баби што треба свакога дана извесна мера
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Бојим се, јер, ето, пред мојим пренераженим духом руши се и последња вера у сигурно. О земљо, као и небо, тајно вечна, јел' близу доиста твој крај? Гледао сам те кад тријумфујеш.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је у њеном сећању имао снагу црног ајгира, доброту која све прашта, младост која је вечна, нежност према њој, коју ни њена ћерка није имала.
Љубав мушкарца, правог мушкарца, каже, само је, тако, вечна. Иначе мушка љубав не траје ни три дана. Варвара је све то слушала, као да су у некој крчми.
Павле је осећао да Ђурђе греши, кад не види да је та жена једина, права, срећа, за њега, а за коју је љубав – љубав вечна. Павле је разумео, једини, да за ту жену, ни онај једини, мали, загрљај, са оном девојком код Вишњевског, није ситница.
Теодосије - ЖИТИЈА
И овом славом коју на мени пресветлу видиш обогати ме сведобри пребогати Бог. И сада се радујем надом да ћу примити вечна добра и истинско и неотуђиво са Христом царство, и оно о чему си ми за живота говорио.
видесте и чусте од оца вашега то чините, да и молитвама његовим избегавши вишеречене страхоте заједно с њим добијемо вечна доора на бесконачне векове. А Бог мира и љубави молитвама светога оца нашега нека буде са свима вама и нама. Амин.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Друга песма прича како „крале Степанине“ зида Дечане, „една вечна кућа“ „међу Ипек и међ̕ Ђаковица и зида је „неимаре Петре“.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ћемо онда Онда ћемо расти чисте Расти даље како нам је воља Шта ћемо после Ништа ићи ћемо тамо амо Бићемо вечна коштана бића Причекај само земља да зевне В.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Смета вам еркондишн!« – Заиста ми је жао... — казао је. — Понекад то стварно може бити непријатно! »Та вечна идиотска питања! Кад сте стигли? Колико остајете? Где сте се сместили?
Све је већ испричано и претресено. Остаје само вечна аутомобилска бујица што протиче испред њихових свезнајућих, угашених очију.
А ми? Ми и поред свега издржавамо! Ми се не дамо варати! Просечност је вечна! Јер, ако је он, који је могао да бира, дошао да сконча баш овамо, код нас, то значи да нигде другде и не вреди да се
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Бог је сама вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога. А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(
Он је љубио свој род. Вечна му памет.» В прочем, ти ми здрав буди, љубезни Хорваћанине. Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре Војновиће,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилеп — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ Руди време: из поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра пловка уљуљкује над лирским нередом.
Први се гласне с травке небића: „Бићемо вечна кòштана бића.“ „Причекај само земља да зевне“ Седмице лепа! Стишај, успори пупољке журне: шум ће да крене с
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А свирач неки, сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме! Незнанку тражи и пева песме.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Победа тамни, а поразу нема краја и ти који волиш вечна дејства клечањем својим постаде звезда и узгред, одрубише ти круну насред раја.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена, — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло! И каквих ти власти и кметова он није променио, па ништа...
оставите ! ... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете... Вечна правда!... Али сад... тако изненада!... Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.
Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...
— Хоћете ли путовати кроз шуму ? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња. Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке. — Хоћемо ... или управо не знам ни ја.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дрво се товарило страшно примитивно, са голим телом и погрбљеним ртењачама, ропски. Вечан бол и вечна патња на овим сивим, каменитим обалама. У врху брода, покривено крпама, једно мало псето.
У Цариграду воле псе, овде мачке. Љубав је вечна, бескрајна, и општа. Сви су парови једнаки, и све мачке црне. Нека вас не вређа све ово.
, све? Та то је била само шала. Треба већ нешто ново, ко би још спомињао ово, крв и срам и рат. Вечна су само тамница и вешала, њих ће ти радо нудити и брат. Што ти је жао нашег покољења?
да дочекамо па кад је проклетство наше крв и никад није још помого бог, ни плач, ни част, ни јунаштво, ни вера, помаже вечна нада рода мог и против брата и против звера. Нада у мајку, освету и крв.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. А радо је писао дописе и слао у новине.
тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! Сви ћуте. — Браћо раденици!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
постави вазљубљенаја ти чеда ихже сирих оставил јеси прешаствијем твојим, тебе бо упразнившу се ва небеснаја веселија вечна, многи скрби и болезни објеше вазљубљенаја ти чеда и ва мнозех скрбех житије проваждајут, обладајеми бо сут Измаиљћени.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈЕДНА ЖЕЉА Ја бих у ноћима страшног искушења Кад дамари бију ко чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све
живота, никуд не мичући, У истоме кругу разговоре водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.
ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели.
Као сан исконски прохујале среће Утиснуте давно у људској памети, Он се свако вече кроз просторе креће, Вечна опомена оног што се свети! Хладни мртви свете, далеко од мене! Прошли су ме снови, не буди их више.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ми моје доба славно, Мистично, светло, с наде ореолом, Протканом срећом, преливено болом, У коме трепти сан живота вечна. И разлива се ваздухом, и моћно, Нов живот мисли, та визија течна, Кроз свест, и нерве, и окриље ноћно.
А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем. Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем.
Мени се чини да је вечна она, К’о љубав њена, божја васиона, К’о звезде мирне на своду широком. Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о
И гледају ме на старинској плочи Велике ноћи дубоке, црне очи, К’о вечна, тврда, неизбежна коб; И у тој ноћи Судба нити преде, — Нити весеља, и сумње, и беде, — Живот што иде с колевком у
Ја сам вечна љубав наспрам пароксизма Осећања свију што у мени живе, Огледало чисто и велика призма Векова у сенци једне перспект
Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад... Је ли то вечна веза, стари крај Свих трошних нада што клијају сад?
чедне часе ведрог девичанства Који у дну твога срца увек живе, Идеале давне, или перспективе Другога живота кроз вечна пространства.
њега, Цело труло царство Немањића славних Гуши се у крви, забуни, у сраму, Крши под теретом свих грехова давних; Вечна Правда тешку разастире таму И содомску казну врх народа свега; А с тријумфом њеним и с падањем мрака Ситница ваља
Ти си лепа сестра милостива, Клеветана, ружена, сликана Као ужас за створења жива, Као узрок свију наших рана; А вечна си сестра милостива.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” На то зет рече: „Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео?” Шура настави даље: „Видео сам село све весело.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да страдалницима припада част и слава, а леним и непотребним по упокојењу телесном мука вечна. И све ово размотривши, у Господу укрепивши се, станите крепко против лености, одбацивши сваку гордост и сувишак зла.
Ово чинећи, истину говорим, у Христу сведочећи вам да ћете се непостидни наћи на страшном суду, примајући вечна добра.
3, 20) овај живот мирно проводећи, наду имајући да ћемо будућа вечна блага стећи у Христу Исусу Господу нашем, заступништвом Пресвете Владичице наше Богородице и Доброчинитељке, и
(Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да је за пострадале част и слава, а за лењиве и непотребне после покоја телесног мука вечна.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Знајући несумњено да сва наша говорења и дела, а навластито она која се на штампу издају и последњим родовом предају, вечна следовања имаду, нећу нимало себе заборавити; чуваћу се свакога| пристрастија и лицемерја, а особито самољубја.
Људи честократ сами себи противорече и противузаконовљавају, јер су људи | подложни погрешкам; а дух божји, вечна истина, безгрешни и совршени, никад ни у чему нити може нити хоће себи противречити ни противузаконовљавати, нити у
Ко и[х] [х]рани и ко и[х] одева? Благи промисал оца небеснога!” Ову књигу читајући, премудри Сократ, вечна слава Атине и свега славнога греческога рода и имена, | пре Христова пришествија мученик је био за благочестије,
А сврх свега, бог преблаги и милостиви, који је сам вечна правда и истина, да се смилује на све нас, да нам отвори очи ума да познамо шта је полезно и потребно нашему
Преблаги и вечни боже, како и откуд то у људма бива да иста љубов твоја слатка и вечна, која би им морала служити за сојуз свештенејшега сродства, вернејшега друштва и сердечнејше преслатке љубови, та иста
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Лепотица се на тренутак замисли. Ако се врати јајету, биће мирна, биће вечна, заборавиће сјајнооког. Али шта Же јој онда вечност?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме. Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору
ЈЕДНА ЖЕЉА Ја бих у ноћима страшног искушења, Кад дамари бију к'о чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Јер, као што су и сви остали атоми вечни и неуништиви, тако је и супстанција наше душе вечна, бесмртна“. Хипократес се мало замисли. „Морам да ти противуречим.
помоћу којих се једино може упознати права стварност која, чиста по себи, једнострана и непроменљива, непостала и вечна, чини свет за себе који је, као нематеријалан, потпуно одвојен од света постајања“. „Сад ми је јасно!
„Добар и честит човек! Вечна штета што тако млад премину“, додаде свештеник. „Очајање и слом душе били су сигурно узрок што сам његовог сина
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Крупним и правилним бусењем оивичена и зеленом травом посута вечна кућа погинулог, при јуришу у јучерањој борби, поднаредника бугарског.
паса, и свега другог горе, укратко, наведеног — допринесе убрзо и увелико баш сама људска пакост, која је уосталом вечна; а ево како.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина. Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну... Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На то зет рече: — Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео? Шура настави даље: — Видео сам село све весело.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Подиг'о сам своју руку с обарача вечна мрака, Нема смисла реметити бесмисленост у свом току; Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака, Да однесе све што
Од искони, од векова се постоји. Васиона, вечна сила, вечност прати: Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји, Небо гледа, ал' помоћи не зна дати.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А знао сам и то да је највећи значај њиховог рада био у томе што су открили део онога што је моја мајка називала ”вечна истина”.
Њихов дух осећао се свуда, а њихов утицај био је изузетан. Ово ме је увек подсећало на мајчине речи: ”Нека је вечна хвала богу што ти је омогућио да уживаш благодети које сада уживаш и које ћеш наставити да уживаш у свом животу међу
Отуда је, као што сам већ рекао, потицала њена заинтересованост и изузетно знање речи пророка и живота светаца. “Вечна истина” је према мом тадашњем схватању, света позадина Тиндалове вере у науку, а радови великих проналазача у науци,
” Пре него одговорим на ово питање, добро ће бити да цитирам овде један ранији део моје књиге: “Вечна истина” је према мом тадашњем схватању, света позадина Тиндалове вере у науку, а радови великих проналазача у науци,
”Како вам се свиђају професоре?” - упитао ме је доктор када је приметио да су ме коњи задивили. “Чиста лепота и вечна радост,” - одговорио сам оно што сам мислио. Идућег дана ждрепци, кочије и опрема били су моји.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај празно одјекује СВЕСТ О ЗАБОРАВУ Нада је луксуз. Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети. О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим.
Краков, Станислав - КРИЛА
не убијајте мале, оне које у смрт, као и вас, гоне други... бацајте оружје... једина је истинита велика, вечна љубав над нама... бацајте...
То је све било лепо... не, нису се људи убијали... смрт није ни постојала... постојала је само радост једина и вечна. Куршуми су све чешће певали.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: И ја се јоште зовем Станоје! И цео народ српским именом! Срамота вечна! Вечна поруга! Ил’ убиј себе, или избриши Са чела свога име дедово!... (Почивка.) А шта би с Хаџијом?...
ГЛАВАШ: И ја се јоште зовем Станоје! И цео народ српским именом! Срамота вечна! Вечна поруга! Ил’ убиј себе, или избриши Са чела свога име дедово!... (Почивка.) А шта би с Хаџијом?... Знаш ли што?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Питање једно дрхта нам на усти, А ни то не сме нико да изусти, Ове две-три речи, пуне вечна јада: „Шта ћемо сада?..
Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А после, и сва досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва свесна и неразумна бића од њиховог првог зачетка.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Намисли твердо, верно, па свершуј то. Без посведневне крепке воље К цели с’ не долази! Бежи време! Премудрост вечна управља вселеном! Силна јој љубов к тварма диханија; Ко сваком добру даје време. Људи су весници, носци тога!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— О! РАДОШ ОРЛОВИЋ: Побеђени су!... Ах, мртви, ледени!... Зликовци подли, Турци невере! Мајчиног млека вечна поруга! Очинци гадни цркве Христове! Одметници и бунтовници! Братоубице, убице части!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
(О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме! Ти сузе видô му ниси, Но зато он вечно живи, а вечна мумија ти си. Царице векова тавних, где му је гробница света? Под мрачним, суморним небом варварских и дивљих Гета.
О, плач'те мајке, оцеви, плачите горко, Трупине синова ваших вашег су лаковерја знак! Гле, вечна тама покрива њихове груди, И светла ока гаси се и трне зрак. Ликује Карло.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Звездано је небо,“ наставља Тихо, „вечна књига, исписана Божјом руком. Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.
Пре четири године посматрао је и једну велику комету; верујем да ће за вечна времена своје име везати о њен сјајни реп.
Проћи ће нови векови. Сунце ће се обавити у таман вео, светлост дана ће се угасити. Вечна ноћ освојиће Земљу, и она ће са мртвим Сунцем продужити свој пут кроз васиону. ...
Једина је природа! Безгранична, вечна мајка живота. У овом њеном храму спустимо се, ми скромне хаџије скрушено, на колена.
феудалног племства која су се звала фідеіцоінміѕѕум перпетуум, имања која су била неодвојно власништво породице за вечна времена. Њих, вероватно, више и нема, сем ако се тај појам не примени на духовну својину.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вечност паланке, то је важна, и можда не доста уочена ствар. Паланка је вечна форма људског друштва, вечна и свугде присутна.
Вечност паланке, то је важна, и можда не доста уочена ствар. Паланка је вечна форма људског друштва, вечна и свугде присутна. Велики градови су састављени из многобројних паланака, великоварошка гробља из паланачких гробаља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Код тог граничног камена сударила су се два света, два национална поноса, да се реши једном за вечна времена: да ли ће се тај камен звати Капија Слободе или Борисов Град.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
оно што су прочитали и испричали ретки писмени људи, и као да антагонизам новог и старог, јачег и слабијег није вечна категорија и као да није опеван пре феудализма (на пример, у Хомеровим еповима) и после феудализма (на пример, у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Никад није био златољубац чловекољубац. Непродато га продаде, без цене, нескупо. Ко надвлада овога врага, Добиће вечна блага. Животни су путови многи.
Него на тиху ево месту даје ти се вечна храна, а не месечна! КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ У тамној и мрачној земљи, у вечној помрчини, где но зора не просјава, ни има
ка несвесни и незнано се скитају и по суху и по води, те им је ум за мором и на крају света, а смрт за вратом и мука вечна пред ногами. Куд их памет и њихова воља ка ветар и талас заниха, туд и пристану.
се што мучи, ако би пуно око њега стајало жуберећи људства, он за њих у сну не зна — таква ти је самоћа освем људи та вечна мука.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство: Да знајеш, момо, мори, да знајеш, каква је, туго, мори, жалба за младос’!...