Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад ови постане краљем, почну га совјетовати неки да се освети над своји злотвори. Онда он рекне ове вечне памети достојне речи: „Што ви мислите, људи?
Кад би могли ми људи осећати и чувствовати сву силу оних кротких речи вечне блажене божје истине с којима нас за ово наше неразумије укорава говорећи: „М а л о в е р н и, н и ј е л и л у ч
Погани су, проклети и вечне срамоте достојни неких места обичаји гди, за осве |тити крв једнога, оде нечовек пак убије другога који томе ништа
њима да је злоба человеческа весма кратка и с животом свој конац прима, а истина и добродјетељ, то су ствари вечне, како је и сам бог вечан.
Дух Свети, благи и истини свуда преизобилно излијава знаке вечне мудрости, промисла и благоустројенија за добра срца и благоразумне душе.
После не прођу два-три дна: јао и помагај! Вечне срамоте и покора шта то учинисмо? Дај, сазидајмо му храм, воздвигнимо му алтаре!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И они су живели... Како?... Срце им зна, душа им зна!... То није био живот него вечне муке... И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. Како да не буде пакао?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ниско рођење под мраком; Да као гнев светлост сва испуни мене; Да сам као копљем прожет сваким зраком, Ту где горе вечне подневи без сене.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
конфликтима, интересима, друштвеним порецима и философијама, па заурлам дивљим криком кроз најцрњу тишину вечне смрти. Хтео бих, али се бојим. О, како се бојим, како се грозно лудачки бојим.
Теодосије - ЖИТИЈА
А страдање моје и тешко живљење што их овде носим за све време живота мојега, Нису ни као један дан вечне муке која вас и оне што вас слушају очекује. Па ви и сами то знате и говорите: Пусти ти нас на миру!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ За песникињу, земљу старинску, за њене вечне реквизите и шаблоне, за небеса која нежношћу кипте, за патетичне сукобе васионе, за ливаде никад идиле сите, за
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Малетић је веровао у идеално Лепо, у вечне и сталне естетичке истине, у реторична правила и шаблоне и није хтео другу поезију до ону која је по естетичким
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Над свима обаче вечне славе и похвале достојни љубоучнејши и преизраднејши господин ЛЕОН ЂИУКА, епископ ромаски у Молдавији, којага усердије
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи? Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Могу ли скупити реке рајске да опточим народ свој оклопом воде вечне? Залуд ме царем зову кад ми велике моћи нису дате!
грех ни похлепа ни другарске везе Орловићу причај где ми војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и аздијом и нек се пењу до дванаест мојих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Разазнајемо мештане у колима и неколико војника без оружја... Забезекнути посматрамо светао крст, тај симбол вечне трагедије људске. Војницима је овладало тихо, побожно расположење... Кола се зауставише иза аустријских ровова.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Борбе се, вечне, чини ми се, воде између Добра и Зла. У сваком случају, кад сам стигао у Загреб, и изнео са станице своје коферче,
Читам, полако, њине стихове, који остављају илустрације живота и одлазе у зрак, у брда, у вечне колутове. Место амбиција друштвених, самоћа, једна нова љубав за свемир и живот.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: 'Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону'.” Оваквих вести биле су препуне новине.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
што их велики и свети муж дарова младом младенцу Угљеши Деспотовићу, којега неоскврњено млађахног преставише у вечне обитељи, а тело се предаде гробу, који створише праоци због грехова.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и злочинци сви; И кад под твојом молитвом заћуте, О заштитнице вечне душе моје, Све кобне мисли што ми срце муте, И, ко злочинци, спремне за бој стоје.
иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно, испод коре ледне Прену се и
ИИ Покаткад моја мис̓о плане Као некада старих дана, Сетим се моје вечне ране, Негдашњих тежња и мегдана. Како ми мис̓о беше свежа И пркоснога пуна врења, Што се захвата као мрежа И
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На вечне збиље немиломе тлу Одмараће се и последњи знак Живота нашег, и судбину злу Свих срца тешки покопаће мрак.
ком се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан тај великога пâда; И кад би преш’о дах опустошења, Мач вечне Правде преко срамног доба Прљавих душа, срозаности јадне!
Навући ћу оклоп вечне мржње тад, И с отровним мачем у ноћи ћу тој Поћи у крвав и трагичан бој Што бесни, тутњи, комеша се сад; Где
Живот је цвеће снóва побр’о; Његове грубе кликћу хајке. Ал’ чујеш? То је успаванка Вечнога Оца, вечне Мајке На крају овог лудог боја, Мој верни друже, сузо моја.
Коме треба наше крви И зашто се она лије? Реци ко нас гази, мрви, — Точак неке вечне Правде ил’ небеске Индустрије?
Тад сумња, к’о влага, продире у веру, А пламен се вечне страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих успомена перу, А одјека стари не налазе
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на тамошњи живот, где ли су, како ли су душе праведних или грешних; како ли ће се јавити велики
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
си свету исполњавала вољу. Прими ови знак вечне моје благодарности и воспоминанија. Проповедајући и славећи ја добродетељ и име твоје, слаВим самога бога који је
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ево их, ту су! Кад би бар био звезда! Звездама нико ништа не може. Блиставе су, далеке, вечне, а њега до зоре може ујести змија, однети ветар, затрпати пустињски песак. »Можда још и пре зоре?
Боље се врати мени и буди што си била, а младић нека иде својим путем. Неће дуго. Једино су стене вечне, врати се... — поколеба је начас нежност у јајетовом гласу, а онда се сети светлуцања песка у пустари и младићевих
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од великог угледа и кнез грочанске нахије, Васа је и дале препознавао у себи оног змаја, неосетљивог од вечне младости, кога је сад требало затомити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожном страху, Да је најзад дош'о час љубави вечне. Час љубави праве, жељене и чедне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Хефестос урезао на штит ове звезде, видимо их сада и ми на небу, видећемо их сутра на ноћ и сваке идуће ноћи; оне су вечне, непроменљиве, непролазне.
Ту видех унезвереним очима велики храм бога Птаха, а поред саме вароши сагледах, не верујући скоро својим очима, вечне пирамиде и сфингу. Као какви брегови уздижу се оне из равнице у вис, а стоје онде преко две хиљаде година“.
Кад стиже онамо, наш младић сагледа онде вечне богове како седе на окупу. Сад тек разумеде значај и смисао целе ове пластике: она је представљала свечану поворку
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па сутрадан сахранисмо Илију Васића онамо на Владановцу, парцела 36, крај вечне куће и баш уз гроб покојне удовице Ленке Вестермајер што поживе 36 лета, а у вечност пресели се кратко време пре њега,
Загледај добро. Гле како нежно зрачи племенитост његове топле душе, као најлепши израз вечне ведрине природине! У моје доба кад доспеш ниједног више видети нећеш неће их бити, сви ће ишчезнути, тако мора бити,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја осећам душу и своју и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху.
Видело се како, сред највећег боја, Љубав неизмерна у срцима живи, И кол'ко се воли отаџбина своја, Земља вечне борбе и пропланак сиви.
ноћ што иде да се спусти лако На крв из рана и обале речне; И ја осетих да су људски снови Увек земаљски, без доброте вечне, И зашто људи да умиру тако.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет.
преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет.
је требало да се окупе представници Срба из свих крајева и да испрате посмртне остатке славног песника до његове вечне куће. Мене су позвали да се придружим панчевачкој делегацији као представник Америке.
је требало да се окупе представници Срба из свих крајева и да испрате посмртне остатке славног песника до његове вечне куће. Мене су позвали да се придружим панчевачкој делегацији као представник Америке.
Размишљање о њиховим делима омогућиће ти да разговараш са духом ”вечне истине”. Оваквим размишљањем о мом раду, моја мајка је била веома срећна када ми је поново рекла: збогом!
У њему су иконе великих светаца науке. Размишљање о њиховом раду помоћи ће ти да ступиш у везу са духом ”вечне истине”.
пливати по бистрим водама људског сазнања, а његов поглед, високо уздигнут, мора трагати за новим контактима са ”духом вечне истине”, како је лепо рекла ваша мајка.
вредности (а била су велика и због тога), већ због јасних визија појава које је истраживао и због откривања комадића ”вечне истине.
и по којима су се одувек кретале, нису променљиви; ти закони не старе па су, према томе, бесмртни; они су део ”вечне истине”. Не познајемо начин на који су настале вечне ствари.
Не познајемо начин на који су настале вечне ствари. Њихово постојање, међутим, најбоље доказује да иза видљивог и променљивог света постоји невидљиво, вечно
Галилеј и Њутн сарађивали су на открићу непроменљивих закона природе и тако су открили смртним људима комадиће ”вечне истине”. Ерстед је пре сто година открио делић ”вечне истине” када је открио магнетско дејство струје.
Ерстед је пре сто година открио делић ”вечне истине” када је открио магнетско дејство струје. Открића бесмртних ствари и непроменљивих закона по којима се оне
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
над испражњеним гробом, Анђеле пред неумољивом лепотом краја Где је мир и зрелост песму заменила, И мрамор где мрмор вечне воде спаја Са каменом коме израстају крила.
Краков, Станислав - КРИЛА
Погледи су сада озбиљни, укочени, но Мирни. Ипак понеки поглед дрхти као и тело. Фијучу вечне гранате у зраку и грми ваздан на врху. две чете у дугој поворци премакле су преко гребена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
многи међу њима добри зналца и када не увек ђаци Хорација, памтили његове чувене стихове о речима које, дабогме, нису вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге које су данас још у части ипак
сану убија, Тешке ланце кује и младом и староме; Тамо богату јесен гази, а онде дичне Паметнике, славе народа вечне руши. Не пази свето! Само луде слепе и жеље Роб крвави, не чује тужеће човечество, Гази његова права!
и големе Зелен мозак у вам’ роји, Вас штапићи воде слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним вечне шумске таме, Путем глатким и клизавим, Пуним цвећем мирисавим!
пожунска омладина одржала вече у славу вечне памети премилог покојника са предавањем о Павлу Поповићу Шапчанину.” „Ако...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Кнез Ђурђе одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА (сама): Радош прогоњен. То бледо чело вечне озбиље — Сад нек’ по странству мрском лутајућ Разбија кости тврде лубање, Премишљајући црне планове, Што Венецији
нек буде пакô све — И ноћ и дан и неба плавог Дивоте вечне трепер небројани Нек ноћи ваше постане дан... (Бију се) БОШКО: Ти ћеш нас служит.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије. То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба
Вај, знај, мене такве нејасности плаше. Моја јасна душа вечне среће рада Узбуђена дршће и губи се када Засити се, кад кô херој сабљу паше После много борби и пресит победа,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
где треба да изврши "неизвршиве" задатке, објективизује се у сиже о српском граничару који, да би се ослободио вечне страже на граници између Аустрије и турске, хришћанства и ислама - мора донети "три вражје длаке".
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О завичају цветни, мудрости и вечне славе, Где светла царица југа са цветног диже се трона На пепелишту своме. И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира
Јер што поглед види спрам светлости сјајне, И све што се косне нашег будног слуха, То је спољни додир ове вечне тајне, И општење њено и људскога духа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Ето, тако је Кеплер из вечне књиге неба прочитао три важне реченице. XИX ЈЕДНА ЗНАМЕНИТА СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКОГ КРАЉЕВСКОГ УДРУЖЕЊА 1686 ГОДИНЕ И ЊЕНИ
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Могао је само да нагађа. — Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру. Звезде су вечне, не знам шта је с овом. Није се још родила звезда која би имала људско срце...
— То је, сигурно, моја Звезда! — кликну Чобанин и задрхта: зар звезде нису вечне? Замоли Чобанин Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се наглас насмеја: то није било, нити ће бити,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''Зар, Хајнриче, устат нећеш? Вечног дана светлост греје; Сви су мртви ускрснули, Час радости вечне бије.'' Ја не могу устат, драга, Слеп сам јоште свако доба; Од плача се угасише Посве моја ока оба.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке.
Такву похвалу нашој ходатајици вечне нам радости слатку песму изговарамо доносећи к њојзи ово ангелско поздрављивање..
и ка море ода дна њихајући ш њиме преко мере силовити ветар а смрадљиви, што излази из Левијатамових ноздрва (цара од вечне муке, штоно је повећи од ових овде хиљаду недозгледних се високих низија каменитих брда); велико страховита змија