Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ћемо се сјединити са сваком добродјетељију и са свим до|брим и чесним људма, с нашим правим благополучијем, временим и вечним, и с самим богом, „во Христје Исусје Господје нашем, кому слава, чест и поклоњеније во вјеки вјеков, амин!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Или је боље: остати горе и овако у планинској усамљености, у болној и сањарској некој контемплацији, гледати: како по вечним, неумитним и леденим законима оне периоде пијанства и слепила смењују периоде безумља?
Африка
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су му претили вечним пламеном, у паклу, а смирили су се тек кад је Петар потписао да ће деца, из тог брака, ако буду, бити папежници.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца И све, све исто, једнострано, досадно!«... »О, што нисам знала да
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све клонуло, свако биће, свака зграда. То над Вечним Градом, као мора, пада Тешка традиција безбројних столећа... ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ Тај огромни месец
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И над једва чујним таласима речним, Над душама нашим којим вече прија, Борећи се с тамом, просторима вечним, Плави нам Канопус саучешћем сија. Ти, најдаља чежњо очију нам земних!
судбину једног чудног дана, Када ће, у бури што се свуда шири, Моје срце с болом својих старих рâна И немиром вечним — вечно да се смири.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
совета и пристарања довде наставио и довео и знам да ће ме и до конца временога водити живота и помоћи ми да всегда вечним његовом премудростију претписаним, правилам следујући, поступам и живим.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
скепсе злурадо упита, Мучећи душу к'о погребно звоно: - „Ти, чиј дух поврх провалија скита, „Реци шта тражиш с вечним смешним жаром На земљи, куд си случајношћу бачен? Мислиш ли да ћеш, постав господаром Стање и Сила (варке!
тек данас смем признати шта сам, И рећи што сам и од себе крио: Ја стрепим од тог дивљачнога пука, И с осећајем вечним, исте врсте Што дете има кад укочи прсте, Па пружа руке плашећ' се баука, Ја жудим само да ме не додирне.
плавим небом нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу више грешит' се о Тебе: По твом ћу путу ићи чврстом ногом, Заборавити на самога себе!“ В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Таквим начином скрнави се геометрија која треба да се бави само вечним и нетелесним сликама нашега разума“. Платон је наставио разлагање о свом систему идеализма, а Аристотелес је гутао и
„Сигурно. Јер док су се Арапи напајали на вечним изворима грчке мудрост, ми им и не приступисмо. Док смо онда још живели у наивном убеђењу да је наша Земља плочастог
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
да није било мог старог пријатеља Билхарца који ме је размрдавао својим предрасудама против америчке демократије, и вечним примедбама против имагинарне сабласти коју је он називао ”амерички материјализам”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да би био разумљив срцу оста Млад у издвојеном дану који поста Светлост што ме мири са вечним пролећем. Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру,
Петровић, Растко - АФРИКА
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На сребрној стени горе вечним прстом Дух вечности златна начичкао слова, И ко донде доспе, слова чита ова: „Кад се смрче телу, тада духу свану:
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
овамо се тајно подиже И са Станишом нешто шурује, Баш кô да жали ону неверу Што си је данас по заслугама Прогнањем вечним мушки даровô. (Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?... ВУЈО: Господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Да ли тугу таје За вечним сунцем које им се скрива, Или се на дну њином борба збива, А врх њих само зимске звезде сјаје?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онда га је спазила главна међу вилама, долетела му у загрљај, дала му се, похотљиво, страсно, безумно као што приличи вечним бићима, исцедила га за сва времена те луде ноћи. Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Било је то у лето 1633 године. Величанствена кугла Микеланђела уздигла се у славу Творца већ над вечним Римом, али је под њеним окриљем стојало и једно мрачно здање.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Бура је благословила моја приморска буђења, Лакши од плуте играх на плећима од валова Котрљачима што их зову вечним, жртава и топљења, Десет ноћи, не жалећи блесасто око фарова.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Припи ти к мени из бунара студеном водом, а ја ћу пак напити к теби вечним здрављем. ИЗ ПСАЛАМА Ти мој мрак разгониш, свећу ми палиш; имајући тебе, жешћу ватру, у себи неће ми се никад свећа