Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
од онога кому је бог у срце вдохнуо да се чрнци и чрнице, калуђери и калуђерице, од ропства у свободним земљам и од вечних без сваке кривице тамница избаве и освободе. Благословено и свето остаће име његово довека!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И осмехну се ангел потом На царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом Игре светлости и мрака. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне, Кад сав
Али у патњи вечних промена, Свемоћни! дух мој сада напије За првим јутром тим без помена, За чистим прагом прве капије.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
како ти нисам писао само зато, што се у писму ништа не може рећи, да пред твојим ногама размрскам ово мрачно чело вечних двоумица. Чекај ме, Наташице и опрости То мора бити што пре, овога часа, овога часа...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Два стара крвника седела су, мирно, у сећању на прошла времена, која су бесмислена, и слушала, шта море говори, из вечних таласа, пред њиховим ногама.
Теодосије - ЖИТИЈА
преподобнога, оставивши зла дела и на добро се покајавши, Богу пођемо, и опроштај грехова овде достигнемо и обновљење вечних блага добијамо, у томе самом Христу Исусу Господу нашем, коме слава са Оцем, моћ, част и поклоњене заједно са светим
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тражећи стару, навиклу, књижевност, познате, удобне, сензације, протумачене мисли. Лирску поезију вечних, свакидашњих метафора, оно драго циле‑миле стихова, сликова, хризантема, које су цветале у нашим, недељним, додацима.
Кубисте, које су, досад, потпуно налазиле своје основе у Сезану, пронашле су их сад у Енгру. Многи од њих, уморни од вечних анализа, а очарани његовом моделацијом, прилазе опет линији и мекоћи форме, облости и зидању тела, и спомињу
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Има л' кога да још своје снове зида, У судбинске сате реч смелу да рече, Кад га авет вечних истина затече Пред редовима злих каријатида? Ко нам старе ране још може да вида?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
име твоје, светло и угледно, Да би било лепо, на камену живи Са одбором, колом твојих другарица, С мирисним букетом вечних госпођица.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Постојање ових вечних, непроменљивих ствари, доводи нас, очи у очи, са снагом која чини вечну, непроменљиву позадину свих природних појава.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Теци песмо, поточићу Порушена нада, Изгуби се у пучини Општих, вечних јада! ЛXИX Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал’ суза ти помогла.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да здерасмо маске. Разлупали смо богове и горди Слушамо голих речи празне праске.
Отаџбина наша са патње је знана, Лутајући ми је носимо у себи; Она је у крви наших вечних рана, И, кушам те, судбо, такву је погреби!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И с већега много згрешивања бољма се клонећи ушчувају. Да се поизмичу од оних тамо вечних мука. Каде смотре Исус одпослане му под Ђет, растркљану се по себи с бегом чету, разадре на себи своје хаљине и паде