Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
док умре пак се степе и нестане га: а сад је већ време дошло да се имена и памет оних који што значе у општеству или вечној чести и слави, ако су добри, или вечному бешчестију и поруганију, ако су зли и неваљали, предају.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН 314 БОСНА 316 ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ 318 НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ 320 ВЕЧНОЈ СРБИЈИ 323 ЈУГОСЛАВИЈА 326 ФРАНЦУСКОЈ 328 САТИРА 330 НОВА ВЛАДА 332 ПЕСМА 334 ПЕСМЕ КЊИГА ПРВА:
Осмех за сласти бесконачне, И крило за простор света; О вечној срећи очи плачне; Пад збори за тријумф лета. И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји...
Тако, као одјек у самотну гору, Вратиће се путем који мени води, Твој дух, сав окупан у вечној слободи — Као црна птица у сунчаном мору.
Благослови, Добри, њихов траг што сјаји, Трубу мртвих увек пуну Твога даха. И на вечној бразди њиних корачаји, Мач мртвих позлаћен златом твога праха. („Американски Србобран“, 17.
1943. („Американски Србобран“, 29. октобра 1943) ВЕЧНОЈ СРБИЈИ Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвесни увек је пут вражји.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
снаге; и док васиону не пождре и не спржи ватра пакла таласаће се све тако тамо-амо, без моралне организације, у вечној борби за опстанак. И ево осећам ја ону покретачку снагу и видим сав онај резултат у једноме: у премештању богатства.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
није презао од ових техничких посредника, нити се, у времену продора аудио-визуелних средстава, уљуљкивао у илузији о вечној супериорности писане речи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»који само при старим мњенијам и обикновенијам остају, морају, како год остали азијатически и африкански народи, у вечној и очајној тами и неразумију лежати«, трунути »у всеконечном и плача достојном бесловесију«.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Још ти се швигар огњена репа у вечној муци вражија чепа по паклу вије, А ти се жељом искушитељке машаш очајно пропала раја, да паднеш опет са златна
Шта је с Делилом? Камо Делила? Зар и њој сломи тамница крила? зар и њој очи у вечној ноћи, та неће бити, ох, неће моћи: гвоздени шиљци, слепила клета, стопили би се од њена гледа; ал' у сну, можда, с
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
(ара), део коњске опреме са два слова (ам), египатско божанство са два слова водоравно (Ра), да не говоримо о оној вечној реци у северној Италији, која је као по правилу увек усправна (По); купих све то укрштено ђубре, тек да нешто урадим,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Има ли склоништа иза твога брега, или у књизи твојој, вечној као жетва? 4 Молим се за оне што се теби моле расути међ стењем и бурама молим се за сестре у црном и сестре-слике што
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... — О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.
ми се љубимо, је ли ?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тамо: године без повратка. Ој, Београде, Београде, Тужно је стати крај те ограде. И чути то што у вечној тузи Шушкају зрели кукурузи.
Жена је рођена за оков и влачег, У нас још влада право јачег!” Тако, у борби за чорбе чанак, У вечној трци и у временској стисци, Настаје извештај, осврт, чланак Што га пишу чланкописци и чанколисци, Ал пошто се све
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И сто тамних веза у нама се спаја: Веза раних снова о вечној лепоти, Веза нашом децом, радости и ваја, И перверсне страсти и душе и плоти.
достојан крај им заборав и влага, У којој ће бити сами, сасвим сами, Без злурада смеха, или сузе наше, У широкој, вечној и свемоћној тами, Која је добра, а које се плаше.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
који само при старим мњенијам и обикновенијам остају, морају, како год остали азијатически и африкански народи, у вечној очајаној тами и неразумију лежати.
Али су свети оци анатеми и вечној муци предали оне који у посте рибу и месо једу! У Том оци имаду врло криво; нити они имаду | власт проклињати свет и
и да ће чрез сву бесконечну вечност шчастливи бити | и често многи од њи[х], ако су и простога состојанија и сељани, вечној памети и воспоминанију предају се и славе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овим размишљањем схватио сам и смисао речи моје мајке: 'Кембриџ је велики храм посвећен ”вечној истини”. У њему су иконе великих светаца науке.
Осећао сам овај утицај и, што сам дуже бивао у Кембриџу, то више сам био убеђен да је “Кембриџ велики храм посвећен вечној истини.
Америци и у Енглеској тога времена, била њихова приврженост ”свецима науке” и велика жеља да граде храмове ”посвећене вечној истини.” Максвел је био један од предводника ове групе и један од најбољих примера њихових духовних ставова.
делу овог предавања под насловом ”Преглед и закључци,” први је подигао оно што би моја мајка назвала ”храм посвећен вечној истини, а ми светлости, и у том храму ставио је оно што би она звала ”иконе светаца науке” о светлости.
Њему су се свиђали изрази моје мајке као: ”храм посвећен вечној истини” и ”иконе великих светаца науке.” Додаћу овде и то да је Тиндалова оданост науци била слична оданости моје
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чак ни православни спровод ка вечној кући није могао да гледа. А зла им није творио. Људи су у њему гледали чудну загонетку и многи се питали: да ли му је
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
смо како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и непокретне никада их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Хајд’, брале, Уклон’ се мало од те провале, Док ниси главе тврдим теменом У вечној ноћи нашô светлости... (Радак га смешта под један грм) ВУК (скида пљоску и нуди га да пије): Пиј! Јоште пиј!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ти си камен научила Љубит’, горети, А срцу ми даде крила, Срце одлети. Одлетело небу, рају, Богу, светлости, Вечној зори, вечном мају, Вечној радости. Да избере двома нама Кутак убави, Мирно место међ звездама Нашој љубави.
Одлетело небу, рају, Богу, светлости, Вечној зори, вечном мају, Вечној радости. Да избере двома нама Кутак убави, Мирно место међ звездама Нашој љубави.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал’ најпосле, кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и он паде, к’о стабло без грана, У крвне руке, живот обездуши...
” А ти с твојим варљивим ласкањем у вечној нас задржаваш чами, Да озбиљски корачит не смемо: Њиве су нам зарасле у трње, Дивјакиње расту без калема, По
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пророк је, у гневу своме, вихором засуо стазе, Да моје уморне ноге по вечној пустињи газе. ИИИ ОБЛАЦИМА Облаци, облаци одакле летите По лазуру чистом, без пута и стазе, По бескрајном мору без
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Благе и спокојне, када их подигне к небу и говори о његовој вечној правди, оне се усплахире и добију чудан сјај када их спусти на земљу и посматра шта се на њој све дешава ту, на земљи,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И кроз туђе зло у вечној муци горети, ако проћу нашега дара и од људи нам дохотка не повраћамо то с вештом и с добром науком...
Него на тиху ево месту даје ти се вечна храна, а не месечна! КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ У тамној и мрачној земљи, у вечној помрчини, где но зора не просјава, ни има људма живота... Овај свет и свега нестаје што год на њему има.