Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
просвештеније и благополучије распрострањава и умножава, и на ови начин јоште ов|де предоштуштава и ужива ону вечну радост будуштега живота. 131 Коњ и бик Добар коњ, носећи на седи младића, трчаше и поиграваше.
и по превосходителству великој госпођи, честитој царици Јунони, маћији својој, покаже своје високопочитаније и вечну благодарност. „Како то?
число година, које ћеду проћи и у ништа обратити се, не би ли разумније и полезније било на добро, | на чест и на вечну славу употребити, него на сујету, на будалаштине и, што је горе, на вечно бешчестије и вред?
Ово сви знамо, и нико о том не сумња. Није ли дакле паметније и боље: разумно и добродјетелно, на нашу времену и вечну ползу, славу и благополучије ово неколико година провести, него на времено и вечно бешчестије, срамоту и злополучије?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико. ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и
Из мог благослова прешла си у клетву, И бол одрицања; твој век свагда траје... Вечно семе спрема своју вечну жетву, Љубав се зариче и када се каје. Тако се обнављаш вечна, несавладна, И новорађана у мојој самоћи...
У сребро окова безброј светих слика: Све у вечну славу благоверног цара Стефана, кад даде царству Законика. Повели сто бдења.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Неискусна. Па се онда јави мушкарац који шапуће, обећава, куне се на вечну љубав. Каже, дотле није знао шта је права љубав. Она је прва.
Содјеловах не малу бригу себи! А зановеташ, серце, јер си сенаторска кћи!“ Жена му, јетко, добаци да јој се клео на вечну љубав, кад су се узели. Расплела је била своју густу, бујну, мирисну косу, и подигла се – није хтела да заспи.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер говораше — да ми како ова мала и привремена почаст ону велику и вечну не одузме? Или да ми не рече Авраам, или још тачније — Бог Авраамов: „Добра си твоја у животу твоме примио“.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зар хоће да на себе натоваре патњу, којој никад краја бити неће, сеобу душа својих, не само деце своје, промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које их више пустити неће?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
род человечески и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава, озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје; а што је најгоре, под именом вере и закона, преваћајући и толмачећи закон свој по злоби и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Најзад, једнога јутра, мој човек из киоска поново исплива на површину, као да никада није ни заронио. Пушио је своју вечну „Драву“ и прелиставао мирно „Експрес“.
Ви сте већ своју децу испонавикавали да затичу на свим местима под капом небеском вечну таблицу са бројем стола који им припада! Па су се деца утроњала кад је стара Анчи ... шта? Каква ћерка?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
се силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро !... О, ала ми је добро!«...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Снаша Јула је одржала реч, јер није ни месец дана прошао од доласка капетанова, а њу су већ носили у вечну кућу. Но за дивно чудо, Каја је врло весела, све јој се мили, па да видите и газда Милошу пође радња на боље откако
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом. И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај гробнице твоје. Страдала си дуго.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
То су најлепши, најбољи, најдражи Часови њене блудње, али камо? На вечну међу истине и лажи? Границу мрака и светлости? Тамо Где плави облак бледи месец влажи?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А Бог мира, призивајући нас у вечну своју славу због многе његове и неисказане доброте, нека усаврши све вас и утврди у светој својој вољи, због јединца
Какав ли ћемо његов глас слушати, праведницима ли које прима у царство небеско, или грешницима које шале у вечну муку?
јеванђеља Господњег чувши, богатство и славу царства ни за што држећи свима повика: Љубите Бога и наћи ћете благодат вечну, и славећи љубав његову, те када дође у слави нађете покој са свима светима!
Сав заволевши духовни живот, ван света и тела бивши, богоношче, зато прими премудрости славу и вечну, оче, заједницу.
размотривши и у Господу укрепивши се, устани крепко против лености и почевши устав свој, окончај га, да примиш награду вечну. Ако ли си и веома сном обузет, онда бар ноћу, макар и мало почни колико можеш, а ујутру све испуни.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
О, родитељи, и ви, учитељи и управитељи безлобне јуности, ову вечну књигу отварајте у свако време вашим чадом и учеником; привикавајте и[х] израна да осећају, да познају и да чувствују
Благодарим преблагу небесну промисал што ме је сподобила ово благополучно живота мојега време дочекати, да покажем вечну моју благодарност памети његовој. Име и воспоминаније његово биће ми, док сам год жив, драго и љубезно.
Сав свет да ти рече да ће бог у вечну муку и у вражије руке предати оне који једу у среду и у петак рибу и месо, немој му веровати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једно је извесно: постоји Плава пећина и у њој вила која најхрабријима поклања богатство и вечну младост, а њени гласници су три лептира. Један је златан, други румен, трећи плав. Сва три на крилима имају вилин знак.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
га посећивати с времена на време, па се кроз градску капију Светога Павла, пред којом је лежао манастир, упути пешке у вечну варош. Пут га вођаше између брежуљака Авентина и Целиуса право ка Колосеуму.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Постојање ових вечних, непроменљивих ствари, доводи нас, очи у очи, са снагом која чини вечну, непроменљиву позадину свих природних појава.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће. XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мрачан и натмурен, Драгиша настави тихим гласом: — Када смо полазили из парка, загрлили смо се срећни, заклели на вечну верност, и зарекли да ћемо нашу тајну чувати до гроба. Мало затим наишли су Полета и Тома, озарени и насмејани.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Падне им на памет штогод: „Пали свећу!“ Читају сву драгу ноћ и књиге премећу А ми кано дувне тако да лежимо и вечну невољну греду да держимо? Кадетенштифт боље начините један, Откуд ће официр бар изићи вредан.
Љуто ту гоњеним јест красним примером он. Ево, и теби је судбина дала задатак не лаки: Славе узлетит на врх, вечну ил' пасти у тму!
Потом силна брига Њихова, умом и телом здрава Да будеш! Потом своја сокровишта Подашном руком радо отварају, Да вечну срећу теби, милој, Створе, и народној чести дигну Стуб!
о златоје пролеће! Сав круг земни обнови се дивно украшен, в ново тело обуче се, весма накићен. Вечну жизи ображава, ако књигом уверава. о златоје пролеће!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Зар и о томе? То сам слутио... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Описујући пером очинским Тврдог кама неродицу вечну, Сиротињу јуначких синова, И бојева стогодишњих следи: Глад, голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане
Твог ока тама шта ми доноси? КАТУНОВИЋ: Ноћ. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Какву? Је л’ благу, лаку — ону вечну ноћ? КАТУНОВИЋ: Ужасну....
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско. У вечну ноћ нас наше воде зубље, А чини нам се сунце нам је блиско. Мремо без свести, тонемо све дубље.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У нечистом недру вечну клетву скрива, Зато гдегде грми, и немо почива: Благослов је проклô српски царе Лазо — Како би јој и бог милости
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
биљка налази се у Епу о Гилгамешу (XИ таблица): она расте на дну мора, има трње као дивља ружа и цвет који »даје вечну младост« и чак »старца подмлађује«, али до њега је могао да дође само Гилгамеш, који је био више бог него човек, па ни
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа. Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа: Видиш оне развалине на висини мрачних гора?
А суморна оморика над њеним се диже хумом, Она значи вечну тугу и пева је с тихим шумом. 1888. ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете, подигни витице своје... Како си чупава страшно!
Да буктиња свести јасна На славу нас вечну сећа Као звезда неугасна Кроз године и столећа. 1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све већма Да извршим већ једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај
звечју Када бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
52 Опет сам сневô о добу давном: Ноћ мајска, а сретни цели Ми смо, седећи под липом тавном, На вечну верност се клели.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Онде код воде у хладу раде да мало отпочину. Ал' Христос вечну храну спомиње им, да он зактева човечаскога спасења, а не онога јела.
И крошто нас саде, и ппеђе тога времена са светлошћу твога лица, миродржитеље мрака овога века, напоље одовуд, тамо у вечну помрчину изгониш, пређе неголи док дође оно доби неотходнога нашега борављења у пакленој тамо муци?