Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака. Псује истина свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније, тако и ради.
дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!« Е, ето јој сад... — Ал’ молим...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Шта је са Читом? — упита. — Погинуо је у саобраћајној несрећи... — А Поп? — Манекен за мушки веш у Паризу. —Затим додати мало сувог грожђа, изручити све на зделу, опростите, хеј, полако с тим!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Млад милиционар, скоро дјечак, реферише обасјана лица: — Ено га, сад га купа у кориту за веш. И прича ли, прича. — А шта прича? — пита командир.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Одлучила Шемса да се с-скине, и примени трб-бушне веш-штине! Гол-лити се и с десна, и с-с лева, на све стране голотиња с-сева!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Доле десно је приземна кућа Благоја Бабића, пред којом Гина, у кориту постављеном на две хоклице, пере веш. У дворишту се налази пумпа за воду. Преко дворишта могу да буду разапети, још увек празни, конопци за сушење веша.
(На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.) ГИНА: Не истресај ми то твоје ђубре на веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Је л кажете мени?
(На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.) ГИНА: Не истресај ми то твоје ђубре на веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Је л кажете мени? ГИНА: Зар га ја овде перем да га ти прљаш?
(Излази према реци) ГИНА: Овога би севап било окадити! (Прилази кориту и наставља да пере веш) БЛАГОЈЕ: Биће да се то негде гладно напило! СИМКА: Шта да пије, кад нема шта ни да једе?
Хтела је и Гина да пође са мном, да се захвали, али мора да пере велики веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Њу ће и сахранити у оном кориту! СИМКА: Прави разлог је што хоће да сакрије стид!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз прозор, незнано куда...
Које и саме, по новинама, сагрешења налазе, Скупио је два милиона примера: од њих су прекипеле Оставе, корпе за веш и кутије за ципеле.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Венчаћемо се петнајстог овог месеца! Нема више треће смене, ево им шипак! А купио ми свилени веш, код Митића, црно и розе, много даје на мене! ЦМИЉА: Бога ми, фино се понео, нема шта!
(Сви, запрепашћено и са завишћу, гледају у небо. Дужа пауза. Прва се прене Иконија, која почиње да скупља судове у веш-корпу. Остали се још увек не померају: стоје, под утиском оног што су видели на небу.
ИКОНИЈА: Мени причаш! Ти и састанак огранка! Стави тај лонац у ту шерпу! Дај ми то вамо! Помози ми ову веш-корпу да понесем! Састанак огранка! Накрени вамо тај кишобран! А теби, Анђелко, лака ти црна земља!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прала је она сама веш и пеглала, и то увек повезане главе, јер је патила од мигрене, сама чистила собе и авлију, крпила, плела, кувала,
Краков, Станислав - КРИЛА
У предсобљу су их скидали. Одело је сечено ножевима и дерано. Исекли су му чакшире, раздрли веш са њега, и онда га голог унели у салу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знаш... господа артиљерци пратили војнике чак на Островско језеро, да им се пере веш... — Господа су, а зорт велики, па им је потребно да чешће перу веш — намигује поручник Мишић и показује на нас, два
— Господа су, а зорт велики, па им је потребно да чешће перу веш — намигује поручник Мишић и показује на нас, два артиљерца, који смо лежали на суседним креветима.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Ама, кога покрали? МИЛИСАВ: Ја држим, знаш, свој веш овде, у фасцикули, па ето нема ми нових новцатих чарапа. ЖИКА: А што у фасцикули?
МИЛИСАВ: Овде ми је згодно, нико не зна. Па, ето, опет украли! ЖИКА: Па дабоме, кад не држиш веш код куће, као сав остали свет. МИЛИСАВ: Ама, код куће још горе, зато га и не држим тамо. ЖИКА: Поткрада те газдарица?
КАПЕТАН: Читај, ти само! ЂОКА: Али, забога! КАПЕТАН (Боки): Пст! (Вићи.) Читај! ВИЋА (чита): „Веш дат баба-Сари на прање”. БОКА: Ето, видите! КАПЕТАН (Вићи): Ама, читај кад ти кажем!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
знате, оматорела сам, леђа да пукну.” И заиста су пуцала леђа; и пекао је Нату стид, кад је први пут унела туђ веш, и осетила како као гусеница мили по глави реч: вешерка. Села је под орах и горко плакала.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако се сећам кад је практикант једном питао: — Јуло, хоће ли се скоро код вас у кући прати веш? — Хоће, а што? — Па ако би могла да потуриш и мој, да не бих плаћао прање. — Донеси! — одговорила је она љупко.
Кадар си измити без сапуна, обријати без бријача и опрати веш без цеђа. Глумац? Одиста примамљив позив. Позив узвишен, ван дневнога, далеко од свега што је профано — изузимајући
Ено је и матора уседелица правда, заменила лажнима поиспадале зубе, задигла сукњу те јој се види доњи прљави веш; метнула мутне наочаре на нос да би сакрила разроки поглед; подметнула читава повесма вуне у груди да би формирала
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и резанце спремане за зимницу кад се то сушило у авлији; он је држао конац кад би га намотавала на клупче, чувао веш кад се суши преко авлије, хранио живину и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја