Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Таког браниоца правде и слободе законито постављени суд земље Маџарске осуђује — на вешала... И опет звекнуше ланци, а за џелатима својим мирно корачаше изабрани син народа, да врелом паром проливене крви
— питаше сам себе... — Је ли то награда поштеноме животу?... Мучење, батине, ланци, робија и вешала... Кривца тек доцкан пронађу, па ако ти је мемла несрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути речи
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ваља чисто знати да они који увреме мира туђе неправедно грабе и отимају и друге лупешким начином убијају, они су за вешала. А може ли икада светао образ бити онога ко је достојан да на вешали виси!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Јеси ли засјала кад су те о језик обесили? И кад ми се глава с блатом помешала поруку ми шаљеш с небеских вешала? И док ме је џелат у конопце плео шта сам то у твоме сјају разумео, па ћутим пред људима што ме хлебом госте и
Уто и спавању време. Пре но заспим кажем жени: вешаће ме у пет, гледај да ме пробудиш нешто раније. Ујутру вешала, нова новцата, чврста, ужад јака, џелати обучени, - руку на срце, ничему замерке нема.
Боље би ти било да о томе ћутиш! Нико ме више неће ућуткати! Ако треба, викаћу и с вешала! Ако треба, говорићу и с коца! Христос је само са две рибе, са две, нахранио пет хиљада људи!
потвору, похлепу и намере зле, руски логор, тамницу немачку, брата што удара а не гледа где, мацке у Ваљеву, вешала у Чачку, метак за да, конопац за не, све сам преживео, загледан у тачку, у ону све даљу, све сјајнију тачку, која
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
(„Американски Србобран“, 11. јануара 1943) ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ Стрељају и сад на свим пољима, Поред свих пута стоје вешала; Падају бољи све за бољима, С тлом српским крв се српска смешала.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја сумњам. Али улазим унутра да из жара ж своје драге успомене. И усред собе своје видим вешала спремљена за м ене. И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем. Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам?
пламенови лижу до звезда, заиста лижу чак до звезда, и свуда докле могу да догледам само пожар и бескрајна колона вешала. Ја гледам у звезде и плачем и оне плачу и не знам кад је, последњу отерао дан. И не знам јели то зöра заиста!
Црњански, Милош - Сеобе 2
који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала. Тражићу, колико сутра, само смртне казне и десетковање пука.“ „Тражите!
Други сад играју и певају у Темишвару, у Будиму, и Бечу, а ми, гладни и жедни, кријемо се, у мраку, и вешала нас чекају. Као брод, који таласи бацају по мору, на пучини, наш национ лута. Зашто? Коме смо криви? Шта је наше зло?
Био је ошамућен патњом, кад је у Табан био стигао, као сужњи, који са вешала утекну. Све је радио и говорио као у сну.
Кад човек пређе шездесету, његов живот личи на невиног осуђеника, кога чекају вешала, ни крива, ни дужна, а што је најгоре, смртна казна му се одлаже, с дана у дан – а не може бити дуго одложена, зна.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Преписку која не води у тамницу, већ право на вешала. Млади човек се нашао у забуни; није свакојако желео да задржи такве списе код себе, а да их преда полицији, нашто,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста. Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала. Праве се вешала. Ту је и џелат и поп. Пре захода сунца сви буду повешани.
Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала. Праве се вешала. Ту је и џелат и поп. Пре захода сунца сви буду повешани.
Ту је и џелат и поп. Пре захода сунца сви буду повешани. Један од њих, неки „Киш-бачи”, пре него ће на вешала, опрости се са светом, и учио га да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их
да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним кораком ступио је на вешала. Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом.
— Како то? — Баш кад сам писмо од тебе добио, отишао сам Чамчи на савет, баш онда. — То је лопов, тај ће на вешала доћи! Па је л’ много украо? — Тако једно двадесет форинти, каже шегрт. Но нека га ђаво носи. Друго да се разговарамо.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
од постанка света води између часних грађана и курви, што даље од говеђих резанаца од којих се праве најбоље омче за вешала!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
тај столњак могао мирне душе изложити на било којој изложби морбидне уметности; оћу да кажем, матори је цртао све сама вешала, топове, тенкове и револвере крупнијег калибра.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат?
МАЈЦЕН: Чекајте мало, још једно питање! ВАСИЛИЈЕ: Само изволите! МАЈЦЕН: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ВАСИЛИЈЕ: Јесмо. Зашто питате? МАЈЦЕН: То вама не смета? ВАСИЛИЈЕ: Шта?
Зашто питате? МАЈЦЕН: То вама не смета? ВАСИЛИЈЕ: Шта? МАЈЦЕН: То, да вам на позорницу пада сенка вешала? (Затамњење) ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ (Право према публици, унутрашња фасада једноспратне куће покојног
На само десет секунди хода од вас — почиње девети век! СИМКА: Та ваша Енглеска, руку на срце, лежи у сенци ужичких вешала! И ви на позорници, у том вашем деветом веку, можете лепо да чујете пуцњаву из двадесетог!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ВЕЧНИ СЛУГА Оплакали сте рат и мислили: сад је крај. О мученици, вешала расту више него син, жена и брат и верна су, у бескрај!
У затвору у Сегедину слушао сам, први пут, за вешала. Студенти универзитета, у Аустрији, имали су право да бирају род оружја и служили су у мирно доба свега годину дана.
29 у Бечкереку, пред ађутанта пука (мајор Таш). Он је ударао песницом по мојим актима и тврдио да ће ме навући на вешала. Отпочео је и затвор, понова, и саслушање, понова.
Двадесет и девета је марширала, али је на њу почела да пада и сенка вешала. Аустрија је, међутим, и код куће вешала, а међу обешенима било је и мојих познаника и рођака.
Двадесет и девета је марширала, али је на њу почела да пада и сенка вешала. Аустрија је, међутим, и код куће вешала, а међу обешенима било је и мојих познаника и рођака. (Милош Дрндарски, у селу Плочица.
Око поноћи, онда, почео би да нам прича. О онима који су осуђени на вешала. Све до пролећа 1916, ја сам тако пролазио Бечом, као сенка, и ко зна докле бих био посматрао, тако, позадину рата, да
је своју разрушену кућу у аустријским новинама, а њеног старог оца, који је био талац, само су случајно мимоишла вешала.
Моја мржња на Аустрију била је тада постала толика, да бих муцао, при разговору о алејама вешала, која је Аустрија била у Србији подигла. А моје родољубље имало је, каткад, облик једног наслеђеног породичног лудила.
Та то је била само шала. Треба већ нешто ново, ко би још спомињао ово, крв и срам и рат. Вечна су само тамница и вешала, њих ће ти радо нудити и брат. Што ти је жао нашег покољења?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији син— Два трна И
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Хууууу! — беше њен одговор. — Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
То његово, то што тражи да се откупи, макар марјашем. Десну руку пободе у снег да опере крв. Ово су последња вешала која је себи побио. Као ред шљива у газдинском воћњаку, косо ка небу, уздижу се она.
Он се једини не боји вешала, позавидео му је тада и почео да га мрзи због снаге која постоји да би изазивала противљење и отпор у људима.
„Ниједан Катић није невин“, рекао је. Пандури су стално спомињали вешала, а Ђорђе од Пророва довде, до апсане, само да је невин. И кад је ушао, смуљио се иза врата, и опет причао да је невин.
И мајци сам млеко исплатио, каже у себи, а мисли да је рекао гласно. Не би ни смео да каже. Оне зоре кад су побијали вешала на пијаци, ту поред самога зида, кад су сви сем Андре и Аћима гласно плакали слушајући трескање секира и маљева, тада
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна. С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два дивља трна И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
их положих једну на другу и изпразних, ја их обесих, тако слепљене, са оном једном кариком на скелу која је личила на вешала. На ту лопту обесих, на њене доње четири карике, јаку дрвену плочу и почех да је оптерећујем.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти си га врло мало познавао. Тога мајскога јутра, пошто се поздравио с мајком и кад га поведоше на вешала ван вароши, застао је на пијаци и рекао старешини стражара: ,,Овде сам дошао као сељаче у својој шестој години.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао. АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Под тврдог ланца тешким теретом, Све паши, тамо до Београда; А он ће, мудар, знати делити Некоме колац, неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела блеђаног С зеницом црном живот не
Осмелио се човек згазити На тежак колут ланца рђавог. „Гвожђе ме тишти!...“ То што је рекô, Заслужио је давно вешала! „Синџир ме мори! Груди прснуше!
“ То што је, можда, само мислио, Ил’ се изланô пред шпијунима: „Заслужио је давно вешала!“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци!
Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме! Паша те виче... Где су томруци? Тамнице, палош, синџир, вешала? Бунтовну рају треба мучити! А мирну, опет, миру учити!... (Види се како споља дим улази.) Станоје!... Ово је дим!.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
К тому на 4-ој или 5-ој стражи вешала подигнута су за преступника који би жестоке налоге хранити не хотео. Свуда по овој између милиције и провинцијала
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада је по Вилинском гумну муљала светина, ситни лопови, одбегли себри, бадаваџије, пробисвети, бегунци са вешала, сецикесе, варалице, гуслари, бескућници, ислужени војници, из брачне постеље прогнане жене због курварлука,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако је он и за сва остала слова нашао упоређења: Б, на пример, била је буџа којом Цигани ударају у бубањ; Г вешала; О рупа; Ш плот којим је ограђен шљивак; Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т чивилук за вешање одела; Д
— Напиши, Иване, реч ,бог! Иван би се, разуме се, најпре збунио, а учитељ би тада додао: — Буџа, рупа, вешала. И реч би одмах била исписана. — Дедер ти, Перо, напиши реч дуд!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
овде огар — врста ловачког пса огледање — борба: Брез јуначког мога огледања огњени чауш — хитар гласник оградити (вешала) — саградити, подићи ограшје — бој, битка оданле — оданде одвојити сабљом — сабљом задобити, освојити одврћи се —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И не један паша — него неколико њих! Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство. А за ситније ствари утолико му је лакше било.