Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево неких клетви које се упућују вештицама: „Зла им субота“, „Цревима се опасале!“, „По дну мора пржину купиле!“, „У вјетар се станиле!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се да дођу на поноћни бал код Небојше куле, мртви или живи, и заиграју валцер »На лепом плавом Дунаву« с вилењацима, вештицама, духовима и давним дављеницима. Траже се.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама“ ... сан младости и среће! Хајде да сневамо: Били смо комшије.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Антарктик када га је пронашао капетан Кук, онај што има представништво у Београду — „Вагон Ли Кук“ са наманикираним вештицама које одлично парлају све језике, осим свог сопственог.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лудибабе, нарикаче и врачаре црне, смеле, свецима се о скут каче те им бошче, рухо здеру с вештицама што су јеле кукурека за вечеру.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве. Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа. Сад се само живи, весели и ради...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На к. налази се и вештица (СЕЗ, 41, № 24). У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к. »сву окићену вештицама, да се сва сјала«: он учини крст и опали из пушке; вештице се разбегну, али је овоме после кратког времена умро син
Као првобитну жртву [чинилицама и вештицама = душама] вероватно треба схватити и обичај да се пред вечеру на месне покладе посипа по кући (СЕЗ, 40, 1927, 34), а
р. (шипак) је утук против вештица: на Ђурђевдан њоме се ките улична врата (да би се спречио улазак вештицама), а вешале су се д. р.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Бљештало је златно лишће на сунцу, стабло се сребром искрило, али вештицама није било ни трага, нити се чуо шум извора. »Можда је Смрт преварила жену!