Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. — Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу.