Употреба речи веђама у књижевним делима


Павловић, Миодраг - Србија до краја века

никада не беху млађи но претпоследњег дана од среће сви посташе малолетни цару је кратка брада и модре им зоре над веђама свићу као да их пропаст никад није ни окрзла ни топот потурчених коња о победници вечни над снегом до Урала први

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

па се пргави и праска инжињерски пуковник, мршав, висок, са необично дубоким и тамним очним дупљама, густим и дугим веђама, оштрим браздама по лицу и пребаченим једним праменом косе преко ћелаве главе као тикве.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Сваки пливач водом, близу је утонућа. Удовичке сузе преко божијих дланова теку. Бог и веђама гледа; његове обрве истезују људске снове. Ама побратиме, погледај ми повише од носа!

С погледом к болестљивим туђим очима, своје очи покваре смотриоци. Млад, луд својим веђама и обрви се поноси. Потера за тобом иде с великом хићњом: — за коби, несрећа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности