Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чак му је и јело готовила. И тако они двоје почели су да живе мирно, лепо. Нарочито Таја, храњен и добро негован од Вејке. Било му је добро. Више није гунђао, а још мање као пре онако халапљиво јео, ждерао...
Једног дана просили су... Таја као увек, а сад још боли, очишћен и искрпљен од Вејке, седео је у среди на првом месту.