Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И Љубица се зачуди кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја. — Је л’ ти ово комшијска чаша ?
— А премештаја нема? — Нема. Веља добио... — Чула сам све, прекиде га она. Какав је то Влајко Пецић, што долази на Вељино место ? — Наш Друг... Онако је некако... чудан. У свему је оштар и одсечан.