Јакшић, Ђура - ПРОЗА
дебелог човека што носи сиво јапунџе са џигеричастом јаком, чибук сасвим по агаларски, са големим ћилибаром — то је, вид’те, некад био чиновник. За њега кришом говоре да је у неко време отимао; а сви му се у очи чуде доброти и поштењу...
“ Ја, вид’те, са мојим друштвом не смем наглас баш ништа прозборити; они не смеју од мене чути ни једне речи, ни слога, ни мига
— и он ми показа прстом једно људиште, једног од оних трговаца што нити продају свилу ни гвожђе. — Вид’те, он главом казује да вас је видео кад сте с Милетићем ишли руку под руку, и то, нота бене, у Новоме Саду!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
плашити, јер се многи из самога обичаја до глубоке старости ужасавају и јежи им се кожа од оних ствари које нит су кад вид'ли нити ће видишти.
Наравоученије Сада да се ко попне на амвон и да почне мирне и поштене људе проклетству и анатеми предавати, ако би вид'ли да му је мозак покварен, би га метнули у хоспитал; ако ли би пак познали да се он у некакве коже облачи да плаши и
Прокуне га сав народ, и тако ти се претвори у мрава. Но всује: вид промени, а нарав злу не измени; ибо и до данашњега дана мрав туђе жито краде и носи.
Свак се лакоми на лепу ружицу, а како увене, и не обзире се на њу, баца је под ноге. Лепота је сами вид који данас јест а сутра није; а добродјетељ је онај пријатни мирис и прекрасно благоуханије које не оставља човека не
и содержаније придобива; ленштину и без нужде просјака нису хотели међу собом трпиш; гди су пак праву нужду вид'ли, ту је све општество јединодушно помагало.
Јоште к тому кад би се вид'ло да такова општества избирају и примају међу се само такове који су засвидјетелствовати и без свакога сумњенија
онда он, с својом магарећом памећу и безобразијем, одговори: „Е, да се ја нисам ономадне убо, и да ме нога не боли, вид'ли би ви!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
кроз век, у зори пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег, над кантом воде нагне, и пљусне лице, и рашири се вид испод звезданих круна, у смрт ће да га понесе мирис брезове шуме и сапуна.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
почти одрастао, па као човек који из једне помрачене собе изађе те у бели свет или у снег погледи, пак му се одма и вид занесе, док мало очи протре. А ја?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУМЊА Моја сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу познам до свршетка.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак! Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато... тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик...
чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади«. Вид’ла сам, вели, »свака чуда, али тога покора — никад!
— Еј, терету мој — рече гђа Сида кад се нађоше код куће — боље је да сам пањ родила него тебе! Од пања би’ вид’ла бар неке асне..., села би’ па се одмарала у старости..., а од тебе баш никакве!
Кад је Јула отишла да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи: — Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је? — Коју бештију? — запита поп Спира уморно. — Та ту твоју »слатку« госпоја-Персу!
— Коју бештију? — запита поп Спира уморно. — Та ту твоју »слатку« госпоја-Персу! — Па шта: јесам ли вид’о? — Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!! — А да! Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!
! — А да! Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш! — Ето, сад ја на крај срца!... Та јеси вид’о само како су салетиле оног јадног момка, па не може наша Јуца до речи да дође... — Па... нека! Шта то фали!
једва се вучем. — Па јесте — вели Јула — нико и не надгледа то буре. — Та обиђе га покаткад мој Аца. — Да, вид’ла сам га канда ту одономадне. — Јесте, ’рâно, нема га већ седам осам дана.
лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака. Кад су се вратили
— Та шта говорите?! — Да шта ви мислите?! Још онда к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње
— Та ди су вам очи! Ха, ха! Та изгубићете сукњу насред пута! О, жено, бог те вид’о!! — Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће. — Ох, баш ћу вас молити!
Ако виде паорски мушкарци, ’оће, ђаволи, још да ме спевају! А куд би’ знала од срамоте да су ме какви мушкарци вид’ли! Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г.
— Ал’ молим вас, приповедајте! — Не, не! Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер — рече Габриела па удари у плач — па ме само секирате, и не верујете ми.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сад она иде све да каже, па куд пукло. — Ја или она, па коју више воли. Обадве не можемо, а није она него сам ја вид'ла муку око њега од ово лицно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Шмерц је био вид толико упропастио у цркви у Рабу, да је ходао као ослепео. Ударао је штапом у зидове кућа и тако је пролазио.
Тој седој, малој, увек уплашеној, старици, вид је био јако ослабио, а Виткович је говорио, пред свима, да бабе треба да штрикају, а не да картају.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ту икону преобрази Бог по својим неисказаним судбама у црни вид египатски, јер мислим да ово црнило на тој икони изволи примити због поцрнелог Адама у аду.
А хтео је у пресветли вид обући и своју палу слику подићи, и у своју прву красоту насликати и украсивши поставити на престо славе своје.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ово није народ „сит живота“, већ млад, свеже крви, изоштрених чула за природне појаве. Особито су развијени вид, слух, чуло мириса и смисао за оријентисање: нађу се ноћу и у великим шумама.
Црњански, Милош - Сеобе 1
до дрвета, пробијали, кроз ланац стражара, који су осећали де се нешто око њих догађа, али нису знали шта, напрежући вид да у месечини што сагледају, опаливши покаткад у потпун мрак.
За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као безуман, гурнут, поново потрча. Оба увета висила су му тада већ крвава и црвена као шкрге у рибе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ЉУБАВНИХ ЧИНИ Психолошка позадина веровања у успех „чудноватих љубавних чини“ јесте својеврсна регресија на магијски вид контроле реалности у којем се жеље стапају са стварношћу, а мисао бираним речима исказана изгледа свемоћна.
Табу се може одредити као негативни вид магијско-религијске праксе. Насупрот позитивним магијским поступцима или чинима у основи којих стоји заповест: „Ради
магијским поступцима или чинима у основи којих стоји заповест: „Ради ово, да би се десило то и то“, негативни вид магијске праксе, односно табу налаже: „Не чини ово, да се не би десило то и то“, каже Фрејзер.
³⁰ На бабине су некада, изгледа, искључиво долазиле жене, и то оне које рађају (зато се овај обичај сматра као вид узајамног „задуживања“ међу женама).
Име детета веома често је магијски вид заштите новорођенчета од злих сила које угрожавају његов живот. Нека апотропајска имена која се дају онда када се не
Спрег је вид удруживања теглеће стоке у време обављања орања, на обострану корист спрежника. Оно што два сељака који имају по
, „Здравица српској здравици“, Задужбина, бр. 10, мај 1990; Видановић, Божица, приређивач: Српске народне здравице, Вид, Београд 1989. ¹ Караџић, В. С.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и дечја књижевност 8 Прибежиште 13 Васпитна тенденција 16 Мерила 19 НАИВНА ПЕСМА 22 МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА 35 ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ 48 КЊИЖЕВНОСТИ 48 ЗМАЈ 53 ПОБУНА ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 70 ДЕТЕ У ЛУКИЋЕВОЈ
У озбиљној песми невиност тих светова јавља се само као прелив, као одблесак, као вид сложене стварности; у дечјој песми невиност је себи разлог и циљ.
Његово пуко присуство даје песми дражест, а у живот уноси наду. Као да је то мало! ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ …На крају крајева, наше ће време остати забележено и по томе што је доживело незапамћен
Слаби ствараоци су засновали читав један вид лажне књижевности, које су васпитне, просветне и друштвене установе прихватиле и подржале. Због тога би на тзв.
текстови које су два претходна издања садржала, као и два накнадно писана рада о појавама у дечјој књижевности, Један вид употребе дечје књижевности, и Опроштај од Душана Радовића.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
имена и мјестоимјенија, и о спрезању глагола, у једно саставити, и со тим, ако не внутрење вештество, а оно барем вид Сербске Писменице предложити.
Тада дође у Турин, престоницу Пијемонта. 1859. пресели се у Флоренцију. Око 1861. године потпуно изгуби вид, који му је био ослабио у млетачком тамновању. Дочекавши да доживи 1871.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— а некакав пријашин, гле га, као да му се богзна како жури, зајашио преко плота, гдје и није лијепо вид јети старијег човјека ако већ не јури туђа говеда из своје љетине.
јастука плаво и црвено цвијеће, „Вида“ и „Виду“, које је синоћ тамо ставила не би ли у сну видјела свога суђеног. Вид и Вида обично јој никог нису показивали осим замршене гужве од хајдука, жандарма, волова и печалних сељака, а баш те
— Име оца и мајке? — неумољиво је испитивао наредник, спреман да запише. — Вид и Соја — зачу се глас моје мајке, истањен и паћенички, једва га препознадох. — Је ли досад кажњаван и осуђиван?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид... Знао сам ја све то, па ипак... Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене. Пече ме! Боли!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Разишô се у млазу, па шара бледи зид, плаветан као небни вид, па румен као стид. Запали срце моје, из њега сину зрак, кроз ока твога камен драг просинуо је благ.
још су само вид'ли боље вековити непрозрак. (...) СПОМЕНИ НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ Пробудите, пробудите ми га! Пробудите га збору
” И збила беше лубањи му вид (у продужењу с плећним костима) кô мало алфа, а под шуваком савијаху се бледи кукови кô велико омега. „Разумеш?
” Ућутао је газин стари кнез — ишчекује се Делилина реч. Јесте ли вид'ли хрчад, огарчад, кад господара свог опскакују, те штеком драже ловачки му смер, а он их тиша стегом смишљеном да не
Млад је женик мрко гледа, помркује роба верна, — то је вид'ла једна стара, крунисана брада седа. Крунисана седа брада филишћанског царског већа, што сеђаше крај
Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тежој рани настаде
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, ухватила, намаже очи некаквом травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.
Дошавши кући врати вид господару, а овај кад прогледа загрли својега слугу па га обасу златом и свакојаким благом. Али му слуга рече да не
(Српске новине: число 90, 11 новембра 1821.) 66. ЋОСА И УГУРСУЗ: Забележио у ужичком крају Вид Жуњић 1886 г. Објављена у зборнику Српске академије наука, 1927 (даљи подаци као под 14). 67.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Знаш ли, гди је сјевер, восток, запад и југ? МАНОЈЛО: Знам. ДОКТОР: Дакле, вид је наше Земље на подобије ђулета, које је на сјеверу и југу нешто мало угнуто. То је сасвим јасно.
Не шкоди прокушати. (Приступи месту.) — На моју душу, малда није радио, зашто ми се чини да је ово место сасвим други вид добило. (Почне копати.) ДАМЈАН се полако укаже. ДАМЈАН (за себе): Аха, овај се већ забунио.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
својој бакути, која са осамдесет година краде карте кад игра преферанс, а када је увате, почне да се вади на слаб вид: „Ма зар је то дама? Живота ми, мислила сам да је кец!
на своја познанства с високим гостима и стално показује новине где се као о њој пише, знате на оном месту: „Београд вид: „Ма зар је то дама? Живота ми, мислила сам да је кец!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Види ли се или, у сну, чини ми се: пуне зделе младу метву пију пчеле, зелен хрид утву лови син ти Вид? У опсени, тешко теби - тешко мени. Мој Горазде, струји печал кроз Горажде. Хватам сену, жива птицо у пламену.
АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО Није то пејзаж с хартије ни чија лирска сујета То вид је чедне магије у знаку белог субјекта. Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема.
Чувствено врење захвата шуме, побрежја, чуке. - Господе, чуј ме: Пиштаљком срца површјем звизни, пола расцветај, вид ми прозари: ово су пламци, паралелизми, чемпреси чула, витки ластари телесних птица!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Много бих могао видети овде да ми у завичају очи не ископаше. Морам се вратити по вид свој. Али како да завичај нађем слеп?
Сину остављам и битке и круну и очи двоструке нек жезлом боље по иноплеменицима размахне, ја одох полако да вид свој пронађем.
Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца. А злата ми нико није дао да речи своје извезем. Ево се утроба моја са подземљем сложила, а до пролећа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али на трећој раскрсници коњ фркну, уздиже главу и успори ход. Напрегох вид да видим шта се то налази на путу... Учини ми се као клада, као труп човека. Брзо сјашем и полако приђох.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Него ти њима први покажи зубе. Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!... Тако је то, братићу мој !... Зубе ти лолама! А гле, немаш душека!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ако га глава заболе, Да Бог да, да га преболи! Ако л’ му мајка не даде, Душа јој раја не вид’ла!“ 111. Текла Сава на камену сама, На њој Мара платно бијелила.
пера, зове се перин буздован бамбул (булбул) славуј Велигдан = Ускрс Вид (бели) - старинско божанство војко - невојко 1. војка: воћка; 2.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: То плаво? Мишјакиња! СОФИЈА: Код нас је зову видовчица, видова трава. Лечи вид. ДРОБАЦ: ја сам јутрос и без те траве прогледо!... Камо среће да нисам! СОФИЈА: Прогледао?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Не могу да погледам!... — Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ја се питам: вид очињи да ли вара ме? Ено жене, насред Саве, ено мараме! Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси: Кад је врело,
Каталог је издат, а Кнез Лазар издан, метло брезова! Његов нема одређени вид: не његовог, него његова! Недогледан је круг незнања, 500 километара му је пречник!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОРХИДЕЈА Кад сам те вид̓о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
са југа поврати и кад почну дневи напредоват, кад се земља обуче зелењу и ствар свака кад на њој добије нови живот и вид сасвим нови? ВЛАДИКА ДАНИЛО Све једнако, тада али данас; вријеме ће својим током ходит, а ово су стари уредили.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мада пословице као виши вид фразеолошких творевина остављају утисак мозаичке исцепканости и шароликости, оне, и као такве, представљају не само
Овакве „басме“ представљају посебан вид наше архаичне и примитивне поезије. Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА Стихована казивања јављају се у неколико основних видова:
Здравице су виши вид обичног свакидашњег говора, управо то је јавни и свечани беседнички говор у нарочитим приликама, обично за гозбеном
Најобичније се изричу као похвала, честитка или молитва. То је највиши вид народног непосредног казивања, — право беседништво нашега народа.
Народно говорништво по оваквим својим квалитетима највиши је вид народног говорног усменог казивања са несумњивим акцентима правог беседништва, које не заостаје иза стилске и поетске
— Ко се не стиди свога образа, не стиди се ни туђега. — Где нема страха, нема ни стида. — Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак.
О ЖЕНАМА Вид’ла вода свекрвину кошуљу. — Приповиједа се како је некаква снаха узела свекрвину кошуљу да опере, па је само умочила,
ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем!
(Жетелице са срповима) 45 — Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у орахову љуску? (Очни вид) 46 — Сватко га треба, али само једанпут? (Гробар) 47 — Сабља без гвожђа, а јунак без кости?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Човек поручује жени из воденице, да му пошље кола да носи брашно. 88. Воденица. 89. Ждралови. 90. Вид очињи. 91. Зуби. 92. Свијећа. 93. Звијезде. 94. Сјеме у лубеници. 95. Љебови у пећи. 96. Сир у каци. 97. Писмо.
по гори брати некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао.
све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, уватила, намаже очи некаквом травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.
Бог као Бог, вала њему, одузме му вид очињи, те ондар он весео. Купи од њекуда гусле и почне се учити појати, те добави вођу те с њиме по свијету крену
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јак. 1, 21-25) Како треба да чините написах вам, да положите као неки вид мере, не само вама, него и онима који ће после вас боравити у овом животу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
него са свим грлом гутао и прождирао, које сам веровао како год јевангелије и над којима сам тако горко плакао да сам вид очни покварио.
зовну нас да идемо у њи[х]ову варош, говорећи нам: „Море, луди сте ако не дођете; море, такога места нити сте вид’ли на свету, нити ћете видити.
Томе се Албанези чуђаху и радоваху, видећи, што никад пре тога нису вид’ли, да се и њи[х]ов језик тако лепо даје писати.
љупки[х] очију својих поглед казујући ми како су ради и задовољни што смо се по тако давном растанку нашли, састали и вид’ли, да се опет један другога нагледамо. При ручку г[осподин] Л.
— ветропир вечера духовна — црквена књига вешт — ствар взаиман, взајмни — узајаман, узајамни взор — поглед, узор вид — изглед, облик видим — видљив вилајет — земља, завичај високопочитајем — високопоштован високоумије — охолост,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид. Онај језик што је слушао зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир.
што тајну сакрива: Како ти се над умом слива Самоћа и теку минути Кап по кап у празан круг Што се шири ко вид пред страхом. Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг.
БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања. Од белог јоргована боли ме вид, Од плавог — рука скоро сања Да су јој прсти постали цвет Па тужно и весело миришу Крај руже која је скупила свет И
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Тебе ће, ћерко, овај крвник да отера у гроб. Сву ти снагу поједе. Са сузама. ћеш и вид исплакати.“ „Ако. Спашћу се.“ „А он ће опет девојком да се ожени. Која не би дошла у овакав газдалук?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Ваљда им то није царица?« — помисли дечак-капљица, кад патуљчица рече да би га волела видети, али да јој је вид тако ослабио да више не распознаје лица.
Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид. Они за ту причу нису знали, али веселило их је да се враћају на знана места.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На овом данашњем свету срџба се исто показује као и на оном давнашњем, јер све још има исти вид: и лукавост и глупост, и моћ и немоћ. (Изгледа, само, да је доброте увек мало, или се једино она скрива.
) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког
се, касније, учити словима, Добрача је слово наслутио као тајанствени белег једног поднебља у којем све има другачији вид.
За први наук био је спреман тек много после болести у којој је изгубио вид. Колико после не би умео да каже јер више није било оне разлике између дана и ноћи по којој се време обично рачуна:
Нико од оних од којих је чуо ту песму није паши, за казну, одузео вид. Вишњић јесте. Једног сасвим обичног дана ти су му стихови дошли сами од себе, лако, готово да их није ни приметио.
Некада, у болести, изгопео му је вид; сада, у овом сазнању, слутио је да му је изгорела песма. У својој улици, ослоњен о зид Шеих-Мустафиног турбета,
дорћолским сокачићима, учинило да та прича ослобађа сазнање које је одавно било у њему, али спутано: да је сваки вид моћи луцкаста лажа које се ваља клонити као што од надмоћи вала зазирати, нарочито сопствене.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Оста соко у опсени голубичиној, Дуго није побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва, даде им се срест' Ал' за побру већ не беше побратимска свест.
“ И збиља беше лубањи му вид (У продужењу с плећним костима) К'о мало алфа, а под шуваком Савијаху се бледи кукови К'о велико омега. „Разумеш?...
М. Ракић ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА Када сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Свјетлошћу ми вид очих поражен, величеством његовијем чувства, те ја паднем на бријег кристални и затворим очи са рукама; не смијем
кад се спушти у цвијетна поља на велике и бијеле масе да зефирна поодмори крила на коврима цвијетна прољећа - вид подобни бесмртног воинства представљаху опширни станови на пољима блажене радости.
пољане неба пространога с обадвије стране напореду; други стоје ка масе облачне на воздуху, к боју приправљени. Вид подобни оку представљају поглед горди сјеверних љесовах кад их зима у кипу обуче, и над њима на преведром небу кад
њима на преведром небу кад се облак наполи раздвоји те у двије непрегледне масе с два противна узмућена вјетра, - вид ти такви два страшни воинства представљаху на поља небесна к крвавој се борби готовећи.
каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост божествена на движења и на њина лица. Вид фамиље числа великога, кад се лиши свијетле надежде и с гроба се ухиљена враћа, представљаху полци Адамови.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
За кратко време постадох, као што он сам рече, његова десна рука и његов очни вид. Код њега остадох три године, до његове смрти, а онда се вратих у отаџбину. „Од њега сам врло много научио.
Ученици разрогачише очи и упреше их онамо камо им је учитељ гледао, према западу. Но коликогод да су свој вид напрезали, не опазише ништа друго до ли тамне облаке. Њихов учитељ ћуташе, а они се не усудише да га запитају.
Прекорачио сам своју деведесету годину, тело ми је малаксало, памћење ослабило, очни вид ме изневерио. Позаборављао сам што сам некад знао, сазнао и написао.
Своје властите списе не могу више да читам, јер су њихова слова исувише ситна за мој вид. Зато сам их распоклањао својим ученицима, пријатељима и познаницима.
А од тачности његова рачуна зависио је живот једног човека. У том Сизифовом послу исцрпе Архимедес свој очни вид и своју снагу.
„Природа се покорава својим законима; ако их познајемо, онда прозиремо ткиво природе до оне дубине до које допире вид нашег ума даље не. Где лежи та граница преко које не можемо прећи? „Природни закони!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А понекад се тај осјећај заоштри, па задобије сасвим одређен и изразит вид односа према другоме, чудно сродан оном осјећају који нас обавезује да дамо погреба блиској особи.
Из сурог, голог планинског залеђа. Чист оштар зрак и глад у желуцу као да прочишћују крв и оштре вид. А млијеко, одатле, бива чисто и густо, крепко, кадуљски ароматично. Драгоцјено.
одувијек је била у мени тежња, страсна тежња, да моје маштање, моје ирационалности, моје чувствовање заодјенем у вид логике. У вид суште, жежене логике.
У вид суште, жежене логике. — „Од тога што ти бајеш и шараш можда би се дала правити некаква поезија”, говорили су ми понекад
У свечанијим пригодама знало је то да потраје и неколико минута. А у нарочито свечаним, пријетило је да поприми вид једне апсолутно непремостиве запреке — као неки зид.
Тако смо се питали и онда. Одсуство одговора остављало је питање отвореним и подавало тој ствари вид незавршености. Замишљали смо како бубуљичави још увијек бесконачно лута улицама и плаче.
И најтежи догађаји с временом губе своју масу. Преображавају свој вид већ према етапи пута с које их проматрамо. Спљашњавају се у беспросторне ликове, образују се у невјероватно
То су ријечи старог пробисвјета, емеритног женскара!” Али увјерит ћеш се. Ми смо, у ствари, само рани и касни вид истог човјека, исходна и завршна тачка једног путовања... Мислим да те добро читам.
) знак недостатка осјећаја, или је он најдубљи и најтананији вид осјећајности, њена сублимација? Цинизам, кажу. Можда.
Дједови одласци „у винограде” постављени су однекуд на велику ногу, с изврсном обредном помпом, и имали су вид похода.
Одатле онај вид чистоте на који каткад наилазимо код дубоко искусних и до сржи покварених људи — она чудна смјеса наивности и
Оно што човјеку у очима других даје вид покварености, то су његове вањске алире и његове вербалне изјаве, дакле његов став према властитој покварености; а оно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
све са астала поједе и попије, а послије свијеће јој мијења — ухватила, намаже очи некаком травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ако је по вољи, заклон ено, тамо. Вид'те, сваки пос'о тражи труд и зноја — Ја сам сав у води. Да л' сте с Југа родом?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Оно кроз шта сам ја прошао у том периоду болести, просто је невероватно. Имао сам увек изванредан вид и слух. Јасно сам могао да разаберем предмете у даљини онда када други нису могли да виде ни њихове обрисе.
Свако разуме да уколико неко оглуви, ако му вид ослаби или су му удови повређени, шансе за његов даљи опстанак су умањене.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Скоро да нисам веровао да је то могуће. Мора да се смањио, помислио сам, или се мени вид у Америци променио. Све што бих погледао изгледало ми је ситно и да нисам видео оне гигантске, снегом покривене
Скоро да нисам веровао да је то могуће. Мора да се смањио, помислио сам, или се мени вид у Америци променио. Све што бих погледао изгледало ми је ситно и да нисам видео оне гигантске, снегом покривене
Чинило ми се да ми мозак никад није боље радио, а чак ми је и вид, који ми је увек био добар, био бољи него икада раније.
Светлосни зрак представља вид електричне енергије, а електрична енергија је изложена дејству гравитације као и свака друга маса о којој је говорио
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У ствари, ја сам овде изложио своје виђење и разумевање путева којима је један вид модерне, савремене поезије кренуо исцрпљујући и реактивирајући дуж целога културног памћења стицана човекова
А када се односе на културу или вид културе којој сами не припадамо, врло лако могу бити и нетачни. Јер овде, више но у другим областима, наш суд не
Отуда и боје узете са свечевих зеница имају чудотворну моћ да слепоме врате вид. Ето, зато се и пију с причесним вином.
Пажљивом проучаваоцу неће промаћи да већ код Илића, а у пуној мери код Ракића и Дучића, постоји нови вид синтаксе: изграђеније, еластичније, с покретљивијим деловима који ступају у сложеније језичкологичке односе, с
“ Међутим, у десетој је обрнуто: „Као вучица ти ми уми језиком вид.“ А онда у последњој: „Нит вучица ми уми влажним језиком вид.
“ А онда у последњој: „Нит вучица ми уми влажним језиком вид.“ Разуме се, и одричним начином, порицањем као и тврдњом, у песму се може увести извесна особина, само што она тада
утробе, сукобљава се с пламеним сунцем, које сажиже и које изазива „завист и стид“ („Као вучица ти ми уми језиком вид [...] И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид“).
Али је тај испражњени свет, један вид слободније схваћене паскаловске душевне суше, свеједно песнички и ликовно раскошан: шири се „дубоки плави круг“,
Према томе, балканизам као вид књижевнога програма није произвољна песникова творевина, него је поникла на сродноме духовном тлу као евразијство, и у
године – Еротикон и Воз одлази – у наговештајима и основним обрисима откривају особити вид поезије по коме ће Драинац постати један између неколико најважнијих српских песника из двадесетих година.
случајевима када се напушта уобичајена или „традиционална“ организација поетскога текста, па тиме и традиционализовани вид поетске комуникације (што је код Васка Попе сасвим очигледно).
изазов за књижевне теоретичаре и критичаре у целој нашој новијој поезији: пошто је пред нама у дословноме смислу нови вид поетске комуникације, ми смо и мимо воље принуђени да се у већој мери дотичемо самих основа књижевнога општења – сам
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) САВКА (љубећи се са Живком): А ти мене, Живка, заборави! ДАЦА (љубећи се): Ју, слатка моја Живка, откад те нисам вид'ла! Добро изгледаш: ту, ту, ту (пљује) да ми те не урекну!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
свему судећи, није могло укинути без нарушавања неких особитих својстава овога Станковићевог текста, а као сложенији вид приповедања донело је знатне, па и чисто композиционе потешкоће.
једнога и другога, поменутог притиска и граматичких одступања, њихова узајамна зависност, то заправо и представља вид испољавања прикривене везе међу реченичним склоповима и склопом самога приповедног текста.
дете продао Марку за малолетног сина знајући при томе за пчињско обичајно снохачество153, што се такође може узети као вид условног родоскврнућа (између свекра и снахе).
у свим значајнијим Станковићевим делима: они зависе од густе мреже прописа, строгих забрана које подразумева један вид старе, варошке културе чији нам је књижевни модел Станковић оставио.
Најчешће као вид побуде или бекства од њега. Отуда и има толико пренагљивања, беса, па и насиља. Уосталом, таква је побуна -
Прво мутно и тегобно, а онда се оно што изнутра навире нагло уобличава у један вид телесног задовољства: „Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна . . .
Јер, нама познати свет - тврди се у објашњењу „Суматре” - и судбине наше у њему само су један вид стварности, будући да постоје и невидљиве „сад непосматране везе”, односно узајамне сагласности између човека и
Али је зато код њих изузетно богат један други вид живота: изоштрено опажање, истанчана осетљивост, дубоки доживљаји и повремена прозрења, с наглашеном склоношћу за
Ако се пак деси да током опажања једно чуло (рецимо вид) добије надражаје, а друго чуло (рецимо слух) не добије очекиване надражаје од истог или суседног објекта, у том
такво поразно сазнање о неумитноме губитку онога што се јунаку изненада обзнанило да се оно такође обликује као један вид смрти.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
сам да си кренô најлепших жеља лист И да је здрав и снажан и светао и чист, — Добацит’ га не мога ти пред она мога вид, Јер висок ли је, брале, хинески овај зид.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Једна нема косе, узима туђу да своју руготу сакрије; е, и то је мода; ајде прави локне, натркачи иј на очи, макар вид изгубила, и макар како стајало, то мора бити, тако оће мода. ФЕМА (Сари): Хи, хи, хи!... Сун паурентр. САРА: Уј!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О, бело удварање ветра тој птици од пламена. Птицо узидана у мозак и зид коју никад није упознао вид коју је слух нашо у просторима шумним, у нашем уху твоја се смрт заче.
ИИ КУЛА ЛОБАЊА Жалбо црних птица и тужне похвале Празно име иза смрти и обијен вид То није љубав то је патња и стид Кад одјеци померају места и обале.
постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.
С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива
Ту врста тла проговори са гране Заведена од сунца у непојамне дане, Када знам шта ми окружава вид, Ал не знам сунце што га испуњава На уласку у земљу која спава Сањајући труле лобање и зид. Празно је дубље.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Кол’ко да нађеш згодан изговор, Сву драгу ноћ си коњски радио Да сопствен чамац водом напуниш. „Па ето, вид’те!... Нема чамца! А ја бих драге воље возио!...“ Е, хе, та знам те ја! ЈАЊА (у себи): Ко му је, опет, то потказао?
Ал’ где је он?... СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо! И ти отвори уши, Ћериме!... Тај Главаш, вид’те, што се подигô И турске власти силу наследну У своје руке дрско отима; Што бунтовнике, после хајдуке, Који на
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света. Да нас вид’те, каконо се Српски радујемо, Од радости ни ја, ни он Зборит’ не умемо.
Да нас вид’те, каконо се Српски радујемо, Од радости ни ја, ни он Зборит’ не умемо. Да га вид’те како с’ љуби С новим светом белим; Да видите моју радост, Да је с вама делим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Бог вам помогао. — Овде мрачно као тесто — говорио је командир. — Или су године наишле, па попустио вид. — Наредио сам да се донесе фењер. — Е-хе, добро. Волим да гледам људе у очи кад им говорим.
Хтели бисмо да пожуримо, али се бојимо сударићемо се са неким. Ордонанс је јахао поред мене и обојица смо напрезали вид. На једној окуки удари ордонанс коленом о неки сандук што је висио на самару коморџијског коња.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Помрачи се и вид мој, руки ослабили, згубила сам и снагу, сасвим ме сатрли. Славна моја сва храброст на Косову паде, а тко ће ме
Пита л' тебе тко за мње: „Знаш ли оно тко је?“ — „Досад“ реци, „није г' вид'ло око моје; Неверно, чула сам, његово је срце.
“ Ако л' се кад утрефиш да ме дигод сретнеш, Чувај да се на мене, душо, не насмејеш, Учини се канда ме нигдар вид'ла ниси, Учини се као да ти моја била ниси.
твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело како вид Данице. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
стране као сводом града; Одовуда под заклоном бистра вода шушти, Ту и онде с грана доле као киша пљушти; Ништа се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога зрака; Около ти стоји цврка — да несташних птица!
се ја при концу К’о што снег и лед на солнцу Презрачноме; Восак ил’ к’о што с растече Огња кад га жар пропече. Вид ћете ми ви узети, Оку моме плач донети Помрачноме. Очи моје, ви бегајте, Зла толика не гледајте.
Кад војника пример стари’ Бодрост, храброст у нам’ жари, Вид је лепи, взор је драг Громом гласних кад пушака К’о што молном из облака Побије се многи враг.
” „То може бити, — али лаж кад стече Вид истине, о! која онда беда”, Цар Лазар тако Југ Богдану рече, „Јер срце кад је ладније од леда, Не чувствује што
Која мајка то видила Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ми хоће зетом бити! Која вид’ла поличарка Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ме хоће заискати!
Кад свет не видиш, видиш ли сам себе? Отац у теби себе не познаје, Кћер мати тражи, ту јој вид не даје! Зашто си боље оставио дане, Да пут нов овај ти свршиш у ноћи?
веселена Во ужасје бјаше, Аз бјех силна једна, А враг трепеташе: Ниње же бе силна В пљењени једина Сјежу плачја горко. Вид мој потемни еја, Руки ослабјеша; Крјепост измјени еја, Рани мње задјеша: Славна моја храброст Обрати еја в жалост, И
Ако л’ ткогод упіта, Душо моја, за ме, А ти реци: „Ніје га Вид’ло моје око.” Цувај ѕе. не дај се Ласно преваріті. Невјерно, нестално Јесте вріеме сада.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
па и не видим; — а и шта ће ономе који је сто година по свијету издајство, пријевару, мрзост и лаж гледао — шта ће му вид? Боље да ослијепи... БОГДАН: Боље и јесте, старче, — који очима само несрећу гледи, боље да се родио слијеп.
судбину, Што ме у ову земљу доведе; Проклећу мајку, што ме ј’ родила, Проклећу све, и свет и дан, Кад сам га вид’ла први дан...
Проклећу тебе, моју несрећу, Проклећу, кнеже, очију вид, Што ме занету тако занесе, Да за те пођем, моја несрећо! (Плаче.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Када буду обрађивали своје, словенске теме, они ће користити само онај ужи вид те литературе, оне жанрове и ону поетику којима се слави светачки култ, јер су први јунаци словенске књижевности били
Посебан вид чине лирске песме, такозвани бећарци, које се састоје од само два десетерачка стиха ведрог, обесног и подсмешљивог
се предања заснивају - да у њихову веродостојност не смеју сумњати ни приповедач ни слушаоци - захтевала је посебан вид уметничког обликовања.
И Винавер ће, нимало случајно, најпре пародирати Поповићеву Антологију новије српске лирике, дакле онај вид развоја који је канонизовао ауторитативни критичар модерне.
Радичевић (1925), који истрајно обнавља један особит вид фолклорне културе у западној Србији. Премда у почетку нешто спорије, проза се паралелно мењала с поезијом.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
С пером у руци Стекô сам себи у роду глас; С крвавом сабљом на бојној муци Бољи сам био — бољи од вас! Да сте ме вид’ли — то да сте само! Ал’ онде, знајте, не беше роб! Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид. Из таме себе тамом потеци ван; ругобом ноћи штурину оплоди дан у видела непребол, у стид.
3 Тајна то тајни, за даљу некуд мену отвори вид. И обневиди око, где прогледала душа непробоја кроз тврди прострели зид.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТРАВА 25 ВИД 25 (ВИНОВА) ЛОЗА 26 ВИЊАГА 26 ВИСИБАБА 27 ВИШЊА 27 ВРАТИЧ 28 ВРБА 28 ГАВЕЗ 31 ГЛАВОБОЛКА 31 ГЛОГ 31 ГОРУН 34 ГОРУШИЦА 3
Ко је грозничав, узима њене плодове у вареники или кафи (ЛМС, 139, 86). ВИД Гауцххеіл (анагалліѕ арвенѕіѕ). Вид; видац; видовка, видова трава; видовчица (Софрић, 62); мишјакиња (ГЗМ, 6, 801);
Ко је грозничав, узима њене плодове у вареники или кафи (ЛМС, 139, 86). ВИД Гауцххеіл (анагалліѕ арвенѕіѕ). Вид; видац; видовка, видова трава; видовчица (Софрић, 62); мишјакиња (ГЗМ, 6, 801); крика (ібід., 373).
Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В., пре но што се метне под јастук, треба три пута обнети око куће). Вид се сматра као сигуран лек од очију, и због тога га на Видовдан бацају у воду и том се водом умивају (ібид.
нпр. СЕЗ, 41, 1927, № 185; Милићевић, Кнежевина Србија, 133). Име биљке вид има можда везе са старинским истоименим божанством (<Чајкановић, О врховном богу, 106; 121; 153; 158>).
СЕЗ, 16, 353; БВ, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«...
јабуке спада у типична αδννατα ‹= што не може бити› у српској народној поезији (»Да Бог даде, ти се не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем!
Ћипико, Иво - Пауци
Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор. Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање...
— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. — Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. — Ча ћете видити? Бидан, доша' је кост и кожа!
— Јесте ли вид јели' како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Долазе слепци са просутим очима, моле га да им врати вид. Без гађења загледа у њихове ране, гнојаве чиреве, пипа натечене трбухе, превлачи дланом преко згрчених удова.
Но вода је дошла до самих зидина, па је чак неко време била продрла и у манастирско двориште. Јелена Напрезала сам вид не бих ли одавде, са Куле, видела што се збива доле у манастиру.
зуба пљувачку, бацао каменчиће у бућкаве тишаке, гледао како вода, блатњава и лења, проноси посивеле гране, напрезао вид не бих ли кроз измаглицу угледао нешто више од нејасних сенки планина, плашио скуњене окисле вране што су боловале на
мочварне непроходне земље у коју ћу приспети јурећи замршеним вијугама њене шаре утву златокрилу, да ћу онде изгубити вид те нећу више знати како и куда да се вратим?
Понестаје ми дах, зној ми с чела цури у очи и замагљује ми вид. Међу зубима ми густа лепљива пљувачка а непца сува и скорела. Не смем да погледам ни горе ни доле.
Бол под ребрима, слабост у бутинама, жигови у коленима, тупи жмарци у врату. Слепоочнице ми зује, и вид, вид ми је био замагљен; нисам то ваљда плакао, боже мој, зар сам плакао? Да се присетим: једва сам се држао на коњу.
Бол под ребрима, слабост у бутинама, жигови у коленима, тупи жмарци у врату. Слепоочнице ми зује, и вид, вид ми је био замагљен; нисам то ваљда плакао, боже мој, зар сам плакао? Да се присетим: једва сам се држао на коњу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома тврди зид Положен мач је бојни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али наш научник не штеђаше свој очни вид да би и једва видљива места прочитао, а невидљива надопунио према текстовима Архимедових списа који су се другде у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
После дугог труда, миш к намери доспе, Те прегризе уже, а мрежа се проспе. – Ето вид'те децо! Тог лава силнога Од смрти спасена од миша малога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Светлост се на броду наједном угаси. У почетку на прежемо вид, да бисмо се свикли на помрчину. Звезде сада јаче засијаше. Ветар на крову поче да дува.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као вучица ти ми уми језиком вид И мрачну пругу беса низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да
питав за стид њену у Објаве ми звечју Када бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко
бих дошао к себи, пред самим Божијим ликом осетио бих свој Тренутак би нам се мешао дах и разроко бих посматрао му вид.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Досад си ми верна слуга био, одјако си богом побратиме, немој будит господара мога; јер сам, јадна, зао санак вид'ла: гди полети јато голубова, и пред њима два сокола сива, испред нашег двора господскога; одлетише на Косово равно и
копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад мислим да је погинуо; ал' не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид'ло га сунце! Он издаде честитога кнеза, господара и мога и твога“.
Браћа сеју врло миловала, сваку су јој милост доносила, најпослије ноже оковане, оковане сребром, позлаћене. Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу Радулову: „Јетрвице, по богу сестрице, не знаш кака била
Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао. Кад то вид’ли кићени сватови, наопако копља окренуше, наопако коло поведоше, жалостиву пјесму запјеваше; сабљама му сандук
Кад је згледа Мали Радојица, лијевијем оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима, а да друге не виђе ђевојке; па је своме баби
Јесте л’ вид’ли цркву Чокешину и у цркви славна игумана, игумана Аџи-Костантина? Јесте л’ вид’ли Ћурч’ју арамбашу, који чува страже
Јесте л’ вид’ли цркву Чокешину и у цркви славна игумана, игумана Аџи-Костантина? Јесте л’ вид’ли Ћурч’ју арамбашу, који чува страже од Турака с његовијех триста и три друга, да не буде робља из Поцерја?
Јесте л’ вид’ли мога господара, а Крсмана кнеза Вујичића? Јесте л’ вид’ли Ваљевца Јакова, та Јакова, српског комендата?
Јесте л’ вид’ли мога господара, а Крсмана кнеза Вујичића? Јесте л’ вид’ли Ваљевца Јакова, та Јакова, српског комендата? Је ли дошô Ваљевац Јакове? Је ли дошô и довео војску?
И вид’ли смо Ћурч’ју арамбашу с његовијех триста и три друга, који чува страже од Турака, да не буде робља од Поцерја.
И вид’ли смо Ваљевца Јакова, — у Јакова није млого војске, нема више од триста Србова, и четири с њиме арамбаше: до два брата
Јесте л’ вид’ли млогу турску војску око Шапца, града бијелога, и у војсци турске поглавице? Јесте л’ вид’ли мога господара, господар
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— О-оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак. По ономе како је ишао, вид јело се заиста да је заслужио свој надимак.
Напињао је уши и буљио у таму, али што је више напрезао вид, околни жбунови и дрвеће добијали су све чудније облике.
Официр нам се од жалости убио. — А куд ћеш сад ти с том пушком? — То ћемо још вид јети — пријетио је војник. — Биће још дана за мегдана. Школа није радила.
Нису били баш богзна како лијепи, али се у дугој ниској бараци ипак сасвим добро вид јело. Дуж зидова колибе биле су повјешане слике разноразних животиња.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не ласна им је управа, ни једнак им је посао и вид: свака своју еламента натуру има. Земља, вода, ватра и ветар ка и сва животиња не може то бити да је једнака и једне
Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза. Поред суха дрвета и сирово гори. Вид коња плаћа. Сунце једно је, ама здраве очи просветљује, а болестљиве заслепљује.
ЗАГОНЕТКЕ Ахеја је давно пролетела, Обртушка се удајачила. Промене нејма... (смрт) Ни говори, ни ромоли а вид човечији има (икона) Једна глава, једно грло, суретина одело (калуђер) Њима срећа, осталим штета (трговци) Ка
Како ли видело очно (сасма је маечко) а далеко и широко види! Еда до виђеног места пружа се, ил' се вид путем настала ил' му тамо преходи, враћа ли се натраг? Како то једно и подиже и носи се само с вољом упраљано?
Оде горе у вис на небесне беле облаке. Вид му бијаше ангелски, од хаљина дурма страшне муње севаху, глас му се говорни чујаше кан' да врло грми.
Самфир камел је очолековит: бистри очи и глед чини очима. А е да Христос не даје ли вид очима; колико је слепце просветљао с гледањем; отворио је очи слепорођеном, тако и другоме слепцу што но је код
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.
Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац. Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га је да се заузме, рече, за
“ И истин’ збореше жена! А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону. Па кад гу вид’о ону њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле, цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко