Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри. Упутио се право њиховој кући, а говори сам. Он је имао обичај да се кашто и сам разговара. »Хм! хм!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тринаест рана на њему! — Тринаест?! — Јест, тринаест, али ништа то! Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида! И извидаће се... Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...
Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... 10. ЗБЕГ Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору... А и куд би могло!
! — Ништа, мајко, рањен сам!... Збег се поче будити. Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... — А ко је то на носилима?... — 3аврзан... Он је тешко рањен — рече Станко. — Је ли још жив? — Жив је!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату стида; Смрзавам од твог топлог даха, У тми без свести, злу без вида. Али сам невин, јер ја страдам; И чист јер чекам дан открића; И новорађан јер се надам; И пијан само од твог пића!
Непрекидни извор поноса и стида, И вечно беспуће куд се закорача; Ти си очарано око свега вида, И венац маслине и држаље мача.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете. Стићете комотно још за вида у Ченеј. Платише бирташици ракију и вино. Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.
Прођоше и њега, и стадоше пред парохову кућу, још за вида. Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије. Скупили се на меко утапкано блато, па се играју коља.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У том истом један од оне тројице официра, не испуштајући никако из вида место где се она глава изгубила, смаче брзо чизме, одупирући снажно мамузу о врх прстију, онда збаци шињел, блузу и
Африка
његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида. Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Уосталом, Агагијанијан има наређење да капетана прати, и да га не губи из вида. Волков затим приђе столу и узе са мастионице звонце.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло су вешти преговарачи, сигурни да никада неће изгубити из вида своје интересе. Када би се могли ослободити своје садашње мегаломаније, постали би, пазећи наравно увек само на своје
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида решт (од нем. Арест) — затвор, хапс рештаурација, рестаурација (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кроз јеловину, он се пео за пуком, изгубив после уопште из вида земљу и села, доле. Цврчање левчи, паока и главчина успављивало га је као и непрекидни шум, под колима, опалих
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Она губи из вида да је највећи део текуће дечје књижевности у сваком погледу безвредан, одређен за једнократну употребу, и да
Не губимо из вида да се под васпитањем често разумева пропагирање одређених друштвених правила и норми које противурече духу истине и
омиљеност условљена је, бар делимично, несвесним читалачким отпором према текућим струјањима књижевним: ево једног вида поезије у коме свако налази оно што може или хоће, ево песме у којој је вртоглавица пред бескрајним и недостижним
- без помоћи одраслих дете се не би могло развијати, па ни опстати; у сваком случају, то усмеравање не треба губити из вида, нити самој деци приписивати захтев, тј. потребу за примереном им поезијом.
(Млин поточар) Какве год нас невоље гониле, не смемо заборавити одговорност пред највишим судом, ни изгубити из вида закон по којем постојимо.
Лирска слика притом се изоштрава, а хумор бива топлији, незлобивији. Лепо и смешно два су вида чудесног. Човек проходи земљом омађијан, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1803. године, у Будиму, Георгије Михаљевић прештампао је црквеном ћирилицом књигу Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе седми гръховь смертныωхъ, и то »пречишчено« »съ далматинскагω языка на
ярости турске, са четири песме испеване у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва црногорска (Пјесна за Вида и Мирчету, Ударац на Мартниће, Вук пријатељ овчи и акростих Нахије).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и мела двориште, чешљала се скривена у собичку и сјетна погледа вадила испод јастука плаво и црвено цвијеће, „Вида“ и „Виду“, које је синоћ тамо ставила не би ли у сну видјела свога суђеног.
Вид и Вида обично јој никог нису показивали осим замршене гужве од хајдука, жандарма, волова и печалних сељака, а баш те ноћи,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Румен пожара сећа те стида. Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида. МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом?
мојој мирисима босиочким из давнине мученичке: већ ми дисак загушују јучерањим задасима животова разилаза, те бесамрт вида свога споменима зачињући самртничке ништавости, исту судбу кô да кажу ужаснутом посматрачу.
Осмехну се краљ Рамсенит, осмејак му бригу вида, кô облаке с неба сунце са чела му боре скида. „Неимаре Минадире! Ја и нако немам сина, тебе воли моје дете,
Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од удара, од очију, од недара, оста рана без видара! — ох ал' ево што је вида, што је скида!
Један цик тек, један скок тек, и ево га врх степена, и ево га до невесте и царскога војна њена; без показа вида свога, без очију дана бела, тек поведен једним циком и мирисом њена тела.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у страшном благослову ноћног бдења Стрепња изнутра размрежава очи И корен вида шири се и мења да новим путем нова слика крочи — На некој звезди море се расцвета, у чаши воде заискри тишина, Свака
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
могли су на Суленцету, као млађем алкохоличарском приправнику, да мере светло колико му драго: потпуно је испустио из вида зашто се ту налази.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кукуриче петров цветак. За недељом каска петак. Изгонећи шебој-боју, вида Месец параноју, а зинувши, чак врх Тисе, каранфилом запали се. Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса.
који руши кревет где мрак је био, збацујући терет од љупких тела, брушенога сјаја, без којег нема погледа што вида, пред којим муња кошуљицу скида. Издржи налет зрачних насртаја. ИИ Од палих речи творим ли небеса?
У слепих пчела мрачно кошничиште глухота сукне, обруши се мукло. о прозор вида разапне се сукно, те с душе вивци као да запиште: „У једно све је вукла нека жудба“, а то је била катастрофе журба
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију. Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
општински чиновник Трифун Спасић, незапослени грађанин Мића Станимировић др Петровић, адвокат Симка, Агатонова жена Вида, Танасијева жена Гина, Прокина жена Сарка, удовица Тетка Даница Догађа се свакад и свуда.
Као да га није ни било. ПРОКА: Тако ти је то, мој Агатоне! Данас јесмо, сутра нисмо. ВИДА: Шта ћеш; такав је закон божји, пријатељ-Проко, па не бива друкче! ПРОКА: Не бива, боме!
ТАНАСИЈЕ: Никоме тај није зајео, никоме отео! ПРОКА: Море, како зајео и отео; давао је. ВИДА: Давао је, боме, и капом и шаком. МИЋА: Можете мислити какав је то губитак за нашу породицу. АГАТОН: Губитак, него!
а данас?... СИМКА: А данас, ето, одржасмо му седмодневни парастос. ВИДА: Истина, кад већ помену парастос, баш право да вам кажем, није лепо што је данас само један свештеник служио.
Имало је ваљда одакле да се плати, а покојник је толико заслужио? ТАНАСИЈЕ: Требало је узети бар три свештеника. ВИДА: Три најмање. МИЋА: Покојников је углед то одиста захтевао. САРКА: Срамота од света!
АГАТОН: Откуд ја? Ко мене пита? Ту је адвокат, он је старалац, па је он ваљда тако наредио. ВИДА: Тако је то, дабоме, кад код толике фамилије туђини управљају и наређују.
ТАНАСИЈЕ (буни се): Па шта ако сам пао?! Данас мало већи и јачи падају под стечај, па зашто не бих ја? ВИДА: И ако је пао, пријатељ-Агатоне, теби није ништа зајео.
АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости! ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се).
СИМКА: Шта имаш да је испитујеш? Ниси ти овде у срезу, него на парастосу. Шта имаш ту да испитујеш? ВИДА: Па да видиш, Симка, право да ти кажем и треба испитати.
све пописао, запечатио, а ову кућу предао на чување тетки, јер је покојникова жеља била да му се не затвори кућа. ВИДА: Ама, реци ти мени, пријатељ-Агатоне, каква је то тетка? АГАТОН: А зар ја знам?
Њој је тетка, па је због тога сви тако зову. И покојни Мата је звао тетком. ВИДА: Па откуд адвокат тој тетки да преда кућу; није ваљда адвокату тетка?
ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа. Мени је баш пао у очи њен нос, исти покојников
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Испратиле су ме до станице. Сестра је махала рукама све док им се нисам изгубио из вида. Тачно у одређени дан вратио сам се у команду. Наиђох прво на Александра. Био је усхићен.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у страну од сеоског пута..
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу. Шта ли му је оно у рукама? — Очињег ми вида, Деда у рукама држи ђачку таблицу. Пажљиво — кадикад само веђу подигне — Рачуна: колике је проживео године.
Гледа Лаза, гледа, и скида Наочаре, да их мало уштима... Да га то не вара чуло вида? Како да поверује својим ушима: Неправду кад види, Лазар зарида И нарогуши се као орлушина!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
острва, која се губила у реткој плавичастој измаглици и коју смо, због помрчине што је наступила, убрзо изгубили из вида.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Крај мене стрчи зарђала џида, А њему, сваког часа, нога клеца, И зато што смо старинскога вида Ругају нам се раскалашна деца. Нека их, Госпо. Нама није криво. Нека им и то задовољство дамо. И ћутаћемо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
(дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића! Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру. А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Видим, немар суверени лечи, — Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота. Хигијена несећања вида Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи. Хигијена несећања вида.
Хигијена несећања вида Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи. Хигијена несећања вида. Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да се тихо што беше погребе; Гледам да се свега
РОНДО Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече, И дах што поноћном тишином потече Преко гора, поља, урвина и хрида.
Доста нам је игре непотребног стида. Шта се најзад њиме и на крају стече? Ко нам старе ране још може да вида? Можда тихо, плаво, разнежено вече...
Ко нам старе ране још може да вида? ВЕЛИКИ ПАУК Видиш како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици будућности
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дуго је Јанко за њима гледао. Гледао је све док их из вида не изгуби. Адолф се обртао, машући марамом. Кад већ бјеху једва на видику, Јанко замаха капом, вичући њемачки:
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— и при томе ломи сламку). Заклетве могу да буду ширег (Тако ми живота! Тако ми очњег вида! Тако ми сунца!) и краћег облика (Живота ми! Очњег ми вида! Сунца ми!).
Тако ми очњег вида! Тако ми сунца!) и краћег облика (Живота ми! Очњег ми вида! Сунца ми!). Осим тога заклетве се употребљавају у правом и ублаженом значењу (С места се не помакао, и Тако не имао
Као и игре одраслих, и дечје игре остварују се у два основна вида: говором и покретом и, према томе, могу да буду: говорне и покретне.
“ као да муж не осјети да је она слаба вида, него да рече да она њему врача; али он опази шта је, па јој рече: „Минуло је мене свако добро како сам ја тебе узео“.
Срби отуда приповиједају да су некад биле двије сестре: Вида и Ковиљка: па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка тај град Ковиљачу; па послије кажу да су људи засули Ковиљачу у
Срби отуда приповиједају да су некад биле двије сестре: Вида и Ковиљка: па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка тај град Ковиљачу; па послије кажу да су људи засули Ковиљачу у земљу, кад су полазили
2 Прича се да су некад биле две сестре: Вида и Ковиљка. Њихов отац није имао никог другог до њих две, а био је врло богат.
Па онда умре. Сестре се одмах растану, једна оде на једну а друга на другу страну. Вида се устали на планини Видојевици, где сазида велики град, због кога се и ова планина прозове Видојевица.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Отвори церков; ту се поклоним и целујем предивно изображене иконе. Кад, ето ти пречестна вида старица с другима двема господичнама, љубопитне знати ко сам, куд и зашто идем.
Чудим се ко би такову вешт ту оставио. Приступам лагано и, будући од младости краткога вида, дођем око десетак коракљаји близо и Ту, сам не знам како, се уставим; и наместо што би[х] ближе приступио, почнем
која у целом свом животу ништа не пије, то јест што се пије, ни воде, а совершено здрава и прекрасне крви и вида. Кад би гди по лепи мести пешице [х]одили, ишла би ова жена као да је ветар носи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стипан и Бакоња пођоше. Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху што су боље могли, али заостајаху иза
Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села. Одахну тек кад изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа. Навалише успомене. Туда је пошљедњи пут прошао с оцем доводећи стричева кулаша.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Из мозга низ ждрело усов леда клизи. Пун снега, нахерен ко торањ у Пизи: Чкиљим кроз замрзло окно мога вида. Крвна булко, што си цветала у жили, Куд то цвет свој расу у љуспице леда? Нога би да крене — ал јој санта не да.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Без успеха. Прозори Татагиног кућерка били су густо застрти, а већ при уласку у шуму старица им се губила из вида. Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Слава је полако чилила, године су пролазиле а он је гледао како му доносе губитак сваке врсте. Кад је остао и без вида, као да више није сумњао да му је судбина, уистину, била сасвим ненаклоњена.
Најчешће су поштовали одсуство његовог вида, препаднути таквом опоменом судбине, али су одмах измицали. Давали су му кров над главом и делили с њим хлеб и со, али
тако да буде јер је само тако могао да влада оним тренуцима у песми кад Хасан-паша, кажњен за своје силништво губитком вида, преклиње: Нек ми врати моје очи чарне!
Отада је постао готово безбрижан: као да је до краја наслутио зашто се обрео, без вида, међу људима. Буна је започињала па трајала а он је ишао ка њој, привучен језом што се распламсавала.
Кад је, три године после Кнеза, и Господар отишао у изгнанство, Анастасијевић је знао да је дошао час да испусти из вида тог мрзовољника над чијом су се главом сакупиле несреће.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Љубим ли те... ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара? Љубим ли те... ил' ме безум гања; Нема вида, чула, осећања; Љубим ли те... ил' љубави није Што се грли, то су само змије; Љубим ли те...
“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај,
Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида! Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема! дижите школе, Деца вас моле!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
по блиједом тумараху св'јету и ствараху различне предмете; но привидна њина творенија бјежаху им од слабога вида, ка што куле сновидјења бјеже.
Ове грдне масе несмислене покорне су мени вазда биле и у своју мрачну колијевку на сломјене своје коловрате од вида ми стрмоглав скакале; но њенијем мртвијем правилом чешће би се путах извлачиле, докле дигох круну над престолом.
океан велики смолне смрадне воде заузео, која кипи с ужасном љутошћу, пружајући блиједе пламове, смртне страве и вида пунане, с пламовима кола дима смрадна, те мијеша мраке са бљедношћу.
Сви брегови кипеће пучине брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих бију стравични волкани који жедну и мрачну утробу пуне гадном смјесом океана, и опет је на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дубоко у годинама, ослабљеног очног вида, желео је да нађе себи помоћника који би му на глас читао и по диктату писао, а који би био снабдевен темељним знањем
мислима, одстраниш све њене случајне и пролазне одлике које проистичу из грађе те ствари, онда долазиш до њеног чистог вида, до њене идеје која је непроменљива.
својим друговима: „По мишљењу нашег великог учитеља, најсавршенији филозоф био би онај који не би имао очног вида, слуха ни њуха, јер би тада могао да, несметано од свих чулних утисака, живи и ужива у чистом свету идеја.
смо, синовче, и без грчких филозофа, живели добро, богоугодно и хришћански, али наше садање папе су то изгубиле из вида кад су потпомогле ширење поганске литературе“. „Зар папе?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ногу, подмукло пробија за њим кроз ону гомилу света, да га прати у стопу, па се труди да га ни за моменат не изгуби из вида.
За онај секунд напрегнутога вида ја сам се уверио да су се деца, пред овим бесмисленим ужасом, била разлетела на све стране и далеко побегла од витла.
руку, била је: да би ме она могла представити жени, коју са неком стрепњом у срцу, никако више нисам смео губити из вида.
нечујно и журно газили по каљавој земљи у правцу положаја, који смо ускоро због ноћи, која је наступила, изгубили из вида.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* Ето, сјећам га се из тих дана. А касније је било друкчије. Изгубио сам из вида и њега и његову трупу. О њима се почело мање говорити. Трупа се распала, поцијепала у посебне групице.
То је било све што сам им још дуговао. Пуцкетале су у ватри, равнодушне што прелазе из вида крте трине, пожутјелих фотографија, од влаге поклобученог картона, у топли сухи пепео — из једног облика ништавила у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
вест надвор — напоље нађавасати се — наситити се назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида наиде — нађе наимар (неимар) — градитељ наједанак — наједанпут накладен — изнесен, постављен налет је било —
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
се наш'о у земљи пропасти С престола тајни и снова и звука, Ја сам дошао без бола и жуди Ту, где за небо нико нема вида, Ту, где и мртве убијају људи, Ту, где је жена појава без стида, Ја сам дошао без бола и жуди.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Док он наставља да усавршава и реконструише, његова концентрација слаби и он губи из вида основна начела. Резултати могу да се постигну, али увек на штету квалитета. Мој метод је другачији.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
док смо пловили низ реку Елбу, сви путници су били на палуби и посматрали земљу која нам се полако губила из вида. А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја
напади на америчку демократију и моја одлучна одбрана, учинили су да запазим неке ствари које би ми иначе измакле из вида. Да не би ове препирке могле довести у питање наше пријатељство одлучисмо да почнемо читати нешто друго.
Ћипико, Иво - Приповетке
И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ. А како га с вида губи, све јој је тјешње у души, док га најпослије заклонише градске голети.
Па засве што је мисао носи далеко, једнако очима прати Лазу, а када га за час изгуби с вида, пође поред врата. Чекаоница је расвијетљена и свијета је око ње мање, а они што су заостали сједе и чекају.
Дјевојка гледа с врата за њим, и кад га с вида изгуби, чисто протрне. И хтјела би да пожури за њим.... Па гледа у свијет по улици ништа не можеда је утјеши; слуша
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Испод видљивог разгрће се невидљиво, што се иначе при обичном читању једва наслућује: иза Вида скрива се фолклорно (уз утицај хришћанства) божанство видела, можда и сам митски словенски Свантовид (Свентовит); иза
А оне се не тичу само Попине поезије него целога једног вида савременога песништва у коме су реактивирани неки облици колективнога човековог памћења, памћења које нам другачија
и нашега језика, али при томе треба поставити и једно безазлено питање: које наше поезије и језика, којег њиховога вида, које традиције?
па тек тај страх и богобојажљивост треба објаснити, а објашњење ће нас одвести ка расветљавању оног специфичног вида старе варошке културе који је Станковић књижевно моделовао.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и „причање је у ско ковима”25 Премда је Скерлићева критика у многим појединостима тачна, свеједно он при томе губи из вида управо оно што нас посебно занима - да убрзање приповедног времена има особиту композициону функцију.
до места где је метабола потенцијално дата, него у исти мах и до места где је она готово нужно дата због укрштања два вида говора, па се стога и може реализовати као поступак који очигледно појачава, а не квари, Станковићеву особиту
не само - како се то у критици често истицало - аристократског хаџијског сталежа, него исто тако и целог једног вида традиционалне балканске градске културе са њеним особеним системом вредности, и са нама данас не увек довољно
већ самим својим присуством уз јаву на иницијалном и финалном месту текста подстиче код читаоца и мисао да постоје два вида стварности: у једној стварности живе ликови, а другу они тек наслућују, даје се у наговештају.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ситне вале задњи зраци сунца злате Кô поздрави из даљине непознате. И галеби хрле гнезду још за вида — Гнезда су им у пукоту стена, хрида. Тихо плови бродић мали по пучини И нада се ведрој ноћи, месечини.
Тргујући жидски, рана се не вида: На поштењу само будућност се зида. Данаске нам браћа на прелому пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми
»Стармали« 1889. МИЛИНА Видиш кол’ко видиш са остатком вида (Ал’ давно и гледаш, мотриш без прекида) Видиш, земља-мати и прима и даје, По њивама клâси злаћано се сјаје, Чујеш
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
АНЧА: Од бели костију, што се гледи кроз њега. ФЕМА: Право, Анчицема, и ја ћу да постанем кратка вида. АНЧА: Верујем, милостива госпођа. (Забележи.
ЕВИЦА, РУЖИЧИЋ РУЖИЧИЋ (гледајући час горе, час у Евицу): Шта је живот без љубови Него неми стубови? Него очи без вида, Ил’ девојка без стида. Или дан без сунца, Ил’ ноћ без месеца. (Евици) Благозрачна Хелено. ЕВИЦА: Моје је име Евица.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, гипка слико варке, варко жива, кад камен вида њено лице бива. Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива.
Извод из чудесне басне сна. Горке обале на којима неумешни стојимо окренути своме почетку грешни због губитка вида када светлост згасне. У сну смо они чије заљубљене усне траже речи без циља, без измишљених предела.
Зид мутни што се под фреском отрезни И ојача празни занос неопрезни, Нек лепше од звука слути ми суштину, Губљење вида и пут у долину.
у руци ватру као да је То нешто стварно, анђеле са зида, На уласку у завичај који даје Лобању трулу за злато мог вида. Прими и цвет кога презиру љиљани Запамћене мудрости у сусрет мом праху. Истинске су речи тужне; прави дани Празни.
Краков, Станислав - КРИЛА
Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са победоносном трбушином и она оклопњача Ида... био је читав пријатан скандал код Тур— Бланша...
Петровић, Растко - АФРИКА
његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида. Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На глави ми се кожа јежила, Па и данас бих творца проклињô: Зашто је чула дао човеку И лепог вида црну зеницу? Да л’ зато само да слушајући Господства вашег грозне ћефове, У једу своме и очајању Око и уво куне
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида.
ил’ ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те... ил’ ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те... ил’ љубави није — Што се грли, то су саме змије; Љубим ли те...
Тако туга срце вида, У вечити мир га смешта, Така туга није туга, Није силна, није вешта. То је туга, што те дигне, Пак те у свом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Онда стави бајонет у уста, прекорачи преко бедема и одмах прилеже. Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима. Било је прошло одавно време откад је требало да се врати. Већ сам се био забринуо.
Још увек видим једно танко стабло на сто метара даљине и мислим, када њега изгубим из вида, онда се можемо дићи. Али уместо да ми се изгуби из вида, оно као да постаје све упадљивије.
Али уместо да ми се изгуби из вида, оно као да постаје све упадљивије. Гледам онда на супротну страну и, зачудо, сви ми предмети изгледају увеличани као
Али само што је прелетео изнад мене, ја сам се дигао. А Италијани су се вратили тек онда када су аероплан изгубили из вида. Онда је настало опет труцкање. Али тога дана није ми било тешко. Ваљда сам се навикао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но светиње друге овде бијаху собране: Што сам пјев'о о љубови, о занату Дида, Ту је ишло што је тајно, да му није вида.
1813. Милован Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача нестаде ми вида, У коло пристати не могу од стида.
1846. Никола Боројевић ПОКЛАДНИЦА Госпоја Персида Носи штехер леп, Краткога је вида Кад огледа џеп; У цркву оклева И на пети звон, У глави јој сева Да је то бонтон.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— ВЛАДИКА: Давно је, сине, Откад ми вида мутне зенице Кроз дуге ноћи залуд чекају Блаженог санка сјајне образе — Ал’ залуд, залуд — одбегоше ми Крепећи
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде? Давид (љутито): Дијете, очњег ти вида и царског крува, не прекидај ме у ријечи! Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Настаће културни тип са два вида, старим традицијским и усменим, и новим, хришћанско-цивилизацијским и писменим. Међу њима настају различити облици
њима настају различити облици контаката, мешања и прожимања, док се не успостави културни склоп који почива на оба вида културе и на њиховом продуктивном односу. Они не долазе у колизију јер имају јасно раздвојене функције у друштву.
Герилска борба против Турака води сена целом подручју насељеном српским становништвом, и то у два вида: хајдучком, унутар окупиране земље, и ускочком, у њеним пограничним областима, уздуж читаве крајине, од Вараждина и
(1976), Леле и куку (1978) даје нове обрасце дијалекатске поезије, пуне фразеологизма, који чувају остатке једног вида традиционалне културе у Црној Гори.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
штете, треба на Бартоловски пост пре сунца начинити у винограду страшило (ЗНЖОЈС, 18, 83; 19, 210). На дан Светога Вида (15. ВИ п. н.) »улази вино у грожђе«: ако тога дана пада слаба киша, неће од грожђа бити ништа (ЗНЖОЈС, 10, 57).
Ћипико, Иво - Пауци
Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију... И спојише се погледи и у сласти изгубише се... — Што велиш, Машо, за попа?
Тако дебели фратар задовољи се да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву. Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад да бар опочине док бар пробава траје.
и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан, — док га с вида не изгуби. Газда Јово, око десет сати ујутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.
Раде гледа како се тешко пење уза уске стубе с лијева, и, изгубивши га с вида, стави новац у торбу, упрти се и оде из дућана не рекавши никоме ни „збогом”.
А пароброд одмиче. Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида. А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Епископ је био стар човек слабог вида, па није ни приметио траљавост посла, а они који су дошли на освећење: краљевска породица и њена пратња, архијереји и
У реду, нека је и тако, али зашто онда Јелена лично улази у одају код тога калуђера? Вида га? Откуда то она одједном зна да вида? Она о томе појма нема. Зашто не улази код осталих калуђера, него само код нега?
Вида га? Откуда то она одједном зна да вида? Она о томе појма нема. Зашто не улази код осталих калуђера, него само код нега? Кирча Рат? Почео је рат.
Видели смо га како скупља њихове рањенике по камењару испред Куле, и како им вида ране које смо им ми задали својим оружијем бранећи нејач вратимљску. Тамо је он био. до јуче је са нама јео хлеб и со.
је Дадара, зној му оквасио кошуљу по леђима и испод пазуха, гранчице шибљика му пљуште по носу, али не испушта из вида оног вижљавог скакавца што се вере уз стрмине, стрчава низ узбрдице, вијуга између букава, скакуће с камена на камен,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ЈЕДНА НОЋ На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.
Отаџбина моја далеко почива, Моју нежну тугу само суза вида, А племена моја у пустињи беже Од крвавог ножа страшних Абасида.
Све мирно дише. Рата бог С мутног се губи вида, И анђô мира, с миља свог, Сребрну харфу скида. О, звони, харфо! Мили глас Утеху нека буди, Да њезин мелем крепи
сабрат, што самом љубављу дише, У зноју лица свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба само, а он се жалосно смеје, Па мирно из џепа вади
1888. ЈЕДАН МОНОЛОГ МЛАДОГ СЛЕПЧЕВИЋА „...Кратка смо вида“ Кошутић Подне је. Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми путујемо... Трзам се, као опарен, из слатких снова: отпутовали смо сувише далеко, изгубио сам сасвим из вида, да се налазимо на научном путовању.
Научна продукција имала је онда, као и дан данашњи, два вида. Она се огледала у самосталним научним расправама или делима и у уџбеницима.
У једном од њих сазидана је митрополитска црква Светог Вида, диван споменик готске архитектуре. У суседном дворишту окупљено је много господских каруца. Ту сиђосмо и ми.
Ово последње немојте да изгубите из вида. ...Хвала Богу те се нађосмо и упознасмо једно друго у овој ношњи. Вама стоји свака хаљина дивно, али признајте да и
То је наше Сунце! Звезда као и остале звезде, ништа друго. Кад бисмо имали очи савршеног вида, као што их има наука у својим сретствима, ми бисмо могли - кад бисмо имали времена за то - избројати на овом небу бар
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА ЖАРКУ 17 ЈОВАН СУБОТИЋ, ВИДА И ЗЛАТАН САН 18 ЈОВАН СУБОТИЋ,КОЛЕВКА 19 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ЦИЦ 20 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ДЕТЕ И ТИЦА 21 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ,
Златан сан који засмеје малу Виду док спава („Вида и златан сан“) има свој узор у народним успаванкама, али, такође, може подсетити читаоца и на „Тихо ноћи“.
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају.
Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— 'Оди де, Паула, кад си већ ту; 'оди, истрљај ме добро где стигнеш, као што замореног коња трљају да му скину маглу с вида... Охо-хо! још јаче! — Скоро љутито, и сасвим гласно, госпа Нола настави за себе: — Куда то ја, матора жена, застраних.
Нема јеврејске поезије без ироније. Нема јеврејске логике без игре духовитости. Нема јеврејске мудрости без вида. Увек прискаче импровизација.
Улазио је Бранко у године, постајао ваљда далековид, и то му је вратило неку нормалност вида. Писао је и матери, и брату, и господин Јоксиму, да ће скоро доћи, али никада се више није вратио кући.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице! Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.
па ако, ако морам умрети, јер престаје ми дисање, И бива испуњена пучином последња ми празнина, Пошто ме изгубе из вида неће схватити ћутање; Смрт, смрт, смрт, светљење, о па ако ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
свакоме по триста дуката: један хоће мене поклонити, а други ће тебе, Мустаф'-ага, а трећи ће себе оставити, да он вида своје грдне ране. Немој ми се, брате, преварити да погубиш рањена јунака, донеси га двору бијеломе“.
Право кажи, очињег ти вида!“ Тад Секула тихо бесјеђаше: „Нисам, дајко, очињег ми вида, после једном у вијеку своме: добро бијах једном
Право кажи, очињег ти вида!“ Тад Секула тихо бесјеђаше: „Нисам, дајко, очињег ми вида, после једном у вијеку своме: добро бијах једном уранио, прије зоре и бијела дана, а задуго ни сванути неће; ја
по ћуди не нађе ђевојке; но ти хоћу једно чудо казат: ено за те лепоте ђевојке у Загорју, украј мора сиња, у онога Вида Маричића; чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга
ДАНИЧИЋ Вино пије Мијат харамбаша у високој гори Куновици; с њиме пије Лазо барјактаре, а до Лаза Даничићу Виде, око Вида тридесет хајдука.
“ Ал’ да видиш Даничића Вида! Он узима камен на рамена, — једном баци, те свијем одбаци; једном скочи, те свијем одскочи; па окрену право у планину.
Таман хајдук у гору зелену, Турчин трже пушку кубурлију, те он гађа Даничића Вида: погоди га у ногу лијеву; на десну се хајдук дочекао, џевердану живу ватру дао, на добро га мјесто погодио: ђе спучава
У то доба допадоше Турци да погубе Даничића Вида, но му добра срећа прискочила те му пушка бјеше гласовита, те се чула у Кунор планину; познао је Мијат
“ Па поскочи на ноге лагане, оде право низ гору зелену, а за њиме тридесет хајдука. Таман Турци Вида да свладају, а допаде тридесет хајдука, те с’ уд’рише Турци и хајдуци.
Ту хајдуци Лаза укопаше, од Турака шићар задобише, па се натраг у гору вратише, однесоше рањенога Вида — да се Виде у планини вида. Тако сваком ономе јунаку кој’ не слуша свога старијега!
Лаза укопаше, од Турака шићар задобише, па се натраг у гору вратише, однесоше рањенога Вида — да се Виде у планини вида. Тако сваком ономе јунаку кој’ не слуша свога старијега!
).“ Слијеваће у топе ђулове (певач губи из вида да у доба кнеза Лазара још није био пронађен топ). Од вијека до суда божјега, тј. од постања до краја овога света.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако би штогод у срдце од речења ушло, то би и у мозгу здржало се. Добар житак и бољи напредак. Лекар кад вида болестника, позлеђену рану не може све дурма слатким мелемом завијати.
у једно ка ћерамида доња у теглани, вичући и дерући се плачно сваки у глас, ал' тога чувења ником нејма, ни за лек, ни вида!