Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Више но ишта његови популарни романи су учинили да народна имена потисну календарска. Видаковићева вредност је историјска. То је историјски писац који се сав преживео.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У МЕСТУ ПРИЈАТНОМ, ТИХОЈ ПУСТИЊИ... (стр. 113). Текст је узет из Видаковићева романа Благовони крин целомудренија љубве либо страдателнаја повест Велимира и Босиљки, Будим 1811, 126.
1. м. жомбори стоји: жумбори. БАГРЈАНОШАРНА ОТ ВОСТОКА ЗАРЈА... (стр. 114). Узета је из Видаковићева романа Благовони крин целомудренија љубве либо страдателнаја повест Велимира и Босиљки, Будим 1811, 175—6; онде је
” Ту је, на прилично вешто згомиланим примерима, одједном исмејана читава поетика Видаковићева, и песничка и романсјерска; јасно је међутим да се овако можемо изругивати само нечем веома познатом, чак нечем раније
У једној рукописној песмарици из 1847. год., где је без већих измена забележена и ова Видаковићева песма, ова нова строфа уметнута је између треће н четврте строфе редакције из год. 1841.
Строфа је вероватно познијег перекла, а немам никаква доказа да је Видаковићева. Песма се и певала, као и многе друге „грађанске”, па се свакако тиме може објаснити што се налази у већини рукописних
дописник казује како се на тој свечаности пре приказа Стеријине трагедије Бајазит или Светислав и Милева певала ова Видаковићева песма, а ево какав утисак је оставила: „Но тко би описати могао” — казује дописник — „оно усхићеније које се на лицу
напомену поводом његове песме Старац) писао тако да би се могла певати као ова Видаковићева. Песма је одиста праштампана у Забавној песмарици Јер. О.
Не мање је искварена и измењена Видаковићева песма и у књизи Пјесмарица. Сбирка радо пјеваних пјесамах. Сабрао Ђуро Стј. Дежелић, Загреб 1865; ту је, на стр.
Сбирка радо пјеваних пјесамах. Сабрао Ђуро Стј. Дежелић, Загреб 1865; ту је, на стр. 473—4, под бр. 359, штампана и Видаковићева песма, пре по Славончевићевој верзији него по оригиналу. ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 116).