Јакшић, Ђура - ПРОЗА
није никуд даље од Београда ишао, додаде скоро хвалисаво: — Да, да, ми који по свету путујемо, много смо штошта видели и упамтили; много добрих, а, богме, смо и злих дана доста дочекали...
Кад су први зраци сунчеви обасјали Честобродицу, видели смо, дубоко у подножју планина, како се манастир бели. — Учитељу, — рече Миладин, — данас није никакав празник, па
— Јесте ли видели, људи, како су појели депешу? Сад кажите ви мени да ли је то чист посао? Кажите да није то најбезобразније шуровање?
Добар човек каквог је ретко наћи, људи га нису видели да се наљути... Једанпут — упрло му сунце баш некако у теме, а оно се сјаји, глатко као мермер — једно се дете
Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?... Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?...
У тој кући живљаше неки бегунац из Срема, онај исти што смо га код болеснога Богдана видели. Није он никога имао, до јединицу кћер. С њоме је све кућевне и пољске послове вршио.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте видели.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оволика грдна потра!... — Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо... — Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима.
Летос сам, знате, излазио у вересију, па стра'ота божија — само да сте ондак видели. — Ама ко ли то нареди да се баш у наш потес укопа? — упита Манојло. — Нареди капетан — ето ко!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко приђе пању. Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... Хајдуци зинуше од чуда. Да нису видели својим очима, не би веровали. Пањ је био врло висок. — Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна.
— Дакле, то је Станко!... Ти си син Алексин!!... Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!... Само да сте видели онај лом, оно тумарање. Што је год чалму носило, дигло се на ноге.
— рече Иван. — Како најма! — Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... — То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. — Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу.
„Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се... И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану,
Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?... Онда сте видели како ројем полете у очи. Тако исто и Турци. Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.
Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. Војводе прођоше кроз своје војске да храбре. Али су убрзо видели да то никако није потребно.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Због тога он опет јуриша на капетана: — Јесте ли видели онога с ногом? — Кога с ногом? — Та онога без ноге? — Кога без ноге? — Та онога са штаком? — Кога са штаком?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та колајне и висе на грудима; а кога сте још видели да му висе на трбуху?! А био је заиста и награђен, јер поп Спира је имао црвен, а поп Ћира само плав, обичан појас.
увек поткресавао и дотеривао, — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали, који су га видели, да је млад и леп, па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе
По четир таса се носило недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видели, само један, па и тај ћемо скоро укинути. Можемо, фала богу.
вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко. — О, бирташу — лупа и виче Пера Тоцилов — зове те господин парок.
Па кад вам гођ устреба, а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање и, што кажу, један мој карактер, видели сте! Мануше оба попа руком, и ништа му не одговорише.
Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу да се стрпи за ово неколико дана, и да не долази и не пролази улицом, бар док се поп
А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други. Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном,
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ко колики порастао, оженио се, удао. Колико пута он, мртвац, у сну им дошао, те се видели, разговарали. Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав? И плаче се док год траје служба у цркви.
А нарочито кад је насмејана те би јој се видели њени здрави, бели зуби. Увек је била опрана, искрпљена и лепо повезана.
Ко зна кад је и кога дана издахнуо, само тад на њега наишли и видели да је мртав. В МИТКА — А, и ти ли? — гракнули би на њ сви просјаци чим би се и он појавио и ушао на гробље.
Пред рат. Цркву почели и по други пут да дижу. Први пут је разорили Арнаути и остали Турци кад видели колика висока и велелепна црква почела да се диже. За то и самог пашу протерали што био допустио зидање.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— поздрави Чекмеџијић. Било је после подне, и Чекмеџијић доиста није хтео тим фрајлицу да осрамоти, но видели смо га да је мало збуњен; тако исто кад је дошао до собних врата, чистио је ђонове, премда ни најмање блата није било.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па видели, чувени су њихови улани. Једна парада и крај.
Па пун је Београд шпијуна. — Шпијун заиста? — Зар већ? — Доле, доле, долееее! — Ево шпијуна. Је сте ли видели шпијуна? — Људи, по Богу, мој бакалин са Грантовца.
у његовом месту, било је пуно људи, још здравијих од њега, још дужнијих заједничкој ствари, који никад фронта нису ни видели и који су о рату знали исто толико колико и жене; чак оне жене по болницама нешто и знају, али они баш ништа.
Африка
Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.
Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили
Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.
Село је скоро идентично оном које смо видели дан раније, а које се зове Куми. Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А не да толике добре и честите људе мами на клизави пут исељенички. Он верује да њима, сад кад су све то чули, и видели, није ни на крај памети апшит из војске просити.
Венчање је свршено тек што се младенци беху видели. Варвара је била удата, уз мираз чувени; Катинку су пратила само једна кола намештаја, која је сенатор послао у
Али се сећао, како је виде, кад су се први пут видели. Она је била у засенку, крај своје рођаке, Варваре, богате лепотице, али су официри и њу, лепушкасту, били приметили.
Трифунови коњаници, и они најсиромашнији, били су видели, у ратовима, нешто туђег света. Знали су они да у свету не влада светац Исаковича, Свети Мрата, него лаж, превара,
Сви су путници видели шта је учинила. Цело друштво, из кола, смејући се, закука. Исакович скочи и потрча да шешир спасава, али кад га скиде,
У даљини, десно, шириле су се баруштине, међу рукавцима Дунава, а лево се појавише хумке, дуж којих су се видели јабланови.
неку бескрајну нежност, која, не само није била прекинута у животу, него много јача, ето; него, пре, иако се нису ни видели више.
су били, при улазу код амбасадора, раскош намештаја, огледала, и велики, францески, прозори, кроз које су се видели кестенови, засенили.
Да неко може наићи! Да су је, кад је дошла код њега, свакако видели. Да ће то Божич сазнати! Чему то? Она је плакала. Он јој рече да треба да се сети да је позната у великом свету у
Али се био освестио, кад она, при растанку, у Швехату, рече да би била рекла, да су је оне ноћи видели – и куда је пошла питали – да је пошла тамо, где онај бео зец чучи.
Па нека бирају. Писао је да је, за Петра и Ђурђа и Трифуна, набавио лепог, златног, гајтана, неколико рифова, какав видели нису.
Не треба да се мешају у то. А ваљда ће и он наћи срећу, негде, за своју свастику. Рекао је Исаковичу, шта су видели, рекао му и за Божича, убојицу, али се Павле смеје на то, као луд на брашно.
Теодосије - ЖИТИЈА
ова житија пишу и да се с више разумевања читају, и да се на њих гледа као на живе стубове што стоје високо, да бисмо видели себе — како и колико заостајемо за њима, и да бисмо са вешћу себе осудили због лености у нама, и да бисмо себе
Доведоше и коње изабране и много друго што је манастиру потребно, тако да су сви који су То видели завидели Ватопеду, па чак и сам прот.
исцељиваху се, раслабљени подизаху се, и много друго о чему није време да се говори, тако да су се сви они који су ово видели дивили и запрепашћивали, и да су сви били послушни у вери благочашћа, и сматраху га не као човека већ као пророка
да и то са многим красотама света пропада и пролази, него што је толико мноштво било сабрано са свију страна и што су видели цркву његову како је веома красна. Због тога се нарочито радоваше.
својим болним местима, призивајући светога, и сви у Богу молитвама његовим здравље добијаху, тако да су сви који су то видели славили Бога и дивили се светости светога.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Шумадија постаје најнасељенија земља на Балканском полуострву: као што смо видели, густина становништва у неким крајевима достиже до 100 становника на км2.
Уколико се више земља крчила, досељеници су сви постали земљорадницима, каткад не без мучних напора, као што смо то видели на случају са Црногорцима.
године за Личане је било гром из ведра неба. Пошто су се отрезнили од династичког и војничког пијанства, видели су да им је земља јако уназађена, да немају никакво стварно васпитање и да се њихов врло назадни менталитет не поклапа
на „ђаур-султана“, хришћанског султана, они су се са многобројном војском кренули на Цариград да би својим очима видели да ли је султан прави муслиман; хтели су, како су говорили, да виде да ли је тај султан обрезан по прописима Корана.
Томе има разних узрока. Најпре, као што смо видели, ове су области у средњем веку, биле дуже под непосредном византијском управом него друге.
Али је стари начин живота на путу да се измени под утицајем дубоких промена које су се, као што смо видели, десиле у Шумадији. Нове идеје, развијенији привредни живот и националне тежње су учиниле своје.
Само би се дугим бављењем међу њима или случајностима могла открити њихова душа. Ми смо већ видели да у њиховим лирским песмама никада није у питању народност.
Учитељи који су били по разним областима централног типа једногласно тврде да нису видели интелигентније деце. Оно мало старих сточара, који нису путовали, изненадили су ме трезвеношћу мишљења и оштрином
Осим тога су предусретљиви и гостопримни. У психичком погледу приближују се динарском типу. Као што смо видели, мијачка је област између Влахинице и Дримскога грла, најзатворенији крај на Балканском полуострву.
У Росоку су најстарији становници „Власи“, који су дошли из Арбаније. Као што смо видели, у Лазаропољу има велики род Дракули, пореклом из Росоке, који се у ово село доселио пре 120 година.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: И оно што нисмо ни видели ни чули? СПАСОЈЕ: Не „и оно што нисмо ни видели ни чули”, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да
АНТА: И оно што нисмо ни видели ни чули? СПАСОЈЕ: Не „и оно што нисмо ни видели ни чули”, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да посведочите.
СПАСОЈЕ: Не „и оно што нисмо ни видели ни чули”, него управо то што нисте ни видели ни чули, то имате да посведочите. НОВАКОВИЋ (устручава се): То би ипак било, како да кажем... СПАСОЈЕ: Реците!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Птицу нисмо видели, али јаја су јој била ситна, са зеленкастим пегицама. Понели смо сви по једно, за успомену. У гнезду је било четири
прозор мамине кухиње и промоливши унутра своју црвенокосу главу изрецитовала да је оно упалило: Меланију су тог јутра видели како полази од куће смешећи се свима редом.
Затим су је видели у робној кући како купује прслучиће, па у Јелисејевој парфимерији и салону Фекетија, и сада је свима понешто постајало
Лице једног било је глупо као ноћ, други се одликовао ванредном проницљивошћу. Идиотизам! Као да сте видели фудбалера коме проницљивост није у шутовима! Нашем, карановском, кога је „Партизан” купио за милионе, она је ту.
Застала је и погледала ме, а очи су јој биле велике и светле. На насипу је земља почињала да подрхтава. Видели смо како Рашидин отац спушта рампу и, издалека, ружичасту перјаницу дима.
Затим је, зауставивши се једва минут, појурио интернационални воз и ми смо видели лица путника који су дремали заваљени на седиштима или равнодушно буљили у нас.
Караново је дремало у златном заласку сунца. Између њега и мене као да је неко спустио танку завесу од газе. Видели смо се, али не претерано добро, и то је доносило осећање угодности. Трљајући колено дланом почео сам да звиждим.
Путници нису могли да нас виде, јер смо седели у згуснутој тами испод насипа, али ми смо видели њихова лица како жваћу или дремају и нисмо могли да верујемо својим очима.
Ако нас је и тражио, Рашидин отац је то престао да чини. Сада је ходао насипом између прагова. Затим смо видели како се неколико десетина метара даље, на рампи, пали светло. - Знаш ли колико је сати?
Иначе, није било ничег. С нечим налик на страх помешан с радозналошћу ушли смо унутра и прво нисмо видели ништа друго сем таме која је бауљала дуж зидова.
Затим су нам се очи привикле на нагли прелазак из светлог сунчаног дана у замрачену кућу и ми смо видели један големи сто постављен за дванаест особа, отприлике, онако као што у позоришту видите стô постављен за банкет.
Зар не видите да ту седи пречасни отац Лаврентије? Ми нисмо видели ништа. Соба је била сасвим празна н столице су биле празне, али, кад год бисмо хтели да седнемо на неку од њих,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча је наредио да се раније обуку зато да, кад каруце дођу, не нађу га у „јанклу”. Арон и Рифка, кад су га видели тако обученог, све до земље му се клањају. „Венгерски шљахтец”, рече Арон.
Лупне, уђе. Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. — Та јесте л’ ви, Херр вон Кирић? Давно се нисмо видели. Ал’ смо се обоје променили! — Драго ми је особито. Гледају се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чим су их, уосталом, извели ту на утрину, опколише их немачке тобџије, које су се после, крај својих топова, у мраку, видели како стоје, са запаљеним лунтама у руци. Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје.
Знајући добро да не могу собом понети ствари од стакла, или злата, нити повести краву или теле, они су ипак видели безброј сјајних ствари што су трепериле у ноћи, красне и ванредне.
Не приметивши врхове брда у магли, ни шуме запупеле, ни јутарњи мирис траве; нису видели како се муче први млазеви светлости, на Истоку, да прелију магловите долине.
Ни столови, ни постеља, ни врата више се нису видели и она, ужаснута, примети да не може на ћилиму да спази више ни своје папуче. Пси су урликали напољу.
Беху као излудели од промена. Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи. Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом.
Доле, на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак.
ногу коњских имао је да гледа до сутра, уз вампирско осветљење фењера, који је био обешен о руду, а под којима се видели пси, изнемогли давно, од трчања за колима.
Отишли су били, као да су нестали, некуд, у облаке. Пре, када су се клали са Турцима, видели су запаљена села, турске лађе, пуне робља, на води, како пролазе, чули су да горе манастири, да силују жене и бацају
одоше, ратовали су негде, Бог зна где, у неким земљама којима ни имена знали нису, са неким војскама које никад ни видели нису.
Црква се већ зида. Покојни Аркадија пак јавља се ноћу, у селу. Већ неколико њих видели су га како се гега, и чули су га, како певуши, кроз нос. Напада жену.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Са душом се раставио, са мном се саставио.“ Љубавна магија, видели смо, често није безопасна: њен циљ је да поступцима приволи на љубав жељену особу или — да јој донесе лудило (чак и
Од предмета, као што смо већ видели, највише се користи вода (магијско купање и пијење), што је разумљиво с обзиром да је ова течност у митско-магијском
МАГИЈСКА КОНТРАЦЕПЦИЈА Огроман број обичаја, веровања и магијских поступака за плодност младенаца, видели смо, недвосмислено сведочи о великој жељи народа да, по било коју цену, остави пород.
Гатати се може, као што смо видели, према неким знаковима који се сами од себе, спонтано јављају, али може се, у сврху прорицања, намерно створити
Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл.
СВЕТОВНИ МОДЕЛ ДЕТЕТА И РАЗВОЈА ЛИЧНОСТИ У патријархалној култури, видели смо, изузетно се цени пород (када се неко свечано заклиње, каже: „Деце ми“, а када благосиља: „Бог ти дао девет синова
Мало дете у нашој традицијској култури велики део вештине и знања стиче, као што смо видели, посматрањем и имитирањем, односно угледањем на родитеље (учење по моделу). (3) „Хуманистички“ модел (Олпорт, Маслов).
По схватању народа, обреди и обичаји у кризним, преломним тренуцима, видели смо, не само да обележавају већ, што је битно, подстичу и омогућавају ове кључне промене у развоју које се без
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За оне који причају гласно шта су видели на царском друму и иза зидина манастира, за себре који се сулудо роте против велможа, који без копља и без
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Однела га нека Циганка, са осталим старим стварима, у замену за ћурку. Да нисте случајно негде видели мој џемпер? Нико ништа не зна о њему. Шта да радим? Молим госпођу Циганку да ми врати бар изгубљене мирисе.
Јер, то је битка без икаквих изгледа на победу. ГЛУВАРЕЊЕ Нисмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне
Човек је лизнуо њену руку да види је ли још слана. По томе закључих да се нису видели целог лета. – С ким си ме све варала летос? – Ех, ти! Ни са ким.
Обишли сте свет, али више од музеја и ризница вас су занимали ходници кућа. Видели сте улазе у зграде Италије, портире у ливрејама и одсеве ружичастог мермера, видели сте капије Лењинграда са мирисом
Видели сте улазе у зграде Италије, портире у ливрејама и одсеве ружичастог мермера, видели сте капије Лењинграда са мирисом Достојевског и париске улазе које чувају консијержи, у Енглеској су се зелени
Име Сарајева исписаше исте вечери пошто су се срели с нама: САРА-ЈЕ-ВО! Та чудна места која нисмо никада видели, са првим млаким пролећним ветровима, донеше неки чудан немир у наше ноге.
Рус је стојећки пијуцкао вотку, Американац — томато-ђус. Вероватно су први пут у животу видели изблиза просечног Југословена, па су чекали да сазнају шта ћу ја поручити за пиће.
било све што је поглед могао обухватити и око досегнути, и још причају они што су пратили професора да су се у даљини видели плавичасти венци неких удаљених планина: нигде ничега — ни човека, ни жене, ни пса, ничег сем сунца и неба које је
протекло више времена него што је потребно да се попуши једна цигарета, а професору се поврати боја, и још кажу да су видели како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Потреба за игром је доказ телесног и душевног здравља како код људи, тако и код зечева; та потреба је, видели смо, и прво надахнуће дечје књижевности.
и необјашњивим стицајем околности, на крилима млазњака, и препознајући, притом, пределе и метрополе које никад нисмо видели?
писци говорили су о детињству; искази дечјих писаца простиру се у једном изражајном и искуственом простору који је, видели смо, вишезначно дечји; Ћопић, пак, говори из детињства.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Доста дуго они су бедно живели по збеговима, и лутајући од места до места, и тек када су видели да нема ништа од повратка у стару домовину, они су се стали стално настањивати и почели радити земљу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана. И то каквог ћурана!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
драга душо, узми цветак њежни, Он њежан јесте као што си ти: На врелу ди се диже предел брежни, Ди први пут смо видели се ми, Из твога лица зрака рујни, снеж(н)и, Ди први пут ја сладе неба пи, Ди први пут ја ока т' види бај, — Ту
86. Из града се он исели, Досели се у подграђе, Као што сте већ видели, Јер у лето ту је слађе: Мирније је, боља вода, И свакако лепша згода. 87.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао. Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер је она увек
До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели. Згрчен, упалих рамена, са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње. Она се тресла.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
у уметности правца, романтизма, да његови љубитељи поред јунака десетерца и бисер-грана лирских народних песама нису видели ничег вредног у стваралаштву маса на чему би се ваљало дуже и пажљивије задржати.
Колико је такав метод у основи погрешан, неће нам бити потребно да захтевамо, како бисмо видели његову неодрживост, да му се подвргну истовремено и остале врсте народног стваралаштва, резба и грађевинарство
Она два коњика још су пре од царева сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него —
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
опет казала да те није ни видела (није могла од пакости), јер како да те не види, како само она, кад су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча Дача, и кева, и матори, и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ
и окретати с једне на другу страну најпаметнији, најхрабрији, најлукавији и најмоћнији људи у граду који су те видели у пролазу како лижеш сладолед од ваниле, чоколаде и цитрона, мешано; они што су стајали тик уз тебе у тролејбусу који
привлачност и ти фазони: једноставно, као да сте излазећи из школе сусрели сасвим случајно старијег брата кога нисте видели једно осамдесет година. Тако некако ...
) Замислите, у фоајеу тог позоришта читава је таваница у ствари једно велико огледало. Лукава ствар! Да сте само видели све оне уважене тинтаре како вас обасјавају одозго из огледала, крепали бисте од смеха, богами! А тек вратар!
Страшно зезање, на часну реч! Да сте само видели како се гађају огрисцима од јабука, посипају гипсом, гађају фарбом, прскају пиштољима на воду, туку пендрецима; како
Авангарда је пропадала пред мојим рођеним очима! Оно па оно није, па није ишло! После, кад су видели да од онога нема ништа, почеше да говоре против атомске бомбе.
Шта раде? Стоје и диве му се. О чему се ради? Видели су они и спретнијих саобраћајаца, е, али још нису видели неког ко баш воли што је саобраћајац!
Шта раде? Стоје и диве му се. О чему се ради? Видели су они и спретнијих саобраћајаца, е, али још нису видели неког ко баш воли што је саобраћајац! Ту је разлика у диференцији!
Да сте само то видели! Мислим то, како су оне моје афектације одговарале на његова питања! Највећи број је начисто одлучио да ме натера на
— Змија? — запрепастих се ја. — Каква змија? Да сте га само видели како је убио тутањ из „Три грозда“. Готово ми га је било жао, онако престрављеног, на часну реч!
Слегнем раменима и отпутујем заборавивши потпуно на пакет у торби. Јао, да сте само видели Мишелина! Иде поред мене и поздравља апсолутно све живо што носи униформу! На часну реч!
Е, да сте само то видели! Једну мачку, мислим, покрај мене, која је непрестано држала свог момка као за руку, а зијала на све стране чекајући
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава. ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца.
Никад код млина видели нису празника тако светла, у славу спаса од страшног суда испекȏ Триша петла. Мачак и Жућа уз деду сели, печеног
ДЕДИНО ПИСМО Унуко мила, стигло је твоје писмо, колико жалим: још се видели нисмо! Стар ти је дека, шездесет већ му прође, далеко варош, па како да ти дођем.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Она ме погледа и одмах разумеде рђаву игру речи. — Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!“ — Чини ми се да сте погодили.
— Такође из Сарагосе? — Из Сарагосе. Синоћ је дошао са једним другом и остају до сутра. Можда сте их видели пред кафаном. — О, као да их нисам ни видео. Био је савршен мрак. — То је непријатно је л̓ те?
Уђе деран што послужује у кафани: — Госпођице, вечера само што није готова а мале Ферере нигде нема. Нисте је видели? Госпођа Марија се уплашила. — Не, она је сигурно заспала иза кокошарника. Чека да се испиле мали. Нађи и један лимун.
Разлика нешто значи само кад се каже: њих раздваја језик, обичаји. Ви сте видели у рату, ретко је да војник није осећао сажаљење према заробљенику.
— Слободно, Васкес! Васкес, хоћете ли ме пробудити пре пет? — Хоћу, господине. Јесте ли видели замак, господине? — Не овом приликом. — Ја ћу кроз два дана прећи, као увек, у замак да служим.
Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ. Ево по овој истој води сам газио.
— Како могу да је волим, кад ми је цео живот упропашћен! — Зашто мислите да вам је живот упропашћен? Видели сте много света и сада живите на миру у селу које ми изгледа једниствено: имате децу!
— Сада ће се већ брзо угојити. После болести се увек брзо поправља. — Је л̓ те? Даће Бог. Јесте л̓ видели овог Пабла, господине, што је још до главе ошишан, и тек га пустили из марине. То је мој трећи син.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
смо у цркве брзо, као на препад, као извидница, и налазили у свакој неког ко је певао у празној лађи без товара. Видели су се само зидови обрасли сликама светаца са ореолима као златним шкољкама нанесеним на обалу.
2. Нисмо ни видели гле кад је од длана постала пест шака се водиља стегла у нешто чврсто ударно у камену вест и људску љутину
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТЕТКА (оде с Даницом). ПОЈАВА ИX ПОРОДИЦА АГАТОН (долази из задњих врата и сви за њим): Е, ето, видели сте. ВИДА: Богатство, право богатство. ТАНАСИЈЕ: Тај је знао зашто је живео. САРКА: Ах, онај сребрни будилник!
ТАНАСИЈЕ: А не, ту не треба грешити душу, она није ништа знала. Зар нисте видели како паде у несвест? ГИНА: Чудна ми чуда, и ја бих пала у несвест да сам све наследила.
СВИ: Охо!!!... АГАТОН: Дошли сте, видели сте кућу, прегледали сте све, седели сте дан и ноћ, па доста. Дошли сте са празним коферима, а сад их носите пуне, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Обоје су се обрадовали када су ме видели. Али је њихово расположене било већ помућено кад сам им рекао да сутра изјутра треба да кренем. Мајка се заплакала.
Само су још официри тихо разговарали и зурили у мрачан хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на време видели кратки одблесци топовске паљбе, као сијавице при сушном времену. Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна?
Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму, а онај челик лежи немоћно у прашини. — Знаш... нема ту шта...
светлуцали као ројеви свитаца, час брже, потом спорије, онда би учестали на широком простору или се збијали у гомилу. Видели се одблесци неких батерија и хоризонт би нашироко засветлео у правилним размацима времена, затим још жешће, да је
Апатично пођох. Цигарета ми није пријала, те је бацих. Једва се зауставих код првога вода. — Јесте ли га видели? — трже ме смех Танасијев. — Ударило га посред груди. Алал му вера... Али нема ништа. Једва дођох к себи.
Пуцњава као да растера маглу. Сунце прели зрацима реку и на супротној обали се појавише свежи ровови. Видели су се сада отворено. Назад више не могу, а у питању су њихови животи, те се хука и прасак повећа још јачом жестином.
Кљусина диже главу, фркну на нос, забаци уши уназад и умири се. — Војници!... Видели сте како је непријатељ покушао да оскврнави нашу земљу.
ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ Враћали смо се кроз предео који је био у рукама непријатељским. На свима странама видели су се трагови борбе и пустоши. У немоћноме бесу непријатељ је убијао нејач, рушио куће, палио храмове.
Преплашени, остају збијени по страни, зверајући кроз ноћ не би ли своје негде видели. На истоку запламти хоризонт и ускоро, бојажљиво и лагано, као да се прикрада, помоли се месец.
Ноћ се лагано спушта, и са њом и злокобна слутња на душе луди. А тек како је онима на супротној страни. Они су видели непријатеља, знају да су му стигла појачања, и тај непријатељ је ту, около њих, у оним шеварима...
Прилазио је лагано. Позва нас воднике. Био је сломљен. Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте... Непријатељ је заробио пук и по пешадије и ону нашу батерију. Сада, он поседа обалу.
Али пред свануће наиђоше Танасије и Јанкуљ са џаком јабука и десет хлебова, и тек се тада сетисмо да их нисмо видели целе ноћи. У свакој другој прилици добили би батине, али сада су похваљени.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Дивљаци. Као да нису досад видели човека. Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље ? — Научени су. До сад су учитељи уписивали само по
д. А сад је већ време да се почне радити. И јесте ли видели како иде славно : половина већ знају да разликују оба гласа! А тек смо почели, од јуче...
Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор... — Видели сте... јецаше она, не дижући главе. Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.
— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно. — Видели су нас... не иде... Ах, шта ту !... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат?
МАЈЦЕН: Чекајте мало, још једно питање! ВАСИЛИЈЕ: Само изволите! МАЈЦЕН: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ВАСИЛИЈЕ: Јесмо. Зашто питате? МАЈЦЕН: То вама не смета? ВАСИЛИЈЕ: Шта?
Није се могло тренути после ручка од гакања! А сада нигде перцета, ни за пахуљицу! (Јелисавети) Јесте ли видели како је река близу?
ВАСИЛИЈЕ: Сами сте рекли да можемо! СИМКА: Знам, рекла сам... Али Гини је, видели сте, у међувремену ухапшен син, и мислим да нема смисла да јој сад, такорећи пред вратима...
СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће! ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао? А ако не буде? СИМКА: Зар ви нисте видели какав траг оставља иза себе онај батинаш Дробац? СОФИЈА (с веранде): Василије! Нема их ни у сандуцима!
Имаш ти неки доказ за то што говориш? ВАСИЛИЈЕ: Доказ сте појели, али имам ове сведоке! МИЛУН: Јесте ли ви видели да ми је овај дао неку дозволу? ГИНА: Нисмо! Милун: Да ли се овде уопште појавила нека дозвола? ГИНА: Није!
СИМКА: Зашто одједном вечерас? ВАСИЛИЈЕ: Најбоље да вам отворено кажем... Видели сте да нам је представа забрањена. Последњи динар смо дали на закуп кафане.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Навешћу за то само два разлога. Један је стидљивост, коју сви они имају, који су видели ту крваву слику (рат није роман, него филм), кад треба о томе да причају.
Уосталом, и прва популарност често је много смешна. То знају сви они који су видели шта је оно што милиони Немаца сматрају да је велико код Гетеа. „Расно, јасно, просто“ у уметности не помаже ништа.
Пала је зато што је данас, на веру, немогуће наћи пара. Да је нашла, видели бисте. Друге су нашле. Бугари помало успевају.
Мања позоришта „дес Артс“, чудна су и смешна. Много је воде протекло Сеном и Парижани су много штошта видели, па им је тешко дати сензације.
Али сам брзо додао да сам ђак Кинеза, који су први видели да је све љубав; и да ћу сад ја ту љубав, која је била само физичка и етичка моћ, претворити у метафизичку снагу.
Имаће, кажу, дубљу инспирацију. Исто тако, потребно је имати снажну, литерарну, критику. Резултате, код нас, видели смо. Лазу Костића је, целог живота, пратила хајка полутана, са мржњом која је данас смешна.
Обасјава их по својој вољи, те нам се указују сјајни они које смо видели у тами, а тамни они које смо оставили у светлости.
светлости, и тами, она нам пропушта руку, кроз своје облаке, мекше од праха, а који нису више онакви какве смо их видели и оставили. Тако се путнику јавља и земља којом је прошао, чудна и промењена. Не она коју је гледао очима својим.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Са свију страна посматрају странца и закључе да ће баш он бити. Пронесу после ту вест кроз варош да су видели Хорија, и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва да ће после једног-два часа цела варош с
кроз све слојеве друштва да ће после једног-два часа цела варош с поуздањем тврдити да је он ту, да су га луди лично видели и с њим говорили.
Ви још нисте ни видели јунаке! Да видите шта је српска, витешка крв! Ударајте десет жигова, а не само два!” Чиновник у белом оделу принесе
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сећали су га се — кад су га видели. И он и Ђокић намерни су да се жене на јесен. Обојица су бацили око на девојку Мирчићеву, из имућне и задружне куће.
извршено је оно, што је захтевала човечанска правда; ви сте управљали судбином народа хиљадама година, па смо видели, да је та управа била штетна по цело човечанство. Сад је ред на нас.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.
У зло доба разгрнули сапуницу, постиђено Скупили се са свих страна, и авлија беше пуна, И видели чудо једно невиђено: — У лавору није било ниједног сапуна.
Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак. Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока трава... Драга децо, зар вам се тада не чини Да воз стоји?
ШТА СУНЦЕ ВЕЧЕРА Када се сенке издуже, истање, Шта сунце вечера? — друго је питање. Јесте ли видели запад пред вече, како пљушти? (Тада се стари људи сећају ратова и буна).
чуди: Између Мораве, Саве и Тисе Наиђоше дани луди, злехуди; Не будимо забринути нит кисели, Јер и већих смо чуда видели...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Али сутрадан су научници запазили да су урођеници мртви пијани и одмах су видели како је до тога дошло: урођеници су попили сав алкохол у коме су брижљиво чуване ухваћене јегуљине ларве, прогутавши и
је на овај начин: »Пролазећи кроз простране области провинције Каракас, задржали смо се у месту Калабозо да бисмо видели електричне јегуље којих у тим областима има невероватно много.
Ту смо, код једне тунаре, видели необичан призор приказан на слици; велика ратоборна риба »еспадон«, тешка око 250 килограма, која се са непријатељем и
Обратите пажњу, јер ћете видети што никад нисте видели. Велика риба додирује њушком наш прозор. Али... ево је где бесно насрће на стакло на коме се огледа као на огледалу и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели Ту басму за Софку и завидели јој. После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље.
Хоћу, нано! — једнако одговара љубећи је по руци брзо, и кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан,
Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели. Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино.
Они чак били као и радосни што су тако видели да им је нови газда не само као стари, већ и силнији. И како се тамо пропио, више се не трезнио.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него”
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А братија наша болесна, да се, уздајући се у ово, не распусте тражећи сувишно нешто што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, него нека се уздрже и смерни буду, задовољни оним само чему је време и што је могуће манастиру донети, то
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ево овако! Избечено! ЦМИЉА: Немоте да ме препадате! ЈАГОДА: Види се лудило, ненормалан! Да сте му само очи видели! Ко да ме гледа варницама, а не очима! ЦМИЉА: И шта би? ЈАГОДА: Свашта, да не би света и милиције!
Остали се још увек не померају: стоје, под утиском оног што су видели на небу.) ИКОНИЈА: Е, па, сад је, ваљада, готово! Све је било како налаже обичај! Гледајте да нешто не заборавим!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чик!'' па се дуго, док им не досади, крсте, церекају и буље у најдужу браду коју су икад видели. Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико година купити толико
А њих Толико има на земљи да ће ускоро и њу почети да једу. Само је њему не да Бог. У мраку један другоме нису видели лице. Испод каце, јурећи се, зацијукаше мишеви. И они слуге на пустош.
Још један грех пашће на њену кућу. Симка пожури ка цркви, мислећи на јучерашњи разговор с АћиМом. „Видели су га неки у чаршији. Кажу, лумпује“, морала је да му саопшти. „Он? Данас лумпује кад се ја борим...“, чупао је браду.
стаде на праг, испуни врата строгошћу и снагом, извади општински печат из недара, подиже руку увис да би га сви видели, и викну: — Видите ли га, браћо? — Видимо! Дуго се румене отворена уста.
— То ме се сада не тиче. — Млада ти није нека лепотица — одложи перо и запуши мастионицу. — Кад сте је видели? — Требало је да видиш Аћима кад сам му причао да ти жена није вредна издаје оца и Прерова. Курјак је дрхтао као куче.
Ни он ни она нису видели њега на вратима. Ђорђе је вриснуо, али се његов глас није чуо. Притиснуо је очи длановима, да не гледа њене шиљате
Да је дан, и Андра и Ђорђе видели би како су му се плаве и густе жилице на јагодицама налиле крвљу. Од стида што је сада поменуо тестамент и што иза те
Биће висок. Већ је сада момчина“, говорили су му сељаци кад би видели Адама, а он се поносио, био збуњен и стидео се од радости. Њима није могао да одбије зајам и не одложи исплату дуга.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех. Збуњена и срећна, наставила је да везе. Никада тананији није био њен вез.
Блистала су на свили језера каква младић и девојка заједно никада нису видели; црвенио се кров куће у коју никада нису ушли; трчало стазом дете које никада нису успели да имају; смејало се двоје
Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу? — питао је и ветрове и птице, и луде и облаке, без успеха. Нико није знао ништа да каже о њој.
Дечаци су га слушали као зачарани. Више им се није чинио ни тако мален. Неки су већ у њему видели дива, али дечак, свеједно, није растао.
Без успеха. Бор је растао све више, у само небо бежао. Дечаци се више нису видели, али гониоци су поставили заседу. Кад огладне, кад им се приспава, мали свирачи мораће да сиђу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
два млада научника, школована на страни, позвана да ово виде, нису видели ама баш ништа, само су били изненађени видом празно верице код ових људи, препаднутих сопственом прошлошћу.
од Стамбол до Видинкапије; мало је ко памтио и многе већ разрушене а доскоро моћне џамије, чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности,
Друго: да су затвореници у Кули провели готово месец и по дана иако ниједан дан више нису видели. И треће: да су негде пред крај јуна, који је те године био прозрачнији него икад, сви поубијани ноћу, изненада, брзо
Али Милан Ђ. Милићевић није забележио, нити је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели: како је Љубица, док су се њеном гласу и њеној молби придружили гласови и молбе свих присутних, у Милошевом оку које
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ученици климнуше главом, у знак да им је то јасно, а Питагора продужи: „Све ово што смо сада видели и увидели казује нам да се све ове звезде налазе причвршћене на прозрачној, кристалној, лопти, сфери која се обрће
Ту, испод тога зида, простирала се варош покојника, а мало даље према југу видели су се опет многи храмови, и долински котао са гробовима фараона.
филозофски начин рада који сматра искуство за једини извор сазнања, а по рационализму је извор сазнања размишљање. Видели смо да је египатска геометрија била практична вештина, стечена хиљадугодишњим искуством и сазнали смо како ју је
Добивши господство над самим собом, настави, гледајући нетремице у ту таблу, своје предавање. „Пошто, као што смо видели, у овом троуглу овај угао код Месеца мери 90 степена, а овај угао код Земље 87 степена, то угао код Сунца мери само 3
Аполонијеви епицикли били су, као што смо сада видели, чеда Аристархова учења. У њима је Аполониос нашао одлично средство да геометриски предочи кретање планета како их ми,
Од величанствених грађевина старога Рима није се видело скоро ништа. Брежуљак беше покривен повртњацима, од Капитола видели су се само трагови, а Форум Романум, прозван Кампо Вакчино, био је заиста пашњак за краве.
поносна што су са својим великим братом изишла, причаху на дугачко и на широко како је било у цркви, кога су онде све видели и шта су људи говорили. У таквом разговору прође им време до ручка врло брзо.
Један од њих је овај који се налази у овој цилиндричној посуди, који, као што сте сада видели, одржава ватру и сагоревање, а којему сам дао назив „оксижен“.
и оксижена“, растумачи ми Лавоазије, „је гасовита супстанција названа до сада неактивним ваздухом који је, као што сте видели, тежи од обичног ваздуха“. „Разумем ствар - док ми поново не постане нејасном“.
„Дефинитивно. Један елеменат не може се претворити у други, већ само ући у везу са њим, као што сте малочас видели са угљем и оксиженом. Ниједан елемент не може бити ни створен ни разорен, јер материја је неуништива“.
„Онда ћемо се лако разумети. Грађевине које сте данас видели различите су, свака од њих има свој нарочити стил, Нотр дам и Сент-Шапел су готске, Сентесташ припада раној ренесанси,
Приметио сам и то како се у градуираној цеви пењу мехурићи гаса и пуне њен горњи део. „Јесте ли видели“, рече ми Фарадеј, „како је мој кршни служитељ снагом својих мишића растворио воду у њене састојке?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Друже, — нагну се она према њему и говораше сасвим тихо — и сама налазим да је то добра књига. Јесте ли видели, молим вас, како су духови припремани, бодрени. И зар сами не увиђате како нама данас недостају Незнамови и Корењеви?
После смо у рату, као резервни официри, бачени у две разне дивизије. Видели смо се само једанпут пред велико одступање.
Али ко је тај нитков што се усудио оклеветати једну жену као што је моја снајка? Од онда се, истина, нисмо видели. А дивно је и невиђено било онога дана кад је он с пуком улазио у Нови Сад. Цела варош подигла се беше да их дочека.
Кад се хитро промеша. И Секула отвара очи, намигује и загледа у десетицу. После диже главу: — Муф јесте ли видели? Три године а... а... а сви од њега да живимо. Секула је пустио браду, прерушио се, мучно би га било познати.
— Ко је тај што каже? Аха! Тај ће проћи као и он. Добар пљачкаш, је л' зврндове?... А ви, војници, видели сте добро како пролазе неваљалци. Па у памет се...
— Ох! — Нешто размишљате, шта ли? А он се промешкољи па примаче главу. — Мислим о ономе, што смо ономад заједно видели у Фани Бисагу и не могу никако да заборавим ону грозну слику. А ви?
— Али се нису вратили. И јесте ли видели како су слатко вечерали прексиноћ у Калмети? После смо ућутали и опет слушали и трпели оно језиво урлање са града.
И тада се ја разјарих (богами не из зависти), само да сте ме видели! „Слушај ти, рекох, Свидригајлове Свидригајловићу, наредићу сместа да се спусте ове овде завесе, да се напоље избаци
све тешке напоре незаборављених албанских маршева и убројао се међу оне, у исто време, и срећне и несрећне што су видели Јадранско море па му после пуни туге казали збогом. Никад овај мали војник није изостао на маршу нити се коме пожалио.
Војници су видели и чули кад му је Пацко, разгледајући освојене топове, био пришао, и, као што је то редовно после чинио прилазећи
Један крупан официр највише се чуо: — Јесте ли видели да се гдегод истакоше они, што су у миру уживали најбољи глас, што су педантно вршили службу у гарнизону и што су
Јесте ли видели Галич? Та ужасна планина изгледала ми је као колосалан зид, који ме раздваја од раја и новог живота. Тамо, с оне
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу. Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке. Марко се само чудио и вртео главом.
показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам !
« И доиста, он одмах проговори: — Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди. Вепар само : мрд-мрд и — готово !
Тако се још нису ни видели од повратка. Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него —
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једна дева хтеде да одмара Своје тело; једва да су гране, Дан и небо, кад косу отвара, Видели јој лепоте незнане. Она беше слика девичности, Без свог венца, бела и невина, Лутала је кроз тај живот прости, Лепа,
И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из овог пораза Прву звезду сузом поздравише. Већ се губи свело лишће с грана.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Изуми ових великих људи чији се ликови налазе на овој великој слици, видели су се на сваком кораку изложбених просторија.
У таквој ситуацији би једна од девојака запевала: “Погледајте Балканца!” - а друга би додала: ”Да ли сте икад видели такво бугараско недело?
сапутник, Енглез, који је седео насупрот мени за столом, приметио је моје узбуђење и упитао: - Вероватно нисте раније видели Алпе, зар не? - Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак!
шта сам подразумевао под америчким схватањем, али се нису супротставили, вероватно, из страха да ме не би увредили. Видели су на мом челу жиг правог Американца и нису хтели да у то дирају. Београд нисам видео од детињства.
сапутник, Енглез, који је седео насупрот мени за столом, приметио је моје узбуђење и упитао: - Вероватно нисте раније видели Алпе, зар не? - Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак!
шта сам подразумевао под америчким схватањем, али се нису супротставили, вероватно, из страха да ме не би увредили. Видели су на мом челу жиг правог Американца и нису хтели да у то дирају. Београд нисам видео од детињства.
у Идвору, био много мање разговорљив него први пут, а све то због неких чудноватих књига, које су, онима који су их видели, личиле на свете књиге. Дружење са Лагранжом и Максвелом привезало ме је за врт моје мајке.
Такво читање они су повезивали са поповима и владикама, а када су видели да много мање обраћам пажњу на гајдаше и коло, као и на друге овоземаљске ствари, почели су да говоркају да се Миша
Честитао сам Хелмхолцу и скинуо му шешир за тако јасну визију појава које остали, укључујући и мене, нису видели. Али ко може пребацивати обичним смртницима који су се били навикли да електричну струју посматрају као кретање
И тако, они су “дошли, видели и победили.“ Једна од Џексонових сестара отишла је тог лета у Италију, а ја сам пошао за њом.
Моји пријатељи, научници из Њујорка, видели су у мом електричном резонатору и могућности да он селективно издваја наизменичне струје разних фреквенција, могућност
Гајдаш и коло стадоше кад су видели новчаницу од десет форинти у јахачевим рукама, чувши да ми је овај донео телеграм из Америке.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Стога и код Хола и код неких других аутора налазимо добро гесло: окренимо се туђим културама да бисмо видели шта је наша сопствена!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако. Она одиста није била код куће, видели смо је после на фијакеру. ЖИВКА: Ето видиш! А не иде то ни као што ти мислиш, зете.
ЖИВКА: Стевановић?... ПЕРА: Ја сам га својим очима видео. ЖИВКА: О, боже мој, како би то било добро! Ви сте лично видели Стевановића кад је отишô? ПЕРА: Видео сам га! ЖИВКА: Отишао је баш у Двор? ПЕРА: Да!
Мени то изгледа као да ви нешто ружно мислите. НИНКОВИЋ: Најбоље би видели, госпођо, како ја мислим све то да изведем ако одмах пређемо на ствар. ЖИВКА(престрашено): На коју ствар?
зато што је друго! Па и да није, биће друго! Е, неће тај више бити мој зет па да му је круна на глави. Живи били па видели. ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет, дабоме, него ваљда да га гледам и даље у кући.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
толико је слободан, кат-кад се чини и недовољно контролисан, да се повремено добија замршен опис (а то, како смо видели, најчешће и узрокује синтаксичка померања), при чему искачу и неке врло необичне слике настале тренутно и као да су се
Рано, дечје страховање њено од губитка куће Станковић је, видели смо, употребио за лажну мотивацију, коју је доследно провео све до почетка Х главе.
У сваком случају, сенка инцестуозности која, као што смо видели, промиче и кроз Нечисту крв - није случајна. И као Јовча „то”, тако и Софка у младости, пре удаје, има своје „оно”.
А када се доцније у њеној уобразиљи и сновима таква особа ипак појави, она је - видели смо - обезличује: остаје само један, додуше телесно конкретизован, али зато неизвесни „он”.
Исти страх (од сиромаштва и растурања породице) као узрок потискивања постоји, видели смо, и код главне јунакиње Нечисте крви. У једној другој приповеци, Они, налази се ваљда најзанимљивији пример.
А и газда Младен, видели смо, у сличним тренуцима такође све око себе види као „црно”, „мртво” и „пусто”. Али нигде толико сличности нема са
На пример: „Девојчица је ћутала, упорно”. Код Црњанског је, видели смо, чест такав поступак постпонирања детерминатива.
296 А о њему се са много више права може говорити као о начелу које је узело маха у синтакси. Код Црњанског, видели смо, све води од сложене синтаксичке субординације ка простој јукстапозицији; а особито то што је у обичну, прозну
Има их, видели смо, у епскоме десетерцу и, исто тако, у Ракићевим стиховима. Али их има и у слободноме стиху Милоша Црњанског.
почну расклапати као у досад показаним примерима, неизбежно се дезаутоматизује и активира интонација: појављују се, видели смо, нове паузе, мења се размештај експираторног притиска, тон се у већем степену диже и пада.
затим из доње перспективе: „Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи. Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом.
Доле, на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад су све то видели, од јада им пресео и Трг и трговање. Град им се у пакао претворио а по образу блато ошинуло, те један мимо другога
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници позади њега видели су како се плави бркови задовољно смеше. Официри су боли мамузама мршаве коње да звоне поткованим копитама о калдрму.
Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави. Видели се други како прелазе реку, и пењу уз падине црвенога брега. — Опкољени... ракетлу, ракетлу...
Мија је скакао по реци. Танки млазеви воде бризгали су увис. Кланац се указао као вратнице спасења. Видели се војници како збацују ранце и веру се по стрмим падинама. По њима је трава била жута и клизава а цвеће бодљикаво.
Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком. У мраку се нису видели невесели, чупави бркови, ни боре брига на лицу мајора, али су његове очи сијале дрхтавим, зеленкастим сјајем.
Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених болничарки. Тада се и одликовања могла да добију.
Било је погледа дубоких и црних као и стрме дубодолине под њима. И као да су ти погледи већ видели нешто. А горе у ваздуху они неуморни путници од гвожђа и смрти фијучу и звижде. Сав је врх планине у огњу и диму.
Пилот се умно сагибао, радио и авион је кружио над белим и жутим пегама на земљи. Видели се ситни људи како беже. Бора је повукао за ручицу. Нешто се откинуло. Апарат се затресао. Опет.
Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама. Осећала се само доле бездан земље, видели пламени шрапнела и почела да чује грмљава. Апарат је била слаба играчка у бескрају.
Петровић, Растко - АФРИКА
Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.
Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили
Његов је врат био укочен и велики ожиљци видели су се по рукама, врату, прсима. Сваки час он је склапао очи и отварао их опет као са досадом.
Село је скоро идентично оном које смо видели дан раније, а које се зове Куми. Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и Делиграда (или да им не дођу с леђа), а друга брани да Турци то исто не учине продирући друмом, који, као што смо видели, води од Зајечара преко Лукова опет у Параћин.
Турци се дакле свете својој раји, што је уз нас пристала. Што смо ближе долазили Алексинцу, видели смо све више села где горе.
— Тако! А јесте ли ви то добро видели? — Добро, ваше превасходство. — Дакле и ту продиру! А с левога крила немам никаквога извешћа; пуковник Малиновски
Око 6 часова у вече вратим се у Алексинац. Штаб се већ био вратио. Бугарска дружина, што смо је јутрос видели, добро се борила. Има много рањеника, међу њима је, чини ми се, и Иља.
Та ви сте видели како су Турци побили много свиња по селима куда су прошли, рече Комаров још с већом срџбом. — Оно тако је, и ви сте
« Како се пут савијао око једне брдске окуке, то Турци нису могли ценити колико нас има, видели су само да је коњица и да трчи к њима, па мислећи ваљда да напада какво појаче коњичко одељење, одмах почеше формирати
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
јуриша у сваком воду по један војник има на леђима привезану по једну тробојку, да би нас артиљерци разликовали и видели линију нашег стрељачког строја. А ако нема тробојки, онда да им се за леђа свежу светли плехови.
И док су се Бугари освестили, моји војници сручише се у ров. У зору, видели смо огромну брешу. — Који је датум био тога дана? — запита Радојчић.
ровове подривајући степеник, да се камење осипало са обода и услед тога откривали се све више бугарски заклони. Видели смо како претрчавају откривена места и збијају се у гомиле... — То је исто и код нас било — додаје Светислав.
— А да ли сте видели четнике? — упаде са питањем капетан Радојчић. — Било их је неколицина измешаних са нашим војницима.
Али они нама нису ниуколико олакшали стање. Јер у оној магли нити смо их ми видели пред нама, нити су Бугари знали да су им они иза леђа.
Али ми се сјурисмо у седло између врха и Сиве Стене. Управо, ми ту Сиву Стену нисмо ни видели тада. Магла је још увек била густа као тесто. Застали смо неодлучни, не знајући на шта ћемо сада наићи.
Ноћ је била хладна. Обукао сам шињел и скотурио се у рову. Пуцњи су одјекивали сваки час. Да је ведра ноћ видели бисмо ипак линију њиховога рова по одблесцима из пушака.
Прво и прво, ја сам отишао из чете још уочи тога дана и војници ме нису видели кад сам се вратио. А после, друго, ја сам могао и да погинем. Зар не?...
Потпоручник Милан, мој друг из пука на почетку рата... Одавно се нисмо видели. Али на њему није било никаквих промена, сем што су му, не знам из којих разлога, наденули име „Кица“.
Али лекар је утврдио да ни његови бубрези нису у реду. Испод очних капака видели су се набори, као неке кесице, а горњи део стопала био је отечен.
На крају тамо видели су се бугарски ровови, и отуда су зјапиле пушкарнице. — Видите ли ону огромну стену лево? — пита командир. — Да.
Тачно... Види се. Ми смо најистакнутија тачка... Грр-у-у! —... Они су са њихове објавнице видели лепо његову силуету према звезданом небу и узели на нишан. Ударило га посред срца.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.
И да то не би било, зато је она долазила, седела. И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније,
Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца. На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.
Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом. Све смо видели. Ситним корацима, главе забачене уназад, изашао је Прохор, направио неколико корака и онда је чучнуо.
“ „Зашто би то чинио?“ „Јер се плаши да неко од нас не учини оно што он не може.“ Хтео сам да кажем: Видели сте какво тело има та жена.
Погрбљена Лаушева сенка на прозору. Ни он те ноћи изгледа није ока склопио. Цео дан га нисмо видели. Очекивали смо да нас позове, да прекрати неизвесност и свакојака нагађања о том рату у који полазимо.
Верујем да му је Јања била прва жена, али зар је то, забога, разлог? Видели смо ми да је воли, али томе нисмо придавали никакав значај.
највише кумовале жене, али није искључено да су оне с те стране биле подржане старцима који су у Дадариној живахности видели нешто од своје прохујале младости, макар она била далеко штурија, и, наравно, дечацима који су у њему гледали слику
“, одвратио сам. Рекао сам „сиротог калуђера“. Отворила је уста, видели су јој се горњи зуби, бели и једнаки, затим их је затворила.
На његовом лицу нису видели страх. Гледао их је својим плавим очима питомо и кротко попут каквог детета, равно у очи, ни дрско ни плашљиво, помало
Макарије Све се распада! Ничега чврстог око мене више нема. Младог Матију су видели са неком женском, у штали, на сену.
Наставља тише. „Умирући ратници су га вапајем дозивали, али он их није чуо. Где је био? Видели смо га међу нашим непријатељима, онима који су дошли из мрачних шума са запада, међу оним дивљим отпадницима.
Видели смо га међу нашим непријатељима, онима који су дошли из мрачних шума са запада, међу оним дивљим отпадницима. Видели смо га како скупља њихове рањенике по камењару испред Куле, и како им вида ране које смо им ми задали својим оружијем
Сада су имали прилике да им натенане, на сламку пију господску крв. Видели су у својој пустој уобразиљи своје одличнике ту одмах на столу међ чокањима ракије као дебеле беле црве с црним
у тескобној одаји, улазе и излазе на врховима прстију, погледају се да би један код другога, ако већ не могу на мени, видели знаке смрти, јер се моје умирање одужило. Све то гледам кроз трепавице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вашој жељи, драга пријатељице, и да Вас упознам са тајанственим личностима које смо на Вавилонском торњу из прикрајка видели.
Нама Поларна звезда изгледа непомична зато што она лежи далеко, далеко у продужењу Земљине осовине. Ми бисмо је видели и у по бела дана на истоме месту, када је не би Сунце својом светлошћу засенило.
Та улица, широка четрдесет корачаја, носи исто име, Канопус, као и звезда коју смо ноћас први пут видели, а води у александриско предграђе истога имена.
“ Ову сам цртицу, као што сте видели, употребио у своме путопису, но желим да јој додам још једну. Плутарх прича, на истом месту, да су стихови из
Еуклидови Елементи доживели су до сада више од 1700 издања, а толико их неће доживети никада ниједно математско дело. Видели смо да је Архимед, који је својим геометријским радовима наткрилио и Еуклида и Аполонија, био по своме васпитању, по
Тропска година нема, као што смо видели, потпун број таквих дана, него 5 сати, 48 минута и 46 секунада преко тога, а календар може рачунати само са целим
Тај Јулијански календар преузеле су и хришћанске цркве. Он је, као што смо видели, александриског порекла, а Клеопатра га је донела у Рим.
Александрија је стално опадала, док је напослетку не освојише Арапи. Од свих зданија која смо, драга пријатељице, видели приликом наше посете у Александрији, не остадоше ни рушевине.
чудан сјај када их спусти на земљу и посматра шта се на њој све дешава ту, на земљи, његова је стаза трновита, то смо видели већ првог дана.
Ми смо затекли Цариград под окупацијом савезничких војска, видели француске пукове и ратне лађе на којима су се лепршале заставе енглеске, американске, француске, талијанске и
И моје крсно име. Велика литургија. Чинодејствовао патријарх уз асистенцију свих присутних епископа. Векови нису видели овакву црквену свечаност, а ја је посматрах, као из дворске ложе, са почасног места где је некад седео посланик руског
Под овом речи разумевам егзактне науке. Ми смо видели како су се оне дивно развиле на равном тлу Александрије, испрженом од сунца, а овде, у овоме земаљском рају, осушили
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Романтичарска поезија, као што смо видели из Поповићевих антологија, представљала је интегрални део поезије, или, тачније, лектире за децу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И хаџи Риста твога старијега дечка обгрлио у наручје, а једнако се окреће како би сви видели колико он твоју децу воли. Као да их само он воли?! ТАШАНА (с подсмехом): А теби криво? САРОШ Мени не.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво. Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота.
својих њива, веже џепницу на врх кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим барјачетом, да би радници то видели и знали да је она ту и да може наићи... Али све је то њој добро стајало... мислим, нарочито она њена униформа.
како ме је јутрос на салашу, баш док сте ви били на гробљу, вијао бик, онај крупни наш Швајцарац, можда сте га кад видели, бео као сир с једне стране, а риђ, скоро црвен, с друге. Таква му је ћуд, никад не знаш која му важи.
Дете оно, на срећу, некуд ускочи, а бик, слеп и луд, право на мене. Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину! Бежала сам као да имам четири ноге.
Ходала је дакле само по собама. Видела је и сама, а видели су и други, да се много променила. Опала, побледела, у очима добила нешто сузно сјајно, лик остарео и доста се
Зашто ли су се растали! — То, то, то кажите ви мени, ако можете, а да су се растали, то се зна већ од синоћ. Видели су сви лепо како је госпа Нола преводила Јулицу кући.
Свет је ишао да види нос. „Јесте видели нос?” и кикот. Живи људи весели су што нису мртви. Госпа Нола опет погледа на сат: Доцкан је веће, неће Лука вечерас
Махао је руком као заставом докле год се ћаци видели. Ђаци се освртали. Освртао се и Бранко. Да ли је својим кратковидим очима могао да види поглед и израз лица свога
Бранко и Павле, после Миланове смрти, више се од две године дана нису видели. Навикли се да живе одвојено. Једних ферија је Павле путовао по Енглеској, и стигао кући кад се Бранко већ био вратио
„Видећемо...” И видели су да се још може, видели опет некако истовремено на обе стране. Мирку остадоше зглобови по рукама — па и у колену
„Видећемо...” И видели су да се још може, видели опет некако истовремено на обе стране. Мирку остадоше зглобови по рукама — па и у колену једном — натечени, али радио
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
муњи И укротитељи громова На вама показују вештине Нама сте камени длан На вама читамо црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио си нешто после поноћи Огњеним пољем
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Знак дивљења и знак питања професор нам је са мање тешкоћа објаснио, али смо доцније, у животу, видели да то објашњење није тачно.
— Јесте ли видели, децо, море? — отпочео би професор објашњење тих доказа. — Нисмо! — одговарамо ми једногласно. — Е, врло добро!
Одговор: Да, моја је сестра од тетке род сестри од тетке вашега нећака! Питање: Јесте ли видели ножић мога стрица? Одговор: Да, видео сам ножић вашега стрица на клупи у башти моје тетке, која је јуче појела једну
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо јасно да се за нама ваља нешто велико и гломазно. Тешка артиљерија рила је земљу вулканском снагом, и
Народ је у већини остајао на своме огњишту, надајући се да ћемо се ускоро вратити. Неки су полазили али кад би видели да одступању нема краја, остајали су онако незаштићени насред пута.
А ту су стали као замрзли, очајни због даље неизвесности. Први пут војници су застали неодлучни. Видели су они да отаџбини нема спаса. Требало је оставити куће, породице.
Тако је и са њима. Кад почну и они да бацају ове ствари, кад будемо видели ланце и будилнике покрај пута, онда ће то тек бити знак да се и ми озбиљно замислимо.
Када су напослетку видели да их нико не брани, почели су да беже у прихватне заклоне. Јер они нису знали за вишу политику.
Кроз прозоре кућа видели се кревети и осећао дах домаћег огњишта. После толико дана скинули смо најзад шињеле, а војници донеше и воду да се
На овоме само месту задржали смо се цео један дан... Ви сте и сами видели колико је тешко и једном самом човеку да пређе преко оних врлети.
Јер се све чешће наилазило на одрану кожу и изуђено месо са мртвих коња. Кажу да су видели неке помрачена ума, како једу месо ових мрцина.
Или зато што смо на мртваце толико навикли, те су нам они постали већ обични. А право би чудо заиста било, када бисмо видели ухрањеног и дебелог човека. Једног дана рече ми поручник Протић: — Пази га, овај још није умро!
— Ови би требало пре нас да воде, него ми њих. Неки пешаци били су у „живом разговору“ са морнарима. Нису нас видели. Чујемо где један мали пешак, сав одрпан, вели Енглезу: — Е... а имаш ли ти стрину? Сви се смеју, па и Енглези.
На сваком кораку сретамо познанике из разних пукова, с којима се нисмо видели још од почетка рата. А на Еспланади свира маринска музика и даме шетају.
Улазили смо један за другим и јели колаче од свих врста. Сетисмо се тада како више од четири месеца нисмо видели колач, а већ месец дана како нисмо ставили парче шећера у уста. Било нам је пријатно. А келнерице служе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак је само својој мајци био паметан и леп. Остали су у њему видели мало, слабашно, готово наказно створење. Али, жена је веровала у свог сина.
Облак је одолевао и променама годишњих доба и ветровима. Понекад, у зору и у сутон људи су га видели како се спушта тако ниско да је изгледао као да завирује кроз прозор.
Сребрила јој се крљушт на месечини, а они који су је видели стајали су и слушали као затрављени. Сву ноћ загледан у трак месечине на таласима, Маријан је био уверен да види како
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ње много више има у садржини, у ликовима и поступцима јунака. Ми смо већ обележили садржину, видели смо главну тему. У потпуном складу са таквом садржином, са таквом темом, стоје ликови и подвизи јунака наше народне
Ту страшну слику видели су у разна времена турске владавине многи људи који су пролазили кроз нашу земљу. А с времена на време, ван себе од
уметничком производу укупно узетом, са свим особеностима његове идеологије н уметничке форме“, они су свуда и у свему видели само позајмице.
Уосталом, ми смо већ видели на примеру Милоша Војиновића и Југовића, а то би се још изразитије могло сагледати на примеру самог Марка Краљевића
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Видеше јер нејма је овде, нити ју је везир видео — закле им се. Чудише се што би то било, кад су је сви видели, јер је онде дошла. Не свероваше, него се зато свадише међу собом: удри де, чији ти, па ти!
Нисте их никад ни видели, а камоли долазили у њих, пак то ли вам је задужбина? Најпаче своје вам свештенике ... њих не почитовати ни им
И кога никад овде нису ни видели, и со тим тамо познаду се, како што о том изјављује божеставни Златоуст о јеванђељској приповести доводећи од онога
Те и ми тако по натури да учинимо ка што чине неке издалека дошле јабанџије, који но нису никад двора царева ни цара видели и врло за тим желе да могу теке к вратма приступити сунаблизу, те прогледају бар очима како и што ли је изнутра.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
су, опет тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце — и дубак!...
Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало откуда толики тако упорно тврде да су све то видели што се сад прича. Откуд готове приповетке кад ни трунке истине нема?!
и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томболу у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.
Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, а камоли најлепшу девојку