Црњански, Милош - Сеобе 2
Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику. Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то само омама људских очију, фатаморгана ваздуха и облака.
Ујутру, неколико пута, завлачио се у измак врбака. Чинило му се да, на видику, види, коњанике потере. Слушао је, кад би, сакривен, прилегао, туп удар копита, својих, украдених, изгладнелих, коња,
Познаје, каже, сваку оријентациону тачку на видику, свако брдо, сваки газ. Тврдио је да ће бити лако – а није смео ни сам себи да призна, да ће бити тешко.
Исакович је био загледан у Дунав, обасјан Сунцем, који их је пратио, десно, на видику, свуда. Павле се после сећао, како су на видик били изишли први, бели, облаци, као неки јагањци.
Павле је седео, дуго, намрштен, и занемео, а госпожа Евдокија гледала је некуд у даљину, као да се тамо, на видику, нешто, велико, догађа. А њена ћерка почела је, ускоро, да пиљи опет, пркосно, у капетана.
Кад се трже, поче, и он, да показује Павлу торњеве вароши, у даљини. На видику, испред те вароши, прашина је била почела да се плави, а иза ораница и воћњака и усева, који су се зеленели, Исакович
жељан просто да, што дуже, остане у ноћи, пуној звезда, да се вози кроз празнину поља и шума и баруштина, са небом на видику, које је далеко. Да мора да се враћа путем, којим је, недавно, био дошао, чинило му се тако лудо.
На видику. Зеленило шумарака било је, ту, густо, и све је чешће скривало кола, у неку брдску, тамну, хладну, сенку. Поред пута,
Сад му се приближаваху као да миле. Коњи, на последњој узбрдици, набрекнуше. Иза својих кола, Павле угледа, на видику, у даљини, високе врхове и стене Бескида, које су се дизале до неба, али, у близини, брда су била нижа и врхови благи.
да и он јури на снегу, велики, порастао – јури, јури, некуд, у снег, у даљину, у радост неку, у небесно плаветнило на видику.
Каткад би се само неки коњаници појавили, на видику. Сви су се официри били сабили у дрвене куће, у Миргороду, где су Хорват, Шевич и Прерадович настављали свађу.
Док не претрчи понека лисица. Понеки зец. На видику се појави коњаник, па нестане. А Сунце гори, гори, огромно, а личи на сунцокрет.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Соломун му одговори: — Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме па изведи на поље иза града те ме погуби на видику, па прије него ме погубиш, заповједи да се три пута затруби у трубу да чује сватко и ко хоће да може доћи да види, па
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на пустошном видику народа нема ни витких здања, још нико ту није стигао, још ништа ту није створено, ни сабор гласова, ни реке!
Зар читаву ноћ без жене на видику једну ноћ дугачку суву и прозуклу? О не то је горе од напасти оштрих! Анђели иструбите зору!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат
Нестаје ноћ, пуна жалости и болног разврата, а ја остајем у ведром видику, модрим водама, и рујним шумама, као сен трске, лишћа, росног влата. 1924.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада, И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским велом!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гледао је све док их из вида не изгуби. Адолф се обртао, машући марамом. Кад већ бјеху једва на видику, Јанко замаха капом, вичући њемачки: „Збогом отаџбино. Збогом прошлости!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А Соломун му одговори: „Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме па изведи на поље иза града те ме погуби на видику, па прије него ме погубиш, заповједи да се три пута затруби у трубу да чује сватко и ко хоће да може доћи да види, па
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским велом!
Попа, Васко - КОРА
крунама од сумпора Зеленци од пепела њиште Заустављени у пропњу Огромна рука Са жарким оком насред длана Вреба на видику У УЗДАХУ Друмовима из дубине душе Друмовима модрим Коров путује Друмови се губе Испод стопала Усеве трудне Ројеви
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А Соломун му одговори: — Ја сам већ у твојим рукама; свежи ме па изведи на поље иза града, те ме погуби на видику; па прије него ме погубиш, заповиједи да се три пута затруби у трубу, да чује сватко и ко хоће да може доћи да види,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Притисак на моје груди је био веома велики и једва сам успевао да одржим главу изнад воде. Живе душе није било на видику и мој глас се губио у хучању водопада. Полако и постепено губио сам снагу и нисам више био у стању да издржим притисак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и да је показао такве резултате о каквим нико није ни сањао пре педесет година, а крај тога покрета још увек није на видику. Тиндал ми је скренуо пажњу на Вллл том часописа ”Природа”.
А крај ове епохе уопште није на видику. Њен почетак, међутим, пратио сам за време свог школовања у Берлину. Верујем да је важно да се забележи како су
Краков, Станислав - КРИЛА
На ватри су певали плехани лончићи са чајем. Невидљиви бумбари су зукали у зраку. Мале тачке показале се на видику. Расле су, долазиле. — Аероплани, аероплани... Грлати мотори гроктали су све јаче.
Неко се на њега пењао, улазно огроман тежак и страшан. Два гаврана се појавила далеко на видику. Расли су. Долазе. Велики стари ”фермани” су бежали преплашено од димова и ових претећих тица. Бора се окретао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Звездана јата која смо постепено виђали са Земље, сада су нам, сва одједном, на видику. Ено, оно је велики медвед, оно је Орион, оно Касиопеја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неки веле у Француску, други у Африку. Свеједно, тек на видику је „обећана земља“, где ће ваљда престати ове наше муке и патње...
Чуло се уједначено ударање копита о тврду земљу. Топал ваздух ме је запљускивао по лицу. На видику се указаше неке куће. Добро је. То је село Струпино. Потерао сам коња још брже. Куће су кровињаре, облепљене блатом.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Да ме не превари?« посумња Варалица али пође молећи се у себи да не изгреје Месец. Али, на западном видику Месец изађе. Убрза Варалица корак да стигне до вештичјег лога пре него што се Месец до врха неба попне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ласно ти је, море, бабе пржит у поноћи, кад нико не види, ал’ је мучно мејдан дијелити у по подне св’јету на видику: нећу, море, више купит друштва, с ово брата дочекаћу Турке!
кавгу измеђ’ цара и измеђ’ краљева; да идемо да сретемо Турке, да се далек’ с њима побијемо, ђе је свему св’јету на видику!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Први се на видику појавио Ђоко Потрк. Јурио је друмом као да га вија рој пчела, бијесно псето или какав Глигорије црквењак с тољагом на