Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
наше писмо, у кому стоји написано: како је једна Серпкиња молила статуу, а мислећи да је жива, императора Александра видила, које је свакога сожаленија и плача достојно. Узе га г.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!? Него та лепо стоји све уз своју искусну матер, па се учи и помаже јој к’о добра ћерка
Она му нешто говори, а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Толико се с људма погађао и цењкао, док нису коњи сасвим угинули. ЈУЦА: Ја овакову нарав нисам јошт нигда видила: кад је у највећој нужди, гди сместа потребује помоћи, ту му јошт на памет пада погађати се!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Соба мужевља) МУЖ (седи иа прегледа један протокол), ЖЕНА ступи ЖЕНА (трчи к њему): Откад те нисам видила!... МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш? МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила. НАНЧИКА: Морала сам, зашто ти је отац познат као велики родољубац. МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Плати, јакако, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Вала, мајко, да још имаш мало соли, не би лоше било. — Немам, синко, дина ми. Читавог прољећа нисам видила зрнце соли.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Питај ту, што је тако лепо учиш. СОФИЈА: Само тако каже, а видила сам како му је било повољно. МАКСИМ: Повољно, што идем неиспаван као пијан.
ЉУБА: Каква је икона... СТАНИЈА: А што? ЉУБА: То је портре Велимиров. СТАНИЈА: Нисам још видила свеца Велимира. ЉУБАл: Хи, хи, хи! СТАНИЈА: Ама што се смејеш? НЕША: Мани је, мајка! То је Велимир, наш син.
ПИЈАДА: Ћекајте само док се науците, пак чете видети, како че вам се допасти. ЉУБА: Моја мајка што год није видила, каже да не ваља. ПИЈАДА: Е, то би ми зло просли са зурналима.
ЉУБА: Иди, мајка, бога ти! Сад ће свет да пропадне, што ти ниси видила овај обичај. Као оно је боље било, кад девојка вири кроз капиџик, кад пролазе момци.
Но шта ће бити ако се ваш отац не склони на то? ЉУБА: Колико сам ја видила, он вас радо има, јер вас више фали него Велимира. Али ако видим да он окреће, сама ћу с њиме говорити.
Немој се срдити, Пијада, моја је мајка од старог света. ПИЈАДА: Е, засто би се срдила. Мајка није видила никад рукавице, па јој цудо. Јелте, мајко. СТАНИЈА: Ама, кажи ми, кјерко, зашто то носиш?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: А је ли лепо да напушташ служитеље на мене? Проклет и онај час кад сам те први пут видила. ТРИФИЋ: Али девојка ти није ништа скривила, брате! СУЛТАНА: Ти видиш, срам те буди!
СРЕТА: А, то је млого! Господине, ја вам желим свако добро, али ја сам био двапут цехмајстор. Да је то моја Пела, видила би како се цехмајстор дочекује. Богами, то је млого, овде треба да је човек као камен. О, сачувај ме, боже, зле жене!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: О, молим вас, то вам је књига! Ја сам и стотинама читала; али овај либшафт, овај швермерај нисам нигди видила. Шкода што се не зна који је ферфасер; ја би га у мом тагебуху пренотирала.
У туђој земљи може човек видити што није никада видио. ЈЕЛИЦА: Ви имате право. Шта сам ја у Бечу видила! АЛЕКСА: А да одете јошт у Мадрид, да видите галије, да видите море, шта би онда рекли! ЈЕЛИЦА: Мора сила воде бити?
Него, сад лажи, ако мислиш штогод. МИТА: А шта ти ја знам, кад нас је већ видила. АЛЕКСА: Да је враг носи, и њено познанство! МИТА: Тако ти треба.
МАРКО: Ето ти! ЈЕЛИЦА: А како не би кад је лепши него Аполо, као што Коцебу пише; а видила сам сама кесу дуката у њега. При том име „милостива госпоја бароница“... О, татице, ви не можете ово емфиндовати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
како су навалиле на то вино (премда не пије ниједна) као осе на турицу, на мед хтио сам рећ, па свеједно, турица је видила мед.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја не знам ди сам вас видила — поче Маша заборавивши прво питање и сједајући до њега, али сам вас нигде видила!... Ви овуда нисте пролазили?
— Ја не знам ди сам вас видила — поче Маша заборавивши прво питање и сједајући до њега, али сам вас нигде видила!... Ви овуда нисте пролазили?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хај, Србине, а мој живи брате, 3адркћем се кад помислим на те! Српска момо, селе моја мила, Ти ми неси гроба ни видила, Та ни гроба, ни на гробу цвета Туђа нога по њему се шета.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Тада се обрне њој: — А ко ће мене намирити? Господин бог! А? Колика би штета, видила си; ко ће ми је надокнадити? 'Ајде, 'ајде, и захвали прво богу па мени што си се прехранила. —Збогом!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
МИТАР: Да шта, и тебе да воспита као што је она? Безобразница, видила оно мало крајцара, па оће да спири. ЕВИЦА: Некаква госпођа Сара долази, пак је тако учи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Смртна ј’ рана преваром задана. Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало!
Све играју за ремеке, Ал’ ји једно надиграло Момче младо голобрадо. Која мајка то видила Момче младо голобрадо, У себи је помислила: — Да ми хоће зетом бити!
Ћипико, Иво - Пауци
И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би' га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала. А пуно сам жудила! И то ме мори.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ово напред поставивши, мојим пријатељма и непријатељма јавити имам да ме је мати, како је видила у мени мушко дете, на књигописање определила, и ова је страст тако у мени укорењена да ме ни рђаво здравље, ни слабост
Стара госпоја? »Та не то, ја друго овде разумем; ја мислим што се карактера тиче, мој је супруг само нотарош, пак би видила ко ме не би звао милостивом госпојом.
»Шта је то?« То је жениалитет. Мати која сина свог по школама одећа три године видила није једва чека да јој кући дође. Ето ти јој ђака, сав разбарушен и подивљачен, као да је из шуме дошао.