Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хоће, без сумњенија. Ибо неправда превраштава престоле силних! Онај Вечни и Премудри, који је све што видимо створио и одржава, он све види, и воздати ће сваком по делу, ако то насилником и не|праведним и није драго.
Што у добрим и паметним људма похваљујемо, за тим да настојимо; што год видимо да просвештени народи творе на општу ползу, творимо и ми колико можемо.
Али кад видимо многе премудре и добродјетељне да су, без сваке своје кривице, за саму превелику красоту, жалосни живота конац имале,
Онда се мачак учини мртав и пружи се без увиженија. „Не превари”, рекне му један стари миш. „Мешину од твоје коже да видимо, не би к њојзи приступили, некамоли теби јошт неодерату!
Нашта нам таки живот, кад смо осуђени да пре смрти сваки час и тренуће ока од стрâ умиремо? Видите ли оно језеро?”— „Видимо”— викну сви. —„'Ајде, дакле, да и ми једанпут у животу учинимо што да ваља.
Но о овом смо на више места говорили. Нек видимо чему нас другом ова басна учи. Сад се народи почињу као иза сна будити, и међу собом се разговарају: како се је то
— „Што ћемо се ми толико мучити и дангубити, кад то може и о мањем арчу бити? Скочи да те видимо, пак ето ти нам остров Родос!
Радост и скорб две су сестре, вели наша басна. Сад да видимо која је од њих паметнија. У радости и благоденствију човек заборавља себе и бога. А друга сестра што чини?
А кад би срећа у самој вешти нешто била: тако, ко је срећан морао би всегда и у свачем таков бити, но ми видимо све напротив.
” Наравоученије Видимо неке да млого говоре, али лепо, разумно и к свачему пристојно, и свак их радо слуша ако ћеду цели дан говорити.
Видиш да мени није до дангубе и разгвора. Извади ме пре, пак ме онда питај што год хоћеш!” Наравоученије Кад видимо кога у нужди и невољи, ако можемо помозимо му; ако ли не можемо, кажимо му управ да се не нада; нити стојмо
међу нами свакога ко је поштен, разуман и добродјетељан у општеству како правога свеца почитујмо и љубимо, зашто кога видимо како живи и шта чини, онога управ можемо познати је ли светац, и, што је јошт више, син Вишњаго или не.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ми, који смо га гледали у висинама, и глас му слушали и с коња, и из грома, сада га видимо како нем, клечећи, у пепелу, с челом при темељу, шапуће у уво глувога камена, којим слуша, и можда чује, Бог.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
други сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето, браћо, ово сиромака које видимо; хоћемо ли или нећемо на њи̓ порезу ударити?” — Онда кметови провиде и рекну: „Овај море, а овај не море давати.
̓ — Учиним темена и одговорим: ,Истина је, честити пашо, то ми видимо сами даје тако: но ево муке и невоље: у народу новаца нема, и нема откуд да нађе, а не жалимо.
Зашто не промислите куда ћете ви онда, а за мене је лако?” — „Е мој кнеже, то ми све видимо, али ко сме ономе арслану о миру поменути!” рекну Турци.
ја сам мислио баш вечерас да ударимо: али кад си на Свилеуву послао војску, и на пет дана одгодио, нека остане док видимо шта ће на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и сламе замунђам, нека она пасја вјера
Скупштина повиче: „Ви старешине изберите и именујте, да видимо које ви знате”. Ми представимо Петра Читака из Мушића, Грбовића кнежине, и Јована Рабаса из села Рабаса.
По дугом боју они се врате, а ми за њима на брдо. И кад видимо да они одиста побегоше, фришко извучемо топић онај други (за који је Лука остао те дотерао, а онај први отерао је
он дође према нама у раван, куд ̓но има насип Лауданове ћуприје, натрпа трске или сламе, запали велики пламен — видимо и већ познамо да ће Турци сутра изаћи на бој, и бивамо спремни.
(за Русију) стоје готова, но за њи̓ мало људи знаде, јербо ми кријући то све радимо и чекамо док дође Бећир-паша, да видимо шта ће бити, пак у Росију да идемо. Везир дође близу Дрине.
при путу (чини ми се кући је полазио), но ето јакова и Симе и Јанка; нека вам даду две три хиљаде гроша, пак идите”. Видимо да је мало, али — шта ћемо? — и то кабулимо.
Кад седнемо опет у чамац, онда се сетимо како смо паметни: идемо у Русију, а изађосмо међу Турке! Видимо нашу памет; али су Турци јошт луђи, зашто нас не питају куда ћемо. Повичемо на возаре да брже возе да измакнемо.
молдовански̓ момака на коњима онамо на обалу, вичу и питају: „Где су ови људи чија је ова кољаска, нека пређу да и̓ видимо”. Оде један чиновник руски и каже им, да су ово поданици руски а молдовански купци, и тако се они врате.
Путујемо и дођемо у Кијево у један трактер, који држи један зовоми от-Бенковић, Србин из Баната. Сиђемо с кола и видимо да су нам каруце распале се и даље не могу ићи, док се не оправе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра. — Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!... Молим те, дај му две вреће, па нека га носи ђаво!
Него да се ми оканимо те ђаволске роге! Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.
« — Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: — Та стани, брате Срејо, док видимо све. Неће теби Милун криво учинити. А и грехота би било. Среја слеже раменима и ућута. Видак настави даље: 2.
Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата. Милун одмах поче: — Дајде, Срејо, да видимо рачун, и стаде се намештати да прими паре. — Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан.
— Ја ти опет велим: не може бити! Онако весеље, онаки газда, онаки људи. Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун. Среји већ прекипе, па не знајући шта да му одговори, узвикну: — Не дам! — Шта, шта! Не даш? — Не дам!
Тај је поп пома'нитао!... Деде, ћато, прочитај опет његову тужбу, да видимо да нисмо што прескочили! Ћато узе тужбу из гомиле аката, па стаде читати: »Начелнику среза тог и тог.
— рече Пурко. — Море, људи! Пурко! Ћебо!... — виче Страхиња да их стиша. — Станите да се још промислимо! Да видимо кад ћемо!... — Сад одмах... Јест!... Одмах!... — вичу сви у тој мешавини. — Грехота је... — заусти Страхиња.
— Ваш је поп луд! — Море, хеј! Не грди нам попа! — Луд вам је поп, луд! Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете својим људма: — Хајдемо, браћо, нашем попу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. — Мањ ти? — повика момчадија. Лазару писнуше оба ува. — Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету.
— рече Лазар. — Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? — Да видимо ко је бољи рвач? — Остави се! — рече Станко. — Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар. И самим погледом изазивао је.
Он се силом осмехну па рече: — Баш да видимо! — Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика...
Јован и Јовица се стадоше праштати. — Сад ћете! — рече Зеко. — Ваља нам стићи дружину... Збогом!... Дај боже да се видимо... — Дај боже!... Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. Станко се замислио.
— Па добро, добро — рече он. — 3нам добро, добро. Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. — Да видимо. Ваљда ће бити! — Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта ви — вели — мислите? Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. — Јок! — каже кум Нинко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
поздрављамо и молимо се богу да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо. А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.
— А, изветрило је то чим сам изиш’о на јарош! А, па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо... — Јао мене! А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило... — Ето ти сад ње, како само говори!
»Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — што је судбина! Ту нам срећа под носом, — а ми да је не видимо!!« Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала да она, као мати, не би имала ништа против тога; штавише, она
ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је бог створио, поразговарамо мало с тим њиховим владикама — да видимо ко би кога обријао!!!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.
Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра.
Шта мислиш? — Само да је мало млађа. Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити. Шта даје мати поред ње? Ја би’ био задовољан да дâ поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти.
Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући. Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан. Прошао је и он,
Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем. — Е, сад да видимо! Ми се већ знамо, а ово је Љуба Чекмеџијић, трговац, гвожђар, и има две куће у О. — Драго ми је особито.
Африка
Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама
Издалека још видимо да нас пред верандом чекају два белца опружена у црначке наслоњаче. Франсис Беф добија наступ срџбе што је добио још
Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу. Ми их не видимо пошто су сасвим увијени у ноћ, али по ларми нагађамо да их је огромно.
Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме.
Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари црнчевом сировином, стоји празан,
Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети
За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила. То је читава једна замена при ношењу хамака (мреже).
У једној бари пуној белога цвећа купање девојака. Мало даље видимо у дну предела једну краљевску поворку. На малом арапском коњу, огрнут у бело, са там–тамом напред и двадесетак ратника
Велико спремање у празним колибама кампмана; прање, чишћење, бријање. Идемо да видимо беле. Н. треба да набави нову обућу, пошто се стара сасвим распала.
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене афричке земље, које се роне
Иако, као исцртане, имамо пред собом јасно све куће, све терасе, све уличице Бобоа до у недоглед, нигде не видимо живе душе. Рекло би се да је Бобо изумро. Једино је речица препуна нагих црних младића који се купају прскајући.
У ствари ми видимо најпре само купасте кровиће изнад саванског била. Сами црни сељани воде овде свакако здравији живот но они око Бобоа,
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ДИМА: Ама краксите тин Катица, да видимо оћи да пођи. ЈАЊА: Што оћи, што нећи? Мора, кад кажи папу! Да го шиљим у Атина, да пошљим у Америка, мора да иди, кад
Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним. Де, да видимо најпре ход и уста. КАТИЦА (продуцира се). ЈУЦА: Добро, као генералица! Сад стани. КАТИЦА (стане).
Црњански, Милош - Сеобе 2
Цигани сте ви Србљи, а не неки привилеговани национ! Иди ти, а остави ми ћер у очевом дому. Па да на пролеће видимо. Можда ће и она наћи своју срећу. Ниси ти једини лепотан на свету! Ја сам ти је, каже, дао, али сам се преварио.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер га видимо, као што нас је и пре веселио у телесним стварима, где нас сада још изванредније теши духовним стварима.
и жалосне речи, говораше: „Када је твоје преподобије, господине, од нас отишло, и свети отац наш Симеон, као што видимо, духом одврати лице своје од нас, јер миро свето које осењењем Светога духа из светих његових моштију обилно изливаше
нам што ти у препирци рекосмо и не сећај се против нас ка Богу због тога, да не пострадамо нешто, јер си ти, као што видимо, Божји слуга, и Бог те у свему слуша.
Па ни огња раније у пештери његовој није било. И како светлост велику у њој сад видимо и многих појаца гласе откуда чујемо? Да није ко од познатих му пре нас дошао и с њим се радује?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло витки пужу се као козе. Изненадимо се кад их видимо како се после неколико тренутака појаве с једног брда на друго. Могли би се такмичити са најизвежбанијим спортистима.
Да видимо, шта се догодило. Верујући да ради у своју властиту корист, Русија је Санстефанским уговором покушала да створи „Велик
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Стрпите се мало, молим вас. Одмах ћемо целу ствар извести на чисто. Да видимо најпре на основу чега ви тврдите да сте удовица?
Понашаћете се, дакле, као према покојнику. АНТА: Како то мислиш: је л' да се прекрстимо кад га видимо? СПАСОЈЕ: Ти можеш и да се прекрстиш, али што се мене тиче, ја ћу сматрати да он не постоји.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тај се није задржавао, али је код рампе мало успорио и могли смо да видимо натписе на немачком и француском, путнике како жваћу у ресторану и црвену капу машиновође.
су биле празне, али, кад год бисмо хтели да седнемо на неку од њих, Бароница би нас готово дршћући упитала зар не видимо да ту већ седи госпођа њена мајка, нли мали Емилијан или драга рођака Шарлота?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац.
Хоће ли се једаред тај блудни син поправити и очин благослов заслужити, што би оцу као мелем на срце кануло? Да видимо. XИИИ Пера је већ прешао тридесет година, а заправо још ништа није научио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Сличне се песме у истој ситуацији певају и у лесковачкој Морави.²⁷ Из ових свадбених ритуала видимо да момак женидбом стиче виши социјални статус, док девојка, међутим, удајом бива деградирана, губи многе привилегије,
Богатство израза који се у нашем народу користе за децу и младе различитог узраста, видимо, није подједнако развијено у свим периодима развоја. Најбогатија лексика је на раном узрасту (до три године) и од 10.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Треба му тема за нови филм и ето ти њега поново на ћоше. Па, како је, каже, шта има ново, шта се напада? Без везе! Видимо лепо, место га некако не држи; нервозан је, сав у грчу, уопште више није за глуварење.
Дванаест сати удара, Тамница се отвара, У тамници никог нема, Само један попа дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби
Око двехиљадите године! Онда ће овде бити прави рај! Штета само што нас више неће бити да то видимо...« – Ти си погрешила професију: требало је да постанеш глумица! – Ја сам погрешила мужа!
Донео јој је чашу воде и дао да попије две жуте пилуле. — Да видимо јесу ли вас повредили? Свлачио је лагано овлаш закопчану Нинину одећу, као што отац свлачи кћер која је пала у парку
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Сад, послије овога несрећнога рата, није ни мислити о томе! Племена се закрвила. Али већ сви видимо да се нема куд више, но да треба реда и стеге. О томе ће се видјети на Цетињу, сад о Васиљеву дне.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго. МАТИ: Пропада, богме, господару! Ако се нигди не
МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо. ПРОВОДАЏИЈА: То је добро, (младожењи) а?
Што помислите, то ће бити учињено. ДЕВОЈКА: Зацело? МЛАДОЖЕЊА: Уверићете се. ДЕВОЈКА: Чекајте да видимо је л’ истина. (Извади разговорне карте из ормана.) МЛАДОЖЕЊА: Шта вам је то? ДЕВОЈКА: Карте у вопросима и одговорима.
МУЖ: Што човек више стоји, све је горе. (Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.) МАТИ: Тако треба с њиме, пак ће знати уважавати жену.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свет је оно што знамо и што видимо; он, вероватно, и нема никаквог циља. Све је у игри: ни осећања, ни речи, ни предмети, ни бића немају тежину која
Надахнут или само подстакнут, понесен или изазван, Змај је певао без предаха. Видимо га таквог, радишног и свуда присутног, у целој другој половини деветнаестог века, у свакој години, сваком месецу, као
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, шта? То није војвода! ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде. Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац.
СМРДИЋ: Ајдете да саопштимо Жутилову, да видимо шта ће он рећи. ШЕРБУЛИЋ: Е, он ће једва дочекати, како је лаком. СМРДИЋ: Богме, он се добро покрпи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово. Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' када је веће туна, Дај да окушамо, Да видимо куд ће пући, Тамо оли амо. Тад одврати своје лице бело, Ману руком да с' уклоним отле, Ал' се мени све умље
Ту је лепо и красно и добро, Ал' на другу ајде страну, побро, Да видимо што нам ради Вељко, Да л' добија, да л' губи Недељко?
“ Али, побре, ајдемо из града, Да видимо шта је другде сада. Мрак и гора... Пут се туд веруга... Њиме иде друган украј друга.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И ево га, једног дана, колица с Ураганом и Мулићем докотрљаше се и пред кућу страшног брке. — Охо, кога то видимо, ко нам то долази! — разгалами се кум Рожљика. — Отпадник Мулић, а? Промијенио си занимацију, је ли?
Извади ти најприје крштеницу да ми видимо да си баш ти та Тривуна, а онда ћеш тражити потврду да си још жива. — Па шта си урадила, бако?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па да видимо: неће он стићи ни камен на камен, а ја ћу и чудо веће од Стамбола! Где женско зашушти, ту замирише и погача, замир
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А царев му син одговори: — Хвала богу, нашао сам. Цар се врло обрадује па му рече: — Дај да видимо, је ли та вода така. Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година.
А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра. Онда зец рече: — Хајдемо нас двоје да видимо тко би то био. И тако пођу. Кад дођу пред јаму, повиче зец: — Тко је у тетиној јами?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: А зашто то? МАКСИМ: Само да видимо како ће се жене у лагању надметати. СВЕТОЗАР: Ја мислим да је то излишно, јер се обште говори, да су жене зле; а о
СВЕТОЗАР: Тко зна. Збогом! (Одлази.) МАКСИМ: Е, куме, бар ћемо и то чудо доживити да видимо добру жену. СОФИЈА: Богами, како су мужеви брзи са сведочанствима, биће и доста. МАКСИМ: Тек она мора да пецне.
СВЕТОЗАР: И опет, кажем вам, нашла се једна, која је достојна награде. МАКСИМ: Па која је, да видимо и то чудо. (Светозар пружи руку на Софију.) МАКСИМ: Сока? КУМ: Лепо. НИКОЛА: Е, срећно, снао!
МАНОЈЛО: Ја би баш желио видити како изгледа разум, а особито докторов разум. Ајде да видимо! ИСАЈЛО: Мани се тога. Може бити да му је што поремећено, па ће казати, ми смо му покварили.
ДОКТОР: Подлост и пакост деморализирати људи који туђим духом дишеду. ШАЉИВАЦ (подигне броширу): Да видимо. ДОКТОР: Ја би волио обитавати С.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Оћу ли ићи за чоу, милостиви господине? ТРИФИЋ: Охо, Стеване, чекај да видимо да се лист не преврне! СТЕВАН: Истина, кажу људи, курјак длаку мења, а ћуд нигда, а жена мужа мења а нарав ретко.
СРЕТА (замахне): Јошт ти није доста? СУЛТАНА: Не, молим те, оћу. СРЕТА: Ајде да видимо. СУЛТАНА: Ах, први пут у мом животу да клечим. СРЕТА: Први пут и јеси луда.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Феноменалан призор, нема шта! Штета што то не можемо одмах да видимо, јер још нисмо у стању да уђанишемо ни свој рођени прст пред носом.
Јесам ли, дакле, фригос, или нисам, питање је сад? Јесам ли заћорена у неког или нешто? Најзад, да видимо, Анчи, рекох сама себи, где је тај списак инвентара? Најпре, у отаџбину?
У програму прочитасмо да је у питању нека авангардна ствар, па смо уложили силну ловуџу у картоне да видимо како авангарда изгледа изблиза. (И не спомињем трошкове за пуне џепове семенки!
Следећег дана дознајемо да наши суседи на спрату штрајкују глађу. Лепо их видимо како, тетурајући од слабости, изгиљавају на шљаку. Пењу се до стана крајњим напорима, држећи се за гелендер.
За њом, у огромним количинама, стиже и лова. Матори отвара врата ногама. Имамо шта и да видимо: из руку му се просипају водопади најнепотребнијих ствари на свету!
Ове године прима тринаести телевизор, па је потпуно оседео од муке, на часну реч! А нема још ни радио! Затим Видимо неке Јоване у хотелу Југославија“ како, као, играју са својим супругама, већ солидно посвађани, а у ствари непрестано
Онда исти репортер посети дежурну екипу за борбу против елементарних непогода и лепо видимо да су сви укокани као сам враг, мислим— до даске и обратно, а онда пронађе неког несрећног чистача, па се, као,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Чун тескобе ледне, шумне језе жбун, у обруч-стању сјактав вал и след од журних мена - њихов сјај и жуч: где видимо се као пламсав луч, у заум-шуми златан дрворед. ИИ Хеј, запад рђа!— Ми смо Леђан град.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
) АЛЕКСА: Сапрмент, то су тајне корешпонденције из Америке; не усудите се читати! БАТИЋ: Ништа, ништа, да видимо само титулу. АЛЕКСА (Мити лагано): Сад смо обрали бостан! МИТА: Кад си магарац био...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И данас Мачак унутра живи. Видимо уз њ све нова лица: ловци на гласу, синови млади, четири снахе, старица Цица, шеснаесторо унучади.
А за њом, корака лака и дугог репа — сврака. Подаље мало видимо један траг, збуњен, плах, прошао туда неко носећи — голем страх.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле.
— Ви долазите од Пипа? — упиташе очарано. — Били смо да га видимо; мало смо му свирали. — О, Педро! — Шта би? — Како Ана? Мислим да те чека, Педро. — Као и тебе твоја Сагрера.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сунце у ствари каже да је бог умро и један и други да нама остаје да видимо шта то значи остају дакле природне силе међу којима сунце највише се јуначи а смрт ако је бог умро није ли то
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки се на успутним станицама скидали. — Е, здраво браћо! — рекоше кад воз стаде. — Дај Боже да се опет видимо. Дебељко се измигољи из једног угла и добаци: — Слушај, друже, пиши кад стигнеш!
Необично нам изгледа она униформа, коју сада први пут видимо. Из потаје се дивимо угојеним и снажним коњима. Војници прилазе топовима и стручно разгледају, док се Аустријанци
— Ваљда неко о томе води рачуна — објашњава наредник Милутин. Далеко напред видимо команданта како спокојно јаше на белцу. Он сигурно зна ситуацију... иначе, нигде се не види човек, ни лево ни десно.
— Из кога сте пука? — Петог прекобројног. — Како је тамо? — Не питај, све изгибе. Онда опет застадосмо. Видимо како напред јуре ордонанси. Позваше и потпоручника Александра у извиђање. Војници ћуте.
Мучило ме је љубопитство да видим где су њихови ровови и како изгледају. Замолих Александра да одемо на брег и видимо. Приближили смо се тако командантима, међу којима је био и наш командир.
Четврта батерија штитиће и нас и пешадију у наступању. Примакосмо се врху да видимо где је пешадија. Патроле се не виде, али стрељачки строј наступа обазриво. Нико не заостаје.
Нико не заостаје. Десно крило прескаче неку врзину, те мало заломи. Центар наиђе на шљивар. Видимо како појединци у пролазу ломе гране са шљивама.
да продремо погледом кроз тај застор, сви укочено гледамо у те врбаке, одакле допиру узвици возара и нека ларма. Видимо пешаке како секу гране, па их вуку на ону страну где се врши прелаз.
Зора се помаља и са зебњом погледасмо на супротну обалу. Видимо тамо неке непомичне прилике. Када се још више раздани, наше слутње постадоше страшна стварност.
Неки се и крећу... Видимо двојицу, сигурно су лакше рањени, како разапињу шаторско крило о точкове топа, и онда преносе некога свога друга.
Ишли смо у правцу Дрине, одакле допиру учестали пуцњи топова. На једној раскрсници путева видимо и једну хаубичку батерију на застанку. Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају.
Колона се лагано примиче. поред тераоца на челним колима видимо црну прилику свештеника са епитрахиљем око врата. Повремено засија сунчев одблесак са златнога крста у његовој руци...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— И мени се свиди тај савет, одговори Веља. Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми! Тако, тако је најбоље. Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку. Другог излаза нема.
— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником... Све се надамо да дођете, да се видимо. Изиђе свештеник. За чудо и он беше исти учитељ... Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.
— А квартирина? — Нисам још ништа примила. Кажу, да немају. Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо. — Како не, како не!... Зато сам и дошао. Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...
— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо. А деде да видимо то са учитељем. Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим... Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.
Кад изиђоше у ходник, она настави: — Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице. — Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “О дјевојко, лијепа љепото, Да видимо тко ј’ од кога љепши! Ти изађи у поље зелено, Ја ћу изаћ на брдо високо. Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу
братац млађем проговара: “Хајде, брале, мегдан да делимо, Тамо доле у широко поље На пушкама и оштрим ножима, Да видимо чија је девојка.“ 176. Три су јеле според расле На ведрој - ведрој ноћи На јасној месечини.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Видећете убиства! ДАРА: Видимо их и овде, сваки дан! ВАСИЛИЈЕ: Поштовани грађани! Не пропустите прилику да у једној од највећих представа видите
(Улази Благоје) ТОМАНИЈА: Шта сад мислиш да радимо? ДАРА: Прво треба да пођемо трагом, да видимо где иде! БЛАГОЈЕ: Иде горе уз реку! ДАРА: Знам, видела сам! Можда ће до нечега и да нас доведе!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења! Ах, није тај страх само наш уздах, кад видимо шуму, како лако цвета. Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света.
Две барке сад круже и све се више ближе, играју се као голубови. Видимо другу барку сасвим јасно у широком заливу, између острва, приближујемо јој се све више, и, најпосле, при светлости
Пред полазак, телеграфски сам позвао своју матер, из Иланче, да дође да се видимо. Било ми је жао те старе жене, да ме не види пре него што одем.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо. Ко год приђе мени, одмах журно ступа у разговор да га не би ко потискао.
— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. — Добро. Кажи! — Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да је ова последња особина морала пасти у очи претпостављенима, и онда није ништа чудно, што га, после краћег времена, видимо као управника једног великог завода. — Као што се види, кратка, проста и обична, за оно време, историја...
могу...« — »Хм! можете, а?« вели професор и опет га онако ђаволасто погледа: »па дед баш да видимо у којој су Вас мери интересовали зелени и плави«, вели професор и смеши се задовољно.
И ми се начетили, па слушамо и не дишемо. Истина, многе му речи онде и не разумемо, али сви видимо да нам капетана зорли резиле; кад дође каква крупнија реч, учитељ викне јаче, а попа се намршти и прекине га.
Тако ми обично радимо, кад меркамо с које ћемо стране да подиђемо. Капетан већ то зна, а видимо да је и он рад да се почне разговор, па му чисто неповољно што не уме нико од нас да нађе почетак, одакле бисмо могли
А мало маче ?!... Хтеде бризнути у плач, али је исти глас поврати. О, па то не говори тетица, него он!... Чекај да видимо кога више воли тетица!... Он и не зна за мало маче! Питаће тетицу. Да се не растаје од тетице! ... Ха — ха — ха...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Аха! Опозиција! Дакле, тако, опозиција? А чему опозиција, зашто опозиција, коме опозиција? А? Е, то ћемо да видимо! Иди, иди му кажи: е, то ћемо да видимо! Управо: иди му кажи да он... Чекај: иди му кажи да је... Чекај!...
А чему опозиција, зашто опозиција, коме опозиција? А? Е, то ћемо да видимо! Иди, иди му кажи: е, то ћемо да видимо! Управо: иди му кажи да он... Чекај: иди му кажи да је... Чекај!... Иди дођавола и немој ником ништа да кажеш.
СПИРИНИЦА: Па дабоме, кад си ти одмах потрчао да гласаш. Кажем ти: Спиро, почекај да видимо. Аја, хоће човек да гласа. СПИРА: Ето ти сад! Па јеси ли ме ти терала на гласање?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину, И тражи да увис дигне табане.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја знам дивно што смо окупљени: да миримо крви међусобне. Него хајте, од земље главари, међу собом да начин видимо и смиримо двије породице, Велестовце и Турке ћеклићке, па Бајице и братство Алиће, — да радимо да их помиримо ал' од
Гледао сам Гетсиманску башту, оцрњену страшћу и издајом. Свету лампу луд вјетар угаси! Ми видимо на плодним њивама ђе се грдно трње растићило, храм Омаров ђе се повисио на свештени основ Соломонов, ђе Софија за
Колијевке какве би требале не имаду све наше ријеке; видимо ли ми ова страшила ђе пустоше немилосно земљу? Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ал’ и сада кад су сви видици сиви, Кад видимо јадну вредност свију ствари, Кад су нам сви људи немили и криви, А срушени вере старински олтари, — Једна лепа
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Он се устегне и не видећи никога упита: „Који си ти што са мном збориш? да се видимо, пак кад чујеш јаде моје, не ћеш ми сметати да себе не самодавим.
“ А царев му син одговори: „Хвала Богу! нашао сам.“ Цар се врло обрадује па му рече: „Дај да видимо, је ли та вода така.“ Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година.
А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра. Онда зец рече: „Хајдемо нас двоје, да видимо, тко би то био.“ И тако пођу. Кад дођу пред јаму, повиче зец: „Тко је у тетиној јами?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Мислиш да си ти, који видиш, луђи од нас који не видимо? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Греота је да дрежде напољу, по вакој киши, свеједно ко су и шта су!
Нигде ништа... Иконија, мајко моја, немам ни наде! ПРОСЈАК (за себе): Сад зови, да видимо ко ће да се одазове! ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ако је што добра у нами, то нам је мило гледати, то добро видимо и томе се чудимо; а што нам није мило видити, то за леђа мећемо и добро сакривамо.
апостола, и триста и више година после њи[х], епископи су били мирски поглавити свештеници и имали су своје жене. Видимо да, по првом Никејском собору, отац светога Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и
Сви видимо. Ето, видите оца Н. из манастира Н. из Фрушке Горе, који је од први[х] и најимућ[н]и[јих] манастира у Срему.
Ту по веселом обеду изгрлимо се, изљубимо се, срдечно изљубимо се и желећи да се опет видимо (како смо се на пет година потом и видли, кроме неких од официра који су у Италију прешли били) и тако растанемо се.
ја и проче моје друштво пешаци (којега нас има доста, фала богу), нами је лакше и опколити и преко прећи, и гди год видимо [х]лад или од кућа или од древеса, или ако ће и од плотова, а ми нама[х] у [х]лад, пак идемо лепо господски по [х]ладу.
Овако разговарајући се и шалећи, заспимо. А кад се пробудимо по десетом часу, видимо прекрасни дан и угледамо бело море од смешенија с Водом дунавском, у који после подне и уљеземо.
се коли овуда путује) до Париза с уговором да се сврати у неке градове изван друма, како у Љуневил, Нанси и Мец, да их видимо.
Али кад видимо праведнога Аристида, који је све богатство побежденога и прогнатога персијскога цара у руку имао и најславнијим у
у своје време на свету владенијем управљао, да сиромах умире и да се нејма с чим по свом достоинству погрепсти; кад видимо божественог Сократа да дарове славољубивога Алцибијада шаље натраг; и на конац, кад упазимо славног Фоциона да сам из
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа да видимо твој избор. Липо! Али ћеш чути истину, па чини како знаш.
— Дакле, умра гвардијан!?... А ко вели да је цркву поробило!?... Ај, да видимо! — Натраг — викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у
Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: — Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра. — Е, баш оћу да јој кажем — вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Видимо! Дуго се румене отворена уста. — Их, тако је мали, па ћемо да изгинемо за њега — уздахну гласно, у тренутној Тишини,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не даш се? — свађао се с неким кога она није могла да види. — Па, и не дај! Да видимо ко је јачи! — притајивши се, она чу како се дечак с пањићем свађа, улагује му се, куне га, хвали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„У истом оном међусобном распореду у којем је Хефестос урезао на штит ове звезде, видимо их сада и ми на небу, видећемо их сутра на ноћ и сваке идуће ноћи; оне су вечне, непроменљиве, непролазне.
Кад је посматрамо са овог места на којем се сада налазимо, видимо да је управо изнад врха оног кипариса онде, с ону страну потока.
Четврто покретно небеско тело је Сунце. Пето је звезда Аресова коју видимо сада онде на западу у њеном црвенкастом сјају. Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу.
Њу видимо данас први пут у години пред сам излазак Сунца. Она је још јуче била толико близу Сунца, да ју је одблесак Сунца чинио
„Јеси ли, драги Сатире, баш сасвим сигуран да је тако као што велиш?“ „Сигуран као град!“ „Па да видимо! - Ради једноставнијег споразумевања, зваћемо број који се односи на катету нашим мањим бројем, а онај који се односи
„Јеси ли сигуран да је тако?“ „Могао бих заложити своју главу!“ „Да видимо! - Узмимо сада у разматрање још један, трећи, број који нека буде тачно половина нашег већег броја.
Тај ваздух пун је таквих ситних, невидљивих делића воде. Зором се они скупљају опет у капљице, и ми их видимо у облику росе. А виђамо их и у облику кише, слане и снега.
„И сам ваздух, колико год да нам изгледа прозиран састављен је из ситних делића. Иако их не видимо, осећамо их при најлакшем поветарцу. При олуји не могу ни велика стабла да се одупру налету тих делића.
Зато је ваздух стварна супстанција, иако је као такву не видимо. „Ова расуђивања и многа друга довела су ме до убеђења да је сваколика материја која се налази у васиони, па била она
квантитативног и просторног распореда и састава, произилазе све квалитативне разноликости материје како их пред собом видимо, исто тако као што се истим словима може написати и трагедија и комедија.
Платон се насмеши. „Да, кад бисмо својим очима смели веровати!“ „Како то?“, запита Аристотелес. „Све што видимо својим очима и распознајемо осталим чулима, то су само слике, слике варљиве“.
Но, да видимо! Прочитајмо протоколарне исказе оних што сведоче о грађанину Абдере демокриту, који не хтеде да се појави пред судом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако смо се растали да се поново видимо тек после неколико година на солунском фронту. Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо
Е па зар су онда духовити ови „наоружани пророци“? Не, они то нису, него смо ми слепи и не видимо. Зар бездушни команданти не стрељају, у име Божје и неког „божанског“ закона, своје рођене војнике који су у сто
Журно силазимо с кола, стрепимо, не видимо га на великој капији где нас остали чекају. Премиремо, без даха смо, улазимо.
А догодине ићи ћемо сви троје, и сваке године, и нећемо никад пропустити да видимо твоју Францускињу, и више неће нико мислити да смо брат и сестра, и бићемо све срећнији, је ли?
Мене ми, Ђоки Циганину, као што сви овде видимо, сургун-пасош дадоше, а још сам пуно којешта имао да кажем, Бог да види!
за време док су се војници одмарали, позва ме наш тумач, кога смо повели, да свратимо у једну оближњу кућу и видимо једног чудног и повученог старца, који је имао близу сто година.
Ћути. Ни на коње не виче. Гледамо обојица, час лево час десно, у рањенике, и хтели бисмо сваког да видимо, да знамо где је рањен, да га питамо је ли много рањен?
Узима човек на готовс. Ја већ држим револвер у руци. Станемо један према другоме и питамо се. Обојици лакше, кад видимо да смо Срби. Питамо за пут, али они знају да нам кажу само, да се иде право, тамо... „Има још прилично да се иде...
По која уплашена од нас и пуцњаве тица прне из жита и збуњено лети пред нама и више наших глава. Мало после лепо видимо каменити положај са кога нам добро заклоњени стрељачки ланац непријатељски шаље убиствену, паклену ватру.
Ми већ добро видимо војничке главе са пљоснатим шапкама и официре, који трче тамо-амо, осматрајући наше наступање. Одједном митраљеска
И у наступању осврћемо се да га последњи пут видимо како се усиљава да се не сруши и слушамо како му четни наредник гласом, који дрхти, добацује: до виђења господине,
— Ама, остадо’ ли ја дужна вôде..., јесенас..., овај... три гроша? — Уђидер, — каже јој Икета — да видимо шта вели тефтер, не знам ја напамет.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лица спавајућих не лажу: тек на њима видимо праву биједу њихових сопственика. На јави, наша су лица затегнута било каквим свјесним хтијењем или несвјесним
Да бих то предусрео, одлучио сам да напишем реалистички фантастични роман. Па да видимо! Ето, стога се морам придржавати строго рационалних елемената.
И ту нема помоћи. Видимо их где се пате, а не можемо да осјетимо њихову топлину. Траже ријеч у коју би легла сва присност, сва душа, али таква
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хо-хо-хо... — продужи писар. — Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. — Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. Апотекар нађе осмицу пик и подели...
— Број! — рече му Ђурица. — Лако ћемо пребројати, но деде причај. — Море број то, да видимо колико има. Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати
После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«. А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. — Их, болан, што си баш тако! — Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош.
— Чујеш, мени се ово не свиди. Он ми се нешто много променио. Требало би видети шта он ради тамо. — Како ћемо да видимо ? — Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде. Само онако твојски, знаш?
Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! Деде да видимо којим си добром дошао? Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо
— поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли ?... Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. — Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи.
Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему. Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега ?... — Хе, побро !...
— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке... Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш...
Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... а ми се плашимо ни од чега. Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском. Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А ова му каже да се нетко увукао у њезину кућу, па сад не смије унутра. Онда зец рече: — Хајдемо нас двоје да видимо тко би то био. — И тако пођу. Кад дођу пред јаму, повиче зец: — Тко је у тетиној јами?
Док ево ти некаква старог сиргавог великог мачка, изиђе пред мачке, па виче: — Камо вас, миши! Излаз̓те да видимо какав начин одсада бољи но досада међу нама.
Завикаше му онда сва тројица: — Врати се, врати, видимо твоју вјерност; не жалимо толико тебе колико твога магарца. А он њима: — Душе ми, мудрији је он но ви сва три.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
мудраца Аристотела, светлост извирала из ока и слала наоколо зраке - пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин као што те предмете осећамо преко чула додира.
било остављати обрсие родне земље Када не би живела нада да ћемо их ускоро поново угледати, Збогом, збогом, док се не видимо поново.
Тако је и било. Билхарц и ја нађосмо се усред велике масе људи, али смо ипак могли добро да видимо председника и његовог министра и да чујемо сваку реч њихових говора.
”У берлинској лабораторији наћи ћете оне ствари које моји амерички и британски пријатељи, укључујући и мене, желимо да видимо на делу на свим колешким и универзитетским лабораторијама у Америци и Британској империји.
године отишли у кратку посету Паризу. Хтели смо да видимо шта се дешава са физичким наукама на Сорбони и у Француском колеџу, и да упоредимо академски живот у Паризу и Берлину.
Његова бол за умрлим царем била је заиста патетична. Желео је да ја и моји пријатељи видимо велику процесију која је, по његовим песимистичким предвиђањима, знак почетка опадања на- претка Немачке империје.
године, поново наставио. А сада да видимо какво је то откриће о коме сам први пут почео да размишљам шетајући превојем Фурка у Швајцарској у лето 1894. године?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и културним моделима на којима се те конвенције оснивају, помаже нам да постанемо свесни својих сопствених, да их видимо и да им се зачудимо, како би рекао Шкловски, па ћемо самим тим почети и да их тумачимо пред самим собом.
Мандељштамове пчеле, као што видимо, пчеле су из античке митологије, Персефонине пчеле. Али постоје и старе словенске пчеле, веснице пролећа и богатога
Чекало је оно, као што видимо, у косовској ускршњој песми о манастиру Грачаници – као могуће, не и као стварно. Ако ову песму посматрамо у кругу
Тако се ми, на пример, искрено чудимо кад први пут видимо како наши непосредни словенски суседи, Бугари, при потврђивању климају главом леводесно, а не горедоле, а они се
У авангардној уметности обично видимо и интересујемо се за апстрактне конструкције, нове поступке, а занемарујемо да су особито у књижевности актуелизоване
Мислим да то није случајно. Јер овај двојник, ова сенка од лика коју видимо тек у Рајићевом сну, долази нам из самог средишта пишчеве поетике.
На плану поетике промене теку као у калеидоскопу. Оне су, међутим, такве – као што ћемо имати прилике да видимо – и у самој поезији.
Сви смо ми у матерњем језику – црви у јабуци. Док се њиме служимо, целину му не видимо, па чак себи не полажемо рачуна ни о оним речима које у говорни низ уланчавамо, нити о правилима помоћу којих их
Шта то језички систем памти што ми не видимо а што саодређује или допушта широку употребу ове речи? Он је наиме, меморисао да лепо потиче од лепити.
Али је та материја сачињена све од самих информационих наслага: горње видимо и разазнајемо, а доње сежу до у тамна историјска времена.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију. Да их примиш да ти сваки каже своју жељу и да видимо шта може да се учини. Сви се жале како су ти долазили па нећеш да их примиш. ЖИВКА: Ама, зар цео тај списак да примим?
КАЛЕНИЋ: Онда, шта мислите? Зар не би било боље да ја причекам са одговором... да видимо најпре ситуацију, јер ја бар тако мислим – ако да оставку и не буде више министар, онда престаје свака потреба да се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да се уз помоћ анаколута реченицом може изразити неки посебан, неухватљив значењски прелив, што иначе код зеугме одмах видимо: прирок осим обичне има и везу која се тек у преносном значењу може разумети.
Као што ми, истина, видимо своје лице у огледалу, али га видимо као да је одвојено од нас, помало чак и као туђе, при чему промена места леве и
Као што ми, истина, видимо своје лице у огледалу, али га видимо као да је одвојено од нас, помало чак и као туђе, при чему промена места леве и десне стране чини покрете наше руке,
А ниједном га не затичемо изван вароши, у пољу или винограду, како обилази летину или надгледа аргате, али га зато видимо у породици како ритуално седа да обедује и ритуално одлази на поподневни починак.
да узме тканине за ускршње хаљине; други пут се приказује предвечерња врева на улици, на пазарни дан; трећи пут, опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека испред капије; четврти пут улицом жене одлазе на гробље - и сваки се пут
По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис”. 116 По томе видимо како ју је писац замислио као лик са особито чулним телом, па тиме и са особито осетљивим чулима.
Врло је карактеристичан избор детаља помоћу којих се они приказују. У ВИ глави видимо их, на пример, како на ускршњи дан не долазе кроз капију, као остали свет, него „отуда из баште”, где су своје коње
Ето стога је и може плашити велико огњиште у кухињи, са широким отвором на крову, што заправо видимо по њеној ноћној фантазмагорији: месечева светлост слива се, очигледно, кроз отвор на крову (баџу) са светлошћу
Јер преци постоје углавном као део сећања и потомци углавном као део размишљања главне јунакиње, а не као ликови које видимо како у радњи узимају непосредног учешћа.
Баба Стана, међутим, кад Младен преузме очеву улогу, ништа од њега не захтева, не наређује, нити је видимо како саветује, опомиње. Само нетремице бди над унуком, и као сенка га прати.
”168 У лик сасвим мале јунакиње - а то се, како видимо, ни касније није променило - писац је унео прилично много стрепње и доста јако осећање неизвесности.
бити тога, неће се родити тај” коме би она поклонила своју љубав управо као „Софка 'ефенди-Митина' не можемо а да не видимо јунакињино осујећивање љубави с помишљу на оца или, другим речима, због оца.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Хе!... добро је ово да видимо — процеди поп дружини кроз ноћну слоту — нејунаци су наши сусједи, кумови и побратими кад се царства мијењају!...
Као да су се људи тврдо одлучили да још ове ноћи истребе ово недавно ослобођене раје... — Добро је и ово да видимо!.. Хеј, побратиме, отварај ноћас! — кликну поп па снажно опет залупа пушком у врата.
Унутра, у дворишту још добро неискрченом и са неравним стазама преко њега, видимо нову пространу и ниску кућу. Без подрума је, види се, а удобна. Са великим прозорима, господски и домаћински саграђена.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ти, уметниче драги, Ја анђела данас видех права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер нам обнажи, Да видимо шта још не видесмо, Па награду какву хоћеш тражи.
Тај аманет шаљем данас Цркви ваших срца, Да видимо, може л’ да се И стварно отрца. ИИИ На олтару светиње нам Зрачак се разлива — (А светиња што је деду, И унуку
А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо!
“ Па шта велиш, Љубо, Једно лепо вече Да нас, ’вако старе, Заједно затече; Да видимо шта је И на дну бокалу, Па од старих јада Да збијамо шалу; На староме жару Да се загрејемо — (Не види л’ нас
»Стармали« 1882. ЂУРО ДАНИЧИЋ Само плач чујемо, само гроб видимо, — Ми још и не знамо колико губимо. Страх нам неки стегô бола обилата — И губитке ’ваке тек будућност схвата.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Па добро, ви му надените име како оћете. Видићете, сваки ће у њега погледати. ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано. ФЕМА: Пропопо, Жан, да купиш чешаљ и сапуна, пак ћеш га сваке недеље мити.
САРА: Госпоја от Мирич, молим на једну реч. ФЕМА: Заповедајте. САРА: (Не би шкодило кад би у кујну отишли да видимо шта се ради; да се не пресоли супа, да се сарма како треба запражи, да не прегоре печење).
ВАСИЛИЈЕ: И турски, ако оћете, само кад је моја. ФЕМА: Да видимо. Лес финес, лес ламорс. ВАСИЛИЈЕ: Лиус, пиус, бонус, азинус, поркус, мус, урбанус. ФЕМА: Право, право, Василес.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
отворених за све ветрове којим долазе нерођени по своју смрт ИИ Гледали смо како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да видите оне који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима
Петровић, Растко - АФРИКА
Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама
Издалека још видимо да нас пред верандом чекају два белца опружена у црначке наслоњаче. Франсис Беф добија наступ срџбе што је добио још
Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу. Ми их не видимо пошто су сасвим увијени у ноћ, али по ларми нагађамо да их је огромно.
Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме.
Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари црнчевом сировином, стоји празан,
Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети
За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила. То је читава једна замена при ношењу хамака (мреже).
У једној бари пуној белога цвећа купање девојака. Мало даље видимо у дну предела једну краљевску поворку. На малом арапском коњу, огрнут у бело, са там–тамом напред и двадесетак ратника
Велико спремање у празним колибама кампмана; прање, чишћење, бријање. Идемо да видимо беле. Н. треба да набави нову обућу, пошто се стара сасвим распала.
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене афричке земље, које се роне
Иако, као исцртане, имамо пред собом јасно све куће, све терасе, све уличице Бобоа до у недоглед, нигде не видимо живе душе. Рекло би се да је Бобо изумро. Једино је речица препуна нагих црних младића који се купају прскајући.
У ствари ми видимо најпре само купасте кровиће изнад саванског била. Сами црни сељани воде овде свакако здравији живот но они око Бобоа,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: Иншалах, ефендум! Добро си измудрио, те ако ти за руком пође, да бар видимо тога чувенога хајдука!... ЋЕРИМ: И да га жива ухватимо! ПРВИ ТУРЧИН: Ја ћу га собом везати!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Застанемо на једном брежуљку да видимо како иде борба иза нас. — Ах, каква несрећа! — узвикну Комаров — наши одступају преко винограда...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо! XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле. Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле.
„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, — Верујеш ли? — Верујем ти!
“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, — Верујеш ли? — Верујем ти! Јер с’ и мени кашто чини, Усред ноћи сам
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали.
Али већ чујемо непосредно изнад наших глава онај језиви писак куршума одбијеног од земље. Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона. Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро.
— „Комисија“ је примила ваша опажања к знању и управљању — вели шалећи се капетан Радојчић. — Да видимо сад даље. Такво је, дакле, стање било петнаестог и између петнаестог и шеснаестог. Аја.
Овај су батаљон задржали у резерви. Капетан Радојчић га прекиде. — Када сте тако успоставили фронт, да видимо шта је било шеснаестог. Досад сте се углавном слагали. Причај сад ти Светиславе.
— То ћемо тек да видимо — упаде Предраг. — Нема шта да се види. Овако како сам испричао, тако је било. — Полако... полако.
На целом овом простору нигде се нисмо срели са непријатељем. Прикрадали смо се полако самом отвору... Видимо реку... Црна река. Она, знаш, тече право на север, па онда скреће десно, на исток. Наишао сам сада на њен источни крак.
Сада бих опет желео да је дан и да се видимо. А зора већ почиње, и месечев сјај све више бледи. Видим и друго ребро онога брда, наскоро сам назрео треће, и тада ми
Изишли су чак и мештани са букетима цвећа. Ми смо се испели на неку гомилу камења испод једног платана, да боље видимо, а и да се заклонимо од сунца.
кад треба да падне — добацује Милан „Кица“. — Где су? — викну неко. Окретосмо се у правцу вароши... Видимо само како између кућа првих улица варошких витлају густи млазеви прашине. Јахачи су са старта полетели.
Наша осматрачница налази се на висини од хиљаду две стотине метара. Са врха ове планине видимо шиљке, ребрасте падине, читаве висоравни. Свакоме од ових места дали смо нарочито име, да бисмо се лакше снашли.
Планине су разривене саобраћајницама, лагумима, дубоким заклонима. Дурбинима, видимо јасно линију ровова, али тамо се не примећује никакав покрет, као да су људи у земљи покопани.
— А и да искористимо ову прилику, да се видимо са капетаном Рацом и ветеринаром. Иначе никад слободног времена немам...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
к мени с’ окрену, И сад не знам ти која мудру искаже ми реч: „Сад ћемо једна на десно, а друга отрчат на лево, Да видимо куд ће ваша се кренут нога.” А, тако л’ је, мале мајсторице? Туд ли шибате?
какав је страх и ужас народ трпио, довољно изјаснити се не може. Сама помисл на кугу страшна је, а кад јошт около нас видимо несретне жертве, које от ове страшне болести падају, здрава човека, при самом помислу, смертна грозница обузме.
ипак би било лепо када бисмо могли имати и ону највероватније баш немачку песмицу коју је Еустахија Арсић превела: да видимо како је тај посао обавила, и да ли је у њега унела бар нешто свога.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Људи, бојим се, да неће загорети? — Де-де, Симеуне; што си стао? При повиједај, да видимо, шта ће бити — вели Мићан и пружи му опет пуну чашу башице.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Па нисам, дабоме, кад онај господин Вића окупио: чекајте да видимо има ли и саучеснике, па онда да јавите. И ево, читава два сата прошло како је у 'апси, читава два сата како смо спасли
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу. ПЕСМА СЛУЖАВКЕ Води ме, мили мој, Низ брежуљак за руку Да видимо, драги, је ли нам лоза у цвету. Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија.
10 И снова да саставимо се, и снова да видимо се, и снова у Христу да сјединимо се, самоме том, коме слава са Оцем и са Духом Светим у бескрај на веке, амин.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. (СЕЗ, 19, 20). Нарочиту моћ има б. л. који је проникао из главе прве змије коју у пролеће видимо (или: из змије коју убијемо пре Благовести, или у Међудневице). Ко такав струк б. л.
пред дворишним вратима: »Мој суђениче, или си у гори или у води, или си у лугу или си у ћумуру, дођи ноћас да се видимо« (ГЗМ, 6, 1894 658).
Ћипико, Иво - Пауци
? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт ..... Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо; осврћући се да га ко не чује.
— Има неко вријеме те вас чешће видимо ... Мило ми је! — отпоздрави газда ... — Али јесте ли читали? — упита га под утиском новинарскога чланка што га је
Нашега свечара могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо, — и показа руком на њ, — око кога обавио се бршљан и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок,
„Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком!” заврши писмо газда. Уто кроз подрум уније у дућан госпа Пава, разбарушене сиједе
Има га доста! —'Ајде, де да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји. Док броји, Раде га гледа, а у ушима звекће му сребрни новац, и гледајући
Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. —Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је потрајало. Онда је напад спласнуо. Кад је свануло, могли смо да видимо исход ноћне битке. Призор је био стравичан.
Киша већ два месеца није пала. Горе усијана сунчева кугла, доле усијани крш, свуда разбојници. Не видимо их, излежавају се по честару или се купају доле у моравским вировима. Не помера се ниједна лиска, ни дашка ветра.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Свакога дана, између излаза и залаза Сунца, видимо над нама или плаветнило небеског свода или облаке. И једно и друго су производи атмосфере, ваздушног плашта који
Шта се иза тих облака или иза тога плавога свода скрива, ми не видимо, сем сјајнога Сунца или бледога Месеца када се и он укаже на дневноме небу.
Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних звезда.
То је Еуфрат; он пресеца четвороугаону варош дијагонално. Кроз вечерњи сутон и водену пару видимо јасно само десну, ограђену, обалу реке, господске палате дуж ње и безброј лађица, које су реку прекрилиле.
Њена оба крила отворена широм, и побожни свет излази из храма. Тако видимо и један део његове унутрашњости: зидове од алабастра и олтар од злата. И кров храма, од кедрова дрвета, позлаћен је.
неба и крећу се са њиме од истока према западу, али ако посматрамо пажљиво њихов положај према осталим звездама, видимо да се тај положај мења из дана у дан.
Дошавши скоро до ње чујемо иза плота некакав шапат. Приступамо му на прстима и, кроз једну његову пукотину, видимо два човека где седе на каменој клупи. Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије?
Он виче, колико га грло носи: „Фарос! Фарос!“ - То што видимо није звезда него славна светиљка Александрије. На лађи настаје комешање, морнари се буде, електризовани чаробном речи
Ово је, то се распознаје на први поглед, позориште, а она величанствена зграда биће храм Изидин. Хајде да видимо! Заиста, у полутами храма трепери џиновска статуа египатске богиње, прекривена златом, бисером и драгим камењем.
По њима видимо да је Александрија копча источног и западног света. То се види и по свему осталом. Што дуже шетамо, све се јасније
Улазећи у тај Олимп богова науке, видимо да се у њему не штеди ни нектар, ни амброзија. Главни сто, а и споредни, мањи, претрпани су гомилама свежега воћа:
Али, место да Вам о томе суво реферишем, биће боље да га, при том његовом послу, видимо живог пред нама. Учинимо, дакле, опет скок од 22 столећа натраг у прошлост.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (од радости умало га не пољуби у руку): Хвала, дедо! Тако нам говори. Тако хоћемо да видимо да си и ти међ нама одобровољен. — Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо?
Бојимо се да не изиђе па да је видимо. МАРА Ама, није она тако страшна. И никада она не излази. Ни ја је никад не видим. Хајте.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је Љубин проналазак. Бајаги ситан, али чест и сладак, да га живог једеш. Баш да видимо и та швапска посла. Кад се госпа Нола по рђаву времену враћа кући, на степеницама је дочека Јулица са сувим собним
Мени је та амбиција одвратна. А видимо је доста у гимназији, па и међу професорима! Нездрава ствар, веруј... Ја радим, гледам да нешто урадим, и то ми је сав
Ти сигурно имаш четири крајцаре аустриске вредности, да купимо по слану кифлу, и да идемо мало у шетњу, на Тису, да видимо врбак и да чујемо вивке... Видети их, ђаволе, и не можеш! Лако је њима кад имају крила.
Другови га задиркују, Бранко признаје: — Ма јесте, волимо се, а не видимо се. — Професор је једном казао Бранковим друговима Србима: — Ваш земљак није свакидашњи тип студента.
Јевреји, као и сви људи, поживе, науживају се што боље могу, и збогом! сви видимо да нема старога Фридмана, нема га више да купује переце на киле и части децу. Грци — само умиру.
„Смрт је све што видимо док смо будни; а што видимо кад спавамо, то је сан!” Ограде више нема на тој гробници, стоје само подупирачи...
„Смрт је све што видимо док смо будни; а што видимо кад спавамо, то је сан!” Ограде више нема на тој гробници, стоје само подупирачи...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на људе вичу, псују и прете, и
Пређе него што даље чудеса овог витеза видимо, по заповести Хорацијевој, кога млоги похваљују, мала част читају, а још мање разумеду, требало би мојим читатељма
« — него отворено плаветна, онако као што небо, кад је ведро, видимо. »Хи, хи хи! То мора лепо издавати!« »Још кад пођу у визиту.« »И кад се ауфпуцују, хи, хи хи! А какве су по снаги?
« — Молим вас, само да се не чује. — »Говори се да је мало...« — Кад ћемо је просити? — »Зар нећете ићи да ју најпре видимо?« — О, она ће ми се допасти; дају ли новце пре венчања? — »Новци су у свако време готови.« — Право!
Узајмићу и какав леп ланац, да се мисли да сам из добре куће. Ево овако се код нас жени; сад да видимо како се удаје. »Није шала, ја имам 15.000. Ја морам особиту прилику да нађем. Тко је тај? — Трговац?
Сад да видимо шта се при просидби ради. Младожења је у Вршцу, а господична с 15.000 у Бечеју. Они се нису нигда видили, али зато
Прводаџија. Гди је млада невеста? Мати дозива девојку и младожења је дарива; на које она одлази. Прводаџија. Е, да видимо сад има ли што девојка? Отац. Зато ћемо најлакше; само нек су они од бога срећни.
»Та оће ли тај ваш Роман једанпут своју љубов почети?« — вичу ми моје читатељке. »Да видимо каквог је рода његова љубов?« Трпјеније, љубезне моје, само трпјеније.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да смо ми деца, уосталом као и људи, хотећи да видимо чега то има у уметниковој души, раздрли му груди и ишчупали душу.
Има нас тридесет и четворо у разреду и, ако Христова наука има случајно тридесет четири основна начела, видимо да ћемо изгинути сви као први хришћански мученици, бачени у арену на милост и немилост дивљих зверова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима. Неке наше батерије, иако већ на издисају, гађају.
Као да чујемо врисак жена и деце. У пролазу видимо побијену запрегу, мртве возаре. Тек иза села застадосмо да се прикупимо. Коњи су бректали.
А једна кола просто здрускана. По разбацаним стварима видимо да је неко покушао да их оправи, па најзад дигао руке од тога посла, испрегао коње и отишао.
НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ Пред нама је бескрајна равница. Тако нам се бар чини. Али ходајући по њој, видимо мале брежуљке, ониске висоравни, као оно наборана вода на лаком ветру.
Пут је излокан, услед мраза се стврднуо, те се преморени коњи непрестано саплићу. Украј пута видимо мртве коње или поломљена кола. Сретамо често неке дечаке, који се враћају натраг. Заустављамо једну групу.
Никад!... Никада, другови! Ја вас не задржавам. Ко хоће нека иде. Али сада је дошао час да видимо: „Ко је вера, а ко невера!“ Ветар је дувао из Руговске клисуре.
Војници једне батерије шале се, вичући: „Јањићу, џукело, терај левака!“ Пришли смо уз брег и сада тек видимо зашто тако често застајемо. Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек.
— Не, него вас „голаће“ стражарно спроводимо. А после, да и ми пешаци видимо како је то бити у позадини — дира га командант батаљона. — Водиш ли колико људи?
Све чешће застајемо. Хладно је и тупкамо у месту. Са једне узвишице видимо како колоне гамижу са свих страна и сливају се на ову уску упрту стазу којом се ми крећемо.
И тек помислимо да смо на врху, а пред нама се избочио још већи вис, и тамо видимо мрављу колону војника који замичу. — Ах... земљо, и ко те створи! — псује неко.
Команда се преноси релејима. Неко из даљине наређује да се припремимо за покрет. Пред собом видимо само планинске врхове покривене снегом. Некоји су осветљени сунцем и блеште у пуном сјају.
— Ко другоме јаму копа сам у њу пада... Кипислцауф! Хајд, да видимо прво твоја леђа. — Ама, побратиме, молим те, изволи ти први... И кретоше један за другим, поштапајући се.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо спустити нашу душу на конопчету да измеримо размак између нас, неба и
Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе, И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве, А азур никад више, Ни чељуст твога длана никад више; Желудцем зар својим жуђасмо За воћно твоје
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С руком на врату верног пса, он стаде пред Златокосу и рече: — Реци ми те три жеље, Златокоса! Да видимо: могу ли их или не могу испунити? — Танак и усправан као врбова грана стајао је младић и гледао у девојку.
Реч сам дао: смејаће ми се људи. — Па добро! — хладно га погледа Златокоса. — Да видимо: има ли срце снаге колико уста причају! Моја прва жеља је твој — мач!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (занесено): Све прежалих! И оца, матер, кућу! Хајде! Коњи чекају. Један за мене, други за тебе! И где видимо, тамо ћемо, (љубоморно) само ја и ти! Нико више! КОШТАНА Стојане! СТОЈАН (љубоморно): Тебе, тебе само!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака. И у песми он не може да уђе у град, али не зато што су врата затворили грађани
Из исте ове песме и из неких других песама видимо и то да народни певач — с очигледном побожношћу — истиче црквене личности, цркву и њено учење.
Богдану врло мучно било, пак је Митру тихо бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајне, ходи, брате, да кушамо љубе, да видимо: ил' је с моје љубе, ил' је моје, ил' је, брате, с твоје“.
Чију носиш лијепу ђевојку? Причекај ме, да мејдан д’јелимо, да видимо чија је ђевојка!“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку
Турчине, дијете Алиле, тебе вале по кршној Кладуши, мене вале по равну Котару, но ми дођи на мегдан јуначки, да видимо ко је бољи јунак!
“ Мајка Анђи онда проговара: „Бре, не преши, моја шћери драга! док видимо ко је и откуд је, што ли иђе тако по свијету“.
Празне су нам пушке у рукама, још видимо према себе Турке: у кога се вишек’ догодило, за вишек му ево по жут дукат; ако му се и то мало чили, за вишек му ево
ако тко има три живота, онда није доста једноћ му смрт задати него то треба трипут чинити, како то видимо у гдјекојим народним приповијеткама које казују како је тко имао три (или четири) живота, па му нитко ништа није
Муса је поломио хиљаде царевих војника и оборио Марка; Муса је — као што видимо на крају песме — имао троја ребра и три срца.
Остављање оружја, коња и побијених непријатеља на гробу умрлог јунака веома је стар обичај (нешто слично видимо у Илијади на Патрокловом гробу).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он је један, а нас двојица, бићемо јачи. Упали само да га видимо. Јованче штрецну лампом и зовну трудећи се да му глас буде што дебљи: — Ехеј, ко је то ?
Јованче, опет, једва чека кад ће и осталима моћи да повјери шта су открили. — Само док видимо какви су ови наши другови, знају ли тајну чувати — опомиње он Мачка. — Стрицу бих већ и могао казати за пећину.
Добрано је потегао из боце и брзо се окуражио. — Ехе, сад ћемо да видимо гдје бисмо поставили засједу. Свакако у близини ове стазе, јер њоме је са сеоског друма најкраћи пут у шуму.
Дјечаци се у први мах збунише и застадоше, а онда Јованче лукаво зашкиљи и одврати: — Идемо да видимо наш стари логор. А откуд ти овдје? — Шта је то вас брига — смрси момчина и рогушећи се додаде.
— Добро би то било — одмах се сложи Јованче. — Ми смо поваздан по брдима код оваца, код говеда, видимо надалеко ко долази, ко одлази... — Па дедер Јованче, јуначе, прихвати се тога посла — настави Николетина.
— Добро али бих и ја вас нешто замолио — изненада се нешто досјети Јованче. — Хајде да видимо. — Примите у радионицу и мог друга, Лазар Мачка. Он је рођени мајстор.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и разликога виђена: пшеницу чисту, јечам, зоб, проју и остало жито прихватно за нашу телесну потребу и животињу, и видимо пољске усталце где раде о том и труде се од рана до рана излазећи на послове, и доста се проматрају како би добро и
Сва твар прозелењује, те пупча и гоји се. Видимо црну земљу где се с разликом травом и с биљем изнова преодева; садови, воћке се расцветавају, дрвље буја, воде се
Знамо те хубаву како луну и добру; у наших бедних ноћи светли нам. Видимо твоју главу окићену красно са дванаест звездама.
оружје и штит, те устани ми у помоћ« ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с отвореним очима да видимо Где су нашем пустом животу домовине, Кућишта и дуго борављење овога света. Није ли y земљи?
А врх свега тога не може ли бар то бити ако нас прогониш од грешних људи, а ти нам закажи да идемо међу свиње. Јер видимо ми, да ти, пастиру добри, врло жалиш о доброму стаду твојих оваца, јер се ми шњима хранимо, а ти учини тако да се
А што тадар отрже се и оде с упором непокорно овамо, то већ пропаде, оде, и досад онако. Како што и сами знамо то и видимо многе туђоверце око нас, те нас јоште коре ругајући се хулом нашему закону.
Хоћу ли га пустити да дође к теби? Рече игуман: — Нека дође амо да видимо која је заповест. И дође неки врло стасит, хубав и одевен човек пред игумна.
Дор су гинули луди од глади и пак им на то свети Димитрије би за велику помоћ, те сам видимо се свуда указивао, по свих околних страна на коњу, које пешице оптицао и ходио по морских ада, по пристаништи где у
У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА НЕПРЕВРАЋЕН Беседе шајкашима Видимо то да у пустињи без људи не може се опстајати, него међу људе се времо, а на своје нам друштво и сродство мрзимо.
Тко што чини то свуда и пати! Очима то добро видимо да смо сви једнако двоношци људи, ако и нисмо сви једнаке ћуди ка ни кокоши једнолична перја, а за пасју длаку није ми
А зором рано, то је детињи живот. СТРАШНИ КРЧМАР Сами видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано кад гладан орао на коју стрвину лети.
јасност и светлоћа од њихова саздања нису се променили од оно доби, нит су остарили, ни огрубили, а ето, сами знамо и видимо да свашто живо што је год састаљено од меса и крви, то све стари и груби и све проходи и нестаје га с овога света и ка