Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад Видинлије на њега пођу, да и̓ дочекамо и разбијемо, пак ми опет нашим кућама да идемо.̓ То сви кнезови одобре, тако да се везиру
Но од све муке и невоље ми смо се сви договорили: када Видинлије одозго пођу, да ти ми кнезови доведемо наше војске, те разби Видинлије, а ми ћемо после сваки својој кући без ајлука и
муке и невоље ми смо се сви договорили: када Видинлије одозго пођу, да ти ми кнезови доведемо наше војске, те разби Видинлије, а ми ћемо после сваки својој кући без ајлука и без таина вратити се; а ти више војске да не купиш и на таину и на
Узму Ћуприју где је био Тосун-ага предводитељ. На Пожаревцу потуче се пашина и српска војска с Видинлијама, но Видинлије и ту надвладају и продру хитно на Београд, и београдску варош освоје.
) Везир се затвори у београдском граду. Међутим мој отац скупио је био војску у манастиру Грабовцу и чује да су Видинлије варош београдску освојили. Он (Алекса), Бирчанин И Никола Грбовић седну на Палежу у лађу и дођу везиру у доњи град.
Запита везир: „Камо војска?” — Кажу му они, да је сва војска готова у Грабовцу, но не могу ући у град, јер су Видинлије капије затворили. Везир рекне: „Остани ти овде, Алекса, а Бирчанин и Грбовић нека иду и нека војску у лађама доведу.
мој отац с ваљевском војском на капију уза Саву (онда није било покрај Саве кућа), и у један ма̓ јурише и Видинлије истерају из вароши. Један само бимбаша видински затвори се у цркву, и туче се из цркве, а Срби наши опколе га.
Кнез Илија Бирчанин узме једно оделеније војске и са прочим отерају Видинлије до Смедерева, где се затворе у смедеревски град, куда везир пошље топове, те и̓ и одатле истерају и отерају до Видина.
Того времене бист междусобна бран. Турци Видинлије својему цару непокорни. И млого бист междусобно крвопролитије помежду их.