Црњански, Милош - Сеобе 2
А рука јој је била, у трави, хладна, као змија. Рече Исаковичу да јој Сунце светли у очи, а ничто не видит сја! Пошто је Исакович, у недоумици, седео поред ње, као скамењен, она му, дрско, прошапта: Серце, што си тако лијен?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О како лепо врана коса лети! Наслонила је красну своју главу На руку, белу као Алпа снег, Ал' образ видит ја не могу. Сад она гура натраг врану косу, Њен образ блед — то чини ваљда месец Што своје зраке на њу сада баца.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
МЕСЕЦ 1 Њеки дрвар крадимице сјекô шуму неђељом, пак га за каштигу као таришуму уклело у мјесец. Видит га је у пуном мјесецу са сикиром у руци, сад опет са снопићем грања на кркачи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Сад иђи, — каже му — и лези под онај велики раст, и кад заспеш, пази шта ̓ш чут и видит. Послуша он диду, легне под раст и заспе с тиквама у ушима, а спаво је све док га дида није пробудио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим. Знај, тебе би, Слабачка, однео у дом лудих! 27.
О, врати се, зраче дана, И хоризонт осветли, Волим видит моју драгу И у себи тужити. 1828. Јован Ст. Поповић НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке
Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи.
Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце
Буди само добре воље. За прву је ноћ најбоља Која траје ноћ најдуже, А у мојој домовини Нигда није зоре видит.” Сад се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто
Пак што ми баш из срца иде и у срце смера, Дајем га теби, да га чуваш и носиш у свет; И што сачувано видит желим и унуку дати, Дајем га теби, да га унуку моме предаш, Теби и твом равно изврсном пентаметру брату; Што
Ћипико, Иво - Пауци
Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!” све тако говорило једно другоме.
! Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава. Ни га ча видит', а виче. — Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.