Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из вечерњег свода падала је ситна пурпурна прашина и крвавила ораницу. Адам баци свој мрачни и брижни поглед по видокругу који је био у пламену и диму. Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
не дам светињу!.. и он се као дивљак обазираше око себе, лутајући погледом по далеку видокругу... На суду чича Пера беше миран као јагње.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Но утисак није случајан. По свему судећи, настаје зато што се читалац све време налази у јунаковом видокругу: с краја на крај приповетке гледа његовим очима, и дато му је да опажа оно - и само оно - што су могла опазити чула