Употреба речи видрић у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ 222 МАШИНОВОЂА 227 ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА 229 ПРИЧА ПИЈАНОГ

Шума малена тананих бреза просипа шапат речит, а тамо негде, кроз росну траву, промаче Жућа вечит. ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу

ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу ловио. Страдала многа штука и мрена, младица једна, четири клена.

Само под точком, у тмине неме, капљице броје вечито време. Под врбом кривом, на пустом жалу, Видран се Видрић богато гости, около свуда крљушти сјаје, репови риба, пераје, кости.

А Видран Видрић, ловџија стари, хитар и лукав, мудрица права, опрезан увек, очију будних — на једно гледа, док друго спава — тај ти

Неће ми бити спавање лоше под самим кровом Жуће и Тоше.“ Док Видран Видрић пред прагом хрче, у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи у поток бече: кад ли ће

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности