Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се опет примакосмо, чусмо поново пушке у нашем селу и видјесмо како се црвени небо. — У село! У село! — чу се са свих страна. И све груну опет Зебићевим шором.
дим се сави. Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи. Ми више не видјесмо попа. Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата. Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Згодан, ваистину! — прихвати Рако. Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену. У кући још бјеше удовица Маре, снаха Ракова, с једином кћерју, старијом од Анђе.
Као што видјесмо, Перо бјеше ожењен, а жена му Киће немађаше више од шеснаест година! Пуро је био мучаљив човјек, што је ријеткост међу
Сунце му грану на поданку планине и домало стиже у браство, гдје затече раднике у послу. Као што видјесмо, Стијепо Мрков бјеше настојник, а његова сва четири сина: Грубан, Шћепан, Иван и Мишо аргатоваху.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то видјеше Таригора и Кривигреда, рекоше Марку: — Е, побратиме, по томе што видјесмо, бићеш нам добар ортак. Али сад да ти кажемо нашу невољу, у којој, као наш ортак, мораћеш нам од данас помагати.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
166. Гдјено синоћ на конаку бјесмо, Господску ти вечер’ вечерасмо, Лијепу ти дјевојку видјесмо! За главом јој од бисера лале.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
војску, јали крстом у руци а благом ријечи из уста да украћује ускипјеле страсти људске, јали, као шта га јутрос видјесмо, мисаона и удубљена у сама себе!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То бјеше једини ђак којему не бијаше род ниједан фратар. Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.
Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то видјеше Таригора и Кривигреда, рекоше Марку: — Е побратиме, по томе што видјесмо бићеш нам добар ортак. Али сад да ти кажемо нашу невољу, у којој, као наш ортак, мораћеш нам од данас помагати.
Ћипико, Иво - Пауци
Прекиде га у мислима што га салијетаху: био је замишљен, невесео. — Раде, болан ... што је с тобом? Откада се не видјесмо! —Та видјели смо се овај час! — одговори мирно Раде. — Не бројим ја онакова виђења, већ овакова .....