Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Много. — А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе... То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... — Тако је. Турчин се насмеши, па рече: — Оставимо се сад тога разговора... — Али ти треба да знаш све!
— Па хоћемо ли ићи? — Можемо. — Ја знам шта би ти хтјео... Станко је ћутао. — Ти би хтјео њу видјети, је ли?... Па добро, добро! Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро... Видјећемо је! — Хајде! — рече Станко журно.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.
— Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети. — Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа — Устани!... Сви те чекамо...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче: — Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона!
осрамотио пред кокошкама, јурну пуном брзином према мачку Тоши урлајући: — Опрости се с репом и ушима, више их нећеш видјети!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Међу њима бјеху Гôрде и Киће, лијепе невјесте Маркише Стевова и Пера Пурова. Лијепо је видјети Црногорце и Црногорке како се жустро, гипко, у поворци пењу уз брдо!
Е ми није мило гледати само бијелу капицу на Ловћену, кâ лани и ономлани и ове године до данас, но ми га је мило видјети цијела у бијело обучена на Божић; тадај ми се чини као да благосиља!
Зар растати се за навијек! Па то је што и умријети! Срце му се стиште од помисли да више неће видјети своју драгу Лудмилу, свога зета, њихово дијете, које носи његово име!
Племена се закрвила. Али већ сви видимо да се нема куд више, но да треба реда и стеге. О томе ће се видјети на Цетињу, сад о Васиљеву дне. Ускок изиде из куће.
браство од сјевера; с десне стране бјеше дугачак хумак, који заклањаше видик на поље; састраг се ширила увала и бјеше видјети по које дрво; спријед наслућиваше дио поља. Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен.
„Не мари“, вели, „он више за нас колико за лањски снијег! Ко ти га зна, хоћемо ли га икада више видјети! Ко ти га зна! Лако може бити да ће он преко Скадра на море, па у широки свијет!“ — Откуд јој те мисли!?
Кад се окупише око њега, рече им жалостиво: — Изгубисмо Крцуна! Теже ће ми бити видјети стрину Стану, него све што видјех! У дворишту затекоше десетак Озринића, који бјеху спремили двоја носила.
Не толико у тијем ријечима, колико у начину, у гласу, на његову лицу. Колико се могло видјети према звјезданој свјетлости, опазише одмах да је веселији послије разговора с удовицом. — А што сте се ту смрзле!
Зид с лица и наличја бјеше већ готов, а ластавице мало што недовршене. Зато прото рече: — Мило ми је видјети вас, али би ми милије било да сте сутра дошли! Сутра ћемо окитити врхове, па да нас почастите пићем!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Богами, дједе, знам. Знам га и навити па да иде. — Е, е, лажи само. — Дај вамо па ћеш видјети: Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало. Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био велик ризик.
Ту ћеш видјети човјека главоњу с раширеним рукама као да баш тебе чека у загрљај, па четвероного живинче (коњче ли је, пашче ли је,
Шта ли си само, чак и у жежено подне, могао видјети и наслутити у распрштаној магличастој омаји око млинског точка с вјечито присутном шаром дуге!
Тек у повратку, он се домисли да гргутне као да се буди иза сна: — Е, мајка је убила, нема је шта видјети, а шије кроз ону авлију ко свјетлица. — Врагометна цура. — Е, јес ти видио ...— издуши Дане и потом спласну и заћута.
ако те најзад и ухвате, притрпи се мало док опале у те, није ни то најгоре, а послије ћемо већ видјети. Главно је да ће тамо у селу остати оно чељади. Партизани не дирају дјецу ни женске, то им је тако у закону.
— Не, ту све почиње шапуће дошљаку негдашњи дјечак. — Боље што нисмо видјели, што више не можемо видјети, како то све изгледа данас.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пећину младог дивљег јарца, па викне Милошу: — Милошу, чувај боље свога Дивоњу, јер ако га ја ухватим нећеш га више видјети. Данас ми је пшеницу опасао.
Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.
— Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш видјети. Он сад проба, а крава, брате мој, стоји као укопана.
Кад око ручано доба, ал' има шта и видјети: мали подавро под краву па сê, а крава стоји као укопана. Опа сад оде кући, па чим се састане с човјеком рече му: —
Дакле чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у
Они се томе зачуде, па га питају је ли долазио старац. — Ручајте, ручајте — вели он њима — пак ћете послије видјети је ли долазио. Они сад лиј ено ту сити ручају, а кад ручали, одведе их Марко да виде старца упрешена с брадом у букву.
Кад се једне вечери, тако, враћао кући с овцама, зачује још издалека запјевку, и кад стиже дома има шта видјети: његов господар прошле ноћи нагазио некако на вилино коло, па му вилинска царица ископала оба ока, те сад запјевају н
— А што ће рећи да ти не приступаш к мени, него одаље стојиш? — Право ти рећи, чудновато ми се чини видјети хаџију су четири ноге, а реп и зубове као у вука.
Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети: волови поубијани; па пође у воденицу, кад он тамо а кучка скочи на њега, не да му да пређе преко лешине коњске.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Сиђите па видите, то јест сиђите па се попните на бедеме вашег града, о јадни грађани, па ћете видјети шта је! Колико је поље пред градским вратима, све је поље војска притиснула...
Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут сјевера паведрина. Иако је у Црној Гори обично видјети разнијех појава у ваздуху у један мах, опет је тога часа тако чудно било на небу, да се оно четверо сваког часа
Ко зна има ли кога дома, и хоће ли већ икад свог дома видјети! А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!
што ће се доцније развити, па с напором и помоћу његовом, у неким часовима, виде дјеца јасно што ни доцније јасније видјети неће, јер се доцније ријеђе човјек загријава толико да са свом душом пријања за нешто.
Како је било њима јаднима кад разабраше е га, по свој прилици, неће више видјети! А како им ћаше бити да знадоше што би с њим, пет мјесеци послије, у Дузи.
„Икона, ја шта!“ рече сердар немарно, па је даде Стани. Дјевојка се загледа у Елвирину слику. „Ја бих рад видјети рањеника!“ рече Спасоје, сестрић сердарев. „И ја!“ понови сваки. „Па елате!“ рече медик, који је дотле муче сједио.
„Добра одједном нестаје, ђецо, а зло се повлачи; те и за зиму што кажете да је нестало, причекајте па ћете видјети!“ Тако је пролазио дан за даном до пред саме Тројице; вријеме се не обрну. То је било старцима за велико чудо.
?... Ништа, напријед! говораше он. По томе можете видјети да је доста јуначан. Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори.
нити се ја за то кајем, вјеруј ми, но ми је жао оне несретне цуре и оног доброг поштеног старца, што их више нећу видјети... Фала нек је Богу...“ „Ама, чоче, може бити да те и мине тавница!“ „Не збори о томе молим те...
Она се зацрвени. „Само срчано и мушки да се растанемо... Бог зна, можда ћемо се још видјети!“ рече Јанко, стежући срце. Адолф се загрли и ижљуби с њим, па не рекав ни ријечи, крочи на коња.
Он је рекао да засад не може бити говора о томе, но нека се најаве к њему јесенас, кад сиђе на Његуше, па ће се видјети; али нека држе на тајно.“ А Јока, живо, готово весело, прихвати: „Дакле, збиља, јесенас. Дакле, би могло бити?
окрајцима, а у присојима траве до кољена, те живо пасе; а и чобани не трче голоруци, нити се купе у гомиле, е ћеш их видјети раштркане, гдје стоје дупке, са струком на глави, а испод струка вире у црнину гдје се на небу укаже, као да нагађају
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех приповиједака: ево Вам овом књижицом
Цар скочи да види шта му је, док коњ рече цару: „Ако желиш сина свога жива видјети, врћи ме на мјесто оклен си ме довео.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А имао је Бакоња шта и видјети! Седам фратара извалило се на клупи под орасима. А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако
То бјеше најмилије доба Бакоњино. Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра
онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.
Тако се шта могло видјети само у старо вријеме кад су јањичари пустошили! Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. Св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Слушам с хињеним незнањем и с увеличаним интересом мог Цицерона. И сва та причања закључује фразом: „Све ћете то видјети кад оздравите и изиђете.
Један њен летимичан наговештај, набачен као у полушали: „Ако отпутујеш без мене, више ме нећеш видјети”, натјерао ме у праву панику.
Кроз масу је проврвјела празновјерица да крв бесмртних продужује живот смртнима. По улицама сте могли видјети ројеве косматих смртника сакупљених око лешине каквог бесмртника: на кољенима, побожно су јој сисали крв испод грла...
— Можда ћете морати поново на операцију — рекао ми је касније млади доктор. — Но још се сигурно не зна, још ћемо видјети. То ме не весели. Већ ми је помало доста свега тога. И мали је слијепац напустио болницу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када дође над једну долину, има шта и видјети. Аждаха прождрла јелена, па јој запели рогови у чељустима, па не може ни натраг ни напред, но се мучи и јечи.
— па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва. Поврати се сад да буди сина, кад погледа око њега чудо и захиру, пробуди га, па му рече: — А шта
Ту се они поклоне и оду, а он са матером заноћи у својој малој кућици, а кад се пробуди, има шта и видјети: као што је год наредио, све онако учињено, па још и њега и матер му пренијели, а он нити је шта чуо ни видио.
ми свега на свијету, ако се и туј превариш, ради што год знаш, а ја ћу отићи бестрага, да ме нигдар више својим очима видјети нећеш. Он узјаши на њу, и обоје крену даље.
Ако ме и сада превариш, тебе ће они ухватити, а мене ће нестати одавде и нигда ме, бог и боме, нећеш више видјети. Ја ћу живјети и даље, а твоја ће глава с рамена. Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде.
То добро упамти и тога се чувај. Више се нећемо видјети. Збогом. Ижљубише се, опростише, и свако оде на своју страну. Лија оде кроза шуму, а он ишао дуго и дуго, уморио се
— Чуј! А како ћеш ти видјети оца кад ти је на оном свијету? Ево ја долазим сваки дан те читам дову, ама га не могу никако видјети.
А како ћеш ти видјети оца кад ти је на оном свијету? Ево ја долазим сваки дан те читам дову, ама га не могу никако видјети. — Е, мој драги везировићу, да се ти напијеш ове чудотворне воде, као ово и ја, видио би и ти твога!
— Добро, добро, кад је тако. Даћеш ми десет дуката, па ћеш ову сву воду попити одједанпут, па ћеш видјети баба. — Ево на! — проговори везировић, те му даде десет дуката, а примаче ћасу устима: куц, куц, цвркну јој у дно дна.
— те их доведе до оне јаме и отвори капак, кад има се шта видјети: тридесет пустахија један на другом мртав лежи, а крај њих благо на гомиле.
Пред ручано доба, прије него ће дечко догнати говеда, сакрије се маћија на тако мјесто одакле ће моћи све чути и видјети.
— Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он. — Не требаш се за то бојати, — рече бака — само пробај пак ћеш видјети. Он сад проба, а крава, брате мој, стоји као укопана.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Приповедај! — умешаше се и девојке. —Кад хоћете нека! Гради се у нас нова црква. И њега узело на радњу. Хоћеш видјети зла... Једне вечери донијели га кући пребијене ноге. Јад и невоља! — заврши нагло. —Па си га болесна оставила?
биле кућне и сеоске славе и уз гусле се појало, било је те су се заносили за оним брдинама и жељели их једном у животу видјети.
Али једнога дана нада да ће видјети своју кућу сине им у души као нигда досле. Узеше их по други пут на испит, а овога пута учини им се да је судац с њима
— Пошла би' га опет наћи, али не знам би ли му жени било мило видјети ме... Па опет нема веће зараде као прије... А је ли те, — осмехнувши се на ме, рече живље, — било би добро да се за њ
Ма само да ми га је видјети! — закључи и, побојавши се кише, обазираше се уоколо да се негде заклони. А било је и вријеме, јер над пучином и
Ћипико, Иво - Пауци
Бијаше много мирнији. Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.
Он ју је познавао. По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. Иво застаде и склони се испод крошњате маслине. Бијаше му додијала врућина.
Синуше му памећу старачка обличја, која познавашеиз дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса ... Попође.
Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве. Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... А бијаше наступила блага јесен.
С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка. Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију.
Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. — И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. — А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило.
Иво пође к њој и ухвати је за руку: — Реци ми још штогод! — Пустите ме! — замоли дјевојка. — Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. Али дјевојка не одговори. Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.
— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор. Уживаће да се може у униформи показати. — Мој ће се судац силно
А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по
Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина. По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе. Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Чекај, чмавало једно, сад ћеш видјети! Мачак пограби подужу суву грану, распали њоме по карти и хитро скочи иза велике букве.
— Ниси га видјела, а ту је, како то? — Ни сама не знам да ти кажем откуда то, али сам сигурна да ћу брзо видјети или чути онога који се тајно навија око нас. — Може то бити — потврди Ђоко Потрк.
Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако. Ухода који нас је пронашао, сигурно и сад пази на нас па ће нас видјети кад се будемо увлачили у пећину, а онда је све готово: на улаз ће бити постављена стража, а онда смо сигурно похватани.