Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је језик био језик цркве и трговаца; то је био једини књижевни језик који је изазивао велике успомене, успомене на Византију и Јеладу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« — »Чек' да га преварим«, вели Пера у себи, па додаје гласно. — »Тс... читао сам све,... нисам баш најбоље Византију прешао, али тек... могу...« — »Хм! можете, а?
— Аха, јес' богме. Ту су Енглези употребили барут. Али ти даље ништа не знам. — Лако је теби: ти ћеш сигурно добити Византију или тако нешто. Перу штрецну нешто у срцу... »Откуд сада он да ми то прорекне? — Е сигурно ће то бити!
Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију. Око њега брује и узвикују гласови, пред очима му трепере црна слова, а мисао му отишла далеко — у ВИ век.
И Пера се ослободио, и само чека да га старац погледа и мрдне главом. Узе да разгледа још једаред своју Византију, нарочито да понови године догађаја.
— проговори професор и управи очи на њега. Пера се беше толико задубио у Византију, да му ово питање, и ако га је чуо, не оста у свести. Он усвоји последње речи, те на основу њих поче мислити даље.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Лалић се не враћа само у Византију (Византија, 1987) него и шире у антички свет, јер попут неких европских неосимболиста с почетка века трага уопште за